Zahvaljujem kolegi Miši Petronijeviću na ovom izlaganju. Postavio je neka pitanja koja smo postavljali sebi poslednjih osam meseci.
Nije bilo lako doći do ovog teksta. Prazan je papir, od belog papira smo krenuli. Sve druge zakone imamo, kroz istoriju, Srbija je stara država, imamo dosta propisa, dosta zakona. Ovde smo krenuli od belog papira. Prvo smo se opredelili za ideju, šta želimo, gledali uporedna iskustva. Odmah smo odustali od ideje koja je u Republici Srpskoj i Crnoj Gori, gde su to komunalni redari. Išli smo na ozbiljniju ideju.
Kada je nešto novo, onda imate i dileme. Imam i danas dileme, kada branim zakon, ne mogu da kažem da ih nemam.
Prvo, želim da vam zahvalim što ste delimično rekli nešto što je bilo jako bitno nakon izlaganja koleginice Zlate. Dakle, ovu ideju komunalne policije smo skoro svi ovde zajedno utvrdili prilikom donošenja Zakona o lokalnoj samoupravi, gde smo rekli da grad obavlja poslove koje obavlja i opština, pored toga, da će grad obrazovati službu komunalne policije. Čak smo se tada obavezali da će u roku od godinu dana biti ovaj zakon. Nažalost, po našem dobrom običaju, izbori se dešavaju često i ovaj zakon dolazi nakon godinu i po dana, a ne nakon godinu dana.
Dobro je ovo pitanje finansiranja. Znao sam da to može da se pojavi kao tema. Znate, kao i ja, opet je to finansiranje jedinica lokalne samouprave iz finansiranja gradova. Oni dobijaju onoliko para koliko dobiju po Zakonu o finansiranju lokalne samouprave. Kako će oni organizovati taj novac, da li će ga organizovati na ovaj ili onaj način, to opet zavisi od njih samih.
Nesporno je zapošljavanje 10, 15, 20, 30 ljudi, kako gde, Beograd je ekstreman slučaj; recimo, 12 ljudi ima u Jagodini, kao najmanji broj. To nosi određena finansijska sredstva. Neka grad Jagodina vidi da li će zaposliti 12, ili će zaposliti šestoro ljudi. Mi nismo stavili to pod moranje, rekli smo da će doneti akt o organizaciji, a kada će zaista organizovati službu, o tom potom.
Dakle, vaša primedba, a to je koleginica Đerić istakla, potpuno je ispravna, što se tiče finansija, ali taj okvir koji opština ima, ona ga ima po Zakonu o finansiranju lokalne samouprave. Ona ima svoj okvir – 100 dinara.
Raspored tog okvira će sama da vidi, neka se protegne koliki je guber. Mnogi su se i sada opekli, pa 60% budžeta daju na platu, ali imamo sjajne opštine gde na platu ide po 7%, 8%, 9%. Dakle, to je ta tema, ali opet kažem, nismo stavili ograničenje, same će opštine videti kolike su im mogućnosti i tako će se organizovati. Samo smo stavili reč – nadležnosti, kao što ste dobro primetili. Reći ću vam i zašto. Nije sporno kada su u pitanju izvorne nadležnosti, uopšte, u pitanju komunalnog reda jesu izvorne nadležnosti, odnosno obavljanje komunalnih poslova, a, s druge strane, u taj neki delokrug može da dođe nešto i od poverenih poslova, ponekad. Ako je komunalna policija neko sredstvo, s poverenim poslovima dolazi i novac, da se razumemo, pa ako se desi, recimo, kod matičnih knjiga nema potrebe, kao kod poverenog posla, da asistira komunalna policija, ali kod izvršavanja poverenih poslova grad će, po prirodi posla, videti da li je neophodan rad komunalne policije. Mi smo u okviru tih sredstava, pa kad se nekim zakonom poveravaju poslovi, to sad sektorski zakoni imaju, neka se vidi koliko sredstava se s tim poslovima prenosi. Ali, to je razlog zašto smo stavili reč ''nadležnosti''. Dakle, nismo precizirali.
Nadležnost, delokrug, dakle, član 9, to ste lepo primetili na primeru Beograda. Kod nekih drugih gradova je malo drugačije, mnogo drugačije, da budemo precizni. Ja ću iskoristiti to što ste rekli, zbog javnosti – ipak ste u pravu, treba, ipak, malo i pojasniti, pa da pročitam deo onoga što će raditi komunalna policija. ''Održavanje komunalnog reda i drugog zakonom uređenog reda reda od značaja za komunalnu delatnost; vršenje kontrole nad primenom zakona i drugih propisa i opštih akata iz oblasti komunalne i drugih delatnosti iz nadležnosti grada; ostvarivanje nadzora u javnom gradskom, prigradskom i drugom lokalnom saobraćaju, u skladu sa zakonom i propisima grada; zaštita životne sredine, kulturnih dobara, lokalnih puteva, ulica i drugih javnih objekata od značaja za grad; podrška sprovođenju propisa kojima se obezbeđuje nesmetano odvijanje života u gradu, očuvanje gradskih dobara i izvršavanje drugih zadataka iz nadležnosti grada.''
Sada tema koju je Miša Petronijević pomenuo – komunalni red. ''Održavanjem komunalnog reda smatra se održavanje reda u oblastima, odnosno pitanjima: snabdevanja vodom; odvođenja otpadnih i atmosferskih voda; javne čistoće; prevoza i deponovanja komunalnog i drugog otpada; lokalnih puteva i ulica; saobraćajnih oznaka i signalizacije; parkiranja; prevoza putnika u gradskom i prigradskom saobraćaju; auto-taksi prevoz; postavljanja privremenih poslovnih objekata; protivpožarne zaštite; zaštite od buke u životnoj sredini; kontrole radnog vremena subjekata nadzora; održavanja komunalnih objekata, pijaca, grobalja, parkova, zelenih i drugih javnih površina, javne rasvete, stambenih i drugih objekata.''
Mera preciznosti je takva. Da li je dovoljna? Nadam se da je u nekoj svojoj ukupnoj masi to – to. Kroz praksu ćemo videti kako će se precizirati, ali ste tu rekli pravu stvar, a to je pitanje usaglašenosti rada, kako sa drugim službama grada, tako i s policijom. Tu ste rekli ono što je bitno, a to je član 12. Mnogo je važnije to usklađivanje rada s policijom. Što se tiče usklađivanja rada s ostalim službama grada, tu je načelnik, on će uskladiti rad, da li će ići ta akcija – komunalni inspektor, zajedno s policajcem, građevinski inspektor, o tome će brinuti grad i mislim da tu neće biti problema.
Ovaj strateški plan, godišnji plan je nešto što koincidira s odgovarajućim dokumentima u regularnoj policiji i u članu 12. smo naveli da se strateški plan i godišnji plan rada komunalne policije usklađuju pre donošenja s propisima i odgovarajućim planskim aktima policije, kao i sa stavovima o prioritetima za bezbednost ljudi i imovine u gradu. Stručnu pomoć u pripremi ovoga pruža policija, uz podršku ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove.
Komunalna policija nikako ne sme da bude van ukupnog sistema. Namereno smo komunalnu policiju postavili u jedan ovako podređeni položaj u odnosu na redovnu policiju. Osam meseci je trajalo. Zaista treba sagledati sve aspekte pri donošenju ovakovog zakona, posebno imajući u vidu da on ima odredbe koje mogu dirati u prava i slobode građana. Verujem da će to ići dobro.
Što se tiče rokova, već smo razgovarali. Dobili smo amandmane, razmislićemo, videćemo, potpuno ste u pravu, bilo bi pogrešno da zbog rokova devalviramo dobru ideju. Videćemo još jednom u raspravi o amandmanima, ako budemo sigurni da su rokovi u redu, to ćemo i da kažemo, ako ne budemo sigurni, prihvatićemo ono što ste predložili u amandmanu. Hvala.

Mislim da je ovde, ipak, različit koncept, a i činjenica da ste vi opozicija, a mi Vlada u ovom momentu, tako da ću na deo ovih vaših primedaba odgovoriti, ili praktično na sve.
