Zamolio sam za reč, jer smo imali predstavnike dve poslaničke grupe, pa je red da ponudim odgovore na ono što smo čuli.
Amandman Srpske napredne stranke, koji je uložio gospodin Arsić, čini mi se, jeste dobar amandman. Nije baš tačno da je bilo nejasno da ne može da se upiše stranke sa istim imenom, jer se svojstvo pravnog lica gubi tek posle šest meseci, tako da ne može neko sada da dođe i da upiše Demokratsku stranku u tom roku od šest meseci. Taj rok od šest meseci je garantovan svima. Ali, taj amandman je dobar, pre svega, zbog toga što pojašnjava situaciju da nakon tih šest meseci su ta imena slobodna i zato je taj amandman dobar. Mogu da samo da zahvalim na tom amandmanu i da vam kažem da će biti prihvaćen. To je suštinski i ključni amandman Srpske napredne stranke, tako da očekujem da će, posle ovih par usmenih obrazloženja amandman, zakon imati vašu podršku, s obzirom na to da je taj ključni amandman prihvaćen i zahvaljujem što ste ga podneli.
Raspolaganje mandatima, u pravu ste, jeste velika politička tema, ali to je tema za izborne zakone i o tome ćemo pričati, nadam se, vrlo brzo. Morate da razumete da mi kao Ministarstvo nismo nadležni za zakon o finansiranju političkih stanaka, ali je činjenica da će ovaj zakon biti osnova da se radi dalje na ostalim zakonima. I, ono što mogu da obećam i pozovem vas, sve ovde, da se uključite u javnu raspravu povodom prvog izbornog zakona, koji suštinski menja naš izborni sistem, to je zakon o izboru odbornika. Menja sistem u pravcu u kome je govorio i gospodin Nikolić. Zakon se nalazi na sajtu. Javna rasprava je počela. Okrugli sto će biti 29. aprila i pozivam sve da se uključite.
To je veoma važan zakon. Suštinski će promeniti naš dosadašnji doživljaj politike u lokalnim samoupravama. Građani će birati, neće samo glasati, nego će birati direktno ko će biti njihovi predstavnici u lokalnim parlamentima. Mislim da je to jedan dobar model o kome bi trebalo kasnije da razgovaramo, kada je u pitanju izbor narodnih poslanika.
Što se tiče određivanja definicije – stranke nacionalne manjine, ova definicija je preuzeta iz dosadašnjeg Zakona o izboru narodnih poslanika. Naravno, njoj nije ni bilo mesto u Zakonu o izboru narodnih poslanika, ali to je definicija sa kojom mi kao država apsolutno nismo imali nikakvih problema. Prednost je velika u tome što će sada moći samo Ministarstvo da izda takvu vrstu uverenja, a do sada je to radila Republička izborna komisija.
Ali, ono što je mnogo važnije, čini mi se da gospodin Nikolić, ne kažem da nije pročitao zakon, nego konkretno nije dobro parafrazirao, pa ne bih voleo da dođe do neke zabune: ''Politička stranka nacionalne manjine u smislu ovog zakona je politička stranka čije je osnovno delovanje usmereno na predstavljanje i zastupanje interesa jedne nacionalne manjine i zaštitu i unapređenje prava pripadnika te nacionalne manjine u skladu sa međunarodnim standardima, uređeno osnivačkim aktom, programom i statuta stranke.'' S tim u vezi koleginica Zlata Đerić podnela je jedan dobar amandman, i mi smo ga prihvatili, koji tu dodaje ''naš Ustav'', koji našom greškom nije pomenut.
Što se tiče ''lica'', ne radi se o imenu i prezimenu ''lica koje kontaktira'', nego predsednik izvršnog odbora, sekretar stranke i tome slično, u vidu funkcije ko je taj s kim komunicira državni organ. Zato je to našlo svoje mesto u statutu. Ne radi se o Petru Petroviću ili tome slično, ali dobro je da pomenem.
Zastupnik političke stranke, uvek postoje lica ovlašćena za predstavljanje i zastupanje političke stranke. To lice je zastupnik političke stranke, u smislu svih naših pozitivnih propisa koji regulišu odnos stranke i države, pre svega Zakon o upravnom postupku i mi smo napisali smo – izabrano, odnosno imenovano, jer ne znamo kako će se u kojoj stanci to lice određivati. Negde će biti imenovano, negde izabrano, tako da smo stavili i jedno i drugo. Nije dobra interpretacija gospodina Nikolića.
