Neću da pristanem na takvu vrstu komunikacije, nemam razloga. Drugačiji sam čovek od vas. Verujem da se rečima može sve reći, i to pristojnim rečima. Nema potrebe za tim ''e'', ''a'', ''u'', ali šta da radimo, eto različiti smo.
Dakle, zakon je jasan i u zakonu je jasno navedeno šta ne može ministar. Kada se nekome uskraćuje neko pravo, ne može to široko da se tumači. To se tumači isključivo onako kako je napisano. Ministar ne može donositi propise.
Zbog šire javnosti (mada verujem da svi znaju, to je notorna stvar), donošenje propisa podrazumeva donošenje podzakonskih akata u nadležnosti ministra za koje je ovlašćen posebnim zakonom. Pretpostavljam da to svi poslanici znaju i ne znam da li ima nekoga, sem vas dvoje ili troje, ko to ne zna. Dakle, to je vezano za donošenje propisa.
Drugo, Poslovnik Narodne skupštine jasno kaže da u radu na sednici Narodne skupštine, pored narodnih poslanika, učestvuju predsednik i članovi Vlade, ovlašćeni predstavnici drugih predlagača zakona itd. Ja sam član Vlade do momenta dok Skupština ne konstatuje prestanak mandata. To je ustavna materija, drage kolege. Zar je moguće da to nekome ovde nije poznato?
Zar je moguće da ima nekoga ovde da misli da ministar u ostavci nije član Vlade, da ministar u ostavci ne učestvuje u radu Vlade, da ne glasa, da ne obavlja sve ove poslove, uključujući i sedenje na sednicama Vlade i sedenje na sednicama Skupštine?
Zaista mislim da ovo sad već postaje politička manipulacija, možda uvertira za sednicu u ponedeljak ili utorak. Žao mi je što ste pokazali vaš doživljaj demokratije i lepog vaspitanja u Skupštini, ali mislim da je ovo svakome dobronamernom potpuno jasno i oko svega ovog što sam naveo za bilo koga ko ovo sluša nema nikakve dileme.

Zaista, zbog javnosti, ne zbog gospodina Andrića, apsolutno je netačno, svako je slušao pre pet minuta, taj izraz, takva kvalifikacija sigurno nije upotrebljena.
Dakle, ja sam rekao za izraze koje ste koristili u dobacivanju meni da su to izrazi koji se koriste na ulici, ali daleko od toga da ja za vas kažem tako nešto. Nemam nijedan razlog, bar se nadam da nemam. Ali, to uopšte nije moj manir, sve i da mislim nešto drugo. Zaista mislim, ako neko viče na taj način – ''e'', ''a'' itd., da su to ti izrazi koji jesu ulični i tu nema nikakve dileme. Dakle, to je moje mišljenje, ja to kažem, ali daleko od toga da sam vama rekao da ste vi to. Svako od nas u nekom…

To je moj privatni stav, ali nemojte da se nervirate. Opet kažem, ne znam šta je problem…

Evo, završavam. Zaista ne znam šta je problem, zašto…

Dakle, ne mogu da razumem zašto je jedan član, odnosno tumačenje jednog člana...
Neki se smeju. Nekima iz redova opozicije je sve ovo zanimljivo. Dakle, očigledno je nekome ovo sve šala.
Ne razumem zašto je jedan član zakona, odnosno tumačenje jednog člana zakona izazvalo ovoliku žuč i polemiku. Kao što ne razumem zbog čega ste me na onaj način napadali. Kao što ne razumem i kako je moguće da tvrdite da sam ja obmanjivao javnost. Jednostavno, to ne mogu da razumem. Šta je posredi, šta se krije iza toga i kakav je to problem?
Nije ovo prvi put. Kad god sam došao u ovu skupštinu vi ste, gospodine Andriću, imali taj neki lični odnos. Ne možete se u politici vladati tim ličnim odnosom. Vaš šef poslaničke grupe je rekao – zašto niste odmah rekli da ne želite da komentarišete, sve bi bilo u redu. Iako sam ja i rekao da ne želim da komentarišem, niti sam ovlašćen da iznosim u javnost korespondenciju mene i predsednika Vlade.
Ne razumem da li je moguće da ovakva tema, banalna, koja nema nikakvih posledica, jer ja sam ministar, vršim ovlašćenja ministra, član sam Vlade, vi to ne možete da sporite, i kao takav imam pravo i obavezu da prisustvujem i sednicama Narodne skupštine, zašto je to toliki problem i zašto se vi toliko nervirate i zašto pominjete sve što pominjete. Uopšte ne razumem čemu tolika žuč. Ne znam šta to izaziva kod vas toliki bes i takav pristup jednom problemu ili jednom pitanju.
Dakle, potpuno je zakonito postupanje ministra, Vlade i Narodne skupštine u ovom slučaju kada ja u ime Vlade prisustvujem sednici Narodne skupštine. Potpuno je zakonito. Mislim da ne postoji ozbiljni pravnik koji nije političar (mi političari umemo da tumačimo na svoj način) koji može da kaže suprotno.
Svako isključenje nadležnosti mora biti izričito navedeno, svako ograničenje u pravima se izričito navodi, i zakonodavac je to uradio u stavu 2. člana 24 – izričito je naveo šta ministar u ostavci ne može. Sve ostalo može. I ponavljam, devet meseci su ministri glasali na sednicama Vlade i odlučivali. Znači, jedina stvar koju ministar ne može jeste da donosi propise.
I nemojte, molim vas, to je tako banalna stvar, a oko toga se ovde stvorila polemika kao da pričamo o ne znam čemu. Nema kršenja zakona, nema kršenja Ustava, nema kršenja Poslovnika. To je toliko očigledno mislim svakome ko sluša ovo. Zbog toga u početku prosto nisam hteo da verujem da će se na tome toliko insistirati.
Moram priznati da sam jako neprijatno iznenađen načinom na koji se vodi ova diskusija, a moram reći i animozitetom koji se pokazuje u jednoj diskusiji koja bi trebalo da bude, po mom dubokom uverenju, na jednom sasvim drugačijem nivou.

Zahvaljujem. Predsednice, poštovani narodni poslanici, dozvolite da dam par uvodnih napomena vezanih za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi i Predlog zakona o ministarstvima.
Razlozi za donošenje predloženog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi proizlaze iz potrebe da se stvore zakonski preduslovi koji će omogućiti viši stepen jedinstvenog političkog delovanja Vlade, usklađeniji rad članova Vlade, kao i usaglašeno predstavljanje politike i stavova Vlade u javnosti. Iz navedenih razloga predlažu se odgovarajuća zakonska rešenja.
Prvo, da od podnošenja predloga predsednika Vlade za razrešenje ministra do odluke Narodne skupštine ministar ne može vršiti svoja ovlašćenja, već njih preuzima član Vlade koga predsednik Vlade ovlasti.