Ne znam da li ste podneli amandman na član 9, pogledaću, vezano za taj delokrug. Malopre sam ga pročitao. Ne znam šta bi se moglo više i preciznije reći, u situaciji kada imamo i grad Beograd, i grad Jagodinu, i grad Novi Sad, i Niš, i različite gradove koji na različit način obavljaju tu komunalnu delatnost.
Mislim da smo obuhvatili sve što se tiče komunalnog reda i komunalne delatnosti. Ako mislite da smo nešto propustili, vi to dajte u amandmanu, mi ćemo da prihvatimo. Ne znam šta je problem s tim članom 9, najiskrenije, nije mi u potpunosti jasno.
Za razliku od vas, mislim da će zakon toliko dobro da se sprovodi i toliko će u praksi biti efikasan da će mnogi skeptici, pa i mnogi koji podržavaju zakon, biti iznenađeni dobrim rezultatima u praksi. Bio sam predsednik opštine, bio sam odbornik skupštine grada, kao i gospodin Petronijević, koji je ovde diskutovao, znam dosta o gradskim poslovima, imam iskustva u tome. Verujte mi da mi koji smo bili u toj praksi imamo malo bolji uvid nego vi koji ste bili u nekoj drugoj praksi, nije sporno. Verujte da mi koji smo radili te poslove dobro znamo kako to u praksi izgleda.
Komisija iz člana 32. Naš predlog je bio da policija, ministar policije, formira komisiju. Imamo pismeno mišljenje Ministarstva policije, kojim smatramo da smo potpuno sposobni da formiramo komisiju. Kada kažemo – da formiramo komisiju, to znači formirati komisiju od stručnjaka iz različitih oblasti, uz prethodno pribavljanje mišljenja Ministarstva policije. Kao što vidite, to je i dalje zajednički posao. Jednostavno, Ministarstvo policije je mislilo da mi treba da budemo nosioci tog posla. Daleko od toga da je bila bilo kakva surevnjivost ili, još gore, otimanje o posao. Dakle, moj prvobitni stav je bio da to treba da radi Ministarstvo policije, međutim, oni smatraju da smo mi sasvim sposobni da to sami radimo.
Komisiju za državne ispite, koja vam je svima poznata, formiram ja kao ministar, a ona ima stručnjake, ima i sudije Ustavnog suda i tužioce. Hoću da kažem, svako je svestan da je ovo komisija koja se formira delatnošću dva ministra, ministra policije i ministra za državnu upravu, i da će biti u njoj članovi koji su stručnjaci za različite oblasti.
Prosto mi je žao što, uopšte, kod primene tih podzakonskih akata, niste obratili pažnju da se nijedan akt ne donosi samostalno. Svaki akt traži mišljenje ministra policije. Vi ste to videli, ali je važno da javnost čuje.
Imali ste primedbu na kontrolu rešavanja pritužbi, ali u poslednjem stavu, nezavisno od ishoda rešavanja pritužbe, podnosilac pritužbe ima na raspolaganju sva pravna i druga sredstva za zaštitu svojih prava i sloboda, a takođe, kao što vi to dobro znate, jer ste i moj kolega po struci, svako ko zna i ko hoće može da podnese krivičnu prijavu. Ovo je jedan od oblika kontrole koji bi više bio usmeren na to da taj gradski parlament ima neko učešće u kontroli jedne ovakve službe. Vi možda mislite da to nije dobro, ja mislim da jeste. Doživite to kao jednu dodatnu kontrolu da je to tako, na taj način organizovano.
Vi ste sigurno primetili da se, pored toga, o svakoj upotrebi sredstava obaveštava Ministarstvo policije. Trudili smo se da, kada su u pitanju sredstva prinude i, uopšte, rad policajaca, budu višestruko ograničeni, višestruko kontrolisani, i mislim da se svi ovde slažemo da tako treba da bude.
Mandatna kazna. Jeste problem mandatnih kazni, slažem se u potpunosti s tim načelnim stavom, da one mogu biti predmet korupcije. Mi smo i stavili da mandatne kazne i, uopšte, ovlašćenja iz člana 1. on može da primeni samo kada je za to ovlašćen zakonom, drugim propisom ili opštim aktom grada – može izreći mandatnu kaznu, podneti prijavu itd., to je sad stvar posebnog propisa. Neko će u nekom gradu reći za to delo, propisati gradskim propisom, znate da prekršaj propisuje skupština grada, pa propiše prekršaj za to nešto, pa propiše da će biti mandatna kazna. Pustimo ih, neka oni sami rešavaju, gradovi su to. Dajte, imamo poverenja u njih, da vidimo da li su sposobni ili nisu sposobni, oni imaju svoju normativnu delatnost.
Kada sam bio član Skupštine Grada, odbornik Skupštine Grada, a gospodin Aligrudić mi je tada bio neka vrsta, mislim da je bio član Izvršnog odbora Skupštine Grada u to vreme, stvar koja mi je smetala bila je naša slaba normativna aktivnost. Mislim da je gospodin Aligrudić jedan od onih, tj. imali smo istu viziju – da normativna aktivnost gradova mora da bude veća, jača, da one reše normativno neke stvari koje su njima u nadležnosti.
Mislim da ovo nije sporno. Stvarno, ne želim sada da cenim da li gradovi treba da propisuju mandatne kazne ili ne treba; neka odluče gradovi. Nisu te mandatne kazne tako loša stvar, nekad su vrlo efikasne. Dobro, to će gradovi odlučiti.
Što se tiče stanja u lokalnoj samoupravi, transfera, pitali ste me – kakvo je stanje? To sada nije deo ovog zakona, ali mogu da vam kažem nekoliko stvari.
Umanjenje transfera u nekim opštinama nije bio problem, u opštinama gde su transferi do 20% ukupnog budžeta. Tamo gde su transferi preko 20% ukupnog budžeta, došlo je do umanjenja transfera za 40%, pa postoje izvesni problemi u funkcionisanju. Probleme u funkcionisanju imamo i mi kao Vlada i kao Parlament, zbog nedostatka novca.
Ministarstvo finansija je procenilo, donelo takvu odluku. Nisam ministar koji je sklon da se meša u delokrug drugih ministarstava. Ostaje mi da verujem i verujem da je Ministarstvo finansija to učinilo na najbolji mogući način.
Žao mi je, teško je lokalnim samoupravama, ali teško je svima, u takvoj se krizi nalazimo.
Što se tiče ukupnog stanja u lokalnoj samoupravi, gospodine Palaliću, mislim da i vi znate da smo zakonom koji smo zajedno doneli stanje stabilizovali, da nema dileme da smo učinili veliki iskorak. Sledeće je uvek to pitanje kvaliteta ljudi, aktera. Znate za moju ideju da se to menja promenom izbornog zakonodavstva. O tom potom, biće o tome rasprave, verovatno u Parlamentu, pre ili kasnije.
Što se tiče ukupnog stanja, ono je stabilizovano, lepo ste primetili. Želim da naglasim – mi zaista nigde nemamo problem, izuzev u 5% slučajeva u kojima je sud doneo neke odluke koje, po mom uverenju, nisu u duhu Zakona o lokalnoj samoupravi.
Sudska praksa jeste neujednačena, ali ne u onoj meri kako to izgleda, jer ti slučajevi dobijaju na pažnji, da neko ne pomisli – uh, toga ima mnogo. Nema mnogo. Imamo u jednoj vrsti oko 620 i još par nekih sporova, možda, par desetina. Ako imamo oko 750 spornih situacija, ne verujem da je to 5, 6, 7% od ukupnog broja situacija; ako pogledate 50, 60 ili 40 situacija koje su drugačije rešene, kad dobiju publicitet u javnosti, izgleda da je praksa neujednačena.
Mi smo razmatrali praksu sudova u nekim stvarima. Pošto nije bilo mnogo zahteva za zaštitu zakonitosti, nismo mogli da dođemo do toga da sednica Vrhovnog suda utvrdi neku praksu rešavanja, mada sam predlagao da se u nekim slučajevima podnesu zahtevi za zaštitu zakonitosti, savetovao nezadovoljne strane.