Što se tiče primedbi gospodina Ranđelovića, ne slažem se sa vama, zaista. Sloboda udruživanja je jedno, sloboda političkog organizovanja je nešto sasvim drugo. Pripremili smo zakona, kao što znate, o udruživanju koji je postavio udruživanje građana na najliberalnije moguće osnove, posmatrajući uporedno pravo i uporednu praksu. Dakle, tri fizička ili pravna lica mogu da osnuju udruženje građana i u tom smislu Srbija će nakon usvajanja tog zakona biti apsolutno u najvišem evropskom standardu ostvarivanja slobode udruživanja građana. Jedno je udruživanje građana. To je neka vrsta privatnopravnog odnosa. To je kao da se udružimo nas troje da ostvarimo neke ciljeve za koje mislimo da su bitni.
Ali, jedno je političko organizovanje. Nije politička stranka ono što i udruženje ljubitelja leptira.
Politička stranka pledira da vodi državu. Politička stranka pledira da odlučuje o sudbinama ljudi. Političari su ti koji ulaze u naše domove. Mi smo ti koji ulazimo u domove naših sunarodnika preko TV, svojim odlukama, svojim izjavama, kreiramo život. Ne može političko organizovanje da bude tako stihijsko. Mora da podleže oštrim kriterijumima da bi moglo da se uspostavi, da biste stekli taj legitimitet da sutra odlučujete o pravima građana ili uopšte da pledirate, da vodite jednu državu, društvo, narod itd. Zbog toga su strogi uslovi za osnivanje političke stranke. Zbog toga se ne slažem sa vama.
Dakle, za udruživanje – potpuna sloboda. Mogu i da se ne registruju udruženja. Kako god žele. Možete da napravite udruženje građana i da se uopšte ne prijavite nadležnom državnom organu. To je novi Nacrt zakona o udruživanju. Znači, sloboda – nema veće.
Ali, kada je politička stranka u pitanju ne mogu da se skupe tri čoveka, posebno ne ukoliko želimo da unapredimo naš izborni proces, pa da sutra kažemo – sve registrovane političke stranke imaju direktnu prohodnost na izborima. Zašto da skupljaju deset hiljada potpisa? Zašto da maltretiraju građane, svoju infrastrukturu, zašto da se overavaju ti potpisi, zašto da se blokiraju sudovi, kada je izborni proces Palate pravde ne može da radi? Dok svi mi dovedemo overivače ili sad po novom dok odemo da se overava, to je cirkus! Ako damo takvu vrstu slobode, izvinite, imaćemo sutra na stotine predsedničkih kandidatura. Imaćemo izbore sa 150 predsedničkih kandidata ili ćemo zadržati cenzus visok za kandidovanje, što mislim da je mnogo lošija varijanta.
Imamo različit stav. Vi mislite da treba ostvariti potpunu slobodu, a ja mislim da kada je političko organizovanje u pitanju treba staviti vrlo oštre kriterijume. Sledstveno tome, nema da se krijete ukoliko ste osnivač političke stranke, niko ne može da se krije! Ta ambicija da upravljamo tuđim života mora da nas košta.
– Ako imam ambiciju da upravljam državom i na taj način de fakto ljudima koji u toj državi žive onda neka moje ime kao osnivača stranke bude na internetu, da svaki građanin to može da vidi! (Aplauz.)
To je po meni bitna razlika između slobode udruživanja i političkog organizovanja.
Što se tiče visine, da li je pet hiljada ili deset hiljada, želim da kažem da onako kako, praktično, većina poslaničkih grupa odluči tako treba i da bude. Recimo, deset hiljada je u Rumuniji. Nije to ništa sporno. U Sloveniji je 300, ali nažalost, ne možemo da se poredimo sa Slovenijom, mi smo jedinstven primer, samo kod nas ima 576 aktivnih.
Što se tiče preregistracije nakon osam godina, ne može jednom da se stekne status političke stranke i da se nakon toga koriste beneficije koje će izaći iz nekih drugih zakona i da to bude jednom zauvek.
Mora na svakih osam godina da se ponovo dokaže da zaslužujemo tu privilegiju koja se daje političkim strankama. Mora na osam godina da se vidi da li realno vi postojite, da li stoje građani iza vas, tako što ćete ući u Parlament samostalno ili u koaliciji. Morate vaš potencijal da pokažete u izbornom procesu, a ne prelaskom poslanika iz jedne poslaničke grupe u drugu.
U izbornom procesu pokažite da iza vas stoje građani da biste bili oslobođeni nekih drugih obaveza, koje će nastupiti kada ste registrovani kao politička stranka.
Ceo sistem je, po mom dubokom uverenju, osmišljen da traje. Uspostavljanjem ovog sistema smo jednom za dugačak period stavili ad akta statusna pitanja političkih stranaka i nakon toga možemo na miru da regulišemo neka druga pitanja.
