Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, skoro ceo dan traje rasprava, pa da se uključimo oko nekoliko pitanja koja su se ovde pojavila.
Mogu da konstatujem sa zadovoljstvom da se cela diskusija vodi oko svega nekoliko konkretnih pitanja i pokušaću da dam neka razjašnjenja vezano za ta pitanja.
(Aleksandar Martinović, sa mesta: Kada mogu da dobijem reč, gospođo predsednice? Prethodnom diskusijom se dobacuje da je država izvršila genocid.)

Između ostalog javio sam se i zbog toga da bi se malo vratili temi jer imam utisak da je na momente ovde dominirala određena polemika između opozicionih stranaka, što svakako neće doprineti da razmotrimo odredbe ovog zakona koji se danas nalazi pred nama.
Ovde se uglavnom govorilo u celini kako o zakonu, tako i o statutu Vojvodine i, naravno, sve u kontekstu njegove ustavnosti, odnosno osporavanja pojedinih odredbi sa stanovišta Ustava.
Nekoliko tema se tu pojavilo. Prva tema je zaključivanje sporazuma koje AP može da zaključuje sa istovrsnim teritorijalnim jedinicama u drugim državama. Moram odmah da kažem da ovo nije ništa novo, niti je na bilo koji način sporno, zbog toga što je to utvrđeno pravo AP članom 181. Ustava Republike Srbije, tako da u najmanju ruku oni koji su učestvovali u donošenju tog Ustava ne bi to isto pravo trebalo i da kritikuju.
Podsetiću vas istovremeno da ovo pravo ne pripada samo autonomnim pokrajinama, ovo pravo pripada i svakoj opštini u Srbiji, štaviše, definisano je istim članom Ustava kojim je definisano i kao pravo autonomne pokrajine.
Druga bitna tačka jeste pitanje referenduma. Referendum je definisan upravo onako kako ga je definisao opet isti taj Ustav, koji smo svi mi glasali. Štaviše, moram da podsetim da ni teritorija jedinica lokalnih samouprava ne može da se menja bez da se o tome pitaju građani koji žive na teritoriji te jedinice lokalne samouprave.
U zakonu i u statutu se vrlo jasno kaže da će ova tema odnosno većina koja je potrebna biti definisana zakonom. Zakono o referendumu i narodnoj inicijativi već postoji, taj postojeći Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi i dao je ovlašćenje Vojvodini čak da samostalno reguliše ovo pitanje, ali mi smo u ovom zakonu i u ovom statutu došli na poziciju koja mislim da je potpuno ispravna, da ovo ipak bude definisano republičkim zakonom.
Tako da sada bi mogao možda gospodin Čanak malo više da se ljuti, jer smo ovu temu vratili u realne okvire, da se ne bi desilo da za promenu granice AP Vojvodine treba veća većina nego što je za promenu granica teritorije Republike Srbije.
Prema tome, mislim da zaista ne bi trebalo politizovati ni ovo pitanje, jer je više nego očigledno da je ovo pitanje direktna posledica ustavnih rešenja i da je rešeno upravo onako kako je to bilo i do sada i kako to treba da bude u budućnosti.
Sada vezano za ovo "njenih građana". Ustav kaže da teritorija autonomnih pokrajina ne može se menjati bez saglasnosti njenih građana. Prema tome, nemojte da sada terminološki manipulišemo ili da određenu terminologiju, koja možda nije najsrećnija, dovodimo u kontekst ovoga što ovde danas raspravljamo.
Naime, Ustav smo svi zajedno doneli, svi zajedno smo agitovali za njega, glasali za njega i sada ako se suočavamo sa nekim terminološkim nedoumicama iz tog ustava, nemojte da to spočitavamo ovde kroz pitanje statuta i zakona o utvrđivanju nadležnosti.
Finansije i imovina. Finansije i imovina su isključivo rešeni na način kako je to predviđeno Ustavom. Dakle, i finansije i imovina će biti rešene posebnim zakonom koji se odnosi na pitanje finansiranja AP Vojvodine, odnosno posebnim zakonom kojim će se rešiti pitanje javne svojine u Republici Srbiji. To je ono što piše i u statutu i u zakonu o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine. Zaista ne znam zašto od toga pravimo temu.
Postavili su ovde pitanje nadzora. Nadzor je definisao Ustav. U članu 186. definisao je kako se vrši nadzor nad opštim aktima koje može da donese Skupština AP Vojvodine i tu niti možete više, niti možete manje. Ne možete produbiti taj nadzor, jer bi to bilo mešanje u ustavom garantovano pravo građana na teritorijalnu autonomiju.
Prema tome, možemo kao Vlada za svaki opšti akt da tražimo od Ustavnog suda da se o njemu izjasni, a u međuvremenu taj akt ne može da stupi na snagu, dakle pre njegovog stupanja na snagu Ustavni sud donosi odluku.
Nema van toga ništa, nije ni ranije van toga bilo ništa jer je to utvrđeno ovim Ustavom. Podsetiću vas, po prethodnom Ustavu Vlada je to mogla da uradi, ali smo zajedno doneli Ustav kojim smo te granice proširili. Upravo zajedno smo ga doneli.
Podsetiću vas, kada smo radili taj ustav predsednik Vlade je bio Vojislav Koštunica. Štaviše, DS je bila opozicija. Da se podsetimo malo. Nije fer. Ovde nije fer kako se vodi ova diskusija. Bili smo u opoziciji kada je taj takav ustav donošen. Tim ustavom je prošireno ovo pravo AP Vojvodine. Tim ustavom koji je upravo posledica velikog angažovanja i DSS, ne našim ustavom.
Nadzor nad poverenim poslovima. Nadzor nad poverenim poslovima je rešen Zakonom o državnoj upravi. Nadzor nad poverenim poslovima je potpuno…
Izvinjavam se. Mogu li da nastavim? Ne mogu baš da vičem. Nije mi zgodno da toliko vičem.
Izvinjavam se. Ne mogu da se nadvikujem. Ceo dan smo ovde.
Nadzor nad poverenim poslovima je rešen Zakonom o državnoj upravi. Nadzor nije bio sporan, niti će ikada biti. Mislim da je kolega Žarko Obradović rekao baš iz njegove oblasti, iz njegovog sektora, pretpostavljam da svaki kolega iz svog sektora može reći, većina ovih stvari koje su utvrđene u ovom zakonu su već utvrđene sektorskim zakonima. Da se obavljaju kao povereni poslovi državne uprave, ne vidim tu, ali zaista, baš nikakav problem.
Kao ministar lokalne samouprave, deo ovih nadležnosti koje se prenose na AP Vojvodinu takođe bih preneo na grad Beograd, pre svega, a zatim i na druge gradove u Srbiji.
Ohrabriću moje kolege iz Vlade. Ne ministra obrazovanja, jer tu je već dosta učinjeno, ali nekim drugim kolegama ću sugerisati da sektorskim zakonima izvrše decentralizaciju Republike i prenesu deo nadležnosti na Beograd, Kragujevac, Kraljevo, Valjevo, Užice, Kruševac itd.