Mislim da bi to bilo dobro. Ali, eto, verovatno nam i zato treba reforma pravosuđa, između ostalog, i zbog toga što je za mene neverovatno da u ovako jednostavno napisanom Zakonu o lokalnoj samoupravi neko nije u stanju da protumači odredbu da na mesto odbornika kome je prestao mandat, jer je postao predsednik opštine, dođe drugi odbornik sa te liste. Ne mogu da verujem da neki od sudija to nisu protumačili na adekvatan način.
To je retkost i nadam se da će buduća reforma pravosuđa i reizbor uticati na kvalitet sudskih odluka i u ovoj materiji koja je za nas, vas kao predsednika Odbora, i za mene kao ministra, vrlo bitna. Hvala.

Zahvaljujem. Ja sam vrlo pažljivo slušao izlaganje uvažene koleginice Radete, kao i druga izlaganja, i mislim da možemo, ipak, neke stvari da razjasnimo.
O ustavnosti, neustavnosti, može, u krajnjem slučaju, da se izjasni Ustavni sud, ali mislim da je sasvim dobar osnov ako kažemo da obezbeđuje komunalne delatnosti. U Ustavu nigde ne piše da postoje komunalni redari, pa postoje, ne piše da postoje komunalni inspektori, pa postoje. Sve su to različiti instrumenti kojima se obezbeđuje izvršavanje komunalne delatnosti. To je za mene nesporno, ali postoji institucija koja može o tome da se izjasni, ukoliko smatrate da je to tako.
Prvo, da razjasnimo, mi smo obavezu da donesemo ovaj zakon utvrdili Zakonom o lokalnim samoupravama. Nema nikakve dileme da smo morali da donesemo zakon o komunalnoj policiji, štaviše, morali smo da ga donesemo nešto ranije, ali bili su izbori i rokove nismo mogli da ispoštujemo u potpunosti.
Jednu jedinicu lokalne samouprave, u ovom kontekstu, treba posmatrati kao nepromenljivu, kao konstantu. Koliki je budžet grada Beograda ili bilo kog grada u Srbiji, bilo koje opštine, to zavisi od Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Taj zakon opredeljuje koji su izvori finansiranja. Deo tih izvora jesu transferi iz budžeta, ali, generalno, to nema veze s tim da li će u toj opštini biti zaposleno 100 ljudi ili 200 ljudi. To je konstanta.
Recimo, kažemo – to je 100 dinara. Kako će opština, to jest grad, tih 100 dinara raspodeliti, da li će grad većinu od tih 100 dinara podeliti za plate, što je katastrofa, ali mnogi i to rade, nažalost, ili će grad od tih 100 dinara, to sam već objašnjavao, imamo primere gde svega 10% i manje ide na upravu, a imamo i primere gde ide i do 60%, to je sad pitanje lokalne politike, to su neki izazovi lokalne samouprave. Mi smo na to kao država pristali, to je tako. Ne može Republika da odredi kako će neko trošiti svoj budžet; onda nemamo lokalnu samoupravu i decentralizaciju, nego imamo centralizaciju.
Kome je mnogo? Ako je Jagodini mnogo da ima 12 komunalnih policajaca, onda neka ima šest. Ako je mnogo šest, neka ima jednog. Tu nema spora. Ako je Beogradu 358 mnogo, pa smatra da je to opterećenje za njegov budžet, neka Beograd napravi 50, neka napravi 30 komunalnih policajaca.
Pitanje budžeta. Ovo ne opterećuje republički budžet. Beograd će imati iks para, imao komunalnu policiju ili nemao komunalnu policiju, a kako će te pare raspodeliti, to je stvar samog Beograda. Republički budžet zaista ne trpi nikakvo opterećenje uvođenjem komunalne policije, trpe ga lokalni budžeti.
Ima tu i druga strana medalje, ne druga strana medalje, nego, u korist ove iste strane medalje, treba reći i to – komunalna policija je instrument punjenja budžeta upravo kroz uvođenje više reda, uvođenje nekih kazne koje ljudi ne plaćaju za različite oblike ponašanja.
Zamislite šta se dešava? Dešava se to da građevinske firme nisu u obavezi u ovom momentu, ni po jednom propisu, da prijave gde odnose šut, bi dobile odobrenje za izgradnju. Pretpostavljam da će to biti u novom zakonu o planiranju i izgradnji. Da bi izbegli trošak odnošenja šuta na odgovarajuće mesto, najčešće i plaćanja određene naknade, ako time rukovodi neko, neka organizacija, nama se dešava da, oni računaju – jeftinije je, pljusnu šut iza prvog ćoška itd. Direktan gubitak, u krajnjem slučaju, za samu jedinicu lokalne samouprave.
Mnogi su ovde rekli – već imamo komunalne redare. Imamo ih, imamo i komunalne inspektore, ali, svaki gradonačelnik mi je jednu stvar rekao – nema dovoljne efikasnosti kroz službu komunalnih redara, nema dovoljnog autoriteta, nema mogućnosti da komunalni redar zaista reši neke ozbiljne probleme koji postoje. Jedno je komunalni redar; lice u civilu izađe, priđe ljudima, kaže – dajte ličnu kartu, čovek kaže – neću da ti dam ličnu kartu, okrene se i ode. Prosto, nema taj kapacitet. To je jedna stvar.
Druga stvar je kada se pojavi uniformisano lice, koje je službeno lice, koje uživa krivično-pravnu zaštitu. To ću posle da vam objasnim, pošto ste postavili to pitanje. Onda je to sasvim druga situacija – 99% građana ove države, kada se pojavi službeno uniformisano lice i kaže – molim vas vašu ličnu kartu, da bi napisalo prijavu, da bi bilo šta uradilo vezano za njegovu delatnost, niko od nas se ne okreće, ne ode ili udari tog koji mu priđe. To čini jedan posto izgrednika i oni time čine krivično delo. Svi ostali reaguju sasvim normalno. Nažalost, nije takva reakcija kada se pojavi komunalni redar. Stoga će komunalni policajac biti jak instrument u sprovođenju politike grada, odnosno jedinice lokalne samouprave. To je, u stvari, suštinska funkcija – instrument za sprovođenje politike grada, za rešavanje tih komunalnih problema.
Što se tiče termina ''ljudstvo'', koji ste pomenuli, to je jezičko pitanje, donekle i pitanje same tehnike pisanja, to je termin koji egzistira u Zakonu o policiji. To je jedini razlog zbog čega smo preuzeli reč ''ljudstvo'' umesto reč ''struktura''. Mislimo da je adekvatan, s obzirom na to da se radi o jednoj službi koja ima delimično policijska obeležja, pa smo mislili da je termin ''ljudstvo'' adekvatan i u skladu sa Zakonom o policiji. U krajnjem slučaju, videćete da se u našem zakonu u velikoj meri pozivamo na Zakon o policiji.
Razlog pozivanja na Zakon o policiji jeste taj što se ovde primenjuju određena policijska ovlašćenja, a da se ne bi desilo da se to primenjuje različito, najlakše je bilo uputiti na primenu Zakona o policiji, jer mislim da su ti zakoni kroz sve ove godine dobro izbalansirani, da se dobro zna šta znači primena policijskih ovlašćenja u skladu s tim zakonom.
Vi kažete da je neverovatno da gradovi sada određuju različite mandatne kazne. Gradovi danas određuju različite prekršajne kazne. Znači, postoje propisi koje donose gradovi, opštine, svejedno, jedinice lokalne samouprave; imaju pravo da donose propise. Donose propise o držanju, recimo, domaćih životinja. Ima grad Beograd svoju gradsku odluku o držanju životinja, verovatno to ima i Jagodina.
Sada, grad neka propiše i visinu kazne kao prekršaja, s tim što se kreće u granicama koje su predviđene Zakonom o prekršajima, ali to grad radi, niko drugi to ne radi nego grad. Da li će oni propisati u Jagodini 1000 dinara, a ovaj će propisati 2000 dinara, pa, već je i sad tako i tu nema ništa sporno, to i jeste suština. Nećemo terati naše lokalne samouprave da budu uniformisane, već ćemo dozvolite da budu različite u nekim svojim segmentima. To je sad tako i to je koncept decentralizacije. Ljudi su ih izabrali, oni su njihovi odbornici, ako misle da za šetanje kučeta bez povoca treba kazna da bude jedan dinar, biće jedan dinar; naravno, preterujem, ali pretpostavljam – 100 dinara, 200, ne znam koliko je minimum propisan Zakonom o prekršajima.