Moram da vam kažem da meni neke stvari nisu normalne, kada smo već kod toga. Nije normalno da pojedinac uđe u Parlament na ime jedne političke stranke, na njenoj listi, ne kao koalicija, i da onda svake godine, svakog meseca od poreskih obveznika kao politička stranka, a svi znamo da nije politička stranka, dobije 973.000 dinara, plus poslaničku platu, ako je uzima, ako je ne uzima nema veze. Za fantomske stranke 973.000 dinara! Mislim da to nije korektno.
Političke stranke finansiraju poreski obveznici i to je u redu. Ali, oni koji nisu političke stranke neka se bave biznisom, neka predaju na fakultetima, neka već rade šta žele drugo i neka rizikuju sopstven i novac, ali malo je neozbiljno da se de fakto od novca poreskih obveznika neko proglašava političkom strankom, kada on to realno nije. Hvala. (Aplauz.)

Zahvaljujem. Ja bih molio gospodine Šami da glasate za zakon, na osnovu primedbi koje ste uputili i na osnovu onoga što sam čuo i što smo razgovarali, ja sam ovaj i sve druge zakone predstavljao svim političkim strankama. Imao sam i tu primedbu da budem gost i u vašoj stranci, zahvaljujem na tom dijalogu koji smo vodili, posebno zbog toga, rekao sam, što se tiče 10 hiljada potpisa vrlo je smisleno prihvatiti takav amandman i mislim da je to ključni, da kažem, vezano za celu ovu ideju.
Što se tiče direktne prohodnosti na izbore ja sam vam rekao i od toga sigurno neću odstupiti – to moramo da rešimo izbornim zakonima. To definitivno ne može biti materija ovih zakona, dakle, direktna prohodnost na izbore mora se rešiti izbornim zakonima. Zaista mislim da tu ne bi trebalo da imamo neku dilemu, s obzirom na to da kada dođe izborni zakon na redu, ko god da bude ministar, i koja god vlast da bude, kada su izborni zakoni normalno je da se vodi dijalog između svih stranaka da bi se došlo do rešenja koje će postići najveći mogući konsenzus. Za finansiranje političkih stranaka i ja bih voleo da smo napravili jednu celinu, ali vi znate da je ovo materija koja je vrlo jasno podeljena, iz delokruga različitih državnih organa i prosto ovaj zakon nije mogao da sadrži taj deo koji se tiče finansiranja.
Što se tiče podataka o imenu i prezimenu, koje je pomenuo gospodin Ružić, a i koleginica iz Nove Srbije Aleksandra, važno je znati, ti podaci su državi poznati, nema tu ništa novo. Država i ovako i onako sve zna, jer naša imena, kada smo se svi mi učlanjivali i prijavljivali, ona postoje u svim registrima. Ti registri su javni i svaki građanin može da ode i da pogleda taj registar. Nema to veze, mi sada samo hoćemo jednu stvar više – da ime i prezime bude na sajtu. Moramo poraditi na tome da političke stranke jačaju svoj legitimitet u građanstvu. U suprotnom na izborima će se pojaviti jedan dosta neartikulisani deo političkih razmišljanja. Zbog toga je ovo jedan od simboličkih pristupa kojima će se to unaprediti.
Što se tiče primedaba gospodina Ružića, u principu mi smo to uzeli "opšta akta". Mi ne znamo kakva će opšta akta biti, statut se podrazumeva, i druga opšta akta, kao što je akt o članarini koji bi, takođe, trebalo da bude, jer bi mogli ljudi od kuće da se informišu, pa da kažu hoću u ovu stranku ili neću, članarina je tolika ili nije tolika. To ništa nije sporno. Treba da afirmišemo taj pristup korišćenja tih modernih tehnologija i treba jednostavno ono što je javno, jer ništa nije tajno, da bude dostupno putem interneta. Opet kažem da su podaci javni.
Gospodin Šami je član stranke, znamo koje i to je javno i to ne može da se sakrije.
Ko je spreman da vrši diskriminaciju po tome doći će pod udar zakona koji je nedavno ova skupština usvojila – diskriminacija po političkom osnovu, koliko se sećam, jedan od najtežih oblika diskriminacije. Prema tome, ovaj zakon to svakako ne rešava.
Slažem se sa vašom primedbom na član 18. Bilo bi suludo registrovati partiju pod imenom nacional – socijalistička partija i tu nema nikakve dileme. Ja bih tu voleo i nadam se da može da vas zadovolji objašnjenje koje proizilazi iz člana 19, gde se kaže – naziv političke stranke ne može biti takav da povređuje moralna osećanja građana. Vi ste praktično u svom amandmanu rekli da vas to asocira na to. To je subjektivna ocena organa i ako bi stajalo nacional – socijalistička partija, ja kao ministar bi svakako odbio, jer smatram da vređa moralna osećanja građana, ne samo kod nas u Srbiji, već verovatno u celom svetu, ali kod nas posebno, imajući u vidu kakve smo žrtve imali za vreme Drugog svetskog rata i u kojoj meri bar ovde ne bi smele da se pojavljuju nikakve organizacije, nikakve ideje koje podsećaju na to zlo vreme fašističkih i nacional – socijalističkih ideja.