Decentralizacija je proces koji nam treba radi boljeg, efikasnijeg obavljanja poslova. Decentralizacija ne znači gubitak bilo kakvih državnih prerogativa.
Pitanje Vojvođanske akademije nauka i umetnosti jeste pred Ustavnim sudom u ovom momentu. Istina, pokrenut je u odnosu na Zakon o Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Videćemo kakvo će biti rešenje. Po meni, tu nema ništa tako suštinski sporno da bi ovde prizivali ne znam kakve aveti iz prošlosti i govorili – ovo je ne znam kakav separatistički akt.
Ta akademija postoji od 2003. godine. Finansira se iz budžeta AP Vojvodine. Lično sa tim zaista nemam problem. Mogu kao pravnik da budem skeptičan po nekim pitanjima, ali nemojmo da od terminoloških stvari ili nekih simboličkih stvari pravimo uzbunu u građanstvu i dajemo izjave tipa – cepanje države, separatizam. To su tako teške reči koje nam zaista ne trebaju, niti imaju ikakvog uporišta u aktima koji će se danas i sutra, kada bude rasprava o statutu, nalaziti u ovom parlamentu.
Kako bi moglo da se diskutuje? Mogao bih da uzmem zakon koji je predložio DSS o utvrđivanju nadležnosti, pa da vam kažem da ni prvi, ni drugi, ni treći, ni četvrti, ni peti član, izuzev, da kažem, četvrti, tu i tamo, recimo, 1, 2, 3. i 5. član nisu u skladu sa Ustavom RS. Ni u prvom članu čak niste uspeli da definišete autonomnu pokrajinu kako ste je definisali u ustavu koji smo zajedno radili.
Kada bih hteo još da koristim ovo politikantski, uzeo bih predlog ustava iz 2004. godine koji je uradila Vlada Vojislava Koštunice. Pa bih pročitao, u članu 149. koja sve pitanja Vojvodina samostalno uređuje, to su sva pitanja koja su sadržana i u ovom ustavu. Mogao bih vam reći još nešto, da svoje nadležnosti AP ostvaruje donošenjem pokrajinskih zakona.
Dakle, bio sam protiv da tako nešto stoji u ovom sadašnjem statutu. Isto sam protiv i u tome što ste tada pisali u tadašnjem predlogu ustava. To je predlog ustava Vlade RS, nacrt iz 2004. godine.
Mislim da trebamo da budemo politički dosledni, da se ova tema suviše ispolitizovala. Jeste bilo osnova u samoj činjenici da je dugo trajala priprema zakona o utvrđivanju nadležnosti, ali zaista mislim da naše reči, naše ocene ovog akta, ovog zakona i statuta treba da budu odmerene i pre svega odgovorne, jer ne mogu svi ljudi koji nas gledaju da poseduju adekvatno znanje i da znaju kako izgleda Omnibus iz 2002. godine, i da znaju da Vojvođanska akademija postoji od 2003. godine, i da znaju da se imovina rešava posebnim zakonom, i da znaju da se referendum ne odnosi na promenu granica Srbije, nego na promenu granica eventualno AP Vojvodine, i da znaju da to isto pravo imaju i opštine i gradovi u Srbiji koji je ovde dat Vojvodini. To naši građani ne mogu svi da znaju, niti treba da znaju.
Slušajući našu diskusiju ovde, ljudi će pomisliti da će im od sutra trebati pasoš da pređu Savu i Dunav. Mislim da to nije odgovorno tako raditi, imajući u vidu kakve traume vučemo iz prošlosti. Odgovorno tvrdim, u ovom statutu i ovom zakonu nema apsolutno ništa što na bilo koji način dovodi u pitanje teritorijalni integritet i suverenitet RS. Apsolutno stojim na tom stanovištu.
Da li su svi termini potpuno ispravni? Da li su neka simbolička obeležja baš potrebna da stoje? To je druga tema. To je pitanje ukusa, pravne tehnike. Imam neke primedbe. Svako može da ima neke primedbe, ali suštinski nemamo ni na jedan jedini način povređen pravni poredak Republike Srbije, kada gledamo pravni poredak kao skup normi koje čine neku logičku celinu. To ovde ne stoji.
Sa druge strane, čuo sam od jednog broja kolega da ovde nema ništa konkretno, da je ovo sve, rekao bih, puno fraza, kao da bi ovde trebalo da stoji bog zna šta više. To je sada opozit od onoga što sam malo pre odgovarao. Dobro je. Eto, vidite da postoje i oni koji misle da je trebalo više i oni koji misle da bi trebalo manje. To mi samo govori da je prava mera ovo što smo uradili.
Kada gledamo tu drugu stranu, ipak bih tim ljudima rekao da od člana 10. pa narednih 70 članova razrađuje konkretne nadležnosti u pojedinim oblastima. Prema tome, ne možemo reći da ovim Vojvodina u tom smislu nije dobila određene poslove da radi kao poverene poslove državne uprave, nego da je ovo sada, kako neko reče, sve onako malo marketing.

Dragi moj kolega Tomiću, ne znam to, ja sam ministar pa se ne bavim baš pokrajinskim odborima, ali kao što vidite, nije u skladu sa Ustavom da Pokrajinska skupština donosi zakone.
Ako mislite na to što sam tada rekao, to sam rekao i danas, pa ako je neko zbog toga imao potrebu da me unakaradi, kako kažete, pogrešio je, očigledno. Ne znam ko je, nisam pratio to, čuo sam to po novinama nešto.
Dakle, što se tiče referenduma, dajte da budemo precizni. Ako ćemo ovde da cepamo dlaku, kako bi se reklo narodski, nadvoje-natroje, nedavno sam u proceduru pustio jedan zakon gde sam napisao da je nadležno Ministarstvo za upravu i jedan narodni poslanik je podneo 16 amandmana, smatrajući da treba da stoji da je nadležno Ministarstvo za poslove uprave.
Mišljenja sam da treba da se kaže za upravu, jer svako ministarstvo je nadležno za poslove uprave. Na kraju je prevagnulo mišljenje i u Ministarstvu da ostane za poslove uprave. Prema tome, ako ćemo da cepamo nadvoje-natroje, da li je nomotehnički ispravno da odredba Ustava bude preneta u statut ili nije, možemo o tome da razgovaramo.
Mi nemamo nešto posebno izgrađenu tehniku pisanja zakona. Mislim da u Narodnoj skupštini je pokrenuta neka inicijativa tim povodom i da postoji neka inicijativa da se donese nešto što bi bila neka pravila pisanja zakona u Republici Srbiji.
Kažem, njih još uvek nemamo, bar ne na neki adekvatan način prezentirano, ali ono što je najvažnije i što želim da ponovim, nama je mnogo važnije da suštinski ništa van Ustava nije uneto u taj statut ili u zakon o utvrđenju nadležnosti, a referendum je unet upravo onako kako je utvrđeno u Ustavu.