Drugo, da su članovi Vlade, državni sekretari i direktori posebnih organizacija u službi Vlade dužni da o javnim izjavama i nastupima u javnosti izražavaju i zastupaju stavove Vlade, da odluku Vlade mora da zastupa u javnosti i član Vlade koji je glasao protiv nje ili je bio uzdržan, da se informacije o radu Vlade ne mogu davati suprotno načinu određenom Poslovnikom Vlade ili na način na osnovu kojeg se ne može utvrditi koji član Vlade, državni sekretar, direktor posebne organizacije ili službe Vlade daje informacije.
Treće, da su članovi Vlade, državni sekretari i direktori posebnih organizacija u službi Vlade dužni da poštuju i izvršavaju obavezna uputstva i posebna zaduženja koje im da predsednik Vlade shodno programu i politici Vlade.
Takođe, pored navedenog, da bi se obezbedilo kontinuirano delovanje i izvršavanje poslova iz nadležnosti Generalnog sekretarijata, kao, uslovno rečeno, centralne službe Vlade, predlaže se i rešenje prema kojem generalnom sekretaru Vlade mandat prestaje postavljenjem novog generalnog sekretara Vlade, ostavkom ili razrešenjem, umesto dosadašnjeg rešenja, gde je mandat prestajao prestankom mandata predsednika Vlade.
Što se tiče razloga koji su nas rukovodili da predložimo novi zakon o ministarstvima, ti razlozi proizlaze iz potrebe da se obezbedi efikasniji rad Vlade, racionalnije i funkcionalnije organizacije organa državne uprave, kao i delotvoran i ekonomičan rad i efikasno ostvarivanje utvrđenih nadležnosti ministarstava, organa uprave u njihovom sastavu i posebnih organizacija.
U skladu sa navedenim razlozima predlaže se odgovarajuće preuređenje organa državne uprave, čime bi se stvorile organizacione pretpostavke za efikasnije donošenje odluka i njihovo sprovođenje u okviru izvršne vlasti.
Pored navedenog, cilj donošenja ovog zakona ogleda se i u nastojanju da se stvori racionalnija i ekonomičnija organizacija uređenja organa izvršne vlasti, kako bi se ostvarilo smanjenje javnih rashoda koji su neophodni za njen rad.
Saglasno razlozima za donošenje ovog zakona i ciljevima koji se njegovim donošenjem žele ostvariti, predlaže se nova organizacija organa državne uprave, koja podrazumeva smanjenje broja ministarstava i smanjenje broja posebnih organizacija u odnosu na do sada postojeći broj, i to za sedam ministarstava, umesto dosadašnja 24, i za dve posebne organizacije. Dakle, tri prestaju da rade, a jedan organ uprave u sastavu ministarstva postaje posebna organizacija.
To zahteva preciziranje delokruga ministarstava i posebnih organizacija koji su već obrazovani, odnosno koji nastavljaju rad sa izmenjenim nazivom i delokrugom utvrđenim ovim zakonom, kao i takva rešenja kojima se, polazeći od srodnosti i povezanosti oblasti za koje su odgovorna pojedina ministarstva, utvrđuju, preciziraju i razgraničavaju delokruzi organa državne uprave.
Dakle, predlaže se da u sistemu državne uprave postoje sledeća ministarstva: Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo odbrane, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo finansija, Ministarstvo pravde, Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku, Ministarstvo za državnu upravu, lokalnu samoupravu i ljudska i manjinska prava, Ministarstvo prosvete i nauke, Ministarstvo omladine i sporta, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo rada i socijalne politike, Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva, Ministarstvo za Kosovo i Metohiju i Ministarstvo vera i dijaspore.
Kada je reč o posebnim organizacijama, ovim zakonom predviđa se postojanje devet posebnih organizacija, ali da ne bi bilo zabune, treba imati u vidu i to da posebne organizacije mogu postojati i biti osnovane i posebnim zakonima.
Predlogom zakona izvršeno je i preciziranje i razgraničenje poslova, odnosno nadležnosti koje su u okviru utvrđenog delokruga obavljala ministarstva i posebne organizacije koje prestaju da rade, a koje preuzimaju i nastavljaju da obavljaju ministarstva i posebne organizacije obrazovane ovim zakonom, a predviđena su i rešenja o preuzimanju zaposlenih, opreme, sredstava, predmeta, dokumentacije i arhive koji su u vezi s poslovima i nadležnostima koje se preuzimaju.
Na kraju, dozvolite da kažem još i informaciju koja se odnosi na uporedni pregled zakona o ministarstvima u poslednjih deset godina. Ovaj predlog koji se danas nalazi pred narodnim poslanicima je predlog koji ima najmanje ministarstava i posebnih organizacija, kada se uzmu u obzir i savezna ministarstva, od Drugog svetskog rata naovamo. Ako se uzmu u obzir poslednjih deset godina, 2004. godine je bilo 17 ministarstava, ali je tada bilo više posebnih organizacija, a tada je postojala i savezna vlada sa određenim brojem ministarstava.
Mislim da je ovo podatak koji treba da se zna, imajući u vidu da se vrlo često na dosta dnevnopolitički način komentariše obim tzv. naše administracije. Dakle, ponavljam, od Drugog svetskog rata naovamo državna administracija nije imala manje resora nego što će imati po predlogu ovog zakona, niti je postojalo manje organizacija nego što će to, nadam se, ukoliko prihvatite ovaj zakon, biti u narednom periodu.
Mislim da je ovo dovoljno za uvodno izlaganje. Naravno, stojim na raspolaganju za svako pitanje i pojašnjenje pojedinih članova ili ideja koje su sadržane u ovim predlozima zakona. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsednice. Gospodin Jovanović je imao dosta široku diskusiju, iako je ovo diskusija o Zakonu o Vladi i Zakonu o ministarstvima. Dobro, potpuno je razumljivo, tu su i političke teme koje će se, pretpostavljam, ponovo razmatrati kada premijer bude izneo imena, sastav, plan i program rada nove Vlade.
Zakonom o Vladi i Zakonom o ministarstvima se stvaraju pretpostavke za to što će slediti nakon izbora nove vlade. Zbog toga mislim da baš i nije vreme da razgovaramo o zidanju stadiona, o radu Ministarstva sporta, pa do rada Ministarstva za prostorno planiranje i Ministarstva poljoprivrede, Ministarstva infrastrukture, ili šta je već gospodin Jovanović pomenuo.
Dakle, gospodin Jovanović je imao celovitu diskusiju koja se odnosi na našu političku situaciju. Moram primetiti da je ta diskusija bila kao da je od čoveka koji to sve posmatra sa strane, kao da mi, gospodine Jovanoviću, nismo deo istog političkog procesa i kao da nisu sve ove političke stranke koje sede ovde u stvari kreatori političkog sistema u kome mi delujemo i koji ponekad vrlo uporno pokušavamo da branimo baš takvim kakav jeste.