U tom smislu pogledajte molim vas član 19. i nadam se da će to biti u istom onom pravcu u kome ste vi malopre diskutovali.
Što se tiče stranaka nacionalnih manjina, hajde da obavimo još jedan krug konsultacija i sa strankama nacionalnih manjina i još jedanput da razmislimo. Imamo vremena do rasprave o amandmanima, pa ćemo i to pitanje rešiti. U svakom slučaju, nadam se da će ovo objašnjenje biti dovoljno da ipak Poslanička grupa DSS podrži ovaj predlog zakona. Hvala vam. (Aplauz.)

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Batiću, pitanje koje ste postavili nije u delokrugu rada Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ali vaše pitanje će biti prosleđeno drugim pomenutim državnim organima, pa će u skladu sa nadležnostima iz svog delokruga oni vama odgovoriti. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, poštovani gospodine Čolakoviću, Zakon o udruženjima je pripremljen u istom onom obliku, uz neznatne izmene, kao što je bio i ovde pred narodnim poslanicima, a trenutno je usaglašavanje sa Ministarstvom finansija, koje malo duže traje. Čim Ministarstvo finansija da zeleno svetlo, taj zakon će se naći pred narodnim poslanicima. Očekujem da se to desi u narednih sedam do 10 dana.

Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, mogu samo da zahvalim na pažnji koju ste ukazali u raspravi o ovom zakonu i da izrazim svoje uverenje da je ovo, bez obzira na to što nije politički atraktivan zakona, jedan od najvažnijih zakona kada je u pitanju reforma državne uprave i naš korak ka onome što se zove elektronska uprava.
Naime, ovaj zakon ne da će lišiti građane nepotrebnih opterećenja, kao što je vađenje izvoda svakih šest meseci, odnosno korišćenje izvoda ne starijeg od šest meseci, i moći će da vade izvod u bilo kojoj opštini, nezavisno od toga gde se matične knjige vode, nego je, u stvari, osnov za stvaranje matične evidencije kao osnovne evidencije na državnom nacionalnom nivou, osnovne evidencije građana. Matična evidencija je osnov iz koga se dolazi do evidencije građana, a zatim ide sve drugo mnogo lakše; birački spisak će jednoga dana biti podskup evidencije građana, itd.
Dakle, ovaj zakon je, zaista, po mnogo čemu značajan, veoma značajan. Ne samo što će olakšati građanima mnoge poslove, nego će olakšati i organima državne uprave mnoge poslove, a kažem, on je prvi istinski korak ka uvođenju elektronske uprave u Republici. Zbog toga mi je drago što ste, ovako praktični, kroz svoja izlaganja podržali ova nova rešenja, istina, nakon 20 godina. Žao mi je što to ranije niko nije uradio, ali došli smo u priliku da to uradimo, da donesemo nova rešenja, koja će umnogome promeniti procedure, pa i način života u Srbiji u budućem periodu.
Hvala vam još jednom na iskazanom razumevanju i pozivam da svi glasate za ovaj zakon, jer on nema nikakav politički predznak. Ovo je zakon koji treba da pomogne našoj državi i našim građanima u realizaciji brojnih procedura koje nas sada opterećuju i vrlo često nerviraju i zagorčavaju svakodnevni život.
Hvala vam lepo.

Hvala vam, gospođo predsednice. Dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu je, između ostalog, i Predlog zakona o matičnim knjigama i iskoristiću ovih par minuta da pročitam jedno uvodno izlaganje, vezano za ovaj zakon.
Dakle, ovu oblast trenutno uređuju dva zakona, jedan je iz 1973. godine, to je Zakon o osnovnim podacima za matične knjige i drugi zakon je iz 1990. godine, Zakon o matičnim knjigama.
Sama činjenica da su ovi zakoni doneti pre 25, odnosno pre 15 godina, dovoljno govori o tome da oni ne samo što nisu usklađeni sa našim Ustavom nego imaju i niz suštinskih neusklađenosti koje se odnose na jednaku zaštitu prava, teritorijalne organizacije, zaštite podataka o ličnosti i prava deteta.
Takođe, ovi zakoni ne prate izmenjene prilike u srodnim oblastima, te nisu u skladu sa Zakonom o državnoj upravi, Porodičnim zakonom, Zakonom o državljanstvu Republike Srbije kao i zakonima kojima se uređuje oblast lokalne samouprave i teritorijalne organizacije Republike Srbije, što nesumnjivo otežava posao obavljanja onima koji vode matične knjige.