Dakle, dajte da govorimo o suštini. Suština je vrlo jasna. U statutu, u zakonu nema ništa što ide van granica našeg Ustava. Pravo građana na referendum za promenu teritorije i za opštine, i za gradove i za Autonomnu Pokrajinu Vojvodinu utvrđeno je Ustavom Republike Srbije i nemojmo da plašimo naše građane, imaju oni dosta briga iovako, još da ih mi sad odavde plašimo navodnim pričama, navodnim secesijama i tome slično.
Dakle, toga ovde nema. Stvar je potpuno jasna. Nadam se da će kad prođe ova rasprava, posle tri dana verujem da se više niko neće ni sećati ovih teških optužbi koje su se čule u ovom domu i u našoj javnosti prethodnih dana.

Profesore, vi znate, veoma vas poštujem, bili smo kolege u Vladi, mislim da ste sad slučajno, pretpostavljam, rekli neistinu, odnosno verovatno ste čitali ove kasnije odredbe koje se odnose na referendum o pitanjima iz pokrajinskih nadležnosti. Ali, u članu 3. kada se govori o teritoriji AP Vojvodine stav 5 - odluka na referendumu iz stava 4. ovog člana doneta je ako je za nju glasala većina utvrđena zakonom. Molim vas, nemojte zbog javnosti. Znači - utvrđena zakonom, većina će biti utvrđena zakonom.

Mislim da je već i moj kolega Čiplić vrlo jasno rekao da je ova rasprava odavno izašla iz okvira prava i da se vodi sada u domenu politike. Naravno, kada se nešto vodi na domenu politike, moguće je reći i vrednosne sudove koji možda nemaju samo uporište u tekstovima koji se nalaze pred nama.
U krajnjem slučaju, vidi se i po tome što neki koji su najviše diskutovali ovde i nisu diplomirani pravnici. Moram da kažem da je meni žao zbog toga. Više bih voleo da mi govorimo o tekstu zakona i da vidimo šta je to sporno u tekstu zakona, zbog čega se našoj javnosti prezentira da je ovaj zakon nešto, ne daj bože, strašno loše po Republiku Srbiju.
Kada dobijemo priliku, mi ćemo sada odgovarati na konkretnije stvari. Kolega je izrazio određene bojazni kada je u pitanju nadležnost autonomnih pokrajina u oblasti prostornog planiranja i razvoja. U Ustavu, član 183. kaže – autonomne pokrajine, u skladu sa zakonom, uređuju pitanja od pokrajinskog značaja u oblasti, i pod brojem jedan – prostorno planiranje i razvoj.
Zatim, zakon kaže, između ostalog, najvažnije ću reći – autonomna pokrajina, preko svojih organa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje prostorno urbanističko planiranje, pod jedan – donosi regionalni prostorni plan, prostorni plan posebne namene, prostorni plan mreže infrastrukture i mreže područja i objekata sa posebnim funkcijama za područja na teritoriji AP Vojvodine, izdaje urbanističku dozvolu, daje urbanističku saglasnost za objekte itd, vrši inspekcijski nadzor iz oblasti urbanizma, rešava po žalbama itd.
Naravno, ovo nije zakon o kojem mi danas pričamo. Ovo je zakon iz 2002. godine. To već postoji. Ništa tu nema novo. To isto je sadržano i u novom zakonu, samo je usklađeno sa novim propisima koji su iz oblasti prostornog planiranja i građevine. Znači, ništa ovde nema.
Ovde je jedan drugi problem. Dajte da mi vidimo, i to je gospodin Čiplić pitao i, na žalost, nije dobio odgovor, gde u ovim aktima ima jedna jedina trunka da se bilo ko sumnjiči da pokušava da razbije teritorijalni integritet Republike Srbije. Na osnovu čega se to zaključuje, tako teška optužba? Na osnovu čega? Na osnovu kog člana ovog zakona ili ovog statuta, tako teška optužba?
Malo pre kolega Todorović kaže – ko nama garantuje da neko nekad neće ovo ili ono? Čujte, ko nama garantuje da neće u skladu sa novim ustavom se naći tolika i tolika većina u Republici Srbiji, promeniti uređenje ili proglasiti monarhiju? Niko ništa ne garantuje.
Ali, ako krenemo tom logikom, nedavno sam u jednom intervjuu rekao, ako krenemo tom logikom da se sumnjičimo, prva stvar koju treba da uradimo je da ukinemo internet, kablovsku i satelitsku televiziju, ukinemo odmah pasoše i zatvorimo granice.
Znači, ako ćemo mi da sumnjičimo nekoga zbog toga što, recimo, smatra da treba da zaključuje regionalne sporazume, da može da ima sedište u Briselu ili negde, da su to nekakvi akti separatizma, ne, mi ćemo sprečiti nekoga da nešto radi time što ćemo možda da mu zatvorimo granice ili tome nešto slično. Kakvi crni akti separatizma? Beograd ima ugovor sa Čikagom. Zemun, moje uvažene koleginice Gordane Pop-Lazić, sa Palestinom. Nisam pomislio kada je Gordana Pop-Lazić to uradila i kada sam potpisao tu saglasnost kao ministar, nisam posumnjao da će da odvede Zemun u Palestinu.
Kao predsednik opštine sam to isto uradio sa opštinom na Krfu, pa me niko nije sumnjičio da hoću da izdam svoju državu i da odnesem opštinu Palilula na Krf. Znači, dajte, kada koristimo tako teške reči, nije mala stvar optužiti nekoga za separatizam, nije to mala stvar reći da se ovde kriju koreni nekog rastakanja države. Dajte, recite u čemu se to kriju. Mnogo mi olako bacamo te reči, mnogo olako dajemo takvu vrstu kvalifikacija. U čemu? U tome što donosi prostorne planove?
Dragi moj kolega, Beograd donosi Generalni urbanistički plan za područje grada Beograda. Dajte, odgovorite vi na to pitanje. Hajde da vodimo takvu polemiku pravničku, bez ovih ocena. Malopre kolega Samardžić kaže: „Ali u stavu 3. ne piše – u skladu sa zakonom“. Nema potrebe, kolega, verujte, ja sam pravnik, vi niste, dovoljno je što piše u stavu 5 – u skladu sa zakonom. Drugačije ne može. Jedan jedini je Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi, ne postoji više zakona o referendumu i narodnoj inicijativi. Jedno je ova ovde Skupština Republike Srbije nadležna u vlasti da donese zakon, niko sem nas ovde ne može zakon doneti, samo ova skupština to može.
Razumem potrebu političke afirmacije. Kada sam bio opozicija, normalno, nađete temu, pa onda iznesete svoje stavove kao kolega po pitanju decentralizacije itd. Ali, nemojmo da ove akte koji se ovde nalaze pred nama, da ljude koji žive u Vojvodini, da ljude koji tamo rade u Vojvodini, da im na neki način imputiramo da pokušavaju da urade nešto što zaista nije istina i nije tačno.

Ovo je malo kontradiktorno ...