Svi mi možemo da kritikujemo sistem u kome živimo i sistem u kome radimo, ali mislim da ta naša kritika mora da sadrži taj element ili da ima odgovarajući odnos prema tome da smo upravo mi činioci tog i takvog sistema. Ono što ste rekli potpuno iskreno i mislim da je to jako pošteno, zbog toga želim i da ponovim – situacija koju možemo karakterisati na način kako svako od nas ima percepciju u Republici Srbiji nije posledica rada ove vlade i samo oni najzlonamerniji mogu da sadašnju situaciju imputiraju kao posledicu rada ove vlade.
Srbija se sa različitim teškoćama, mnogo većim, suočava već poslednje dve decenije. Međutim, ono što može da se kaže da je posledica rada ove vlade, to da je jednu jako tešku nesrećnu krizu, koja je praktično od prvog dana ove vlade pogodila i Republiku Srbiju kao i ceo svet, ova vlada ipak u jednoj, po meni dosta uspešnoj, meri uspela da prevlada. Ali, neka to bude razgovor kada dođe predsednik Vlade.
Mislim, takođe, da je vaš odnos prema predsedniku Vlade, normalno, stav opozicionog poslanika, lidera opozicione stranke, ali recimo, mogu da kažem da je, po mom dubokom uverenju, predsednik Vlade najpogodnija ličnost upravo za političke prilike u kakvim se mi nalazimo danas i sve ovo vreme. Mislim da je predsednik Vlade, to znamo mi koji radimo s njim, zaista pokazao visok stepen razumevanja i tolerancije onoga što ste vi na neki način opisali u vašem izlaganju, a to su različiti stavovi i želja da se stavovi iznesu javno, često nerazumevanje i netolerancija za drugačije stavove i drugačija razmišljanja unutar Vlade.
Nekada mi se čini, iskreno da vam kažem, gospodine Jovanoviću, da se pristojnost, kultura u političkom ophođenju i mirnoća nekog političara nekad u Srbiji shvata kao slabost. Stalno se nameće neki prototip političara koji mora da lupa šakom o sto i to će, navodno, da reši sve probleme u Srbiji. Ja upravo mislim obrnuto. Mislim da je u ovim dosta osetljivim vremenima upravo ličnost predsednika Vlade doprinela da Vlada postigne rezultate koje je postigla.
Mi ih koje možemo okarakterisati kao dobre, vi kao loše, da ne sada ulazimo u to, ali prosto se vladajuća koalicija opredelila za predsednika Vlade i ja mislim da je to bila jako dobra odluka u tom trenutku, kao što mislim da je dobra da predsednik Vlade u ovim teškim vremenima nastavi da vodi Vladu i dalje. Ono što je nesporno, to je da je Mirko Cvetković zaista jedan od vodećih ekonomskih stručnjaka u našoj zemlji, sa velikim osećanjem za političke i ekonomske tokove u zemlji i okruženju, i zbog toga je njegova uloga posebno dragocena.
Mislim da je najvažniji zadatak Vlade koja će biti formirana nakon donošenja ovog Zakona o ministarstvima i Zakona o Vladi upravo uspešno okončanje procesa naše višegodišnje, decenijske težnje da postanemo kandidati za članstvo u EU. Mislim da je to nešto što od nas očekuje i naša javnost i mislim da većeg zadatka u ovom momentu ukupna naša politička scena nema. Izuzev onih koji su, naravno, protiv toga, što je takođe potpuno legitiman stav, imaju pravo na to.
U par navrata ste se konkretno osvrnuli na ovo što je sadržano u Zakonu o Vladi. Moram da kažem da te odredbe koje se odnose na ono što ste rekli – lepo vaspitanje, potpuno se slažem s vama, to jeste pitanje vaspitanja i kulture, ali odredbe koje se odnose na to su možda baš i posledica političkog života i političke kulture u kojoj svi mi živimo i koju smo mi sami stvorili. Nije nama neko drugi nametnuo političku kulturu u kojoj mi živimo. Svi smo mi akteri toga, nekada u vlasti, nekada u opoziciji.
Ovo što sada stoji u Zakonu o Vladi, stajalo je u Poslovniku Vlade. Neka sada stoji u Zakonu o Vladi, neka bude transparentnije, neka bude jasnije, neka svi osećaju... Ako već nemaju unutrašnja osećanja, neka osećaju to kao pritisak zakona da se ponašaju na način kako ste vi lepo rekli, onako kako se lepo i dobro vaspitan čovek ponaša.
Što se tiče ovih odredaba oko prestanka mandata, vi znate kako se u Srbiji bira Vlada, na predlog predsednika Vlade, i naravno da bira Narodna skupština. Po meni je potpuno nesporna odredba, koja je inače stajala do pre dve godine u Zakonu o Vladi, koja utvrđuje da do odluke Narodne skupštine, koja daje konačnu odluku na prvom narednom zasedanju, ministar za koga je predsednik Vlade podneo zahtev za razrešenje zaista ne obavlja tu funkciju. Meni je to i normalno i prirodno i dosta funkcionalno.
Takođe, podsetio bih vas, možda sam izostavio u uvodnom izlaganju, koje sam pročitao prosto da bih uštedeo vreme, u Zakonu o ministarstvima je, između ostalog, uveden i nadzor nad radom posebnih organizacija, što nije zanimljivo za javnost, ali je bio vrlo važan element za funkcionisanje Vlade, za jedan funkcionalan sistem.
Prema tome, ne želim da otvaram široku političku debatu u temi koja je sada na dnevnom redu. Dakle, vraćam se. Tema na dnevnom redu danas jeste stvaranje pravnog okvira u kome će ta vlada moći da sprovede neki svoj program. Hajde da čujemo taj program, pa da diskutujemo o tom programu. Ako je cilj da se diskutuje o dosadašnjem radu Vlade, biće za to prilike kada tu bude premijer.
Na kraju, jedna interesantna stvar se kod nas dešava. Jedno vreme je najvažnija tema u Srbiji bila da mi imamo najglomazniju vladu, pa su tu bila poređenja sa vladom ove zemlje, one zemlje, s vladom Kine itd., dosta paušalno. Sada, kada imamo najmanji broj resora (opet kažem, kada se uzme prikaz unazad, i ove decenije ali verovatno od Drugog svetskog rata), to odjednom više nije tema, to je potpuna demagogija. Iako se slažem da u celoj priči oko smanjenja Vlade, oko te navodne veličine administracije, naravno, ima mnogo demagogije, ali kako se to sad odjednom prenebregava?
Mislim da je zaista sjajno što imamo predlog od samo 17 ministarstava. Ponavljam, samo je 2004. godine bilo 17, ali tada smo imali i pet saveznih. Prema tome, mislim da je to dobro. Licitirati dalje, da li je 12 ili da li je neko ministarstvo važnije od drugog, pa ne može ni Zakon o ministarstvima ni sastav Vlade biti ništa drugo nego posledica političkih odnosa. To je tako logično i prirodno.
Niti je prvobitni sastav Vlade bio takav što je on od strane nekog nezavisnog autoriteta utvrđen kao najbolji mogući. Prosto, to je stvar političkih odnosa. Tako je bilo u svim vladama do sada, tako će biti i u svim vladama u budućnosti. Jer, neki poslanici moraju da izglasaju vladu, a ti poslanici pripadaju različitim političkim opcijama. Ako nemate 126, ne možete imati vladu.