Ovi zakoni zbog promenjenih društvenih okolnosti u periodu od njihovog donošenja sadrže i niz pravnih praznina, odnosno ne uređuju mnoga pitanja jednako značajna sa aspekta organa koji izvršavaju poverene poslove, ali sa aspekta ostvarivanja prava građana.
S tim u vezi posebno je potrebno istaći da ovi zakoni ne sadrže pravne pretpostavke koje omogućavaju da se način organizovanja posla matičnih knjiga postavi na novim osnovama prilagođenim potrebama savremene državne uprave, posebno u sferi informacionog društva.
Imajući u vidu izneto, više je ozbiljnih razloga da se konačno posle više decenija jednim zakonom uredi oblast matičnih knjiga i tako obezbedi njihova jednoobraznost i autentičnost kao osnovnih službenih evidencija o ličnom stanju građana, u skladu sa važećim evropskim standardima i principima sadržanim u obavezujućim međunarodnim aktima.
Predlog zakona o matičnim knjigama prošao je sveobuhvatnu javnu raspravu. Učestvovalo je više od 130 organa jedinica lokalne samouprave, kojima su povereni poslovi matičnih knjiga, relevantne domaće međunarodne institucije, kao i veliki broj udruženja građana i međunarodnih organizacija, čiji su ciljevi u vezi sa ostvarivanjem prava iz ove oblasti. Zakon čije donošenje predlažemo na celovit način uređuje sva pitanja značajna za nesmetano funkcionisanje oblasti i uvodi niz značajnih novina.
S obzirom na tri grupe činjenica na osnovu kojih se određuje lično stanje fizičkog lica, zadržan je sadašnji koncept, opšte prihvaćen i u uporednom pravu, da osnovne službene evidencije o ličnom statusu građana čine matična knjiga rođenih, matična knjiga venčanih i matična knjiga umrlih. U uređenju nadležnosti za vođenje matične knjige i rešavanje upravnih stvari u prvostepenom postupku iz razloga efikasnog i racionalnog obavljanja poslova, ali i ostvarivanju prava građana za zadovoljavanja njihovih potreba, predloženo je poveravanje navedenih poslova jedinicama lokalne samouprave, čime je zadovoljen jedan od osnovnih principa reforme državne uprave, a to je princip decentralizacije izražen kroz model delegacije vlasti.
Zakonom se po prvi put u dosadašnjem normativnom uređenju oblasti matičnih knjiga, poštujući princip depolitizacije i profesionalizacije uprave, propisuju uslovi za obavljanje poslova matičara, odnosno zamenika matičara. Tako se u skladu sa oblastima koje uređuju oblast državne uprave i opšti upravni postupak propisuje da poslove matičara, odnosno zamenika matičara mogu obavljati samo lica koja imaju završen fakultet, odnosno sada su to master studije.
Kako su matičaru, odnosno zameniku matičara potrebna određena specifična znanja iz više različitih oblasti, po prvi put se uvodi poseban stručni ispit za matičara. Novina je i to da ovlašćenje za obavljanje poslova izdaje ministar nadležan za poslove uprave na predlog funkcionera koji rukovodi organom koji obavlja poverene poslove matičnih knjiga, kao i da Ministarstvo vodi evidenciju o izdatim ovlašćenjima.
Novo uređenje vođenja drugog primerka matične knjige isključivo primenom elektronskih sredstava, za obradu i skladištenje podataka, u potpunosti u skladu sa pozitivnim propisima iz ove oblasti, ali i usvojenim evropskim principima razvoja informacionog društva izraženih kroz strategiju njenog razvoja u Republici Srbiji. Polazeći od modernizacije državne uprave kao jednog od tri utvrđena cilja razvoja elektronske uprave, ova funkcija će uz jasno i precizno dalje uređenje koncepta elektronska matična knjiga ustanoviti dobru praksu za razvoj ove i povezanih oblasti.
S tim u vezi propisuje se i obaveza organa koji vode matične knjige da u roku od pet godina, od dana stupanja na snagu ovog zakona, obezbede vođenje drugog primerka matične knjige na savremenim sredstvima za obradu i skladištenje podataka.
Uspostavljenjem informacionog sistema, prevođenjem matičnih knjiga u elektronski oblik stvoriće se preduslovi za primenu odredaba ovog zakona koje uređuju izdavanje izvoda iz matičnih knjiga, bez obzira kod kog organa se to zahteva, a ne samo po mestu vođenja matičnih knjiga.
Naime, zakon predlaže da matičar sa bilo kog matičnog područja određene opštine ili grada može izdavati izvod iz matične knjige u elektronskom obliku za bilo koje drugo matično područje, te ili ostalih opština, odnosno gradova, čime se obezbeđuje brže i lakše ostvarivanje prava građana u ovoj oblasti.