Slažem se s vama, što bi rekli stari Rimljani dura lex sed lex, loš zakon ali zakon, tako da ako mislite da je loš Poslovnik...
Dakle, daleko od toga da sam mislio da je ovo tema o kojoj treba da pričaju pravnici. Ne daj bože. Ovo je tema o kojoj treba svi da pričaju. Prosto, to je logično i normalno. Mnogi delovi ovog zakona se odnose na oblasti gde su kompetenti ljudi različitih struka. Ali, vratili smo se oko onih tema referenduma, teritorije itd, pa se onda pokrenulo pitanje suverenosti, pravnog poretka, što su ipak neke teme o kojima treba da razgovaraju ljudi koji su na neki način kompetenti da o tome pričaju.
Sada, da ne bude da na neko pitanje ne želimo da odgovorimo, zaista smo se uzdržavali. Verujte, nikakva kalkulacija. Sedeli smo i slušali ceo dan. Bilo je tu rasprave između poslaničkih grupa. Na početku su govorili predsednici poslaničkih grupa itd. Uključili smo se u raspravu kada su se praktično iscrpli svi ti argumenti i treba da odgovorimo na njih. Nažalost ili na sreću našu, mislimo da je bilo vrlo malo valjanih argumenata.
Pomenuli ste član 137. koji se nalazi u ovom delu Ustava koji govori o državnoj upravi, poveravanju javnih ovlašćenja. Rekli ste da iz nekog razloga bežimo od tog člana.
Ne znam zašto bismo bežali od tog člana, koji kaže da je u interesu efikasnijeg, racionalnijeg ostvarivanja prava i obaveza građana i zadovoljavanja njihovih potreba od neposrednog interesa za život i rad.
Zakonom se može poveriti obavljanje određenih poslova iz nadležnosti RS autonomnoj pokrajini, jedinicima lokalne samouprave. Dalje se govori da se poveravanje poslova može izvršiti čak i pojedincima itd.
Dalje, u Ustavu, u član 178. kaže - Srbija može opet zakonom, to je ono što je po meni najvažnije ovde da svi znamo, poveravanje se uvek može izvršiti isključivo zakonom, odnosno opet Narodna skupština odlučuje o tome. Može se zakonom poveriti da autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave obavljaju pojedina, odnosno vrše pojedine nadležnosti iz nadležnosti RS. Republika Srbija iz korpusa svojih nadležnosti može zakonom poveriti i vršenje određenih poslova.
Moram da vam priznam da nisam razumeo šta je tu sporno. Sada pred sobom imamo jedan zakon i tim zakonom vršimo poveravanje određenih poslova državne uprave autonomnoj pokrajini. Pored toga, imamo i poslove koje, shodno odredbi ovog Ustava, spadaju u ono što bismo nazvali izvornim delokrugom autonomne pokrajine. To važi i za lokalnu samoupravu. Ništa ni više, ni manje. Niti je bilo šta sporno u samoj tehnici kako se to radi.
Samo kada je u pitanju lokalna samouprava, mislim iz krajnje praktičnih razloga, nismo Zakonom o lokalnoj samoupravi izvršili poveravanje pomenutih poslova. Čak i kada je vršeno, čekalo se da se sektorskim zakonima izvrši poveravanje, recimo, iz oblasti prosvete i zdravstva, a ovde bi bilo po mom dubokom uverenju skoro i nemoguće ili bi trajalo najmanje pet godina svaki pojedinačni zakon i vršiti poveravanje poslova. Na neki način, ovde je izvršena kodifikacija svih tih poverenih poslova, s tim što je ta numeracija otvorena i može se nastaviti dalje zakonima.
Zašto je to sporno? Zaista ne znam. Može da vam se ne sviđa pravno-tehnički, ali ne možete osporavati legitimitet takvog rešenja. Meni se inače sviđa. Imamo različite ukuse. Sviđa mi se ovaj pristup. Bilo bi katastrofalno vaditi sve iz pojedinačnih zakona.
Zamislite korisnike svega ovoga kako bi morali da se snalaze u šumi propisa. Sada, bar tog problema više niko nema. U ovim zakonima će moći vrlo jasno da se snađu u šumi tih propisa. Imam ovakav pristup i verujem u ovakav pristup. To je opet stvar nekog vašeg opredeljenja.
Mislim da je pristup koji vi zagovarate potpuno nemoguć. Bilo bi potrebno promeniti možda 50-60 zakona. To bi bila katastrofa, definitivno. Imamo različito mišljenje o tome, ali nije stvar legitimiteta, nije stvar razbijanja države, nije stvar svih onih optužbi koje su ovde iznošene.
Govorimo o različitom pristupu, da li ovo što je ovde napisano treba da bude u 16, 20 ili 30 zakona ili treba da bude u jednom zakonu.
Samo se tu, očigledno, razlikujemo. Meni je drago da se samo tu razlikujemo. Važno je da se u suštini uopšte ne razlikujemo. To je što se tiče toga, da ne bude da na to nismo hteli da odgovorimo.
Ostalo je jedno neodgovoreno pitanje. Kaže kolega - za poverene poslove mora da se obezbedi novac. Naravno. To je ustavna odrednica. Za svaki povereni posao obezbeđujete novac onome ko će da vrši taj posao umesto vas.
Imamo poveren posao državne uprave vođenje matičnih knjiga. Taj novac se obezbeđuje preko sredstava koji idu po Zakonu o finansiranju lokalne samouprave.
Kada smo kod finansiranja lokalne samouprave, lokalna samouprava u Srbiji od 2000. godine naovamo iz godine u godinu ima veći procenat udela u BDP. Sada mislim da je dostiglo oko 2,4, ako se ne varam, bez smanjenja vanrednog, što svi sad štedimo.
Prema tome, rast bruto društvenog proizvoda je evidentan i to se vidi i u budžetima jedinica lokalne samouprave. Sama raspodela sredstava ide isključivo prema zakonu i tu su krajnje objektivizirani kriterijumi i to nije sporno i da se proveriti.
Spremni smo gospodin Čiplić i ja na svako pitanje konkretno da odgovaramo. Dalje ostaje dilema šta je to tako sporno u ovim tekstovima dok se morala da digne na neki način tolika tenzija - da ovo može da bude na neki način, ne daj bože, protiv države i protiv Ustava. I dalje ne mogu da dokučim šta je tu problem sa ovim tekstovima sa pozicije ustavnosti i zakonitosti.

Samo da vam zahvalim na produbljivanju diskusije vezane za član 15. i da vas uverim da će ovaj član sigurno ostati našim sugrađanima u zemlji. Dakle, svima nama biće omogućeno ubuduće da glasamo u mesto boravišta. Hvala vam.

Gospođo Radeta, zaista sam očekivao drugačiju raspravu. Na momente mi se činilo da nemamo isti predlog zakona vi i ja.