Prema tome, iako je sama kritika višepartijskog sistema, generalno, po meni, uvek dobrodošla i opravdana, nije u redu da se… (Aplauz.) …kroz tu kritiku realnosti, neminovnosti višepartijskog sistema – a bolji ne postoji, niko ga još nije izmislio – u stvari kritikuje aktuelna vlada koja pokušava da uradi nešto i, po mom dubokom uverenju, radi na jedan način koji je, u prilikama u kojima se ta vlada nalazi, u kojima se naše društvo nalazi, zaista najbolji mogući.
Nije sporno da neko pruži alternativu, ali nije dovoljno, gospodine Jovanoviću, reći – alternativa je preokret. Taj preokret mora da ima i sadržinu, moramo da znamo šta je konkretno alternativa. Primedba je bila – zidaju se stadioni. Dobro, je l' ne treba da se zidaju stadioni? Moramo da budemo vrlo precizni. Pominjanje Kosova, našeg okruženja, to su dosta bitna pitanja i moraju da dobiju dosta konkretan odgovor ukoliko nudimo alternativu.
Znači, najlakše je reći – treba nam promena, treba nam preokret. U redu, ali ponudite sadržinu te promene ili, u krajnjem slučaju, budimo korektni prema analizi postojećeg stanja, da bismo dali tu alternativu. Ako najpre ne obuhvatimo krajnje objektivno postojeće stanje, onda ne možemo ni reći šta je alternativa postojećem stanju.
Normalno, mi ovde nastupamo kao političari i vi kao, nesporno, lider jedne političke stranke, i ja imam potpuno razumevanje za politički govor koji ste održali i moja je želja bila da se na ovaj način ipak osvrnem na to vaše izlaganje. U krajnjem slučaju, prilika će biti već za nekoliko dana, kada premijer, na osnovu ovog zakonskog okvira koji sada dobijemo i koji je pretpostavka za taj program koji će on izneti, iznese svoj program. Tada je sasvim normalno i da se svako od narodnih poslanika i svaka poslanička grupa izjasni o tom programu, uputi primedbe, sugestije i verujem da će to biti jedna jako kvalitetna rasprava. Hvala.

Ne mogu da se složim s vama kada kažete da smanjenje broja ministarstava nije ušteda, iz jednostavnog razloga što način na koji ćete grupisati poslove državne uprave može biti više ili manje efikasan. Ako vi grupišete poslove državne uprave, po samoj logici stvari postoji jedan deo poslova koji su zajedničkog karaktera. Znači, ako dođete do spajanja u ovom momentu bilo koja dva ministarstva, vi ćete automatski stvoriti prostor za uštede kroz sam kabinet, kroz deo poslova državne uprave koji su zajednički svim ministarstvima. Prosto, stvar je logike da imate uštedu. Ne može niko reći da nemate uštedu.
Što se tiče logike spajanja ministarstava, uvek postoji neka logika spajanja ministarstava, nema tu nikakve dileme. Kod nas je ta logika čak dosta dobra. Ako se ne varam, u Nemačkoj je postojalo ministarstvo unutrašnjih poslova koje je obavljalo, između ostalog, i poslove sporta. Nije se zvalo ministarstvo unutrašnjih poslova i sporta, ali je obavljalo poslove državne uprave koji se odnose na sport. A Nemačka je, nesporno, zemlja sa razvijenom demokratijom i ne može se reći da nešto tamo ne valja. Kamo sreće da kod nas država funkcioniše tako kako funkcioniše njihova država.
Prema tome, logika spajanja poslova državne uprave je najčešće kompromis između srodnosti tih poslova državne uprave i političkih odnosa, okolnosti koje determinišu sastav svake vlade, pa i izgled ministarstava, odnosno organa državne uprave. U tom smislu, ne mogu da se složim sa ovom vašom opservacijom.
Što se tiče vašeg pogleda na stvarnost i realnost u Srbiji, niko ovde ne beži od realnosti. Znamo da je teško, ali hajde da vidimo šta se to nudi kao promena tog stanja. Dakle, šta je konkretna greška ove vlade koju bi trebalo ispravljati? Doći će premijer pa ćemo razgovarati. Mislim da tu nije ništa sporno. Ali nemojmo zanemariti činjenicu da je većina partija koje ovde sede delovala u ovom društvu, u Vladi, u izvršnoj vlasti, kreirala politiku ove države i da su rezultati ti koje danas imamo.
Tu se opet vraćam na ono što ste jako lepo rekli – stanje u kome se Srbija nalazi nije pristojno imputirati vladi koja je sada aktuelna. Nasleđe naše prošlosti je katastrofalno. Ako neko misli da se ova vlada ne nosi dobro sa svim tim što je pred njom, onda taj treba da iznese plan i da kaže – ovo je naša alternativa, ovo je naša ideologija, ovo je naša ideja.
Neki ovde imaju vrlo jasnu ideologiju. Neki smatraju da je put ka Evropi pogrešan put, da treba povući ručnu i otići. Evo dobacuju, viču – tako je. Prosto, mi imamo različito mišljenje o tome i nije sporno imati različita mišljenja, ali kada analiziramo stanje u društvu, mislim da može da se analizira na daleko objektivniji način nego što je to sada. Mislim da su značajno unapređeni mnogi segmenti našeg društva u poslednje dve godine uprkos krizi u kojoj smo se našli.
Ali nema nikakve dileme, biće ovde predsednik Vlade, izneće se sva razmišljanja. On će izneti plan za ovu novu, rekonstruisanu vladu. Biće tu kandidati za ministre. Videćemo ko su ljudi koji su kandidati za ministre. Ti ljudi takođe imaju svoja razmišljanja i određene planove kako dalje raditi u okviru resora koji im budu povereni na odgovornost. U krajnjem slučaju, vrlo brzo, naredne godine su izbori. Videćemo kakvi su nam rezultati. Sasvim je legitimno da svako to kritikuje ili da brani.
Opet se vraćam na onu glavnu temu. Cilj ovog društva, koji zaista ne smemo da dovedemo u pitanje, niko od nas ne sme da dovede u pitanje, i tu jako poštujem poziciju koju zastupa vaša partija – to je kandidatura za EU. To prilagođavanje, upodobljavanje našeg sistema sistemu koji vlada u EU je uslov za bolji život ljudi koji žive ovde. To je uslov za sve nas da živimo u jednom normalnom društvu.
Ali je opet pitanje za sve vas ovde i za one koji i dan-danas sa žalom gledaju, recimo, na nešto što se dešava pod pritiskom EU – zašto se tako jako opiremo nekim promenama koje su neophodne? Zašto smo se toliko opirali ukidanju nekih blanko ostavki? Pa, ne ukidaju se one tek tako, reda radi. Ne, nego radi kvalitetnijeg političkog sistema.