Vi ste rekli – fizička snaga, i onda ste to komentarisali. To je u članu 24 – fizičku snagu i službenu palicu komunalni policajac može da upotrebi samo ako u obavljanju poslova na drugi način od sebe ili drugog ne može da odbije istovremeni protivpravni napad. Poznat je institut, u krajnjem slučaju, ''nužna odbrana'' i počiva na odbijanju istovremenog protivpravnog napada. Mislim da tu ne bi trebalo da bude nekog spora među nama, inače, među nama nema spora.
Sve što radi komunalni policajac, govorim o ovim policijskim ovlašćenjima, radi u skladu s propisima koji regulišu rad policije i mi smo to i napisali. Ovlašćenja komunalne policije utvrđena odredbama čl. od 17. do 24. ovog zakona primenjuju se pod uslovima i na način utvrđen Zakonom o policiji i podzakonskim propisima o policijskim ovlašćenjima, na način obavljanja policijskih poslova; kako pretresa policajac, kako je pretresao poslednjih 60 godina, tako pretresa i komunalni policajac. Pošto običan policajac ne skida ljude na ulici, po logici stvari, neće ni ovaj komunalni policajac skidati ljude na ulici. Nema potrebe da se plašimo da će tu biti problema.
Kako procenjuje da treba izvršiti pregled? Pa, to i vi i ja znamo, pošto smo obojica radili u upravi, kao kad tražimo policijsku asistenciju, sećate se Zakona o stanovanju, član 5, poznati zakon, kao lokalna samouprava smo nadležni da sprovodimo to, odnosno u Beogradu, gradske opštine, da procenimo. Ovde nam jave, kažu nam naši izvršioci, biće, molim vas, problema, zovite za asistenciju policiju. To je sad stvar konkretne prakse, usklađivanja rada i procena. Verovatno radimo taj posao svi, procenimo gde postoji problem.
Video-nadzor, slažem se, postoji sada. Mnogi stavljaju video-nadzor po različitim osnovama. Mi smo naveli kao jednu od mogućnosti da to radi komunalna policija. To je i u skladu sa Zakonom o policiji, oni, takođe, postavljaju video-nadzor. Slažem se s vama, možda je i nepotrebno dodat, može i bez toga. Mislim da nije prenormirano ako piše sada ''video- nadzor'', nije ništa strašno.
Gospođa Radeta o tome nije govorila, ali čuli smo ovde, meni je žao, gospođo Tabaković – te je bilo smešno, te je bilo strašno, te je bila zaprepašćena, ali to izlaganje je bilo više političko, za razliku od ovog stručnog nivoa. Ta spasilačka funkcija, to je jedna sasvim logična i normalna stvar; pa, kad vidi dete da se davi, njegova obaveza je da skoči i da spasava dete. Ne, nego će da čeka spasioca. On je ovlašćeno službeno lice, on neke stvari mora da radi. On je tu uniformisan, dobio je posebne obaveze države. Vidi požar, ima da skoči i da ga gasi, a ne da čeka da li će doći vatrogasna brigada ili neće.
Običan inspektor nema takvih obaveza, ne možete tražiti od običnog službenika to, ako nema obavezu. Kao građani, imamo određene obaveze, ali nisu obaveze ove vrste, gde je on dužan da rizikuje, u krajnjem slučaju, možda i neku povredu i slično. On je dužan da obavi spasilačku funkciju, kao što je dužan i redovni policajac. U opisu rada redovne policije je regularno, znači, otkrivanje i gonjenje učinilaca krivičnih dela kod njih, javni red i mir, a ovde je komunalni red. Ni jednom ni drugom ne piše u opisu posla – spasilačka funkcija. I jedni i drugi su dužni da vrše spasilačku funkciju, i spasilačku i hitnu intervenciju.
Član gde smo naveli da je komunalna policija dužna da obaveštava pismeno ukoliko nastupe teške telesne povrede i, ne daj bože, smrt. Daleko od toga da su ovo ovlašćenja takva da mogu, kao što ste videli, upotrebiti i palicu, i fizičku silu; samo kada je istovremeni protivpravni napad.
Znate kako, ne daj bože, može da se desi, dešavalo se, ljudi se uzbude, infarkt, bilo šta se desi. Pošto je to u primeni policijskih propisa, smatrali smo za shodno da se detaljan opis svega toga pošalje policiji.
To ne isključuje redovan postupak, kad izlazi istražni sudija, dolazi lekar, utvrđuje da se desila smrt, dolazi istražni sudija, pokreće se odgovarajući postupak, krivični, šta već treba. Ništa to ne isključuje, ali se usput dostavlja opis vršenja toga redovnoj policiji, zbog toga što je, inače, bila primena propisa iz delokruga redovne policije. To je jedini razlog, nijedan drugi razlog ne postoji za to.
Sporno je bilo u diskusiji utvrđivanje psihofizičke sposobnosti. Ne kažem da ne bih umeo da propišem kako da se utvrdi, ipak, nisam to ovlašćenje dodelio sebi.
U ovom članu piše doslovce ovako – ministar nadležan za lokalnu samoupravu donosi propise o načinu utvrđivanja potrebnih psihofizičkih sposobnosti i ovlašćuje zdravstvenu ustanovu za utvrđivanje ove sposobnosti i izdavanje lekarskog uverenja o tome.
Daleko od toga da ja izdam lekarsko uverenje, da procenjujem bilo čiju psihofizičku sposobnost, nego, utvrđujemo način. To će biti urađeno podzakonskim aktom, verovatno, na istovetan način kako je utvrđeno i za pripadnike policije. Podrazumeva i ustanove, zna se koje su to zvanične državne ustanove koje to rade. Verovatno će to biti stavljeno u podzakonski akt. Sigurno nisam, kao ministar, niti je bilo koji ministar taj koji će proceniti da li je neko psihofizički zdrav. Nismo mi nadležni da to radimo.
Krivično-pravna zaštita je, po mom uverenju, veoma važna. Vi ste pitali, kako mi sad to predviđamo? Napisali samo da komunalni policajac u obavljanju službene dužnosti ima status službenog lica i uživa krivično-pravnu zaštitu propisanu zakonom. Krivičnim zakonikom je propisana krivično-pravna zaštita službenih lica. Ima član koji govori o krivično-pravnoj zaštiti službenih lica – ko službeno lice itd., u vršenju službene dužnosti, kazniće se, pa znate već šta. Na to se odnosi. Samo smo mu dodeli taj status, uključili smo ga u krug lica koja su zaštićena Krivičnim zakonikom.
Naši ljudi su takvi, polazim od sebe i svih ovde prisutnih. Te osobe će mnogo, po meni, značiti. Vi mislite da ovo neće uspeti, ubeđen sam da hoće i da će biti vrlo korisno. Nikada nisam ni pomišljao da na poziv, zaustavljanje saobraćajnog policajca, na bilo kakvo pitanje, ne dam odgovor po njegovoj usmenoj naredbi. Bilo je pitanja – šta je usmena naredba? Usmena naredba je – sklonite se s mesta, prekinite rad. To su usmene naredbe koje idu i po Zakonu o policiji i na taj način se sprovode.
Za razliku od situacije koju smo sada imali sa komunalnim redarima i komunalnim inspektorima, gde oni nisu imali taj autoritet, to je istina, ovim gradske opštine dobijaju jedan efikasan instrument, da ovi ljudi mogu da sprovedu ono što je komunalna politika.
Čitano je ovde šta je gospodin Alimpić govorio. Beograd je mislio da to i treba i više, ja smatram da ne treba, smatram da je ovo sasvim dovoljno. Svaki čovek u ovoj državi, sem onih koji ne slušaju nikoga, poslušaće naredbu, molbu, zahtev komunalnog policajca, jer je to ovlašćeno službeno lice, koje ima određena policijska ovlašćenja, koje je uniformisano, iza koga stoji država i kome je država pružila krivično-pravnu zaštitu.