Prvo, jedna neistina i ne znam zašto ste to rekli. Vrlo jasno sam ovde rekao, na osnovu analize koju smo izvršili, da se ne može dovoditi u pitanje legitimnost bilo kojih izbora do sada. Juče sam to rekao, ponoviću opet. Dakle, izvršili smo analizu, birački spisak je takav da se ne može osporavati legitimnost svih dosadašnjih izbora, a treba nam novi birački spisak, birački spisak kao jedinstvena baza, iz hiljadu razloga, a jedan od tih razloga jeste i taj da se ne bi ponovo javio neko, ne znam ko, i manipulisao i insinuirao da, navodno, rezultati izbora nisu dobri, kada, kažem opet, oni jesu dobri.
Konkretno, napravili smo jedan pilot-projekat, jedan jedinstveni birački spisak u deset opština, uključujući i Beograd, i ažurnost u opštinama se kretala između 98 i 99%, tako da nema nikakve dileme da je naš birački spisak, što se tiče sadržine, dovoljno ispravan da ne može da se govori o bilo kakvoj nelegitimnosti naših izbora.
Nekada cela ta vaša poslanička grupa kao da je pomnožena sa minus jedan. Sve je tako negativno, sve je tako mračno, dobacujete, vređate, vrlo ste čudni i teški. Ne razumem čemu to. Ako gospodin Krasić ima probleme, on treba da ih reši negde drugde, a ne da dobacuje meni, jer ne mogu ovako da radim. Vi nećete da radite ako nije predstavnik ministarstva prisutan.
(Predsednik: Molim vas, nemojte ometati gospodina ministra dobacivanjem.)
Ne možete očekivati od ministara da sede ovde, a da ih vi vređate. Vi ste, ipak, jedna manja poslanička grupa i manja stranka i ne možete sebi uzimati takvo pravo. Ovde ima mnogo većih poslaničkih grupa, mnogo većih političkih stranaka, i ako treba nečiji glas da se čuje, čuće se njihov. Vaš, s vašim izbornim rezultatima, ne može da se čuje toliko koliko vi insistirate.
Što se tiče rezultata izbora, rezultati izbora zavise isključivo od volje građana. Vaši rezultati izbora su posledica vašeg rada. Vi kažete da neki građani iz nekog sela treba da se prijavljuju na Internet. Ko je rekao da treba da se prijavljuju na Internet? Gde ste uopšte našli u zakonu da treba da se putem Interneta prijavljujete u birački spisak? Vi onda ne znate elementarne stvari. Kako možete putem Interneta da se prijavite da budete na biračkom spisku? To ste malopre rekli, doslovce.
Kažete da želim da istisnem političke stranke. Ne, želim da vratim građanima pravo koje im pripada u jednom demokratskom društvu, a to je da biraju svoje predstavnike. Ne može politička stranka da bira, umesto građana, njegove predstavnike u Parlamentu. Ko hoće da bude predstavnik u Parlamentu, lokalnom ili republičkom, treba imenom i prezimenom da se pojavi pred građanima i treba građanin da zna za koga je glasao, a ne da izaberemo 249. s liste da bude predstavnik građana u Parlamentu.
Znači, to je moj stav i zalažem se za to. Nije to nikakvo istiskivanje političkih stranaka, to je demokratsko načelo koje vlada u svim demokratskim društvima. Nažalost Srbija, iako jeste demokratsko društvo, u ovom momentu još uvek nema takav izborni sistem, nego građani glasaju za stranku, a stranka u njihovo ime bira, imenom i prezimenom, ko će biti njihov predstavnik. Gde još to ima?
Pitate gde je veza između MUP-a i Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu? U članu 11. stav 2. Znači, niste čitali. Dakle, član 11. stav 2. jasno kaže da MUP podatke iz službenih evidencija o prebivalištu i boravištu građana, na kojima se zasnivaju promene u biračkom spisku, dostavlja elektronskim putem Ministarstvu nadležnom za upravu, u roku iz stava 1. ovog člana. Takođe, želim da vas obavestim da i tu imamo pilot-projekat i da ćemo vrlo brzo sa MUP-om uspostaviti direktnu elektronsku vezu povodom tih podataka.
Pitate, ko zaključuje birački spisak? Piše u članu 17. Kakva jedinica lokalne samouprave zaključuje birački spisak? Ne znam stvarno koji zakon ste vi čitali. Kažete – posebni birački spisak za vojnike. Gde ste to našli, ili ne razlikujete izvod iz biračkog spiska i birački spisak? Gde ste našli poseban birački spisak za vojnike?
Kažete – vi ste tamo s nekim imali javnu raspravu, a u sledećoj rečenici kažete da ste sami prisustvovali javnoj raspravi. Kontradiktorni ste. Svaka politička stranka koja je zastupljena u Parlamentu je pozvana na javnu raspravu, ne samo političke stranke, pozvani su svi zainteresovani. To su bile ogromne javne rasprave.
Ne razumem šta kome može da smeta što će po mestu boravišta moći da se glasa. Prosto, nije normalno sopstvenim građanima onemogućiti pravo da glasaju prema mestu boravišta. Pitate gde to piše.
Ovde lepo piše da u izvodu iz biračkog spiska ne može da se nađe lice koje je po mestu boravišta na jednom mestu, po mestu prebivališta na drugom. Piše u zakonu.
Kao da nismo čitali isti zakon. Važno je samo biti negativan, negativan, negativan. Vaš zakon iz 2000. godine je toliko dobar bio da ne piše ni koji organ vodi birački spisak. Donesite vaš zakon da vidimo svi zajedno, nas 250, koji to organ vodi birački spisak u Republici Srbiji.
Pominjete državnu izbornu komisiju. RIK je koncept koji treba da se promeni i to je moje mišljenje, ja sam ministar. Kad vi dođete na vlast, vi napravite takvu izbornu komisiju da direktno iz centralnih otadžbinskih uprava idu ljudi u izbornu komisiju. Ako se ja budem pitao, RIK se neće sastavljati od političkih partija.
Dakle, mi očigledno, to nije tajna, o svemu mislimo različito, naše političke stranke su dijametralno suprotne, ali nema potrebe da se iznose neistine. Juče sam doslovce rekao – svi izbori do sada su bili potpuno legitimni. Rekao sam da smo izvršili proveru i da je 99% biračkih spiskova u potpunosti ispravno, odnosno da su ispravni, sa stepena ispravnosti, 98-99%. Nema potrebe da ovde kažete da sam rekao nešto drugo, kad to nisam rekao, jer to može imati posledice. Neko ovo gleda i pomisliće da je istina to što ste rekli. Hvala.

To je toliko bedno što ste sad rekli. Baš liči na ono sve što radite inače.

Predlažem da onda prekinemo svaku vrstu privatne komunikacije, biće mi zadovoljstvo.

Nemam ništa protiv da pitamo narod, pitali smo mi narod u Vrbasu i narod  je odgovorio. Vi imate problem s tim da pitate narod, vama odgovor koji dobijate od naroda nije baš onakav kakav biste želeli.