To, naravno, nije upućeno LDP-u, daleko od toga, govorim generalno. Ali svako od nas nekako voli da se izvuče iz pozicije u kojoj smo svi mi zajedno, kao da stane na neku galeriju, na neko gledalište i onda kao – ja nisam igrač na terenu, ja to sve posmatram sa strane i sada ću da iznesem jednu široku salvu kritika na ono što se dešava i onda ću tu da pomešam sve i sva i sve će to lepo zvučati.
Dakle, u potpunosti poštujem vaš stav i politiku koju vodite, ali mislim da je kritika koju ste izneli u dobroj meri paušalnog karaktera, a ne mogu da prihvatim ove ocene koje se odnose na to da smanjenje Vlade na 17 resora, smanjenje broja posebnih organizacija, činjenica da je ovo najmanji broj resora koje je Srbija imala od 1946. godine naovamo... Mislim da je prva vlada Kraljevine SHS imala 17 resora, to već istoričari bolje znaju, mislim da to i kolega bolje zna od mene. Ali suštinski, mislim da je do juče napadana ta činjenica koliko imamo resora, pa je i ovo za neku pohvalu. Hvala.

Prelazni režim u Zakonu o ministarstvima je prelazni režim koji je postojao u svakom zakonu o ministarstvima. Nemoguće je da nemate prelazni režim. Nemoguće je da ne napišete ko preuzima postojeću arhivu, zaposlene, opremu itd., a onda se u roku od 30 dana radi sistematizacija i tako se, u stvari, grupišu poslovi i postiže efekat smanjenja u broju zaposlenih, kabinetima itd. Prosto, to je prelazni režim i on ne bi trebalo da bude predmet naše diskusije. Nikada nije postojao zakon o ministarstvima da nema prelazni režim. Mora da se utvrdi koji će organ, kada jedan organ prestane da postoji, preuzeti te poslove državne uprave vezano za taj prelazni deo.

Osvrnuo bih se na delove diskusije vezane za ove predloge zakona, a nadam se da ćemo sve druge aspekte moći da razmotrimo kada bude predložena nova vlada i članovi nove vlade.
Moram da kažem kolegi Palaliću da se ne slažem s ovim što je rekao i krenuću od ovog poslednjeg što je on rekao, a tiče se generalnog sekretara Vlade. Nikakva se smena ne sprema, koliko je meni poznato, niti mislim da postoji bilo kakav razlog za to jer imamo jako dobrog generalnog sekretara i mislim da dobro radi posao.
Ovde se radi o tome da Zakon o ministarstvima i Zakon o Vladi unose dosta logičkih novina koje su nedostajale i primećeno je u praksi da nedostaju. Recimo, mandat sekretara Vlade prestaje prestankom mandata predsednika Vlade – tako je to bilo do sada. S obzirom da je on funkcioner i da nemate nigde, u bilo kom zakonu, odredbe koje definišu njegovu obavezu rada nakon toga, do izbora novog generalnog sekretara Vlade, on je istog dana mogao da se spakuje i ode kući.
S druge strane, u Zakonu o Narodnoj skupštini je to daleko bolje normirano i predviđeno je da sekretar Narodne skupštine vrši svoju dužnosti, odnosno da mu mandat traje sve do izbora novog sekretara Skupštine. Mislim da je to pametnije i bolje rešenje, i u tom smislu mislim da i Vlada treba da ima isto takvo rešenje.
Mislim da je to jako dobro i logično, zbog kontinuiteta. Službe treba da funkcionišu i u tom provizorijumu, u međuvremenu, dok dođe novi predsednik Vlade, i zato mislim da je ovo sasvim normalno rešenje. A onda predsednik Vlade može da traži da se postavi novi sekretar tog dana, za dva, pet ili deset dana, ali da nema nikakve dileme, da nema vakuuma i spora oko toga ko će obavljati posao. Dakle, ovo je prirodno i funkcionalno rešenje i nema nikakve veze s politikom, i šteta je što ranije to nije bilo uneto.
Što se tiče broja resora, o tome sam govorio vrlo precizno. Ovo je vlada sa najmanje resora i posebnih organizacija. Mislim da od Drugog svetskog rata naovamo nije postojao tako mali broj resora na republičkom i saveznom nivou koji su objedinjavali poslove državne uprave, a koji se sad obavljaju na jednom jedinom nivou – republičkom. Vlada Vojislava Koštunice od 2004. godine je imala 17 resora i deset posebnih organizacija, ova vlada ima 17 resora i devet posebnih organizacija, ali, za razliku od 2004. godine, ne postoje resori na saveznom nivou.
Kada govorimo da je nešto neozbiljno, najneozbiljnija stvar je, ako govorimo o materiji o kojoj sada pričamo, bila kada smo imali ministra spoljnih poslova koga nikada nije izabrala Narodna skupština, a to je bilo za vreme vlade Vojislava Koštunice. Znači, Vuk Drašković je bio ministar spoljnih poslova, gospodine Palaliću, na osnovu uredbe koju je Ustavni sud proglasio neustavnom. Isto je bilo sa gospodinom Stankovićem, koji je bio ministar odbrane. Kada dodamo i ta dva člana i ako prihvatimo tu neustavnost, onda je ona vlada imala 19 resora.
To govorim sad samo zbog toga što je vaša diskusija išla u tom pravcu. Ja ne bih ovo ni na koji način nazvao neozbiljnim, ovo je jedan prirodan i normalan tok stvari u svakoj politici. Jedino neprirodno od 2000. godine do sada, ako govorimo o materiji Zakona o Vladi, jeste upravo bila situacija, kada pogledam i sa pozicije ustavnosti, kada smo imali dva ministra koje nije izabrala Republička skupština.
Treća stvar u toj vladi od 2004. godine je, gospodine Palaliću, bila da smo imali devet meseci ministre u ostavci. Ministri iz G17 plus su tada devet meseci bili ministri u ostavci. Stvarno mi nije namera da se sada vraćam u prošlost, ali apropo vaših kritika prosto želim da vam kažem, kad već govorimo o tome da li je nešto ozbiljno ili neozbiljno, i vraćam se na to.
Žao mi je što tako brzo zaboravljamo, ali imali smo ministra spoljnih poslova i ministra odbrane koji nikad nisu izabrani od strane Narodne skupštine Republike Srbije. Gospodine Palaliću, uredbom je uređeno da su ljudi ministri a da nisu izabrani, i uredba je proglašena neustavnom, što je potpuno normalno (jer, kako može takva uredba biti). Prema tome, to je apropo toga da li je nešto ozbiljno ili nije ozbiljno.
Opet vam kažem, ne možemo reći za Nemačku da je neozbiljna država. U Nemačkoj je u jednom momentu poslove državne uprave koji se odnose na sport obavljalo ministarstvo unutrašnjih poslova. Tako su ljudi odlučili da grupišu poslove državne uprave.
