Mislim da je važno, pošto je u diskusiji u načelu bilo dosta primedaba na član 16. i pitanje objavljivanja imena osnivača, mi smo prihvatili amandman gospodina Mome Čolakovića i po novoj odredbi člana 16. politička stranka dužna je da učini javno dostupnim putem interneta: osnivački akt, lično ime zastupnika, program, statut i druge opšte akte političke stranke, ako ih donosi.
Nadam se da je ovo na zadovoljstvo većine narodnih poslanika u Narodnoj skupštini. Žao mi je što nije ostala ona odredba, ali čini mi se da su argumenti koji su ovde izneti protiv one odredbe bili dovoljno ubedljivi, tako da smo prihvatili ovaj amandman.

Ideja koju ste sada izneli je jedna od ideja, uz izbornu kauciju i niz drugih koje ćemo vremenom dogovoriti i razraditi, koje će biti posledica ovog zakona. U pogledu ideje se skroz slažemo, tu nema nikakve dileme. O tome sam govorio i dok je ovaj zakon bio na javnoj raspravi. Vi takođe podržavate tu ideju.
Ono oko čega se ne slažemo to je gde je mesto takvoj odredbi. Po mom uverenju, mesto takvoj odredbi je u izbornim zakonima, u delu koji se odnosi na uslove da bi se proglasila neka lista, kandidat itd. Vi mislite da je ovde. Ipak sam odlučio, zbog neke sistematike propisa, da ne prihvatim ovaj amandman.
Apsolutno nemamo dilemu oko ove ideje. Jednostavno, treba napokon da se rešimo tog problema, da ne kažem terora koji imamo kada dođu izbori. U pitanju su milioni potpisa, u pitanju su milijarde dinara, u pitanju su sati i dani potrošenog vremena, u pitanju je maltretiranje pravosudnih organa sa overama potpisa, maltretiranje građana koji tada ne mogu ništa da obave od svojih poslova.
Dakle, oko ideje se potpuno slažemo, ali ostajem pri tome da to bude ugrađeno u izborne zakone. Odmah želim da vam kažem, kada je u pitanju zakon o izboru odbornika, o kojem se vodi javna rasprava, na mom stolu se nalazi nova formulacija. Onog momenta kada ovde bude usvojen ovaj zakon, istog momenta u nacrt zakona stavljamo odredbu da registrovane političke partije ne prikupljaju potpise za kandidate za lokalne odbornike.
Drago mi je da se bar slažemo suštinski. Ovaj zakon sa svojim osnovnim idejama (pooštravanje uslova za osnivanje i opstajanje političkih stranaka) očigledno ima široku podršku u parlamentu što govori i sama činjenica da imamo ovoliki broj amandmana koji idu i dalje u tom pravcu, a da li se baš slažemo u nekim tehničkim detaljima, možda je i manje bitno.
U svakom slučaju, mogu sada da vam obećam, zakone koje bude radilo ovo ministarstvo, a to su svi izborni zakoni, znači i zakon o izboru narodnih poslanika i zakon o izboru predsednika Republike i zakon o izboru odbornika, sadržaće odredbu koju ste vi upravo predložili vašim amandmanom. Ako to bude pomoglo da vi svoj stav o ovom zakonu definišete na pozitivan način prilikom glasanja, biće dobro. Ukoliko ne, već sada prepoznajem da vi načelno imate jedan pozitivan stav prema ovom zakonu i za mene je to dovoljno zadovoljenje. Hvala.

Gospodine Šami, mnogo mi se više sviđa da kažete – mi smo opoziciona stranka, pa nećemo dati glas za ovaj zakon, jer u krajnjem slučaju…
(Zoran Šami, sa mesta: Sledeći put kad vi budete bili opoziciona stranka…)
Da zapamtimo to? Više mi se sviđa to i mislim da bi bilo bolje i za vas, jer u svemu što ste rekli niste ništa rekli protiv zakona, pa zaključujem da zakon jeste dobar.
Dakle, vi tražite da se u ovom odeljku koji se zove Upis u registar upiše nešto što je pravo političke stranke. Ja i dalje stojim pri tome da će se prava i obaveze političkih stranaka utvrđivati u posebnim zakonima, izbornim zakonima, kao i zakonu o finansiranju političkih stranaka. Vi ste vrstan matematičar i izuzetan stručnjak, ali kada biste sa kolegama pravnicima otvorili ovu temu koju ste sada otvorili ovde, pretpostavljam da bi vam rekli da sam ja potpuno u pravu.
Dakle, po svojoj sadržini, odredba kojom se utvrđuju prava i obaveze ne može da stoji u delu zakona, dakle, po svom materijalnom vidu, u kojem se govori o upisu, o statusnim pitanjima.
Prosto, to je kao kad nam vi objasnite šta su cifre, šta su brojevi, na čemu sam vam zahvalan, moram otvoreno da vam kažem da nisam znao razliku, mislio sam da su u pitanju sinonimi. Tako ja sada vama kažem, verujte mi na reč, ne mogu u ovom zakonu da stoje odredbe koje po svojoj sadržini pripadaju drugoj vrsti zakona.
U svakom slučaju, hvala vam na svemu što smo razmenili u diskusiji i danas i onog dana kada je bila rasprava u načelu. Znam da nije politički stav takav da se obavezno glasa protiv predloga Vlade, znam da biste vi kao poslanička grupa glasali za ovaj zakon. Opet kažem, mislim da je ovaj zakon dobar i da praktično sve poslaničke grupe podržavaju donošenje istog. Hvala.

Na kraju ove rasprave želim da se zahvalim svima koji su u njoj učestvovali, posebno podnosiocima onih amandmana koji su našli svoje mesto u ovom tekstu. Mislim da je ovim amandmanima popravljen inicijalni tekst.
Ovo je početak reforme našeg izbornog zakonodavstva i celokupnog političkog sistema. To je reforma koja treba da približi politiku građanima, to je reforma koja treba izborni proces da učini transparentnim, jeftinijim, efikasnijim. To je reforma koja treba da utiče na to da se legitimitet nas koji se bavimo politikom, političkih funkcija, institucija, procesa u budućnosti popravi.
Mogu samo da kažem da će Ministarstvo vrlo brzo da izađe sa još nekoliko predloga zakona pred narodne poslanike. To su zakon o biračkom spisku, o državnoj izbornoj komisiji, o izboru odbornika, a iskreno se nadam da će se do kraja godine promeniti i način izbora narodnih poslanika, jer smatram da bi to bila kruna reforme izbornog sistema u našoj republici.
Hvala još jednom na ovoj diskusiji i nadam se da će većina narodnih poslanika svojim glasovima podržati ovaj predlog zakona. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Pastor, na vašem izlaganju.
Što se tiče zakona o udruženjima, mislim da će u roku od sedam dana ili najduže dve nedelje taj zakon ponovo biti na Vladi. Imamo usaglašavanje sa Ministarstvom finansija oko jedne odredbe koja se tiče imovine, odnosno povraćaja, restitucije imovine za ona udruženja koja su postojala pre nego što je došlo do nacionalizacije i njihove preregistracije u društvene organizacije. Dakle, postoji jedan mali spor i taj spor ćemo vrlo brzo rešiti i zakon će se naći u proceduri.
Iskoristićemo priliku i da uradimo par izmena u zakonu. Deo izmena se odnosi na vaše amandmane koje ste podneli kada je prošli put bio u proceduri, a razmišljamo i o tome da samu registraciju prepustimo Agenciji za privredne registre. Još uvek proveravamo da li Agencija ima kapacitet da preuzme registraciju, s obzirom na to da je to dosta složen postupak i odlučuje se o pravima i obavezama ljudi koji osnivaju udruženja.