Zakon je u delu koji se odnosi na zaštitu podataka o ličnosti usklađen sa relevantnim uputstvima Evropskog parlamenta, koji je potvrđen Konvencijom o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka.
Posebnu glavu zakona čine odredbe koje se odnose na vođenje matičnih knjiga u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Republike Srbije. Ove odredbe predložene su saglasno relevantnim međunarodnim aktima, pre svih Bečkom konvencijom o konzularnim odnosima, a obezbediće uslove za nesmetano i pravovremeno ostvarivanje prava i interesa naših državljana u inostranstvu u oblasti matičnih knjiga.
S obzirom na to da je u zakonu sadržan sadašnji koncept, kada su u pitanju vrste osnovnih evidencija o ličnom stanju građana, zadržan je isti koncept i kada su u pitanju vrste izvoda iz matičnih knjiga. Radi ispunjenja bezbednosnih uslova, odnosno jednoobraznosti i autentičnosti izvoda iz matičnih knjiga, u skladu sa standardima EU po prvi put se eksplicitno uređuje da obrasci izvoda iz matičnih knjiga tehnički izrađuje i štampa NBS. Isto tako, značajnu novinu čine odredbe kojima se propisuje da izvodi iz matičnih knjiga nemaju ograničeni rok važenja, a da je za upotrebu izdatog izvoda koji ne sadrži poslednje podatke upisane u matičnu knjigu krivično odgovorno lice koje ga stavi u pravni saobraćaj.
Navedene novine uz poštovanje osnovnih načela na kojima se zasnivaju matične knjige, a to su oficijelnost, jednoobraznost, javnost i autentičnost, omogućiće da se, konačno, posle više decenija od donošenja važećih i po mnogo čemu prevaziđenih propisa, jednim zakonom uredi celi niz slučajeva koji se odnosi na oblast matičnih knjiga.
Smatramo da će donošenje ovog zakona, posle višedecenijskog stagniranja, omogućiti značajan napredak funkcionisanja u oblasti matičnih knjiga i predstavljati podsticaj daljeg razvoja povezanih segmenata državne uprave.
Pored toga, mišljenja smo da će rešenja sadržana zakonom, čije donošenje predlažemo, unaprediti transparentnost rada uprave i brže ostvarivanje prava i interesa građana, bez nepotrebnih troškova, glomaznih procedura, uz istovremeno obezbeđenje opšteg interesa, s obzirom na to da su matične knjige preduslov svih drugih službenih evidencija.
Konkretno, naši građani od ovoga imaju višestruke koristi, kao i naša država. Ne samo da se zakon usklađuje sa svim ovim propisima, koji su u međuvremenu doneti, već ono što lično smatramo najvažnijim, to je da će ovaj zakon, ukoliko bude usvojen, omogućiti uspostavljanje matičnog nacionalnog registra koji je osnov za izradu registra građana i svih drugih nacionalnih registara u jednoj državi. Mi, kao država, nažalost, nemamo nacionalne registre. Znate da, kao država, nemamo čak ni birački spisak.
Ukoliko ovaj zakon bude usvojen, u zavisnosti od novca kojim budemo raspolagali, u narednih nekoliko godina Srbija će dobiti matični registar, dakle, registar u kome će biti podaci o svim državljanima, svi podaci koji su sad sadržani u matičnim knjigama.
Nema potrebe da posebno obrazlažem koje su to prednosti kasnije i u kojoj meri će to moći da se koristi u svim drugim postupcima, počev od najbanalnijih stvari za koje sad idemo u opštine, vadimo izvode iz matičnih knjiga, pa i do drugih složenih stvari, jer će taj registar biti osnov za izradu registra građana. Registar građana može kao svoj podskup da ima birački spisak koji onda ne mora posebno da se vodi itd.
Mislim da je ovo jedan od značajnijih zakona, iako ne mnogo politički atraktivan, koji Narodna skupština ima priliku da razmatra.
Ono što je bitno, i za mene, kao građanina, to je da sada, nakon usvajanja ovog zakona, kada uzmem izvod iz matične knjige, niko više me neće morati da vraća sa šaltera i da traži da taj izvod ne bude stariji od šest meseci.
Drugo što smatram veoma važnim, ljudi kojima se vode izvodi u unutrašnjosti, neće morati da idu u neko svoje mesto gde je matično područje, nego će te iste izvode moći da vade u mestu gde trenutno žive.
Sve ovo je nešto što je, verovatno, svima nama bilo nelogično, svih ovih godina, što mora tako. Sada imamo priliku da u naredne dve-tri godine napokon to ustrojimo, onako, kako nam zdrav razum i logika nalažu. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pošto se i uvaženi kolega obraćao ministarki pravde gospođi Malović, a zakon o kome ste govorili je iz delokruga Ministarstva finansija, smatramo da su primedbe koje ste izneli primedbe o kojima treba dobro porazgovarati. Gospođa Malović i ja ćemo posebnu pažnju skrenuti ministarki finansija da obrati pažnju na ono što ste izneli, vezano za advokate i za mere koje bi trebalo da preduzme.