Pošto smo i kolege, hajde da uđemo u suštinu. Radi se o poslovima državne uprave koji se grupišu na način kako oni koji glasaju o tome misle da je najfunkcionalnije za njih. I kad sam ja bio u opoziciji, mi smo sporili kad je ta vlada 2004. godine napravila ministarstvo kapitalnih investicija – uh, šta će toliko ministarstvo i kako će ministar to da vodi itd.
Dakle, ne sporim to da opozicija napada, ali prosto želim da kažem šta je istina. Istina je da je pitanje grupisanja poslova državne uprave zaista pitanje onih koji treba da glasaju o tome, koji smatraju da je to najcelishodnije i koji će, u krajnjem slučaju, nositi teret toga ukoliko ne valja ili korist od toga ukoliko je to dobro. Mi mislimo da je ovako dobro, predsednik Vlade Mirko Cvetković smatra da je ovako dobro, ovo je plod grupisanja srodnih poslova i političke realnosti i to tako funkcioniše.
Vlada je po Zakonu o ministarstvima iz 2003. godine imala 23 resora, 2000. godine 24 resora, 2002. godine 19 resora, 2003. godine 19 resora, 2004. je već pomenuta vlada Vojislava Koštunice, koja je imala, po meni, taj najveći gaf ministara koji nisu bili izabrani u Skupštini – 17 resora bez ta dva neizabrana u Skupštini, a sa ta dva je imala 19, 2007. je imala 22 resora, 2008. je imala 24 resora i ovaj predlog sada je – 17 resora.
Takođe ste me pitali, ne znam sad da li ste vi to rekli, za Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Ministarstvo se ne ukida. Spajaju se Ministarstvo državne uprave i Ministarstvo ljudskih i manjinskih prava. Vi kažete da su manjine imale svoje ministarstvo. Prvo, nije tu stvar da neko ima svoje ministarstvo. Ministarstvo je država, to je organ državne uprave, obavlja te poslove. Zašto mislite da se oni ne mogu obavljati u okviru ministarstva koje će imati drugačije ime?
Možete da uputite primedbu ukoliko novi ministar sistematizacijom ukine sektor za ostvarivanje prava, unapređenje prava itd. i ukoliko vidite da se poslovi sadržani u tom sektoru ne sadrže u nekom drugom sektoru, pa kažete – čekajte, broj izvršilaca je bio toliki, a ovde je toliki. Po toj logici ne bi trebalo ni Ministarstvo vera…
Zašto? Stalno možete da postavljate ta pitanja. Radi se o poslovima državne uprave, koje svaka država obavlja, i tu nema nikakve dileme. Da li će ih grupisati kao posebno ministarstvo ili će uspeti da ih spoje u okviru većeg organa uprave, to je manje bitno pitanje. Pitanje je da li se ti poslovi državne uprave obavljaju.
Suštinski, mi dolazimo na to. A to ne možete sad paušalno da zaključite na način kako ste zaključili, da će se ministarstvo koje bude formirano i koje će neko voditi posvetiti tim poslovima ili neće, da li će se poslovi državne uprave obavljati ili neće. To možete samo ako vidite da u sistematizaciji ti poslovi za koja su sistematizovana neka radna mesta više ne postoje. To je jedini način da to utvrdite. Sve drugo je politički govor, ali poznajući vas, namerno ulazim dublje u tu problematiku.
Vi ste rekli da sad to reflektuje na neki način odnos prema nacionalnim manjinama. Ne mogu da se složim sa vama, jer smo u vladi na koju ste se opet pozvali, iz 2004. godine, nakon svih dešavanja, imali Službu za ljudska i manjinska prava. Pa, služba Vlade čak nije ni organ državne uprave.
Drage kolege koji dobacujete, to su poznati termini i pojmovi definisani Zakonom o državnoj upravi i ko se bavi politikom trebalo bi da razlikuje telo, službu, organ. Žao mi je što to nekom izaziva smeh, ali ja govorim ono što je iz delokruga rada koji poznajem i kojim se bavim, i nemojte dobacivati, nema razloga.
Dakle, služba je to bila, gospodine Palaliću, što je potpuno neprimereno. Po Zakonu o ministarstvima, služba Vlade ne spada u organe državne uprave, jer ne odlučuje o pravima i obavezama, niti se formira zakonom. Znači, bila je Služba za ljudska i manjinska prava, a nakon toga je formirano Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i poslovi državne uprave su lepo sistematizovani.
Podsetiću vas da su u toj vladi kasnije, koju smo mi imali zajedno sa vama, poslovi izbora nacionalnih saveta nacionalnih manjina, donošenje propisa itd. bili u Ministarstvu države uprave, ako se sećate. Istina, ta vlada je trajala osam meseci. To je bilo u Ministarstvu države uprave i tamo je začet zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i izborima za nacionalne savete nacionalnih manjina.
Prema tome, poslovi države uprave su tada bili tu i postojala je služba Vlade koja se suštinski bavila zastupanjem pred Evropskim sudom za ljudska prava, preko zastupnika koji je i tada i danas isti čovek, niko ga nije menjao. Prosto, čovek dobro radi svoj posao. Ne znam da li nekom pada na pamet da ga menja u budućnosti, ali govorim kako to izgleda. Dakle, ne slažem se uopšte s vama vezano za tu brigu za nacionalne manjine. U krajnjem slučaju, dela iz 2004…
A uopšte ne mislim da se i tadašnja vlada nije starala o pravima nacionalnih manjina. Uopšte ne mislim da se nije starala. Ali evo, ako je vama odraz staranja, onda se sigurno manje starala nego vlada koja ima to u državnom organu, kod vas je imala u službi vlade, ako želimo na taj način da sagledamo stvari. Ali uopšte ne mislim da je to mera. Mera su poslovi koji se odnose na to.
Sad ste me pitali za državne sekretare, da li će se smanjiti broj. Mislim da hoće. U ovom momentu u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava su sistematizovana četiri mesta za državnog sekretara, u Ministarstvu državne uprave tri. Ko god da bude ministar, ne verujem da će držati sedam državnih sekretara, mislim da je to potpuno besmisleno. Prema tome, očigledno je da će se smanjivati.
Pitanje smanjivanja pomoćnika. To zavisi kako se grupišu sektori. Pomoćnik koji gubi sektor, mislim da niste to dobro interpretirali, po zakonu može da obavlja posao u istom ili u višem zvanju, zvanju višeg savetnika. Prema tome, nema nikakve dileme da će doći do smanjenja i broja i troškova, što je potpuno očigledno jer sve o čemu pričamo prati određena služba, određeni troškovi, određena plata itd.