Što se tiče imena i interneta, ako u ovoj državi političke stranke neće koristiti internet, onda, stvarno, ko će ga koristiti? Dakle, mi želimo da motivišemo primenu savremenih informacionih tehnologija i zato smo od političkih stranaka tražili da koriste veb sajtove i da istaknu svoja opšta akta.
Što se tiče imena, i dalje mislim, kao i juče, da je to samo lično ime i prezime, nema tu ličnih podataka o prebivalištu, matičnom broju itd. To su podaci koji su inače dostupni javnosti. Mislim da nije sporno, mi ipak želimo glasove građana, da oni znaju ko smo mi. Osnivač je osnivač, nije to bilo ko. Osnivač je onaj koji pokazuje izrazit stepen volje da osnuje jednu stranku sa takvom političkom idejom, tako da se nadam da to ipak neće biti sporno u praksi.
Vaše pitanje je odlično, vezano za stranke, odnosno imena koja izazivaju zabunu. Nema nikakve dileme da kada bi neko osnovao stranku Za evropsku Srbiju, izazvao bi potpunu zabunu u biračkom telu, jer bi se na biračkim mestima pojavljivao kao stranka Za evropsku Srbiju. Znam za slučaj o kome govorite, da je izvršena registracija mađarske koalicije. To svakako više neće moći da se desi, a ukoliko mi grešimo kao Ministarstvo, nezadovoljna strana će imati pravo da pokrene upravni spor, pa će se onda to rešiti, po današnjim rešenjima, na Vrhovnom sudu, a po rešenjima koje će stupiti na snagu 2010. godine, na Upravnom sudu. U krajnjem slučaju, sud je ipak taj koji će dati konačnu odluku.
Što se tiče Ministarstva, kao ministar, kao lice ovlašćeno da odluči o tome, neću dozvoljavati upise koji, po mom dubokom uverenju, izazivaju zabunu, a ovo je jedan od tih, svakako. Hvala.

Meni je bilo zadovoljstvo da vas slušam. Nesumnjivo imate izuzetnu energiju i to pokazujete svih ovih godina i ja vam na tome čestitam, ali moram vam reći da niste u pravu. Nažalost, niste u pravu baš ni u čemu što ste rekli, osim možda ono, kako sam shvatio, da ja i nisam mnogo pametan.
Idemo redom, po Ustavu su zabranjena tajna udruženja, rad stranaka je javan. Kad se kaže da je rad stranaka javan, to znači da javnost mora biti obaveštena o onome što stranke rade, na način kako to stranke propišu svojim internim aktima. To ne znači da će neko da vam uđe na predsedništvo stranke, ali pošto kažete da je Miloševićev zakon bio dobar, reći ću vam da je u Miloševićevom zakonu u članu 3. pisalo – rad političke organizacije je javan. To je standard. Prema tome, nadam se da sam tu primedbu uklonio.
Kažete – zašto ovaj zakon. Ne mogu da se složim sa vama da je kod nas sve u redu. Baš mislim da kod nas nije sve u redu kada su u pitanju politički život, političke stranke i izborni procesi. Ne možemo da krenemo u unapređenje našeg života, političkih procesa, izbornih procesa, ukoliko ne krenemo od početka, a to je da uradimo registar političkih stranaka.
Ako sutra kažemo da nema potrebe više maltretirati građane i trošiti ogroman novac i maltretirati pravosuđe skupljanjem 10.000 overenih potpisa za izbornu kampanju, moramo pre toga znati ko ima pravo na tu izbornu kampanju.
Ako kažemo – ima pravo ko god se registruje po ovom zakonu, onda će imati još 650 lista na nekim izborima i praktično ćemo ceo naš izborni proces potpuno devalvirati i napraviti od njega cirkus.
Prema tome, prvo moramo videti ko realno postoji u našem političkom životu, pa kad vidimo da li je to zaista dvadesetak političkih stranaka... Jer, nama se pojavljuje 20 političkih stranaka na izborima. Znate zašto? Zato što je visok cenzus skupljenih potpisa. Da nema tog cenzusa skupljenih potpisa, znam da bi od zadnjih deset registrovanih, svih deset bile na izborima, ljudi su puni elana. Ako vi mislite da je u redu da imamo listu sa 600 i nešto političkih stranaka, pa njih 600 i nešto da pošalju svoje posmatrače u inostranstvo, pa njima da platimo posmatrače u zemlji, pa za njih 600 i nešto da formiramo biračke odbore, verujte da ne može. Ne znam da li ste učestvovali u izborima.
Moramo od nečega krenuti. To od čega krećemo je registar političkih stranaka, koji mora da se uredi. Kada govorimo o redu, mislimo da uredimo registar političkih stranaka, da vidimo ko je realno politički subjekt.
Da bi neko stekao status takvog političkog subjekta, da aktivno učestvuje i da na demokratski način oblikuje političku volju građana, on mora da bude registrovan od političke stranke, a da bi bio registrovan mora da preskoči određeni cenzus. Predvideli smo da je taj cenzus 5.000 overenih potpisa, a videćemo šta će biti sa amandmanom koji se odnosi na 10.000 potpisa. Zato je potreban ovaj zakon.
Pored toga, ovaj zakon je potreban jer definiše niz drugih stvari o kojima su ovde kolege govorile, kao što je pitanje imena, zabune koje izazivaju različita imena, kao što je pitanje preregistracije, kao što je pitanje zastupnika stranke, kao što je niz drugih pitanja, pitanje odlučivanja o zabrani stranke itd.
Govorite o slobodi političkog udruživanja. Sloboda političkog udruživanja u svakoj zemlji, pa i u našoj zemlji, podržana je određenim organičenjima. Nije isto političko udruživanje i udruživanje građana.
Sloboda udruživanja je nešto drugo i pripremili smo zakon koji predviđa apsolutnu slobodu udruživanja. Kada su u pitanju bilo fizička, bilo pravna lica, tri su dovoljna da naprave udruženje. Štaviše, to udruženje ne moraju ni da registruju. To su ovi o kojima vi govorite, da li će da štiti čistu reku, čist vazduh i tome slično na lokalu, formira udruženje građana, neka štiti šta hoće, to mogu da budu i jogi letači, ko hoće, neka formira udruženje građana. To su udruženja građana i tu je potpuna sloboda predložena novim Predlogom zakona o udruženjima, koji ste vi kao politička stranka podržali, pa smo morali da ga povučemo zbog budžeta.
Zatim, kažete kako je to bilo dobro u Miloševićevom zakonu – sto ljudi formira stranku. Ko vam garantuje da niste osnivač dve ili tri stranke? Ko garantuje bilo kome u ovom parlamentu da nije osnivač neke stranke, a da to ni ne zna? Naravno da me je briga. U pitanju je zaštita osnovnih prava i sloboda građana, moje ustavno pravo. Nema niko pravo da upiše moje ime na neki spisak, izvuče iz biračkog spiska i preda i registruje političku stranku.
Znači, u Miloševićevom zakonu čak ne postoji ni sistem provere, niti se traži da potpisi budu overeni. U ovom zakonu se traži da potpisi budu overeni, tako da ne znam zašto vam se toliko sviđa zakon iz 1990. godine.
Vi kažete, zašto mi tražimo da stranka mora da se drži programa. Zato što se na osnovu programa stranke odlučuje o tome da li će njena registracija biti prihvaćena ili neće. Ako je program neke stranke negovanje nacionalsocijalističke ideologije ili fašističke ideologije, mi ga nećemo prihvatiti. Ako neko u svom programu napiše da je za demokratsko, liberalno društvo, slobodu itd., a onda se ne pridržava tog programa, nego počne da se zalaže za ukidanje demokratskog sistema, mi kažemo – on mora da se pridržava, jer da je to odmah rekao, on ne bi bio ni registrovan. Ne razumem kako vi mislite da... Nemojte dobacivati, zato mora da bude program.