Očekivao sam od vas da kažete da ste pisali Zakon o lokalnoj samoupravi, kako je kolega Krasić rekao ovde. Očekujem toliko da budete iskreni, pa da kažete da li ste vi pisali Zakon o lokalnoj samoupravi. To je ono što mene ovde zanima.
Na svako pitanje koje postavite ja ću odgovoriti, nije nikakav problem, ali eto, sada vam kažem ovde, pošto je gospodin Krasić bio tako nekorektan i takvu laž izrekao, predlažem da privatnu komunikaciju u potpunosti prekinemo.

Gospodine Maraš, hvala vam što ste pažljivo pročitali zakon i što ste konstatovali to što ste konstatovali, bez obzira na njegovu sadržinu, i drago mi je što podržavate zakon.
Što se samog vođenja tiče, vodi ga Ministarstvo, ono je nosilac posla. U pravu ste, neko će verovatno morati aplikativno to rešenje da primeni. Preliminarno, ono što znam, u Srbiji je JP ''PTT saobraćaj'' i možda još neko sposoban da izvrši štampu izvoda u broju koji je potreban. Ne znam ništa o tom preduzeću, o toj ''Informatici'', nikada se nije pojavilo ni na jednom tenderu, možda smo imali jedan tender za ova dva mandata. Mogu da vam kažem šta smo uradili s matičnim knjigama. Moj zahtev je bio da matične knjige radi javno preduzeće, kako bi se ostalo u okviru države. Dakle, hosting, plaćanje, sve će ići preko JP PTT Srbija, tako da sve ostaje u okviru države. To je bio moj zahtev i Vlada je donela takvu odluku. Dva su me razloga navela na takav predlog. Jedan je što su matične knjige, koje će izrasti u taj matični registar, podaci koji su po svojoj prirodi poverljive sadržine. Drugo, mislim da je javno preduzeće sposobno da to uradi samostalno.
To je neko moje lično opredeljenje. Ukoliko to opredeljenje bude izvodljivo za birački spisak, moje lično opredeljenje će biti da to bude u javnom sistemu, da ne bude kod privatnika, iako poštujem privatni sektor. Moje opredeljenje je, kada su ovakve stvari u pitanju, da to radi država. U zemljama u okruženju je malo drugačiji pristup, ali imajući u vidu i neku atmosferu koja kod nas vlada oko toga, opredelio sam se, kada je u pitanju ovaj mnogo veći i ozbiljniji posao – matične knjige, da to bude u državnom sistemu, a videćemo kako će to izgledati za birački spisak. Otprilike, razumete koje mi je opredeljenje, ali videćemo kako će na kraju ispasti.
S druge strane, ne bih smeo da povredim neka prava. Ako bi to moralo da ide na otvoreni tenderski postupak, onda bi moralo. Videćemo da li postoje osnove za poverljivu nabavku, ili ne postoje. Ukoliko postoje, ići ćemo na javni sistem.

Drago mi je da smo relativno brzo došli do kraja ove diskusije u načelu i da je većina poslaničkih grupa odustala od korišćenja svog vremena, što mi govori o tome da je zakon zaista dobro urađen i da nema tu mnogo razloga za polemiku.
Što se tiče ovih insinuacija da mi u Vladi ne znamo, nestručni smo itd., to važi za poslednjih devet godina. Nekoliko hiljada akata je bilo u proceduri, za svih nekoliko hiljada akata SRS je rekla da smo neuki, da ne znamo, ko god da ih je predlagao, bila ova većina, ili neka druga većina.
Morate da razumete da smo mi ljudi skromnog znanja, izgleda, i skromne pameti i da smo vaše vanvremensko i vanprostorno dostignuće, taj pravnički domet koji je oličen u gospođi Radeti, uskraćeni da razumemo, tj. da se, prosto, pomirimo s tim da nismo pametni kao radikali. Šta da radimo, tako nam je kako nam je.
Nisam očekivao da vam se ovaj, od tih nekoliko hiljada zakona, svidi. Ako vam se nije svidelo prethodnih 3000-4000 akata, ne može ni ovaj da vam se svidi. Kada je prethodnih 50 ministara, u različitim vladama, koji su se pojavljivali pred vama, bilo neuko, nestručno i šta već, nisam očekivao ni ja da budem stručan.
Ubeđen sam zaista da ste vi iznad nas. To je nešto što mi obični smrtnici ne možemo da razumemo, tako da ću se obratiti, pre svega, onima koji razumeju ovaj niži nivo diskusije koji mogu da pružim.
Dakle, ovaj zakon je veoma važan. Ovaj zakon pruža sigurnost svim biračima sutra. Ovaj zakon nas zaista uvodi u jednu novu eru u našem izbornom pravu. Osnov za ovaj zakon je u onom delu Ustava koji govori o evidencijama građana, jer ovo nije izborni zakon, ovo je zakon čija je suština evidencija. Prema tome, potpuno je jasno zašto je, po našem skromnom znanju, ustavni osnov u onom delu Ustava koji govori o evidencijama građana. Država, na osnovu tog člana Ustava, ima pravo da pravi ovakve evidencije.
Ovom zakonu, svakako, nije mesto u izbornim zakonima. Potpuno je neozbiljno izabrati jedan od nekoliko izbornih zakona i staviti deset odredaba o biračkom spisku u taj neki zakon.
Ono što je važno za građane, što treba da znaju, to je da će, kada se uspostavi ovaj centralni birački spisak, svaki građanin, preko svog računara, vrlo jednostavno uvek moći da proveri gde glasa, kada glasa, koje je biračko mesto, da li je upisan, ili nije upisan. To je veoma važno. Šifra za svaki pristup će biti matični broj, to je razlog zbog čega matične brojeve ne smemo davati političkim strankama.
Druga stvar, koja je veoma važna, ovaj spisak će biti stopostotno ažuran. Ponavljam, da ne bi zbog neodgovornih izjava naši građani mislili nešto drugačije, u Republici Srbiji izbori su bili i legitimni i legalni kada je u pitanju birački spisak. Birački spisak je 98,5% ispravan i to je pokazala analiza koju smo izvršili. Nemojte da u građane unosimo nemir i da im govorimo da birački spisak nije ažuran, on je dosta ažuran. Naravno, to nije potpuna ažurnost. Potpunu ažurnost možemo postići samo jedinstvenim biračkim spiskom.
Šta je još dobro za građane što se donosi ovim zakonom? To je da će moći da glasaju prema mestu svog boravišta. Zašto terati ljude da idu u mesto svog prebivališta? Zamislite studenta iz Medveđe koji studira u Beogradu, treba da putuje autobusom 6 sati da bi otišao da glasa i da se vrati kući?
Zašto ne pustiti mladog čoveka da glasa u mestu svog boravišta? Njegovo je samo da se prijavi. S obzirom na to da je jedinstvena baza, da se direktno radi u centralnoj aplikaciji, odmah će biti unesena njegova želja da glasa prema svom boravištu.