Zbog toga, zaista verujem u ovaj zakon. Potpuno sam spreman da ponesem svaku vrstu odgovornosti za uspeh ovog zakona i stojim iza ovoga. U momentu kada smo pisali Zakon o lokalnoj samoupravi, imao sam ideju da uradim ovaj zakon. Stojim iza njega. Osam meseci je trajalo usklađivanje.
Ne kažem da sam zadovoljan svakim rešenjem, ali držim da i neki pametniji ljudi u ovoj oblasti, koji su više involvirani, znaju zašto nešto treba tako kako treba. Kao bivši predsednik opštine, verujem da će našim kolegama gradonačelnicima ovo biti od velike koristi, a da će se sami građani osećati sigurnije i lepše.
Vidite, vi kao gradonačelnik, sutra, načelnik komunalne policije, izdate određeno uputstvo, predložite, imate ove školske skupove, zborove; ništa ne škodi da se tu pojavi pet policajaca, da vode malo računa. Sve će se to dešavati. Život će učiniti ovaj zakon mnogo većim nego što on jeste, ovako samo na papiru.
Hvala vam, u svakom slučaju, na vašoj diskusiji. Bilo mi je zadovoljstvo.

Znam da je kasno, ali da ne ispadne bez odgovora. Gospođa Tabaković kaže da član 5. kaže – komunalna policija preduzima hitne mere zaštite životne sredine, zaštite od elementarnih i drugih nepogoda, zaštite od požara i druge zaštite iz nadležnosti grada, kada te mere ne mogu pravovremeno da preduzmu drugi nadležni organi i ovlašćene organizacije, o čemu odmah obaveštava te organe, odnosno organizacije.
Gospođa Tabaković mene pita – u kom postupku? Nije ni upravni postupak, nije ni krivični, nije ni parnični, postupak je – uzme mobilni telefon, pritisne, ako može, ako ne može, kolega trči do radio-veze, ako nema radio-veze, otići će do prvog telefona. Njegovo je da hitno obavesti o takvoj stvari. Dakle, tako vidim tu stvar ja i mi koji smo pravili zakon. Nema zakonom propisanog specijalnog postupka po kojem će se rešiti kako će obavestiti da je izbio požar. To je postupak.
Koleginica Đerić je postavila pitanje, ona je izašla, ali ću odgovoriti.
Dakle, što se tiče kriterijuma po kojima će tamo neka komisija u opštini, u gradu, vršiti odabir kandidata, stvarno ne znam. To ne zna niko ovde. Svi znamo da to rade, uglavnom, onako kako treba.
Ono što je važno reći, to sam zaboravio, ko ne položi ispit, on ne može da radi, zato što je ovde predviđeno da on ima jednu vrstu prakse, pa zatim polaže ispit; bez polaganja ispita, ne može samostalno da obavlja posao komunalnog policajca. Dakle, pre polaganja ispita, lice ne obavlja posao komunalnog policajca samostalno, ono ide u pratnji drugog komunalnog policajca. To je važno istaći, jer je bilo pitanja na početku diskusije – šta ako taj neki upotrebi pendrek ili nešto? Ne može ništa da upotrebi, niti može samostalno da obavlja aktivnost bez onoga ko je licenciran, odnosno ko je položio ispit.
Zato to ne treba poistovećivati s vožnjom kola. U policiji, od početka, policajac ne obavlja samostalno delatnost. Mislim da godinu-dve dana on isključivo radi s onim ko je već položio ispit itd. Tu je bitna razlika.
Nadam se i mislim da sam ubedio narodne poslanike da podrže ovaj zakon. Trudićemo se da u raspravi o amandmanima još pojasnimo eventualne nedoumice, ali mnogo očekujem od ovog zakona, najiskrenije, radujem se tome da uspostavimo komunalnu policiju i nadam se da ćete vi biti zadovoljni, da se neće obistiniti vaše negativne prognoze. Ovo može biti sjajna stvar, ovo može promeniti moć i sposobnost lokalnih samouprava u izvršavanju njihovih obaveza. Hvala.

Mislim da ni u ovoj sali ni u našoj javnosti nema dileme da je potrebna reforma našeg političkog sistema. Ključ, kičma te reforme su, pre svega, izborni zakoni. To je ono što zanima i javnost, ali mislim da treba da zanima, naravno, i političke stranke. Kao svaka reforma, i ova reforma ima svoj početak, svoje trajanje i neki svoj prirodni završetak.
U okviru reforme koju mi u Vladi planiramo predviđeno je usvajanje većeg broja zakona. Prvo zakon o političkim strankama, zatim zakon o biračkom spisku, zakon o državnoj izbornoj komisiji, zakon o izboru odbornika, zakon o izboru narodnih poslanika, zakon o izboru predsednika Republike i, naravno, bez ikakve sumnje i dileme, novi zakon o finansiranju političkih stranaka. Dakle, reforma je sveobuhvatna i mi smo namerni da tu reformu izvršimo u toku trajanja mandata ove vlade.
Što se tiče širine konsenzusa, nažalost, nismo ga imali čak ni za usvajanje Ustava, tako da je teško očekivati konsenzus na ovakvim pitanjima, kada generalno opozicija ima stav da Vlada treba da obezbedi većinu za svaki novi zakon. Po mom mišljenju je to potpuno legitimno, opozicija ima pravo na takav stav, tako da mi nećemo ni pokušavati ni insistirati da dobijemo tako širok konsenzus.
Ali, kao što znate, bio sam i u vašoj stranci, bio sam i u DSS-u, razgovarao sam sa predstavnicima svih opozicionih stranaka, jer smatram da svaka stranka treba da bude upoznata sa elementima reforme koju planiramo kao Vlada.

Gospodin Ostojić to verovatno zna jer smo o tome pričali više puta, ali zbog javnosti želim da kažem da sistem za koji se mi zalažemo jeste proporcionalan. Uopšte ne znam otkud ideja o većinskom izbornom sistemu. Čudim se da toliko puta ponavljate: većinski, većinski, većinski..., a radi se o personalizovanom proporcionalnom sistemu - ko ima pet posto, prelazi cenzus.
Naša želja je da damo građanima mogućnost da vide za koga to glasaju kada glasaju i da građani kroz ovu reformu dođu do tih saznanja, ako već finansiraju političke procese, što je normalno u svakom evropskom društvu, onda bar da znaju koga finansiraju i zašto finansiraju neki politički proces.
Ove sumnje koje postoje sada, činjenica da imamo više partija u parlamentu koje su plaćene iz budžeta nego što smo imali lista na izborima, sve to u dobroj meri delegitimizuje naš politički sistem. To nam ne treba.
Treba nam veće poverenje građana u politiku, u političke institucije, u političke procese, i to je svrha menjanja našeg izbornog zakonodavstva.

Hvala, gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje raspuštanja Skupštine gradske opštine Zemun je izazvalo određenu pažnju u našoj javnosti, međutim, to pitanje je daleko jednostavnije nego što u ovom momentu možda izgleda.
Ministarstvu se obratila odbornička grupa SRS, gospodin Nemanja Šarović, i mi smo uputili odgovor gospodinu Šaroviću 13. aprila 2009. godine.
Mislim da je najbolje da pročitam taj odgovor i da, bar što se tiče Vlade, stavim tačku na pitanje dešavanja u gradu Beogradu, odnosno pitanje vezano za gradsku opštinu Zemun.
Dakle, pismo je upućeno gospodinu Nemanji Šaroviću: "Povodom vašeg zahteva i naknadne urgencije po ovom zahtevu kojim tražite preduzimanje mera predviđenih odredbama Zakona o lokalnoj samoupravi, u vezi sa odlukom Skupštine grada Beograda o raspuštanju Skupštine gradske opštine Zemun i obrazovanju privremenog organa ove opštine, obaveštavamo vas o sledećem:
Saglasno članovima 78. i 80. Zakona o lokalnoj samoupravi, ovo ministarstvo je postupilo po vašoj predstavci i dopisom od 12. marta 2009. godine zatražilo od Skupštine grada Beograda izveštaj o sednici Skupštine koja je održana u periodu od 11. februara do 5. marta 2009. godine, zapisnik sa održane sednice i svu dokumentaciju koja se odnosi na ovaj slučaj.