Kažete, zašto tražimo da se prijavi promena teritorijalne organizacije. Zato što značajan broj stranaka svoje organe bira po određenim procedurama. Pretpostavljam da i vi imate neku proceduru u vašoj stranci kako birate organe. U našim strankama dolazi do toga da se stranke podele i da onda dođu u Ministarstvo dva čoveka i jedan kaže - upišite mene kao lice ovlašćeno za zastupanje, a ovaj drugi - upišite mene. To mora da reši Ministarstvo. Vidite, da ne verujete, nešto i radi Ministarstvo. Onda mora da reši Ministarstvo.
Da bi Ministarstvo rešavalo takve probleme, u dosadašnjoj praksi se pokazalo da jedna od ključnih stvari jeste da organizacija stranke bude redovno ažurirana i predstavljena. Dakle, da li imamo 180 opštinskih odbra ili imamo 24?
Da li je na skupštini pobedio onaj ko je imao 35 opštinskih odbora kao većinu ili onaj ko je imao 65 kao većinu? To je nešto sa čime se mi susrećemo skoro svaki dan, i za stranke i za udruženja građana. Prenosim koje probleme u praksi imamo prilikom rešavanja sporova unutar političkih stranaka ili unutar udruženja građana koje je pobedilo na nekim izborima.
Zašto je sada ovo važno? Zato što lice ovlašćeno za zastupanje stranke najčešće poseduje ostavke tamo gde su predate ostavke, raspolaže novcem itd.
Znate, nije stranka bilo kakvo udruženje. Ne može tek tako da se dođe sa nekim pečatom, gurne se Ministarstvu i kaže - upišite mene, Milana Markovića, da sam zastupnik Demokratske stranke; ili, recimo, Čedomira Jovanovića, nije moguće ni da on bude zastupnik Demokratske stranke. Da li mislite da je to moguće? Naravno da nije.
Prema tome, Ministarstvo sprovodi određeni dokazni postupak pro et contra i na osnovu toga donosi odluku, a na osnovu te odluke, po toj odluci posle neko može da se žali Vrhovnom sudu i da rešava u upravnom sporu šta i kako dalje.
Kažete, zašto mi nismo rekli - dajte 500 evra, pa ko da 500 evra, za njega računamo da je registrovana politička stranka. Zaista, kada dođete na vlast, tako ne funkcioniše država, tako ne može da funkcioniše država. Ne može da se kaže - sada vi platite taksu 500 evra pa ste registrovani. To je prosto nemoguće, žao mi je.
Što se tiče toga šta je javna funkcija, mi smo raspravljali o tome šta je javna funkcija. Moje obrazloženje tada bilo je vezano za javnopravna ovlašćenja. I dalje smatram da je javni funkcioner onaj ko ima određena javna ovlašćenja i držim se toga. Mislim da je to potpuno tačno i ne vidim tu nikakav problem. Prema tome, i dalje mislim da predsednik političke partije nema javnopravna ovlašćenja u tom smislu, u kom bi to bio sukob interesa sa vršenjem javnih funkcija.
Zaista se divim tome što nakon toliko godina kritikovanja Miloševićevog zakona o političkim partijama, koji smo svi kritikovali govoreći da je napravio od političke scene Srbije to što je napravio, vi sada nakon 20 godina kažete da je to bio jedan sjajan zakon i da ga ne treba menjati. Prosto imamo različit stav. Mislim da ga treba menjati na onaj način kako smo predložili.
Što se tiče primedbe gospođe Đerić, ne mislim da treba sada praviti famu zbog toga što će imena osnivača biti na sajtu. Imena osnivača su prisutna u registrima. To su javni registri i svako ima pravo uvida u njih. Nema država neki specijalan... Mi smo i do sada, i vi kao poslanici, i ja kao ministar i svaki građanin koji prolazi ovde, mogli da vidimo ko su osnivači bilo koje stranke.
Mi se, u principu, svi ponosimo svojim osnivačima, tu nema nikakve dileme. Pitanje osnivača je pitanje tradicije. Verujem da će ljudi želeti u svojoj stranci da budu osnivači stranke, da baš oni budu ti koji će biti upisani za sva vremena da su prilikom registracije bili osnivači stranke.
Nemojte da plašimo bilo koga time. Nema to veze sa tim da država ima uvid. Što kaže gospođa Vesna Pešić, država hoće da ima neki nadzor i uvid, to nema veze. Država i ovako i onako ima uvid, kao i svaki građanin, u to ko je osnivač neke stranke.
Članstvo u stranci je nešto drugo, to su interni akti, i to ne mora da bude javno. Niko ne mora da kaže da li je član neke stranke ili nije, ali osnivač stranke je nešto sasvim drugo i tu nema nikakve dileme.
Većina ovih stvari postoji u pozitivnim propisima. Nema ovde ništa sporno. Stvari koje je gospođa Pešić sada kritikovala su pređene Zakonom o udruženjima, recimo. Tada nije smetalo u Zakonu o udruženjima, a sada u ovom zakonu smeta. Mislim da je ovo čisto politički stav.
Mislim da je potpuna zabluda da je političko organizovanje apsolutno slobodno, ono nije apsolutno slobodno ni u jednoj državi na svetu, svuda podleže određenim ograničenjima. Udruživanje građana je apsolutno slobodno.
Na kraju, pravo je države da zabrani političke stranke. Pravo je države da zabrani udruženje građana. To pravo proizilazi iz dva međunarodna dokumenta koja smo mi ratifikovali: jedan je Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda a drugi dokument je Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, gde se kaže da ostvarivanje udruživanja može biti predmet ograničenja predviđenih zakonom, koja su potrebna u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, javne bezbednosti, javnog reda i radi zaštite javnog zdravlja i morala i prava i sloboda drugih lica. To je međunarodni standard na koji se mi kao država pozivamo, to smo ratifikovali, to je sada pozitivan propis kod nas.
Jeste. Gospođa Pešić kaže da nije. U redu, u Africi verovatno nije, ali govorim vam šta je u Evropi. Ne razumem uopšte, ustanete i pričate 20 minuta, apsolutno niste pogodili nijednu temu vezanu za ovaj zakon. Prema tome, stvarno nemam nameru više da vam odgovaram.
Ako vi imate problem u vezi s tim ko naplaćuje koliko od države mesečno, da li je problem u Socijaldemokratskoj uniji i LDP ili nije problem, vi to rešite interno, ali nemojte napadati mene, niti ovaj predlog zakona na način na koji ste ga napadali. U krajnjem slučaju, to možete da radite, ali nećete dobiti odgovor. Treba da se zna šta je istina. Ako imate problem, rešite ga među sobom. Ja, istina, imam problem jer ne vidim šta država i poreski obveznici finansiraju mesečno sa 973.000, kada je u pitanju Socijaldemokratska unija. Videćemo posle preregistracije, možda gospodin Korać i pokaže da on zaista ima političku stranku, pa znamo zašto finansiramo milion dinara mesečno. Hvala vam.

Gospođo Pešić, drugi poslanici su mogli samo da razumeju da vi uopšte ne pravite razliku između grupe građana i političke stranke. Ne znam više čemu dalja diskusija. Posle 20 godina bavljenja politikom vi ne razlikujete grupu građana i političku stranku? Kaže gospodin Jovanović: "40 godina", ali 20 godina u višestranačkom sistemu i ne razlikujete grupu građana i političku stranku! Sada hoćete da ovde diskutujemo i da oduzimamo vreme svima, a vi ne znate elementarne stvari. Ne mogu sada objašnjavati šta je grupa građana, a šta je politička stranka.