Bilo je pitanje da li je moguće da nekom ostane i po prebivalištu boravište. Očigledno je da je nemoguće, jer u centralnom se vodi jedno prezime – Marko Marković, njegovi podaci i napomena da li glasa u boravištu ili ne glasa u boravištu, tako da je nemoguće da se u dva izvoda pojavi taj čovek. To je prosto nemoguće. Zato i jeste jedinstvena elektronska baza.
Zamislite situaciju, to je koleginica iz G 17 govorila, osoba s invaliditetom. Zamislite koliko imamo lica u staračkim domovima, to su sve lica s boravištem. Vi znate da je birački odbor obavezan da za ona lica koja objektivno nisu u mogućnosti da izađu na glasanje obezbedi glasanje. Da li neko zaista misli da će birački odbor iz Medveđe doći u Beograd i obezbediti glasanje do 11 sati licu koji se nalazi ovde, u domu koji zbrinjava takva lica?
Prema tome, dajte da omogućimo svim našim građanima ono što smo omogućili svim našim građanima u inostranstvu. Svaki naš građanin u inostranstvu glasa po mestu boravišta, nakon što prijavi da će glasati. Zašto to ne bi mogao i naš građanin koji živi unutar Srbije? Zar smo toliko nesposobni?
Mislim da nismo, to možemo da uradimo i tu neće biti nikakvih problema.
Što se tiče inostranstva, imali smo 55.000, 56.000 lica u posebnoj evidenciji koja se vodi za glasače u inostranstvu. To je broj koji je verovatno daleko manji od broja ljudi koji imaju pravo glasa, da glasaju u inostranstvu. Imali smo 56.000, a na poslednjim izborima je glasalo samo 18.000. Sada više takvih problema nećemo imati, jer se primenjuje ista odredba i za njih, da oni, u zavisnosti od svoje želje, prijave da li će glasati po boravištu ili prebivalištu, tako da ćemo tačno znati. Praktično, to dolazi, ne znam tačno koliko pre izbora, da sada ne računam rokove. Tačno ćemo znati koliko će lica glasati u inostranstvu. Dvadeset dana pre toga ćemo tačno znati broj lica koji će glasati u inostranstvu. Tačno ćemo znati gde su ta lica, na kojim biračkim mestima će glasati, pa se neće desiti da otvorimo birački odbor negde a da niko ne glasa.
Pitanje – ko vodi ovo? Ovo je prvi zakon koji jasno definiše ko vodi, kako vodi. Vodi Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Kako se vrši povezivanje? Vrši se definisanjem ovog zakona.
Neko je pitao – zašto sada zakon? Zato što ga niko pre nas nije usvojio. Zašto ranije nije usvojen, ne znam. Zašto niko ranije nije radio, takođe, ne znam. Neko je pitao – zašto u prethodnom mandatu nije?
Pa, zato što je u prethodnom mandatu Ministarstvo imalo osam zakona pred ovom skupštinom za osam meseci. Prosto, došlo mu je vreme. Dobro je da ga uradimo. Mnogo bi loše bilo da ga ne uradimo ni sada i da ostane situacija kao što je do sada bila.
Pominjane su matične knjige. Napreduje sasvim dobro. Matične knjige će imati elektronsku bazu. To će sutra biti elektronska baza svih građana. Malopre sam govorio o tome. Očekujem da će već u aprilu, recimo, neko iz Leskovca, ako se igrom slučaja nađe u Kragujevcu, moći da ode u gradsku upravu u Kragujevcu i da uzme svoj izvod iz matične knjige.
Očekujem da ćemo na proleće imati taj sistem. Kada uzme taj izvod, više nikada neće imati potrebe da ga uzima. On će biti trajan, zaštićen, na posebnom formularu koji radi Zavod za izradu novčanica. To će biti do proleća, a u roku od dve godine, nadam se, i za svaku opštinu i svakog građanina u Srbiji.
Svi ćemo biti u jednom registru i onda će se otvoriti mogućnost za ono što se često pominje, kada dođemo na neki šalter i kažemo da hoćemo nešto da uradimo, podnesemo zahtev, nema potrebe da taj sa šaltera kaže – donesi izvod iz matičnih knjiga, pa još ne starije od ne znam koliko. Ne, jer onda svojom šifrom ulazi u centralnu bazu i povlači moje podatke, moj zahtev, moje odobrenje da može da povuče moje podatke iz centralne baze, i to ide izuzetno dobro i hvala onim kolegama koje su to pomenule.
Što je Koridor 10 u realnoj infrastrukturi, Koridor 10 u državnoj upravi i suštinska reforma je Zakon o matičnim knjigama. On je prošao dosta nezapaženo i potpuno je razumljivo da ljudima nije interesantna materija, ali verujte, to je buduća E uprava za 21. vek.
U suštini, to je to. Žao mi je što je diskusija u određenim momentima išla van teme.
Ovo je zaista zakon gde je očigledno maksimalan mogući konsenzus, kažem, maksimalan konsenzus. Ne verujem da je išta više moguće da se postigne. Ovo je jedan od onih zakona koji su dobili najveći mogući konsenzus, u smislu generalne sadržine zakona.
Naravno, poštujem određene drugačije ideje. Neke su za puno poštovanje. Pitanje je da li su sprovodive u ovom momentu. Imamo različita mišljenja o tim stvarima. O tome ćemo kada budu bili amandmani.
U svakom slučaju, ako se izuzme jedan deo diskusije, mislim da smo imali vrlo lepu diskusiju i da su građani mogli da čuju šta je ono što ih očekuje i šta je dobrobit za njih uvođenjem jedinstvenog biračkog spiska.
Dakle, birački spisak kao jedinstvena evidencija za sve birače. Hvala vam na pažnji.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, pred vama je Predlog zakona o jedinstvenom biračkom spisku. Ukratko ću pokušati da ga predstavim, a šire obrazloženje se nalazi pred vama, zajedno sa Predlogom zakona.
Ažuran i precizan birački spisak je osnovni preduslov za regularne, pravno valjane i demokratske izbore. Jedno od osnovnih političkih prava – biračko pravo, birač može koristiti samo ako je upisan u birački spisak. U Srbiji su od 1990. godine tri puta donošeni zakoni kojima se uređuje izbor narodnih poslanika, i to 1990, 1992. i 2000. godine, a u okviru njih i birački spiskovi.
Pravila kojima se uređuju birački spiskovi do sada nisu značajnije menjana.
Važeći zakon o izboru narodnih poslanika uređuje biračke spiskove u okviru ukupno desetak članova. Samo u jednom članu propisano je da se u Republici Srbiji kompjuterski vodi opšti birački spisak po opštinama, kao deo jedinstvenog povezanog sistema, dok je Zakon dalje ostao nedorečen, pa nije određeno koji organ vodi jedinstveni povezani sistem, nije uređeno kako se vodi jedinstveni birački spisak, ni kako se povezuju birački spiskovi u jedinstveni birački spisak.
Iz ovih razloga, u praksi, jedinstveni birački spisak, zapravo, predstavlja tehnički zbir birača upisan u biračke spiskove, koje vode opštinske, odnosno gradske uprave, kao povereni posao državne uprave.