Dakle, budite sigurni da ćemo gospođa Malović i ja preneti sve ovo o čemu smo sada razgovarali ministarki finansija. Ili će se nešto promeniti ili ćete dobiti neko drugo uveravanje od ministarke finansija koje bi išlo u prilog da je ovo ipak ispravno rešenje. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, govoriću vezano za racionalizaciju kada su u pitanju državni službenici i nameštenici zaposleni u jedinicama lokalne samouprave.
U ovom momentu, prema evidenciji Službe za upravljanje kadrovima, u državnoj upravi radi oko 28.000 ljudi. Taj broj je, to je činjenica, veći nego pre osam godina, ali je i država drugačija. Moramo imati na umu da su u međuvremenu postali republički: Savezno ministarstvo odbrane, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, Savezni hidrometeorološki zavod, Savezni zavod za mere i dragocenosti, Savezna uprava carina i niz drugih saveznih organa koji su postali republički.
Ali, to ne može da bude opravdanje i objašnjenje. Ima istine u onome što je gospođa Pešić rekla, da je bilo neselektivnog zapošljavanja u prethodnom periodu i da to traje već godinama. Nema nikakve dileme da 28.000 sigurno nije broj ljudi koji nama treba u državnoj administraciji, kao što nema nikakve sumnje da je broj organa uprave i posebnih organizacija veći od onog broja koji bi bio potreban.
Međutim, kako je moguće to rešiti? Moguće je ukoliko su ispunjena dva faktora. Jedan je izvesna politička stabilnost u dužem vremenskom periodu i politički konsenzus. Ukoliko želite da usvojite zakon o ministarstvima, morate da obezbedite potrebnu većinu u Narodnoj skupštini. Tu nema nikakve dileme i treba biti krajnje otvoren. S druge strane, potrebno je izvršiti odgovarajuće analize svih organa, tzv. funkcionalne analize, i horizontalne i vertikalne, i doći do toga koliko je zaista potrebno državnih službenika u određenom organu uprave.
Naravno, moguć je i neki treći pristup, koji bi bio demagoški ili možda popularan, a to je - hajde da otpustimo 10%. Ali, u jednom organu bi tih 10% moglo da dovede u pitanje funkcionisanje tog organa, a u nekom drugom organu bi možda moglo da se otpusti 30%. Da bismo dobili odgovor na pitanje koliko gde treba, potrebno je sprovesti te analize.
U Vladi smo više puta razgovarali o tome. U ovom momentu imamo vrlo restriktivnu politiku zapošljavanja, a vrlo brzo ćemo krenuti sa odgovarajućim analizama. Te analize su, u uporednoj praksi, vršene uz podršku Svetske banke. Dakle, te analize nisu vršene samoinicijativno i samostalno. Nažalost, mi nemamo mogućnost da se zadužujemo, niti imamo nameru da se zadužujemo u tom pravcu, tako da ćemo mi vršiti odgovarajuće analize i uticati na smanjenje broja državnih službenika.
Ono što takođe treba da znamo jeste da Zakon o državnim službenicima i nameštenicima ne omogućava laku racionalizaciju državne uprave, zato što ima određene zaštitne mehanizme za ljude koji su zaposleni. Treba imati na umu i da bi bilo vrlo nepraktično, u krajnjem slučaju nehumano, ''odokativno'' sada ostaviti bez posla određeni broj ljudi, jer zaista ne znam šta bi ti ljudi radili na ulici, izuzev što bi bili socijalni slučajevi.
Možda je najvažnije, kada se toliko u javnosti priča o državnoj upravi, da je državna uprava, tu je ministarka finansija koja će me ispraviti, otprilike oko 1% ukupne javne potrošnje. Mislim da je to, gospođo Pešić, važan podatak i za vas kada pričamo o tome.
Dakle, ponavljam, tih 28.000 ljudi u državnoj upravi troši 1% ukupne javne potrošnje u ovoj državi. Smanjenje državne uprave za 10% donosi uštedu od 0,1% ukupne javne potrošnje, tako da bih voleo da i na taj način posmatramo stvari. Naravno, to ne znači da u nekim mirnijim vremenima, nekim politički stabilnijim vremenima ne treba ići ka tome da imamo vladu koja ima 15 ministarstava, ali za vladu od 15 ministarstava treba i drugačija politička konfiguracija u parlamentu.