Što se tiče pitanja ustavne odredbe, zabranjeno je nasilno. Ako se ne varam, još 2003. ili 2004. godine sam branio upravo vašu stranku, objašnjavajući da je u pitanju nasilno (kada su neki ljudi napadali vašu stranku zbog vaših političkih stavova) rušenje ustavnog poretka, narušavanje teritorijalnog integriteta itd. To vam je ustavna odredba. Nisam odgovorio, jer sam prosto mislio da ste to slučajno postavili kao pitanje. Ne mogu da verujem da vam to nije jasno. Sad sam vam odgovorio. Ako je moralo i to da vam se odgovori, onda više neću, uzdržaću se od daljeg odgovaranja.

Nikada se ne bih obratio na način koji bi vas uvredio. Branio sam 16 ili 17 zakona i u ovoj skupštini me nikada niko nije uvredio, izuzev gospođe Vesne Pešić. Nije ovo prvi put. Tako je bilo i kada sam bio ministar u prošlom sazivu. Znači, to da niko normalan ne bi radio ovo što radim, da je ovo idiotski što radim, to smete vi da kažete.
Vi mislite da ste nešto iznad ostalih, a vama ne može ništa da se kaže. Ne može da vam se kaže da niste pročitali zakon. Sada ne smem da vam kažem da vi očigledno ne znate materiju. Ne smem da kažem gospođi Vesni Pešić da ne razlikuje udruživanje građana od političkog udruživanja i da ne razlikuje grupu građana od političke stranke. Vređam gospođu Pešić zato što kažem da ona to ne zna, a ona sama kaže da ona to ne zna.
Vi kažete da ćemo mi da prebrišemo neke osnivače i da upišemo nove, a ja vam kažem da nećemo, jer ima rok od šest meseci da se preregistruje, a preregistruje se izjavama članova. To piše u zakonu. Nećemo mi da brišemo osnivače, pa da upisujemo nove. U preregistraciji nisu osnivači, nego su članovi. Niste čitali zakon, ali važno je da tako jako govorite protiv ovog zakona.
Kažem vam, ako imate neki drugi problem, vi ga rešavajte sami. To sam rekao zbog toga što je Vesna Pešić rekla da mi kao država ne možemo da uredimo ko prima novac iz budžeta. Kaže, neko ide na nečijoj listi, pa se onda izdvoji, pa prima novac iz budžeta. Po izveštaju koji imam, znam da je, recimo, SDU gospodina Žarka Koraća išla sa vama, a da prima novac iz budžeta samostalno. Gospođa Pešić traži od mene da to rešim. Ne mogu to da rešim.
Ne govorim ništa, gospodine Jovanoviću, što niste inicirali vi iz vašeg poslaničkog kluba. Nijednu uvredu nisam izneo, nego trpim uvrede na svoj račun i od mene se traži da rešavam nešto što ne mogu da rešim.
Prema tome, ako u dva mandata branim 16 zakona i nikada me niko ne uvredi, izuzev poslanika LDP, gospodina Andrića, koji sada dobacuje, i gospođe Vesne Pešić, koja me direktno vređa, znači, nikad sem iz vaše poslaničke grupe, mogu jedino da zaključim da vi imate neki lični problem sa mnom i ništa više.

Ne znam šta je jutros osvanulo u novinama i u kojim, nisam zaista pogledao jutros novine, ali reći ću nešto. Nema nikakve dileme da nema zloupotreba u tome što neka politička partija dobija ono što joj po zakonu pripada, niti bilo ko ovde govori o toj vrsti zloupotreba, niti sam rekao da postoji zloupotreba. Rekao sam da postoji nelogičnost u našem političkom sistemu.
Vašu poslaničku grupu ili neku drugu ne bih pominjao da gospođa Vesna Pešić nije rekla da to treba mi da rešimo. Uzeo sam rešenje o preraspodeli sredstava iz budžeta i shvatio da postoji nekoliko grupa, nije ništa sporno, ima 20 stranaka koje primaju novac iz budžeta, a 20 lista nije ušlo u ovaj parlament, ušlo je mnogo manje lista u parlament. Dakle, nije gospodin Korać, tu su i druge partije, DHSS, pa ne znam dalje po koalicijama. Ne znam ko je bio na listi, a ko nije. Daleko od toga da gospodin Korać…
Da vam kažem nešto, bez obzira na sve reći ću to i sada, sve što je gospodin Korać radio u prethodnih 20 godina, otkako postoji višestranački sistem u Srbiji, kao i gospođa Pešić, duboko cenim i mislim da većina ljudi koji su imali ideju razvoja demokratskog društva u Srbiji misle kao ja. Samo sam reagovao na nešto što se ponavlja od strane gospođe Pešić više puta. Čak ne mogu reći ni da sam ljut, niti da imam pravo da sam ljut, suviše poštujem gospođu Pešić da bih bio posebno ljut.
Ali, morate razumeti da je neko radio na ovome. Radio sam ja na ovome, radili smo mesecima, imali smo javnu raspravu i učestvovalo je više od 20 partija u javnoj raspravi, učestvovalo je stotine ljudi u javnoj raspravi, radili smo na tome i nije u redu da kažete da li sam kršten, da li sam normalan, da li je ovo idiotski itd. Shvatite, neko je radio na ovome, neko se trudio, neko je znanje uložio.
Diplomirani sam pravnik, advokat. Specijalizirao sam bezbednost. Donekle imam osnovu da se bavim ovim, možda više nego neko drugi. Bio sam predsednik opštine, bio sam odbornik, bio sam poslanik, bio sam potpredsednik Skupštine, znam o čemu pričam. Učestvovao sam u svim izborima, od onoga koji lepi plakate, ubacuje letke u sandučiće, radi na biračkom mestu. Znam o čemu pričam. A vi tako kritikujete moj rad, sa takvim kvalifikacijama, a pri tom se ispostavi da ne razlikujete grupu građana i političku stranku i još mi zamerate zašto vam odgovaram na to.
Što se tiče jedne stvari koju je rekao gospodin Jovanović, koji se javlja za reč, tako da mu sada tu ništa ne pomažem, niti odmažem, Zakon o lokalnim izborima je ocenjen verovatno kao najbolji koji smo imali do sada i ne mogu da shvatim zašto pred javnošću iznosite takvu neistinu da je izazvao haos u lokalnim samoupravama.
Ovaj zakon je izdržao cepanje stranke koja ima preko 1000 odbornika u Republici, 620 odbornika je bilo sporno. Znate li šta bi se desilo po prošlom zakonu, kada država nije imala, kada zakon nije poznavao nijedan instrument da reši takvu situaciju? Pa, mi bismo imali haos, tuču, ko zna šta bi se dešavalo širom Srbije.
Ovaj zakon je predvideo jasne instrumente, prebacio odlučivanje na sudske organe, na pravosudne organe, umesto na upravne, na izvršnu vlast. Napravili smo savršen zakon za naše vreme. Manjkavost našeg zakona je naš izborni sistem, a kada budemo razgovarali o izbornom sistemu videćemo kako koja stranka posmatra svoj odnos prema građanima.
Promenu predlažem jer je sada vladajuća koalicija takva da pristaje na promenu izbornog sistema, a promena izbornog sistema koju sada predlažem kao unapređenje našeg sistema lokalne samouprave jeste da građani odluče o tome ko će biti njihov odbornik, a ne da političke partije odluče o tome. Građani glasaju, a političke stranke biraju. Mislite li da je to fer? Naravno da nije.