Nedostaci zakonskih rešenja sadržani u važećem zakonu uslovili su potrebu donošenja novog, posebnog zakona, kojim će se stvoriti normativna osnova za tačnu, ažurnu i jedinstvenu evidenciju birača u Republici Srbiji, koju će voditi zakonom određen organ državne uprave, ministarstvo nadležno za poslove uprave, odnosno, danas, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Takođe, umesto prevaziđenih tehnologija koje su važećim zakonom predviđene za vođenje biračkog spiska, na primer, vođenje biračkog spiska u obliku kartoteke, ili u obliku datoteke na magnetnoj traci ili na magnetnom disku, koje, pored ostalog, mogu doprineti propustima u vođenju biračkog spiska, novim zakonom će se ustanoviti obaveza vođenja biračkog spiska kao elektronske baze podataka na osnovu jedinstvene metodologije, što će u značajnoj meri doprineti tačnosti, ažurnosti evidencije birača.
Pored toga, ubuduće će se i razmena podataka između nadležnih organa koji vode službene evidencije o građanima od značaja za vođenje biračkog spiska i nadležnog Ministarstva i opštinskih i gradskih uprava vršiti elektronskim putem, čime se znatno skraćuju rokovi za dostavljanje relevantnih podataka i stvaraju uslovi za efikasniju saradnju nadležnih organa u ovoj oblasti.
Predlogom zakona otklanja se nedostatak u pogledu razmene podataka između opštinskih, odnosno gradskih uprava, i organizacionih jedinica MUP-a, jer će se ubuduće ta razmena odvijati neposredno između dva ministarstva, MUP-a i Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koje će podatke prosleđivati nadležnim jedinicama lokalne samouprave.
Jedna od značajnih novina sadržanih u Predlogu zakona jeste i omogućavanje biračima da glasaju i prema mestu boravišta u zemlji, ako se na dan izbora ne nalaze u mestu prebivališta. Na taj način, biračima se u punoj meri olakšava da ostvare svoje biračko pravo, uz uvažavanje njihovih ličnih i profesionalnih obaveza i potreba, čime se njihov položaj izjednačava s položajem birača koji borave u inostranstvu.
Budući da je Predlogom zakona predviđeno da se svi podaci o biraču vode u samom biračkom spisku, bez vođenja pratećih evidencija, podaci koji se odnose na boravište birača u inostranstvu vode se kao stalni, s tim što se za potrebe određenih izbora u birački spisak upisuje i činjenica da će birač glasati prema mestu boravišta u inostranstvu. Ta činjenica se nakon održavanja izbora briše iz biračkog spiska, a može se ponovo, na zahtev birača, upisati za potrebe narednih izbora.
Za razliku od rešenja sadržanog u važećem zakonu, koje predviđa vođenje posebne evidencije birača u inostranstvu (upisano je 55.539 birača, a na poslednjim republičkim izborima glasalo je svega 18.000, na 75 mesta, u 40 zemalja), predloženo rešenje doprineće da podatak o broju birača koji žele da glasaju u inostranstvu za svake izbore bude i realan.
Iako se ne predviđa dalje vođenje posebne evidencije birača u inostranstvu, Predlog zakona uvažava potrebu prevođenja podataka iz te evidencije u jedinstveni birački spisak, što je, kao i potreba objedinjavanja postojećih biračkih spiskova koje vode jedinice lokalne samouprave u jedinstven birački spisak predviđen Predlogom zakona, uslovilo da početak primene ovog zakona bude odložen.
Predlogom zakona zadržano je rešenje prema kome, do zaključenja biračkog spiska, promene u biračkom spisku vrši opštinska, odnosno gradska uprava, a novina je da, nakon zaključenja biračkog spiska, pa do 72 časa pre dana izbora, promene vrši Ministarstvo nadležno za upravu, a ne sud, kako je bilo prema važećem zakonu.
Time se omogućava građanima da na najekonomičniji i najefikasniji način ostvare pravo na upis, odnosno vršenje promena u biračkom spisku, a određivanjem Ministarstva kao jedinog organa ovlašćenog za vršenje naknadnih promena u biračkom spisku stvaraju se uslovi za efikasno i blagovremeno sprovođenje ovih promena u biračkom spisku. S obzirom na to da je, prema Predlogu zakona, birački spisak jedan i jedinstven, njegovo zaključivanje vršiće organ koji ga vodi – Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a ne, kao do sada, svaka jedinica lokalne samouprave. Takođe, Ministarstvo će biti ovlašćeno da štampa izvode iz biračkog spiska po biračkim mestima za sprovođenje svih izbora, što treba da obezbedi efikasnost izbornog procesa i tačnost podataka sadržanih u izvodima.
Konačno, opredeljenje da se vođenje evidencije birača uredi posebnim zakonom, a ne, kao do sada, zakonom kojim je uređen izbor narodnih poslanika, zasnovano je na tome da je evidencija birača jasno odvojen postupak od postupka sprovođenja izbora, a postupak izbora narodnih poslanika je, inače, samo jedan od izbornih postupak u kojem se koristi evidencija birača. Naravno, ovaj zakon je samo jedan od zakona koji je Ministarstvo uradilo u pogledu sveobuhvatne reforme našeg političkog sistema i veoma bitan zakon, jer je, nažalost, do sada u našim izbornim procesima česta praksa bila osporavanje rezultata izbora zbog navodne neažurnosti biračkog spiska.
Ono što je važno reći sada, to je da naš birački spisak, uprkos svim problemima koje imamo, nije u takvom stanju da je na bilo koji način mogao dovesti do toga da rezultati nakon sprovedenih izbora mogu da se osporavaju. Dakle, moramo reći, nakon analize biračkih spiskova i strogog inspekcijskog nadzora svih biračkih spiskova, što smo u Ministarstvu uradili, uprkos izvesnim problemima i anomalijama, nema mesta bilo kakvim spekulacijama o tome da birački spisak nije dovoljno dobar, odnosno da je mogao da utiče na rezultate izbora.
Ne samo zbog toga što želimo da rezultati izbora budu neprikosnoveni, nego zato što smatramo da je civilizacijsko načelo imati potpuno jasan, precizan, transparentan birački spisak, potpuno jasan način vođenja tog biračkog spiska, da bismo ubuduće, u krajnjem slučaju, svakoga ko bi hteo da kompromituje izborni proces sumnjama u pogledu biračkog spiska, sprečili da to čini, mi smo danas predložili ovaj zakon o biračkom spisku. Nadam se, pored te novine što je on jedinstvena elektronska baza podataka, da će i druge novine u ovom biračkom spisku, pre svega, mogućnost da naši sugrađani glasaju prema mestu boravišta, uticati na to da naši narodni poslanici prihvate ovaj zakon i da vrlo brzo prionemo na izradu te elektronske baze, odnosno biračkog spiska kao jedinstvene elektronske baze podataka. Hvala vam na pažnji.