O preduzetoj radnji Ministarstvo vas je već obavestilo dopisom od 12. marta 2009. godine. Skupština grada je 10. aprila 2009. godine dostavila traženi izveštaj i propratnu dokumentaciju. Nakon uvida u dostavljeni materijal, Ministarstvo je utvrdilo da je Skupština grada 5. marta 2009. godine, pozivajući se na odredbe Zakona o glavnom gradu i Statuta grada Beograda, donela odluku o raspuštanju Skupštine gradske opštine Zemun i obrazovanju privremenog organa.
Iz obaveštenja Ustavnog suda SU broj 190/02 koje je dostavljeno Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, proizlazi da se pred tim sudom već vode postupci za ocenu ustavnosti i zakonitosti Statuta grada Beograda i odluke o raspuštanju Skupštine gradske opštine Zemun i obrazovanju privremenog organa gradske opštine Zemun.
Pri takvom stanju stvari, ovo ministarstvo smatra da pre donošenja odluke Ustavnog suda Republike Srbije o zakonitosti osporenih opštih akata u postupku koji je već pokrenut, saglasno odredbama Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za preduzimanje drugih mera u smislu odredaba Zakona o lokalnoj samoupravi.
Posebno ukazujemo da je pokretanje postupka pred Vrhovnim sudom Srbije, radi ocene statutarnosti, u smislu člana 83. Zakona o lokalnoj samoupravi, opravdano samo u situaciji kada se radi isključivo o nesaglasnosti opšteg akta jedinica lokalne samouprave i njenog statuta.
Ovo pravno sredstvo je uneto u Zakon o lokalnoj samoupravi zbog toga što Ustav Republike Srbije u članu 167. nije predvideo nadležnost Ustavnog suda u ovoj pravnoj situaciji, te je bilo neophodno zakonom popuniti postojeću prazninu.
Inače, u praksi su veoma retke situacije kada se radi samo o nesaglasnosti statuta i opšteg akta jedinica lokalne samouprave.
Najčešće, uz statutarnost opšteg akta, postavlja se i pitanje njegove usaglašenosti sa zakonom, te samim tim, po Ustavu, takav slučaj prelazi u nadležnost Ustavnog suda. Ovo zbog toga što je odredbama člana 195. Ustava Republike Srbije utvrđena hijerarhija opštih pravnih akata, te iz sadržine i redosleda odredaba st. 3. i 4. tog člana jasno proizlazi da je u ovom slučaju pitanje usaglašenosti opšteg pravnog akta Skupštine grada Beograda sa Statutom grada konzumirano pitanjem usaglašenosti opšteg pravnog akta sa Zakonom o lokalnoj samoupravi i Zakonom o glavnom gradu.
Sa stanovišta jedinstvenosti pravnog poretka Republike Srbije, sigurno je da ne bi bilo prihvatljivo, iako bi bilo pravno moguće, da Vrhovni sud i Ustavni sud Republike Srbije isti opšti akt Skupštine grada Beograda različito ocene. Kako je odredbom člana 171. stav 1. Ustava propisano da je svako dužan da poštuje i izvršava odluku Ustavnog suda, to će i ovo ministarstvo, po donošenju odluke tog suda, u slučaju raspuštanja SO Zemun, u svemu postupiti u skladu sa Ustavom i zakonom."
Dakle, Vlada i Ministarstvo nemaju nikakvog osnova da se na bilo koji način mešaju u aktuelni spor koji se odnosi na raspuštanje Skupštine gradske opštine Zemun.
Ovo je u nadležnosti Ustavnog suda, Ustavni sud po ovome radi, a u skladu sa tim kakva će biti odluka Ustavnog suda, svi ćemo se i ponašati.

Javljam se da dam malo uvodno izlaganje i da napomenem jednu tehničku stvar. Na devet članova zakona Vlada je prihvatila amandmane, na članove 3, 8, 9, 16, 17, 18, 41. i 45, ukupno devet. Svih ovih prethodnih osam godina, kada sam bio prisutan u Skupštini, radilo se ovako – kada se pojave istovetni amandmani bilo je fer i korektno (tako smo smatrali kada smo bili opozicija) da Vlada, ako prihvata jedan od tih amandmana, navede onaj koji je prvi pušten u proceduru. Sa druge strane, zaista ispada da istovetan amandman onih koji su podneli amandman posle toga biva odbijen.
U saradnji sa Sekretarijatom za zakonodavstvo... Ovo govorim pre svega zbog toga što sam baš u prvom mandatu, pošto vidim da nisu svi razumeli, bio jedan od onih koji su prigovarali tadašnjoj vladi Vojislava Koštunice zbog te nekorektnosti da izabere jedan amandman i to amandman vladajuće koalicije, koji je opozicija istovetno podnela pre njih. Tako je to bilo. Smatrao sam da je korektno da se ne pravi takva vrsta diskriminacije, nego da se prihvati prvi koji stigne i tako smo obrađivali u Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo.
Međutim, malopre sam razgovarao sa nekoliko narodnih poslanika koji su izrazili negodovanje zbog toga. Mogu da kažem da ćemo u budućnosti, bar u Vladi... tražiću da drugačije dajemo svoje izveštaje o amandmanima. Kada dođemo do članova 8. i 9, gde se nalaze istovetni amandmani, pročitaću sve podnosioce amandmana da bi javnost razumela da smo u stvari prihvatili amandmane svih tih ljudi.
Igrom slučaja, jedan je zaveden pre drugog, pa je formalno-tehnički taj amandman zaveden kao onaj koji se prihvata, ali ću reći da prihvatam i druge, da su praktično i oni prihvaćeni.
Kažem, žao mi je zbog ovoga, ali tako je bilo poslednjih osam godina. Nisam znao da se sada u Skupštini insistira na drugačijoj praksi i zbog toga upućujem izvinjenje onima čiji su amandmani navedeni kao da se odbijaju, a suštinski su prihvaćeni, ali pravno-tehnički do sada smo radili na jedan sasvim drugačiji način.

Gospodine Nikoliću, ne bih bio iskren kada ne bih rekao da mi je drago što ste rekli da je ovaj predlog zakona za vas prihvatljiv, uprkos tome što kao opoziciona stranka tražite od vladajuće koalicije da obezbedi glasove za izglasavanje ovog zakona. To je vaše legitimno pravo, apsolutno ga ne sporim. Slažem se sa vama, vladajuća koalicija treba da obezbedi glasove.
Nadam se da će vladajuća koalicija obezbediti glasove. Ali, vi ste dugo u političkom životu Srbije, znate koliko je potrebna promena našeg političkog sistema, znate koliko je važno dati jedan novi legitimitet političkim procesima u našem društvu i zbog toga mi laska to što ste mi rekli vezano za ovaj zakon.
Što se tiče ostalih zakona, u javnoj su raspravi zakon o izboru odbornika, zakon o biračkom spisku, zakon o državnoj izbornoj komisiji, a zakon o izboru poslanika još uvek nije u javnoj raspravi. Takođe bih želeo da i povodom tog zakona postoji bar ovakav stav kakav ste vi ovde izneli, dakle, da bude prihvatljiv za većinu partija u Srbiji. Ako je od jednog ministra za jednu godinu mandata, mislim da ipak nije malo. U pitanju je reforma političkog sistema, najveća od 1990. godine do sada. Zakon o finansiranju političkih stranaka, kao što vam je poznato, nije u nadležnosti Ministarstva za državnu upravu.
Još jedanput ponavljam, slažem se sa vama, način obrazlaganja amandmana koji su podneti u istovetnom tekstu nije dobar. Tražiću od Sekretarijata za zakonodavstvo da promenimo taj način. Samo želim da podsetim da je taj način istovetan onom koji je postojao prethodnih osam godina.
Takođe želim da naglasim da su u konkurenciji istovetnih amandmana koje je podnela opozicija i onih koje je podnela vladajuća koalicija prihvaćeni amandmani opozicije. Jednostavno, amandman gospodina Markićevića je vremenski došao pre amandmana gospodina Mehe Omerovića, tako da tu nema nikakve dileme.