Siguran sam da ćete i vi dobro razmisliti o ovom predlogu zakona. Bio sam i kod vas, razgovarao sam o tome i očekujem da ćete podržati ovu ključnu, revolucionarnu promenu u političkom sistemu kod nas, da građanima damo pravo da izaberu. Oni treba da izaberu imenom i prezimenom čoveka koji ih zastupa u parlamentu. Nismo mi ti koji smo pametniji od njih, pa ćemo mi u njihovo ime da biramo ljude. Zato sada menjamo zakon, gospodine Jovanoviću.
Ponavljam, zakon koji je donela Skupština u prošlom sazivu je, verujte, jedini zakon do sada koji bi izdržao ono što se nama desilo na terenu, a to je 620 spornih mandata u jedinicama lokalne samouprave. Taj zakon je izdržao. Imamo nekoliko uvedenih privremenih organa, što nije ništa sporno, u ostalima se rešava bez uvođenja privremenih organa i nemamo zaista nikakav problem. Imamo svega 5% sudskih odluka koje malo odstupaju od onoga što je bio duh zakona, pa su zbog toga na kraju uvođeni privremeni organi jer je došlo do blokade rada.
U svakom slučaju, izvinjavam se gospođi Pešić, a posebno gospodinu Koraću, ukoliko sam na bilo koji način naneo štetu. Ponavljam, sve što prima partija, svaka u ovom parlamentu, utvrđeno je zakonom. To važi i za partiju gospodina Koraća, i za moju stranku, i za DHSS, i za druge stranke, G 17 plus, SPO, DS, svi po zakonu rade, nije to ništa sporno.
Reći ću vam još nešto, po ovom zakonu status političke stranke će moći da ima, bez obnavljanja upisa, samo onaj ko je parlamentarni status osvojio na osnovu koalicionog sporazuma. Ne na osnovu toga što je neko na nečijoj listi prošao, nego na osnovu koalicionog sporazuma.
Idemo napred. Ovaj zakon je osnova za to da promenimo naš politički sistem. Pitate zašto je potreban ovaj zakon. Pa, ovaj zakon je potreban zbog toga što na osnovu ovog zakona sutra možemo promeniti izborni sistem, možemo lišiti stranke potrebe da skupljaju 10.000 famoznih potpisa pred svake izbore. Setite se kakav smo cirkus tu imali, pa se ispostavilo da je na nekim izborima lider jedne stranke podržao kandidata za gradonačelnika druge stranke. Zar ste zaboravili kakav cirkus imamo u političkom sistemu?
Pominjana je Republička izborna komisija. Gospodin Jovanović kaže da je to sjajno, a ja kažem da Republička izborna komisija nije dobra. Ona ne odgovara standardima demokratskog društva ni u jednom pogledu. Podsetiću vas da je ta ista Republička izborna komisija odložila inauguraciju predsednika Republike na krajnje nezakonit način zato što je jedan jedini građanin glasao sa ličnom kartom koja je istekla. To je bilo potpuno nezakonito, jer to ne menja rezultat izbora, apsolutno vređanje volje građana. Odložena je za 14 dana inauguracija predsednika.
Gospodine Jovanoviću, da li čekamo situaciju kada će ta ista Republička izborna komisija da odloži nečiju inauguraciju za šest meseci po istom osnovu, tako što će poslati neko 20 svojih i organizovati da glasaju sa isteklom ličnom kartom? Da li je dobra Republička izborna komisija kojoj veruju građani u procentu manjem od 5%? Nije to dobra Republička izborna komisija. Ta Republička izborna komisija zavisi od naše volje – ako se mi dobro dogovorimo, sve je dobro. Vidite, gospodine Jovanoviću, tada se nismo ništa dogovorili pa nije bilo dobro.
Zato treba da je promenimo, treba da bude profesionalno telo, treba da bude nezavisno, da radi isključivo na osnovu zakona i Ustava, a ne na osnovu instrukcija političkih partija. To je telo koje sprovodi najvažniji proces u jednom demokratskom društvu. To je telo koje sprovodi …
(Ivan Andrić, sa mesta: Sonja Liht.)
Nemojte sada pominjati takva imena.
Znači, o tome se radi. Nije moja ideja tek tako, bez veze, nije topla voda izmišljena, to postoji u drugim državama širom sveta i mi treba da budemo kao i te države, bar kada je u pitanju politički sistem.
Građani nemaju poverenja u naš politički sistem. Građani nemaju poverenja u naše politički partije. Nedavno smo imali izbore. Grupa građana je dobila 18 ili 16%, nije bitno, da li vam to nešto govori? Da li vam to nešto govori, da li vam nešto govori činjenica da je izlaznost građanstva na izbore 40%? Koji su to pojedinci, koje političke partije, uopšte, koliko naš politički sistem uliva poverenje građanima?
Imamo legalitet. Da li ste sigurni da svi imamo legitimitet? Imate vi kao lider partije. Imaju lideri partija legitimitet.
Šta je sa nama ostalima? Građanima smo ponudili lidere, a onda smo se svi provukli na listama. Treba da se promeni izborni sistem. Treba da se promeni naš politički sistem. Treba da se promeni sistem političkih stranaka. Treba da se promeni Zakon o finansiranju političkih stranaka. To su razlozi, gospodine Jovanoviću, zbog čega radimo ovo.

Vrlo kratko, u pravnom saobraćaju i upisu u registar mora da se koristi ćiriličko pismo. Niko neće nikoga terati da menja; ako G17 plus, LDP, LSV ili bilo ko ima, imaće kao i do sada, to nije ništa sporno. U pravnom saobraćaju i upisu u registar se koristi ćiriličko pismo, a za stranke nacionalnih manjina jezik i pismo te nacionalne manjine.

Gospođo Raguš, nemojte pogrešno da me razumete, ali kao što vidite, ovde su veliki ekrani. Mislim da me razumete. U krajnjem slučaju, juče ste govorili i nisam primetio. Videli ste da nije bilo nikakvog ignorisanja, pa nema ni sada, naravno.
Jedan deo vaših pitanja potpuno razumem, ali nisam nadležan da odgovaram na njih. Pitanje spora u vezi sa mandatima između SRS i SNS je u nadležnosti drugih organa, svakako ne u nadležnosti izvršne vlasti, niti sme da bude u nadležnosti izvršne vlasti.
Što se tiče koalicije, mi smo stavili u zakonu da ne podležu preregistraciji oni koji samostalno ostvare učešće, ili u koaliciji sa drugim strankama. Koalicija će se definisati i definiše se izbornim zakonima, a mislim čak i nekim uputstvima RIK-a, ne mogu da budem siguran, ali će se sigurno definisati novim zakonom o izboru narodnih poslanika. Svakako, definisanju koalicije nije mesto u ovom zakonu.
Što se tiče termina „politička stranka“, ovaj zakon o političkim strankama je u skladu sa odredbom Ustava koja definiše baš političke stranke kao aktere i implicira donošenje ovakvog zakona.
Što se tiče zloupotreba, nije predlog da se stavi na sajt... Želim da kažem, ukoliko većina poslaničkih stranaka misli da ne treba, postoji jedan amandman gospodina Čolakovića koji se da usvojiti i mislim da tu neće biti problema. Razgovaraćemo još na Odboru. Nije to da se spreče zloupotrebe. Zloupotrebe će se sprečiti overenim potpisima. Daleko bolje bi bilo da imamo na internetu ta imena, ne zbog zloupotreba, nego zbog te prijemčivosti i bliskosti građana i političkih partija.