Suštinski, mislim da je tu najvažnije da li će se poslovi državne uprave obavljati efikasno. Predsednik Vlade je procenio da je ovaj način u okolnostima u kojima se nalazimo najbolji. Predsednik Vlade će izložiti svoj program. Vi mislite da to nije dobro, to je vaš politički stav, ali ne mogu da se uzdržim da se ne vratim na formiranje ranijih vlada i ranijih organa državne uprave. Imali smo ovakve i slične diskusije uvek do sada, a posebno kada se ovo karakteriše…
Jedno je karakterisati da nešto nije funkcionalno, ali reći da je ovo sad najneozbiljnije, da ovako nešto nikad nije bilo, opet ne mogu da se ne vratim, ne znam po koji put, na pitanje ministra spoljnih poslova i ministra odbrane. Pazite, za ta dva jako krupna ministarstva ministri nikad nisu bili izabrani u Narodnoj skupštini, a bili su ministri i sve to je bilo legalistički itd., a onda je Ustavni sud jasno rekao šta misli o tome i to proglasio kao neustavno, a što je potpuno očigledno da je bilo neustavno od prvog dana. Uredbom ne možete formirati organe državne uprave. To je apsurd. Ne možete imati ministra koji nije izabran u Narodnoj skupštini.
Prema tome, hteo sam malo da se vratimo i na to kad već kritikujemo ovo, ali dajte da vidimo rezultate. Mi mislimo da će ovo biti funkcionalno i ja verujem da će biti funkcionalno. U suprotnom, pravile bi se vlade sa 50–60 resora, jer sve poslove državne uprave možete da izdelite, možete ih pozicionirati kao posebno ministarstvo, što je potpuno neracionalno.

Nije, gospodine Palaliću, bilo tako. Prvo, niste se osvrnuli na postojanje dva ministra koja nikad nije izabrala Narodna skupština. To treba ponoviti. Dakle, jedina neozbiljnost u tom smislu je postojala u periodu vlade Vojislava Koštunice – dva ministra nikad izabrana u Narodnoj skupštini.
Ali niste ovo u pravu. Dozvolite, prestala je da postoji državna zajednica Srbija i Crna Gora, postojalo je ministarstvo za ljudska i manjinska prava, vi niste onda rekli – mora da postoji ministarstvo za ljudska i manjinska prava, nego ste formirali službu, gospodine Palaliću. A prvo sledeće ministarstvo za ljudska i manjinska prava je formirala ova vlada.
Postojala je služba, gospodine Palaliću, ali vam sada kažem da, zbog toga što je u vaše vreme postojala služba, ja ne umanjujem kvalitet politike prema manjinama u Srbiji, a vi hoćete, kroz činjenicu da se poslovi državne uprave koji se sada obavljaju u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, a ubuduće će se obavljati u ministarstvu koje će se zvati Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, time da kažete da ćemo mi manje da vodimo kvalitetnu politiku prema manjinama u Srbiji nego što je to bilo.
Samo kažem da vam, jednostavno, metodologija nije dobra. Znači, način na koji izvodite taj zaključak nije ispravan. Jer, po tome bih ja mogao da kažem – dok je DSS držao republičku vladu, nije postojao organ koji se bavio ljudskim i manjinskim pravima, nego je postojala služba. Ali ja to ne kažem.
A ko je vama branio, kada je državna zajednica Srbija i Crna Gora prestala da postoji, da dođete pred narodne poslanike i kažete – mi smo zabrinuti za stanje manjinskih i ljudskih prava u Republici Srbiji, formiramo ministarstvo za ljudska i manjinska prava, naravno, mislimo da izaberemo i ministara spoljnih poslova i ministra odbrane? Niste to uradili, a niko vam nije branio.
Znači, nemojte na taj način. Samo pogledajte kroz tu prizmu, pokušajte da kroz tu metodologiju iz koje izvlačite kritiku ovog predloga posmatrate period kada je Vojislav Koštunica bio predsednik vlade nakon prestanka postojanja državne zajednice Srbija i Crna Gora. To želim da vam kažem. Kako možete na taj način izvoditi? Prosto želim da vam ukažem na pogrešnu logiku koju ste primenili.
Želite da uputite kritiku, logična je, ali vam kažem da je potpuno pogrešna. Jer, sve što ste rekli u svom izlaganju može samo da se upotrebi protiv vlade DSS-a, kada je ona umesto organa imala najobičniju službu za ljudska i manjinska prava, a tek dolaskom ove koalicije je uspostavljeno ministarstvo i sutra, nakon ovog zakona o ministarstvima, ponovo će se ministarstvo baviti ljudskim i manjinskim pravima.
Samo to želim da kažem. Ne mislim ni da ste vi loše radili vezano za ljudska i manjinska prava, niti mislim da je ova vlada loše radila, niti da će neka buduća loše raditi, zbog toga što je stvarno standard ostvarivanja manjinskih prava u Republici Srbiji, po mojim saznanjima, uporednopravno posmatrano, na najvišem nivou.
Zaista mislim da je Republika Srbija tu daleko iznad i okruženja i evropskih standarda i to je nešto čime treba da se ponosimo. Nije to stvorila ova vlada, to je jednostavno proces rada od 2000. godine naovamo i treba da budemo srećni zbog tog procesa.
A ovo što ste malo sarkastično govorili o odredbama Zakona o Vladi koje imaju za cilj da se na neki način suprotstave toj našoj političkoj nekulturi koju imamo, to su odredbe koje su bile, gospodine Palaliću, sadržane u Poslovniku Vlade. To da treba da se zastupaju stavovi Vlade već je bilo sadržano u Poslovniku Vlade, tako da ne možete da mi kažete da smo sad mi ubacili nešto što nije bilo deo normativnog regulisanja ranije. Bilo je u Poslovniku Vlade. Znači, to jeste bio deo normativne materije. Jeste, mi smo je pojačali, stavili smo je u zakon. Izvinite, ali očigledno je to potrebno.
Očigledno je to u Srbiji potrebno, jer nije ovo prva vlada koja se suočava s tim. I vlada u kojoj smo zajedno delili odgovornost se suočavala s tim. I zaista je potrebno možda i zakonom reći – čekajte ljudi, mora da se zna neki red. Nije ni u redu da građani od jednog ministra čuju jedno, a od drugog ministra čuju drugo. A ljudi smo, i politički sistem nam je takav, ima slabosti, ima partikularizma. Šta sad, pravimo se da to nije tako?
Zato ja ne bih ismevao te odredbe zakona, ne bih se tako sarkastično odnosio prema njima. Jednostavno, one su dosad bile uređene Poslovnikom, sad je to uređeno zakonom. Da je sreće, ne bi moralo da stoji, tu se potpuno slažem, ali očigledno je potrebno da stoji.
Dakle, naš stav je jasan. Ovo je neki okvir u kome očekujemo da Vlada deluje efikasnije, da ima bolju koordinaciju i da lakše ili izvesnije ostvari ciljeve koji stoje pred nama u ovoj 2011. godini, i zbog toga smo sa ovim predlozima došli pred narodne poslanike.

Sada sam čuo od vas za to pismo i za mene je to potpuno očekivano. Ja stvarno spadam u red onih teških formalista i često mi se zamera da preterujem u tom formalizmu, ali zar ne mislite da bi stvarno bilo besmisleno da premijer danas uputi predlog za ministre ministarstava koja po novom zakonu o ministarstvima ne postoje? I, zar ne mislite da je teško naći u Srbiji čoveka koji bi sebe izložio tome da učestvuje u takvoj farsi da ga sada, recimo, predložimo za ministarstvo koje se ukida, koje više ne postoji?