Što se tiče obraćanja koleginice Raguš, mislim da ni ona nije očekivala odgovor u tom pravcu. Jasno je da ja kao ministar nemam nikakva prava da komentarišem odluku Administrativnog odbora Skupštine Srbije, to bi bilo i neukusno, a sigurno bi bilo protivno principima podele vlasti za koje se svi zalažemo.
Još jedanput, žao mi je što nećete glasati za zakon, ali poštujem to vaše legitimno pravo i političko opredeljenje, ali izražavam zadovoljstvo zbog reči koje ste izneli u korist ovog zakona.
Želim da vam kažem da je pitanje definicije stranaka nacionalnih manjina takvo kakvo je već duži niz godina. Mi u ovom momentu delimo stranke na stranke generalno i stranke nacionalnih manjina, ali smo se potrudili da preko amandmana gospodina Slobodana Samardžića popravimo definiciju u članu 3. Imali smo neposredni kontakt sa gospodinom Samardžićem i mislim da smo tom ispravkom ipak taj tekst učinili daleko boljim nego što je do sada bio, kada se govori o definiciji stranke nacionalne manjine.
Naravno, mi više ne možemo nikada odustati od posebne definicije stranaka nacionalnih manjina, imajući u vidu da se nivo dostignutih manjinskih prava ne može snižavati, a da one iz ove definicije u stvari izvlače određene pogodnosti za koje smo se mi kao društvo opredelili u sistemu pozitivne diskriminacije za stranke nacionalnih manjina.
Hvala još jednom na vašem izlaganju.

Gospođo Pešić, nadam se da razumete da naslov kreiraju novinari. Daleko od toga da sam rekao "odzvonilo je malim strankama". Nije odzvonilo malim strankama, daleko bilo. Mi ćemo verovatno imati i malih i velikih stranaka. Dakle, to je naslov, a znate da je to stvar urednika, to nije reč koju ste vi izgovorili. Mislim da to nije mnogo sporno.
Kada se pozivate na to srazmerno predstavništvo, proporcionalni sistem, on nije tako sjajan. I početkom 20. veka i u našoj ustavno-pravnoj teoriji su vođene rasprave o tome. Pozvao bih vas da pogledate, recimo, šta o tome kaže Slobodan Jovanović u svom delu "Država", gde vrlo jasno obrazlaže stav zbog čega sistem srazmernog predstavništva, u stvari, nije imanentan politici i ne treba da postoji kao takav.
U krajnjem slučaju, srazmerna predstavništva se uvek završe u parlamentu, a odluke koje donose nikada nisu posledica srazmernog predstavništva, nego većinskog mišljenja. To je tema koja uvek postoji i uvek će postojati.
Što se tiče registra, registar udruženja ćemo mi urediti, biće sjajan. Dakle, novi zakon o udruženjima je u pripremi. Trenutno sa Agencijom za privredne registre vodimo dosta ozbiljne razgovore. Nisam spreman da prepustim vođenje registra Agenciji, ukoliko nemam uveravanja da će oni voditi registar na odgovarajući način. Trenutno razgovaramo o tome. Udruženje građana je nešto gde postoji apsolutna sloboda. Dovoljna su tri pravna ili fizička osnivača da bi to udruženje postojalo.
Opet, u ustavno-pravnoj teoriji sve preko tri je predmet polemike, kada nešto ograničavate preko tri. Pet hiljada ili deset hiljada potpisa, koje smo mi ovde prihvatili, to nije novo u našoj političkoj praksi. Da biste ostvarili pasivno političko pravo na republičkim ili predsedničkim izborima vi ste i do sada morali da imate 10.000 potpisa.
Zamislite samo kolika je prednost kada se jednom legitimišete sa tih 1,5 promila biračkog tela da ste politički akter i onda skinete opterećenje i sa države, sa građana i sa svih živih; vi koji ste se već registrovali kao politički subjekat idete na izbore bez ponovnog prikupljanja nekih potpisa. Za lokalne izbore je to dva miliona potpisa, dva miliona overa. To su milijarde i milijarde koje se uludo troše (kako novac, tako i vreme), potpuno bespotrebno. Mi ćemo ovim sistemom, ako ništa, bar taj jedan deo urediti.
Mi non-stop govorimo o pravima i obavezama političkih stranaka. Da bi politička stranka uživala neka prava, ona mora da se legitimiše, ona će se legitimisati sa svega 1,5 promila biračkog tela. Ona se legitimiše kao politički akter i onda može da kaže – s obzirom na to da jedan i po promil poreskih obveznika stoji iza mene, hoću pare iz budžeta, hoću prolaz na izborima itd. To ne brani bilo kom drugom da učestvuje u tim procesima, ali on će onda morati da se legitimiše opet kroz prikupljanje potpisa.
Kada bismo imali potpunu liberalizaciju političkog sistema mi ne bismo mogli da izvršimo i njegovu reformu, a mislim da je njegova reforma preko potrebna u našem društvu.
Što se tiče razgovora, moram da vam kažem, ako ne znate, bio sam u predsedništvu Liberalno-demokratske partije, bili su gospodin Ostojić, gospodin Čedomir Jovanović, gospodin Ranđelović, bilo je šest ili sedam ljudi iz rukovodstva LDP-a, imali smo dvočasovni razgovor o reformi političkog sistema i predočio sam šta su sledeći koraci.
Sledeći korak je promena izbornog sistema, da sadašnji depersonalizovani proporcionalni sistem zamenimo sistemom koji će garantovati građanima da oni odlučuju, imenom i prezimenom, o čoveku koji će ih predstavljati u lokalnom parlamentu. To je sadržina novog zakona o lokalnim izborima, odnosno izboru odbornika.
Dakle, objasnio sam vam šta je poenta državne izborne komisije. Naravno, kada je u pitanju birački spisak, nije bilo potrebe, tu se verovatno svi slažemo.
Dakle, ovo je početak jedne sveobuhvatne reforme koja bi trebalo da se završi do kraja godine i nakon koje ćemo imati jedan politički sistem koji će dati šansu da i institucije i politički akteri i politički procesi dobiju onaj legitimitet koji zaslužuju, jer nesporna je kriza ugleda i procesa i institucija u našem današnjem društvu.
Mislim da ćemo mi uraditi veliki posao do kraja godine, da će ovaj parlament uraditi veliki posao i da ćemo završiti tu reformu. Podsećam, to je zaista najveća i, po meni, najkvalitetnija reforma političkog sistema od 1990. godine do sada, s tim što se ne može meriti sa karakterom prelaska iz jednopartijskog u višepartijski sistem koji se odigrao 1990. godine.

U pitanju je amandman gospodina Šamija. Rekao sam da ćemo uvoditi te institute još pre šest meseci, a jedan od tih instituta je taj o kome govori gospodin Šami; taj amandman nije prihvaćen i neće biti prihvaćen, jer je on deo izbornih zakona. Taj amandman je deo izbornih zakona, to sam rekao i gospodinu Šamiju i on je prosto tu ideju koju sam ja predložio pre šest-sedam meseci ponovio. Nemam ništa protiv i ne mislim da mi pripada autorstvo na neku ideju.
Druga moja ideja je, a to će biti u vezi sa izborom za predsednika Republike, izborna kaucija, koja nam takođe treba. Ima tu još ideja, vremenom će neke od njih i nastajati.
Bio sam kod vas i mi smo pričali o tome. Taj novi izborni sistem zadržava srazmernost u predstavljanju, jer se obračun vrši po Dontovom sistemu. Prema tome, niko ovde ne uvodi većinski sistem, većinski sistem ne možemo da uvedemo zbog Ustava. Kako da uvedemo većinski sistem kada Ustav kaže da mora da se srazmerno odrazi nacionalna manjina u lokalnom parlamentu? to je nemoguće, ne znam koji bi genije napravio takav zakon.
Mi želimo da depersonalizovani sistem učinimo personalizovanim, da se ne glasa za lidera. Naši lideri su popularni. Lider određuje ko predstavlja građane. To jednostavno nije fer. Neka lider ponudi građanima kandidata, ali neka građani svojim glasovima utvrde redosled tih kandidata koji će ući u parlament.