Znači, postoje razne preporuke ljudi koji su kroz sve ovo prošli pre nas, znači, uporedna iskustva. I oni su imali i imaju ponekad krize legitimiteta aktera političkog života. Jedna od tih preporuka se upravo odnosi na ovo da pokušamo što šire da otvorimo vrata političkih stranaka građanima, da građani imaju što više uvida u sve ono što čini političku stranku.
Moje mišljenje je i dalje da tu treba da stoji ime i prezime, bez daljih podataka. Ali, ako toliko spora to izaziva kod nas, predlažem da sa predsednicima političkih stranaka porazgovaramo. U krajnjem slučaju, da se usvojiti taj amandman gospodina Čolakovića i rešiti pitanje imena i prezimena na veb sajtu.
Opet kažem, ne verujem da će nekome biti ugrožena bezbednost zato što je osnivač političke stranke. U to sam skoro siguran.
Niti verujem da se na bilo koji način mi dovodimo, kao ljudi koji se bave politikom, u neki neravnopravan položaj. Mi se bavimo javnim poslom, mi i želimo da ljudi znaju ko smo mi. Ne pišemo mi tamo našu adresu, krvnu grupu, matični broj, pišemo samo ime i prezime. I dalje mislim da to treba da stoji, ali, u krajnjem slučaju, poslanici će odlučiti o amandmanima i razgovaraćemo na Odboru za lokalnu samoupravu.
Što se tiče te dileme da li mi ovde želimo da uvedemo dvostranački sistem ili nešto slično, to zaista nije tačno, niti je ovo način uvođenja dvostranačkog sistema. Političkih stranaka trenutno ima previše u Srbiji. Političke stranke treba da budu organizovane i da nose sa sobom neki potencijal. Nije u redu da neko ko ima manje od jednog promila pobornika njegove političke ideje ima status političke stranke i na osnovu tog statusa sutra se kandiduje na izborima bez ikakvih kvalifikatornih kriterijuma. Zamislite izbore gde bismo svakome dali da se kandiduje i da imamo, recimo, 200 ili 300 predsedničkih kandidata!
Niti je uopšte politički život i predstavništvo u parlamentu srazmera, statistički pregled raznih mišljenja u građanstvu. To uopšte nije tačno. Politički izbori su utakmica gde pobeđuje najveća i najjača politička ideja. Jer, da je suprotno tačno, onda bi se postavilo pitanje kakav bi to parlament bio, treba da imamo osam miliona ljudi u parlamentu; trebalo bi da sami zakoni imaju procenat od ovih, od onih, od nekih trećih, a znamo da se zakoni donose većinom prisutnih.
Mislim da je to dobro poznata stvar, o tome su pisali mnogi, pre svega Slobodan Jovanović. Dakle, nije politička utakmica, politička trka i političko predstavništvo srazmerno predstavništvu ideja. Prosto, to je utakmica između ideja, između onih koji preuzimaju na sebe odgovornost da svoje ideje posle realizuju u javnosti. Zbog toga ona treba da bude otvorena, treba da bude potpuno jasna i precizna, možda malo i rigorozna, jer onda kada se dobije rezultat svakog političkog ciklusa, taj rezultat mora da bude takav da ideja koja je pobedila može da se sprovede.

Zahvaljujem. Mislim da su se u ovoj raspravi grupisale tri krupne primedbe. Jednu primedbu je prosto nemoguće otkloniti, a to je da zajedno sa ovim zakonom idu i neki drugi zakoni. Nadam se da ćete imati razumevanja za to, pre svega imajući u vidu da neki od tih zakona koji se pominju nisu u delokrugu rada našeg ministarstva. Time ne sporim da ste u pravu kada kažete da bi bilo dobro da što pre imamo taj set zakona i potrudiću se, u onom domenu u kom je to iz moje nadležnosti, da se što pre pojavim pred narodnim poslanicima sa tim drugim zakonima. Podsećam vas da su pojedini zakoni već u javnoj raspravi i pozivam vas na učešće u tome, a dobićete i pismeno formalno obaveštenje o svemu tome.
Prvo pitanje je pitanje cenzusa za osnivanje političke stranke. Predvideli smo 500 za stranke nacionalnih manjina, 5.000 za ostale stranke. Odavno, barem koliko se ja sećam, nije bilo toliko konsenzusa od strane vlasti i opozicije, praktično svih poslaničkih grupa, izuzev LDP, da se jedna ovakva ideja sprovede u delo, da se ide sa povećanjem cenzusa. Predložili smo 5.000, a praktično sve poslaničke grupe su tražile 10.000, i mislim da je to prva primedba. Želim da kažem da je Ministarstvo, da sam ja kao ministar potpuno otvoren da o tome razgovaramo, da još jednom razmislimo o tom amandmanu i o toj primedbi.
Druga primedba su imena na sajtu. Žao mi je što taj naš predlog izaziva ovoliko zabune. Koliko mi je poznato, postoji amandman u tom pravcu i mislim da i tu drugu primedbu možemo još jednom da razmotrimo i da donesemo odluku koja bi zadovoljila većinu poslanika u Narodnoj skupštini.
Treća primedba odnosi se na član 17. i na pitanje teritorijalne organizacije. Razlog što se to našlo u tekstu jesu neki sporovi koji su se dešavali u praksi. Podsetiću vas na spor koji se svojevremeno vodio oko Socijalističke partije Srbije i oko toga koje je lice ovlašćeno za zastupanje; mislim da je to dobro poznato iz ranijih vremena, kada je bilo – gospodin Branislav Ivković ili gospodin Ivica Dačić. Međutim, ukoliko to izaziva tolike dileme, a u nadi da će naša politička scena generalno biti mirnija u budućnosti, spreman sam da razgovaramo i o toj trećoj primedbi.
Mislim da su ovo tri primedbe koje su se do sad pojavljivale. Drago mi je što se ne spori ono suštinsko u ovom zakonu i mogu sad da vam kažem da se nadam da ćemo postići dosta širok konsenzus u vezi sa ove tri primedbe i da ćete onda biti u prilici da bez ikakvih ograda date podršku ovom zakonu, kao i druge poslaničke grupe koje su iznosile jednu od ove tri primedbe.

Gospodine Šami, možete biti sigurni da uskogrudi nećemo biti, nismo bili ni za jedan zakon koji smo ovde branili, a branili smo ih kao Ministarstvo, mislim, 16 ili 18 za ova dva mandata, što dok smo bili zajedno, što i sada kada smo razdvojeni, kada nismo koalicija.
Jedna od ideja koje će pratiti reformu našeg izbornog sistema, pored same promene izbornog sistema, jeste uvođenje novih instituta i novih mogućnosti. Jedna od novih mogućnosti, koja svakako treba da bude, jeste ta da lišimo i državu, i građane i stranke nepotrebnih troškova prilikom kandidovanja.
Zakoni koji regulišu izbor narodnih poslanika i odbornika su zakoni koji utvrđuju koja je to kvalifikacija da biste učestvovali u izbornom procesu.
Što se tiče ovoga što vi predlažete, a sa čim se 100% slažem, 1000% se slažem, u krajnjem slučaju o tome sam govorio još pre godinu dana na prvom okruglom stolu po ovim pitanjima, tome je mesto u izbornim zakonima, gospodine Šami. Nema nikakvog smisla praviti kvalifikatorni uslov za osnivanje stranke ako neće biti oslobođenja od kvalifikatornog uslova za učestvovanje na izborima. Tu ste potpuno u pravu.
Nemojte sumnjati u to da će u izbornim zakonima registrovane političke stranke biti oslobođene kvalifikatornih uslova. Budite sigurni da je to tako.
Žao mi je što ne želite da prihvatite da ja ne mogu da prihvatim da u ovom zakonu bude norma koja po svojim obeležjima treba da bude sadržana u izbornim zakonima, u kojima se govori koji su uslovi za kandidovanje.