Mislim da je premijer uradio pravu stvar i da je ovo potpuno logično. Dakle, vi smatrate da je trebalo da on sad nađe nekog čoveka i da mu kaže – hajde da te predložim za ministarstvo koje, inače, ukidamo. Zar ne mislite da to nema smisla?

Zahvaljujem se, gospođo Čomić. Samo zbog javnosti, a možda neki poslanici nisu bili prisutni, znači, u 12.00 časova, kada je bio zakazan početak sednice bio sam prisutan, sedeo sam baš ovde gde sada sedim. Dakle, nema nikakve dileme da nije moj nedolazak razlog što sednica nije počela u 12.00 časova.
Nažalost, amandmane koje smo mi u ministarstvu obradili 17. decembra, znači, u petak, iz razloga koji meni nisu poznati, amandmani su stigli, kako sam čuo, isto kada i ja. To je već nešto što je pitanje za drugu adresu, svakako nije pitanje za mene. Prema tome, čisto zbog javnosti da ne ispadne da nisam došao u 12.00 časova, kada je bilo zakazano.
Dakle, došao sam ovde, bio sam prisutan, ali nisu se stvorili uslovi za rad. Za to što se nisu stvorili uslovi, odgovornost snosi Vlada, ne snosi Narodna skupština. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, takođe se izvinjavam zbog ovog kašnjenja, jer sam ja razlog zbog čega je došlo do kašnjenja. Imali smo sastanak u Koordinacionom telu, koji je nažalost trajao dva sata duže od onoga što je bilo predviđeno. U svakom slučaju, uvodno izlaganje neće biti dugačko, jer se i radi o jednom predlogu zakona koji je dosta jasan, mada ne sumnjam da sama tema može biti inspirativna za govore o sistemu državne uprave.
Dakle, ovde je konkretno tema zakon o izmenama i dopunama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika. Radi se o tome da jedna ideja koju sam, moram reći, predložio još pre dve godine, zajedno sa predsednikom Samostalnog sindikata zaposlenih u Upravi, tada nažalost nije mogla da zaživi, nije prihvaćena od strane Vlade.
Međutim, ta ideja je prihvaćena u međuvremenu pod različitim okolnostima i ona se sastoji u tome da se raspon plata koji je bio zakonom utvrđen u odnosu 1:9 smanji na 1:5,6 otprilike, uglavnom na nešto do 1:1,6. I to na taj način što bi državni službenici i nameštenici sa najnižim platama dobili povećanja koja su u rasponu od 17 do 41, 51%.
Dakle, to je taj procenat uvećanja po novim koeficijentima, tako da sve ostale plate u državnoj upravi ostaju netaknute, na istom nivou na kom su bile i do sada, ali se plate ovih ljudi koji su imali najniža primanja, a to su primanja od 12.037, dakle ispod minimuma, do 25.999 podižu i sada najniža plata za onoga sa osnovnim obrazovanjem – šesta platna grupa je 16.049, sa višom stručnom spremom, nameštenik 30.000, mlađi referent sa srednjom stručnom spremom 22.000 i saradnik sa višom stručnom spremom 30.000 dinara. Dakle, to su ti rasponi.
Mislim da je ovo bilo potrebno uraditi mnogo ranije. Mislim da je to i mera solidarnosti, imajući u vidu raspone koji su postojali u platama. Ne mislim da su ovo plate sa kojima čovek može da živi ne znam kako, jer ovo su ljudi uglavnom koji su zaposleni u Beogradu, 90% njih, i ove plate troše u Beogradu, gde su troškovi života daleko veći nego u unutrašnjosti, ali dobro je da se desilo.
Dakle, mislim da u perspektivi ne treba menjati odnos drugačije, nego da bude ovaj koji je sada, a to je 1:1,6. To je ovaj predlog zakona. Naravno, plate su utvrđene zakonom i ne mogu se menjati drugačije nego predlogom zakona i zbog toga je Vlada utvrdila ovaj predlog i zbog toga smo mi danas pred Narodnom skupštinom. Hvala.

Hteo bih da istaknem tri stvari.
Prvo, slažem se sa vama za demagogiju. Ako ste protiv demagogije, onda nije trebalo da govorite o tome da ne možemo da omogućimo zaposlenom prekovremeni rad duži od onoga koji je utvrđen opštim propisima, nego da dovodimo ljude sa strane i da sad, recimo, u ovoj državnoj upravi, i uopšte u državnoj upravi Srbije, možda ima 20 ljudi koji su spremni i sposobni da rade budžet. Mislim da ih nema ni toliko dovoljno stručnih.
Po onome što ste vi rekli, mi bismo sada, da oni ne bi radili prekovremeno, a rade prekovremeno i po četiri do pet sati dnevno, znači, završavaju svoj rad oko 22 ili 23 časa večeras, a tako je bilo i prethodnih dana, vi ste, kažete nedemagoški rekli – a zašto ne omogućimo nekom mladom da dođe i da malo poradi na tom budžetu, ispiše neke brojeve? Prema tome, slažem se s vama da ne treba da bude demagogija, ali nekako ni vi nikako niste pozvani za to.
Drugo, kažete da treba da budemo odgovorni. Odgovorni znači znati o čemu pričate. Ako vi ovde pravite primer o državnom sekretaru koji je državni službenik na položaju, onda vi niste odgovorni. Državni sekretar nije državni službenik. I nema nikakve veze sa ovom pričom o kojom mi ovde pričamo.
(Jorgovanka Tabaković, sa mesta: Ne znate zakon, ministre.)
Možete se iščuđavati koliko hoćete. Vi nažalost ne znate šta je državni sekretar. Kažem da državni sekretar nije državni službenik na položaju.
(Gordana Čomić: Molim vas da se uzdržite od direktne komunikacije.)
Stoti put – državni sekretar nije državni službenik na položaju. I ponoviću to još hiljadu puta i ovog momenta ću podneti ostavku ukoliko je državni sekretar državni službenik na položaju. Ako hoćete da budete odgovorni, onda malo naučite i vi zakon.
Treća stvar, ako ste podneli taj amandman, sad vam obećavam ovde, ukoliko je amandman samo da se taj član 29. briše, ukoliko nema nešto drugo, obećavam vam ovde prihvatam amandman.
Od početka sam imao rezervu. Ovaj deo je predlog Ministarstva finansija i od samog starta imam rezervu na ovaj član. Vi ste me vašom diskusijom ubedili i prihvatam taj vaš amandman.
Dakle, suština ovog zakona će ostati jedna, a to je da se ovima sa najnižim platama poboljša položaj i da se smanji raspon. To je bila i ostala ideja ovog zakona. Sada očekujem od vas da i vi održite ono što ste malopre rekli – da ćete, ukoliko prihvatim vaš amandman, vi dati podršku za ovaj zakon.