Znate kako mi uradimo? Svi mi uradimo manje-više sličnu stvar: na prvih pet mesta stavimo naše najuglednije članove, na čelo ime našeg lidera. Lista je dugačka, ima 50 imena. Pogledajte, u lokalnom parlamentu uglavnom sede oni 45. po redosledu ili 37. i niko ne zna ko su.
Mi samo želimo da u tom pravcu nešto promenimo, da personalizujemo dosadašnji depersonalizovani sistem. Stranka će i dalje imati moć i vlast da odredi ko su kandidati i da ponudi građanima te kandidate. Stranka će morati dobro da razmisli koga nudi. Od glasova građana će potom zavisiti da li taj kandidat uopšte ulazi na listu.
Koliko će ljudi ući u taj parlament za tu stranku zavisi od toga koliko će stranka ukupno imati glasova, pa kada se podeli po Dontovom sistemu koliko će pripasti mandata. Opet kažem, neće stranka onda odrediti tih 15 mandata, imena i prezimena, nego po automatizmu, po uspešnosti na biralištima.
O tome sam pričao već godinu dana, tu ideju sam pre godinu dana prvi put izneo. Ima na sajtu, ima u tekstovima, Predlog zakona je u javnoj raspravi već dugo, okrugli sto je 28. i pozivam vas, naravno, da dođete na okrugli sto.
Niko ovde nema nikakve zle namere, niti želi stvaranje dvopartijskog sistema na silu. Ovde će najmanje 20 stranaka ispuniti cenzus, najmanje 20 stranaka, mogu da se opkladim sada, biće registrovano do kraja godine. Nemojmo da menjamo teze. Koja to stranka koja sedi u parlamentu nema 10.000 članova koji će overiti izjave i dati legitimitet toj stranci?
Ništa se ovde ne krije, ovo su zaista poštene i iskrene namere. Uradićemo dobru stvar za državu. Videćete da će ceo sistem biti mnogo drugačiji, svima nama na čast, a mislim i na uspeh u nekim budućim izborima, ne nama pojedinačno kao strankama, nego uopšte politici i nama koji smo se opredelili da se bavimo politikom. Daće nam veći legitimitet, lakše će nam biti. Nismo više neki anonimusi koji će biti sakriveni iza lidera, bićemo imenom i prezimenom tu, pred građanima. Videćete, biće dobro, verujte malo.

U pravu je gospodin Nikolić, pričaćemo o izbornom zakonu kada dođe na red. Sumnjam da će biti onih koji će želeti da zadrže sadašnji izborni sistem. Mislim da je svima jasno, gospodine Ostojiću, ove godine, za dve ili za tri, ali ovo će se promeniti. Ja sam potpuno miran jer znam da izborni sistem koji mi imamo neće moći da opstane duže vreme, a ja se nadam da ćemo ga se rešiti što je pre moguće.
Samo sam zbog jedne stvari rekao, pošto ste insinuirali da neko ovde hoće da se odrekne starih osnivača – stranke koje postoje idu u preregistraciju sa 10.000 potpisa članova, niko se ne odriče osnivača, nego sa 10.000 članova idu u preregistraciju. Nemojte pogrešno da protumačite. Osnivači su osnivači, mi ih poštujemo, oni su i dalje tu, a da bi dokazali legitimitet potrebno je 10.000 overenih potpisa članova, da stranka zaista postoji.
Opet vam kažem, videćete, biće verovatno 20 onih koji će ispuniti taj uslov, tako da smo daleko od nekog ukrupnjavanja, u smislu dvopartijskog itd. Više će kasnije izborni sistem i vreme dovesti do ukrupnjavanja političke scene, neće se to ukrupniti zakonom. Zakon koji bi direktno pokušao da svede političku scenu na dve stranke, tu se potpuno slažemo, bio bi potpuni apsurd, bio bi nedemokratski i ne verujem da je iko spreman da tako nešto predloži u Narodnoj skupštini.

Radi se opet o amandmanima u istovetnom tekstu. Već sam jednom rekao da mi je žao što je naš Sekretarijat za zakonodavstvo u Vladi primenio ovu praksu, za koju ja znam da postoji osam godina, otkako sam poslanik ovako smo radili, ali potpuno poštujem da ovaj skupštinski saziv želi drugačije i zbog toga predlažem da pročitam imena svih onih koji su podneli amandman u istovetnom tekstu, jer mi prihvatamo sve te amandmane, oni su istovetni i red je zbog kolega poslanika da kažem.
Dakle, na član 8. amandman narodnog poslanika Miroslava Markićevića, narodnog poslanika Meha Omerovića, narodnog poslanika Miće Rogovića, narodnih poslanika Milice Radović i Zorana Šamija i narodnog poslanika Dragana Aćimovića.
Mislim da je intervencija koju su izneli gospodin Šami, a pre toga i gospodin Tomislav Nikolić i gospođa Radović ispravna i trudiću se da u budućnosti primenjujem ovu novu praksu, koja je nesporno korektnija i pravednija nego što je bila prethodnih osam godina.
I sam sam se nalazio u situaciji da pišem amandman i da postoji istovetan amandman i onda se nečiji prihvati, a moj se ne prihvati. Potpuno se slažem, bolje je ovako i drago mi je što smo napravili tu promenu.

Izvinjavam se, izgleda da mi je popustila koncentracija, prešli smo na član 9. Isti slučaj kao i sa članom 8. Dakle, u pitanju su amandmani gospodina Miroslava Markićevića, Meha Omerovića i Jelene Budimirović, koje takođe prihvatamo.
To su amandmani u istovetnom tekstu i mi ih kao Vlada prihvatamo. Zahvaljujem.

Pričali smo već o tome prilikom rasprave u načelu. Ne bih mogao da se složim sa vašim amandmanom iz više razloga, a ključno je to što ne vidimo na isti način ideju člana 14. Nije ideja člana 14. da definiše stranku i da mi vidimo kakva je vrsta stranke u pitanju.
Ideja člana 14. je da buduće situacije do kojih dolazi u radu stranke mogu da se razreše na vrlo jednostavan način.
Naime, konkretno mi tražimo, između ostalog: zastupanje političke stranke – mora da se utvrdi u statutu način zastupanja; postupak izmene i dopune statuta – bez toga je nemoguće da prihvatimo statut neke političke stranke; postupak donošenja i izmena drugih opštih akata političke stranke, ako ih donosi; ostvarivanje javnosti rada; način odlučivanja o udruživanju političke stranke u šire političke saveze. Zatim, onaj deo iz Zakona o finansiranju političkih stranaka koji se odnosi na podnošenje izveštaja i vođenje knjiga političke stranke i lica ovlašćena da kontaktiraju sa nadležnim organom; zatim, način donošenja odluke o prestanku rada; način raspolaganja imovinom političke stranke u slučaju prestanka i druga pitanja, kao što ste vi kasnije naveli, od značaja za rad.
Ovo su, iako na prvi pogled može da zbunjuje, pitanja koja su u praksi prepoznata kao tačke sporenja koje nemaju svoj odgovor u odluci nadležnog organa.
Trenutno je u Ministarstvu spor između dva predstavnika slovačke nacionalne manjine, koji mi vrlo teško možemo da rešimo zbog toga što upravo njihovim opštim aktima nisu dati parametri za rešavanje takvog spora.
Imali smo u ranijoj praksi slučajeve nekih drugih stranaka koje su se cepale, pa su se spajale, nisu se spajale. Kada se oni pojave pred nadležnim organom, u ovom slučaju Ministarstvom za državnu upravu, i traže upis drugog lica kao lica ovlašćenog za zastupanje i predstavljanje, zaista je neophodno da mi iz njihovih opštih akata možemo da utvrdimo proceduru i, na osnovu dokumenata koje dostave, da donesemo pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.
Mislim da ovo što je navedeno nije previše. Razumem vaš amandman u potpunosti, ali verujte, ovo u praksi može da stvori vrlo ozbiljne probleme, koji konačan ishod imaju u zakonitoj ili nezakonitoj odluci nadležnog organa o upisu lica koje je ovlašćeno za predstavljanje i zastupanje stranke, što ima drastične implikacije s obzirom na ovlašćenja tog lica u našem pravnom sistemu.