Dakle, u izbornom zakonu, bilo kom, kokretno će stajati – da bi lista bila proglašena itd. potrebno je da je svojim potpisom podržalo toliko i toliko birača, a onda drugi stav – ukoliko je lista registrovane političke stranke, po ovom zakonu ona će biti proglašena ukoliko ispunjava ovaj drugi uslov, ali nema potrebe za skupljanjem određenog broja potpisa. Dakle, budite sigurni, to je jedan ratio legis, istina na neki način i ovog zakona, koji će se reflektovati u drugim zakonima.
Što se tiče ostalih amandmana, rekao sam, tri su primedbe, a nijedna od ovih primedaba nije suštinska, što je meni veoma drago, jer očigledno smo pogodili pravu stvar sa idejom. Spreman sam da sednemo na Odboru za pravosuđe i upravu i da razgovaramo; te tri primedbe, odnosno četiri obuhvataju skoro sve amandmane koje ste vi podneli, sve amandmane koje je podnela SNS i sve amandmane koje je podnela Nova Srbija. Ukoliko nema političkih prepreka, a nadam se da ih neće biti, prepreke što se tiče sadržine ovog zakona neće postojati da i vi podržite ovaj zakon. Hvala.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, na kraju samo mogu da izrazim zadovoljstvo, jer nisam očekivao ovoliku saglasnost, vezano za osnovnu ideju ovog zakona. Drago mi je što su poslanici u većem delu, sem jedne poslaničke grupe, praktično podržali ideju.
Ovaj zakon će stvoriti osnove da imamo jedan odgovoran, savremen, efikasan i jeftin politički sistem, političke stranke i izborne procese koji će, pre svega, odgovarati biračima, umesto da odgovaraju političkim strankama.
Drago mi je što smo detektovali svega tri ili četiri manje dileme, one nisu suštinskog karaktera i nadam se da ćemo na Odboru za pravosuđe i upravu, kao matičnom odboru, otkloniti tih nekoliko dilema.
Još jednom mogu da potvrdim da ćemo ozbiljno porazgovarati o podizanju cenzusa, što bi verovatno bilo primereno našoj kasnijoj ideji da se omogući direktna prohodnost na izbore registrom o političkim strankama. Takođe, još jednom ćemo da razmotrimo pitanje postavljanja imena osnivača na sajt. Razumem razloge protiv, i dalje mislim da su razlozi "za" preovlađujući, ali mislim da to nije tema oko koje treba da se razilazimo, stvar je više tehničkog karaktera.
Što se tiče pitanja teritorijalne organizacije iz člana 17. st. 4. i 5, ukoliko većina stranaka misli da je to preveliko zadiranje države u organizaciju političkih stranaka, spreman sam da prihvatim amandman.
Mislim da sa ta tri-četiri amandmana možemo reći da ne postoji razlog ni za jednu poslaničku grupu, sem za poslaničku grupu LDP, koja se suštinski protivi donošenju ovakvog zakona, za sve ostale poslaničke grupe, od SRS, do DS, G17 plus, SPS, PUPS i JS, koje čine vladajuću koaliciju, nema razloga da svi zajedno ne podržimo ovakav zakon.
Hvala vam još jednom na ovakvoj raspravi, koja je bila pre svega kompetentna i u skladu sa onim što smo želeli da postignemo ovim predlogom zakona. Hvala.

Izvinjavam se, došao sam pre dobrih 60 minuta, ali sam bio ovde, očigledno se nismo dobro razumeli u kom momentu treba da se uđe. Pretpostavljam da se takve greške neće ponavljati što više budemo dolazili u ovaj cenjeni dom.
Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, imam to zadovoljstvo da danas obrazlažem Predlog zakona o političkim strankama, u ime Vlade Republike Srbije. Ako dozvolite, ovo uvodno izlaganje ću pročitati, a nakon toga sam spreman da odgovaram na sva pitanja koja se postave.
Razlozi za donošenje novog zakona o političkim strankama leže u šarolikosti i međusobnoj neusklađenosti pravnog okvira koji danas u Republici Srbije uređuje ostvarivanje garantovane slobode političkog udruživanja.
Nasuprot savremenim ustavnim normama kojima se, u skladu sa najvišim međunarodnim standardima, jemči sloboda političkog udruživanja i priznaje uloga političkim strankama u političkom oblikovanju političke volje građana, ovu oblast još uvek uređuju dva u mnogo čemu prevaziđena zakona: Zakon o političkim organizacijama iz 1990. godine, donet kao republički propis, i Zakon o udruživanju građana u udruženja, društvene organizacije i političke organizacije iz iste godine, donet na nekadašnjem saveznom nivou.
Činjenica da su važeći zakoni doneti pre bezmalo 20 godina, jasno upućuje na njihovu neusklađenost ne samo sa Ustavom Republike Srbije, već i sa većinom drugih propisa čije su odredbe povezano pitanje sa sadržinom ovih zakona, pre svega Zakonom o Ustavnom sudu, u delu koji se odnosi na zabranu rada političke stranke.
Uz navedeno, praksa je pokazala da zakoni sadrže niz neadekvatnih i nepotpunih rešenja, a zbog promenjenih društvenih okolnosti u periodu od njihovog donošenja i niz pravnih praznina, jer ne uređuju mnoga pitanja jednako značajna kako za obavljanje posla vođenja registra, tako i za ostvarivanje prava subjekata na koja se odnose.
Posledica ovakvog pravnog okvira je i to da isti registracioni organ vodi dve službene evidencije o političkim organizacijama: Registar političkih organizacija i Registar udruženja, društvenih organizacija i političkih organizacija.
Izuzetno jednostavan postupak za registraciju političke organizacije, nepostojanje mehanizama kojima se može utvrditi da li sve registrovane političke organizacije deluju, odnosno faktički postoje, kao i mnoga druga pitanja u vezi sa njihovim radom, imala su za posledicu da je danas u registre upisano ukupno 636 političkih organizacija, s tim što je u međuvremenu, na zahtev ovlašćenih lica, brisano 60 političkih organizacija, tako da trenutno aktivno vodimo u registru 576 političkih organizacija.
Uz ove, možemo navesti i niz drugih ne manje ozbiljnih razloga da se konačno, posle gotovo dve decenije od uvođenja višestranačkog sistema, donese novi zakon o političkim strankama i ova oblast uredi na savremenim osnovama, u skladu sa zahtevima iz ratifikovanog Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima i Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i drugih obavezujućih akata Saveta Evrope, uz eksplicitno propisivanje ograničenja u pogledu delovanja političke stranke, promovisanja transparentnosti u radu i obezbeđenje mehanizama za pouzdanost i tačnost registra, čime se ostvaruje suština političkog pluralizma i slobode udruživanja.
Važeći zakoni koji uređuju ovu oblasti, jedni su od najstarijih, budući da je najveći broj država u našem okruženju, ali i drugih evropskih zemalja, svoje propise o političkom organizovanju i udruživanju doneo nakon 2000. godine. Stoga je bilo moguće sagledati uporedno pravna rešenja i iskustvo iz prakse drugih zemalja, što je svakako doprinelo kvalitetnijim rešenjima u Predlogu zakona o političkim strankama.
Takođe, kao polazna osnova za pripremu ovog teksta uzet je Predlog zakona o političkim strankama iz 2003. godine, kao i kritike tog predloga koje su se čule u javnosti.
Ovaj predlog zakona je prošao sveobuhvatnu javnu raspravu u kojoj su, između ostalog, učestvovali predstavnici više od 20 političkih organizacija i uglavnom sve političke stranke koje imaju predstavnike u ovom parlamentu.
Zakonom se po prvi put na jedinstvenim osnovama, celovito, jasno i precizno uređuju uslovi za osnivanje političke stranke, njen pravni položaj, vođenje registra, prestanak političke stranke i sva druga pitanja značajna za njen rad. Pre svega, zakon uređuje postupak za registraciju političkih stranaka, koje će se ubuduće registrovati kod ministarstva nadležnog za poslove uprave. Kao najznačajnija novina u ovom delu, predloženo je da političku stranku, umesto do sada 100 punoletnih građana, mogu osnovati najmanje pet hiljada punoletnih poslovno sposobnih državljana Republike Srbije.
Prilikom predlaganja broja osnivača potrebnih za osnivanje političke stranke, imala su se u vidu uporedno pravna rešenja Austrije, Norveške, Finske, Španije, a predloženo je ono za koje smatramo da će dati potrebne rezultate i uozbiljiti političku scenu u Republici Srbiji. Kao izuzetak od ovog pravila, u kontekstu pozitivnih mera države prema pripadnicima nacionalnih manjina, predložen je znatno manji broj osnivača političke stranke nacionalne manjine, čiji se pojam, takođe, po prvi uređuje ovim zakonom, a to je 500 punoletnih i poslovno sposobnih državljana Republike Srbije.
Mišljenja smo da će predloženo rešenje omogućiti sprovođenje dobre prakse za učešće nacionalnih manjina u političkom životu, koja je usvojena Kodeksom dobre prakse za političke stranke, Rezolucija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope broj 1546 od 17. aprila 2007. godine.
Novina je i propisivanje da se politička stranka osniva na osnivačkoj skupštini, donošenjem osnivačkog akta, programa, statuta, izborom lica ovlašćenog za zastupanje političke stranke, a da sastavni deo osnivačkog akta čine, na zakonom propisani način, overene izjave osnivača o osnivanju političke stranke. Na ovaj način se obezbeđuje autentičnost datih izjava, otklanja mogućnost različitih zloupotreba, a pre svega kršenje Ustavom garantovanih prava na zaštitu podataka o ličnosti, slobodu mišljenja i izražavanja i slobodu udruživanja.
Takođe, nadležnom organu pružaju se relevantni dokazi na osnovu kojih se utvrđuje ispunjenost profesionalnih uslova za upis političke stranke u registar, što je u dosadašnjoj praksi predstavljalo značajan problem. Predloženim rešenjima koja, uređuju upis u registar, političkoj stranci se omogućava da se na brz i efikasan način rešenjem ministarstva upiše u registar. U ovom delu, po prvi put se uvodi novi institut obnove upisa u registar, koji ima za cilj da se subjekti na koje se zakon odnosi aktiviraju u pogledu ostvarivanja izvesnih ciljeva društvene politike i da kao ključna veza između građana i demokratske vlasti održe poverenje građana u politički sistem u celini, uz istovremeno obezbeđenje tačnosti i pouzdanosti registra.
S toga se predlaže da je politička stranka dužna da po isteku svake osme godine od dana upisa u registar podnese prijavu za obnovu upisa, uz koju podnosi izjave članova političke stranke o članstvu u političkoj stranci, koje sadrže overu potpisa najmanje u broju koji je bio potreban za osnivanje političke stranke upisane u registar. Kao podsticajna mera političkih stranaka u javnom životu, zakon predlaže jedan od izuzetaka od ove obaveze, tako da politička stranka ne podnosi prijavu za obnovu upisa u registar, ako su u propisanom roku kandidati koje je ona predložila samostalno ili u koaliciji političkih stranaka, učešćem na izborima za narodne poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije, odnosno poslanike u skupštini autonomnih pokrajina dobili najmanje jedan mandat.
Uslovi za prestanak političke stranke izričito su i precizno definisani zakonom i ne ostavlja se prostor u upravnom organu za diskrecionu ocenu u pogledu njihovog nastupanja. Zakon po prvi put, pored opštih uslova, a to su kada organ utvrđen statutom donese odluku o prestanku, kada se politička stranka spoji sa drugom ili drugim političkim strankama i kada Ustavni sud zabranio rad, propisuje da politička stranka prestaje da postoji i briše se iz registra ako ne podnese prijavu za obnovu upisa političke stranke u registar, a nadležni organ utvrdi da kandidati koje je ona predložila samostalno ili u koaliciji političkih stranaka u zakonskom roku nisu dobili nijedan mandat u propisanim predstavničkim telima.
Saglasno legitimnom pravu države iz člana 11. stav 2. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 22. stav 2. Međunarodnog pakta o građanskim političkim pravima, kao i obavezujućim aktima o ograničenjima u pogledu političkog udruživanja u državama članicama Saveta Evrope, predviđeni su uslovi i nadležni organi za zabranu rada političke stranke. Predloženo je da o zabrani rada političke stranke odlučuje Ustavni sud i to samo Ustavom i Zakonom o političkim strankama u utvrđenim slučajevima.
Imajući u vidu značaj navedenih novina, predvideli smo prelazni period od šest meseci u kome je političkim organizacijama ostavljen rok da usklade svoj statut i druge opšte akte sa odredbama ovog zakona i podnesu prijavu za upis u registar. Političke stranke koje u tzv. postupku preregistracije ne postupe na ovaj način gube status pravnog lica i brišu se iz registra. Kao što se vidi, Zakonom o političkim strankama, čije donošenje predlažemo, obezbeđuje se puna sloboda političkog udruživanja saglasno odredbama Ustava, ali se istovremeno otklanjanjem postojećih zakonskih praznina i neusaglašenosti stvaraju pretpostavke za odgovorno postupanje političkih stranaka i mogućnosti da nadležni državni organi u ovoj oblasti vrše svoja ovlašćenja.
Stoga se s pravom očekuje da će donošenje i primena ovog zakona unaprediti položaj političkih stranaka i aktivirati ih u pogledu ostvarivanja svojih ciljeva, što je preduslov od poverenja građana u politički sistem u celini, a time se, u krajnjem slučaju, obezbeđuje i opšti interes, budući da političke stranke demokratskim oblikovanjem političke volje građana i učešćem na izborima kasnije ostvaruju pravo da učestvuju u vlasti, odnosno da kreiraju politiku države i lokalnih zajednica.
Poštovani narodni poslanici, ovaj predlog zakona je osnovni, temeljni, koji bi trebalo u budućnosti da uspostavi jedan drugačiji politički okvir u kome će postojati političke stranke i u kojima će one delovati. Ukoliko ovaj predlog zakona bude usvojen i ukoliko prvi efekti ovog zakona budu onakvi kakvi se očekuju, vrlo brzo ćemo moći da pristupimo promenama izbornih zakona koje će političkim strankama omogućiti poseban status u izbornim procesima, što će uštedeti znatnu energiju i, pre svega, novac poreskih obveznika pri svakim kandidovanjima, bez obzira da li su u pitanju predsednički, republički ili lokalni izbori.
S druge strane, ukoliko ovaj zakon postigne efekte koje od njega očekujemo, mnogo lakše će biti novim zakonom o finansiranju političkih stranaka uspostaviti delotvornu kontrolu rada i materijalnog poslovanja političkih stranaka, s obzirom na to da će se zakon primenjivati na najmanje desetostruko manji broj subjekata nego što je to u ovom slučaju. Svakako mislim da usvajanjem ovog zakona u oblasti političkog organizovanja uspostavljamo jedan moderan i savremeni, pre svega, jedan sistem koji je u potpunosti primeren okolnostima u kojima se Srbija danas nalazi. Hvala na pažnji. (Aplauz.)