Prema tome, sigurno da bi bilo bolje da dođemo do toga. To je u ovom momentu za nas daleko, kao što je vrlo teško i u periodu od šest meseci sprovesti odgovarajuće analize, jer, opet kažem, za te analize je potrebno angažovati posebne stručne konsultante, to sve košta mnogo novca i to u ovom momentu jednostavno nije izvodljivo, para za to nema.
Ali, uspeli smo nešto drugo da uradimo. Postoji jedan segment gde nismo morali da pristupimo takvoj vrsti analize jer imamo uporedna iskustva. To je sistem lokalne samouprave, gde radi 22.000 ljudi i više. Sistem bez ikakve kontrole u pogledu zapošljavanja. Taj broj se takođe non-stop povećavao i potpuno odgovorno možemo reći da je višak barem osam hiljada ljudi.
Tu je Vlada smogla snage da nađe sredstva u iznosu od 1.100.000.000 dinara i ta sredstva, u sinergiji sa budžetima lokalnih samouprava, dovela su do toga da Vlada u prošli četvrtak usvoji program racionalizacije na lokalnom nivou. Očekujemo da tim programom u narednih nekoliko meseci dve hiljade ljudi dobrovoljno (ponavljam - isključivo dobrovoljno - to je veoma važno, jer su to ipak ljudske sudbine, porodice, i vrlo često ta osoba koja radi izdržava dvoje ili troje) napusti sistem lokalne samouprave.
To je način trajnog rešavanja, jer te opštine koje uđu u taj ugovor sa Vladom gube mogućnost da ikada više povećaju broj zaposlenih bez posebne pismene saglasnosti Vlade. Na taj način će već u 2010. godini, samo na konto tih dve hiljade ljudi, ostati 12 miliona evra više u sistemu lokalne samouprave za škole, domove zdravlja, puteve ili bilo koju drugu ili treću potrebu lokalne samouprave.
Siguran sam da je to prvi put od uvođenja sistema lokalne samouprave 1990. godine da država ovako nešto radi. Prvi put država generalno, na sistemski način, rešava pitanje zaposlenih u sistemu državne uprave i lokalne samouprave. Krenuli smo od lokalne samouprave, ali intezivno radimo na tome da dođemo do odgovarajućih sistema i za državnu upravu.
Ponavljam, u ovom momentu nemamo novca da na jedan human način, pristojan način i, pre svega, način koji neće ugroziti funkcionisanje same državne uprave, rešimo ovo pitanje.
Čuo sam različite stavove o rešavanju pitanja državne uprave. Ima ih koji paušalno kažu - hajde da otpustimo 30% ovde, nedavno je neko rekao - hajde da smenimo pomoćnike ministara... Znate šta, bez državne uprave država ne može da pruža usluge građanima, za šta je obavezna. Ukoliko bismo uradili nešto tako paušalno, neodgovorno, samo da bismo dobili dva naslova u novinama i da bi nas neko pohvalio, mislim da bismo napravili mnogo veću štetu nego korist za ovu državu.
Bio je takav pokušaj za vreme prve vlade dr Vojislava Koštunice. Deset posto je napustilo državnu administraciju i u roku od šest meseci se vratilo ne tih 10%, vratilo se 20%, ali je dobro zvučalo na televiziji. Mi nećemo to da uradimo, ne želimo da obmanjujemo javnost. U ovom momentu u sistemu državne uprave radi 28.000 ljudi, ne postoje jasne i precizne analize ko bi od njih morao da napusti državnu upravu, ali smo zato uspeli da izvedemo analize za lokalnu samoupravu, gde smo krenuli sa procesom racionalizacije.
Što se tiče pitanja o partijskoj državi itd., to su već političke ocene. Dobro znamo u kakvom društvu živimo i nema potrebe da sad ovde pričam nešto što znamo da nije istina, kao što nema potrebe koristiti kao argument nešto što smo svi zajedno kreirali, svako na svoj način i svako u određeno vreme kada je bio na vlasti u Republici.

U stvari sam ostao dužan gospođi Pešić. Hteo sam još nešto da kažem, što smatram da je veoma važno. Ne samo da smo započeli taj proces u sistemu lokalne samouprave, drago mi je da smo nešto počeli. Ponavljam, ovo će biti prvi put za ovih 18 godina da je napokon krenuo da se uspostavi taj sistem zapošljavanja u lokalnoj samoupravi.
Verujte, toliko je enormno zapošljavanje u lokalnim samoupravama bez ikakvog osnova. Za državnu upravu imamo vrlo jasno da je prestala da postoji jedna državna zajednica, nastala druga država itd., pa je jasno zašto se taj broj toliko uvećao. U lokalnim samoupravama se taj broj uvećavao sa svakom promenom vlasti jer su dovođeni partijski kadrovi. Ovo je prvi put da jedna vlada uspeva da reši taj problem. Mi startujemo taj program praktično u narednoj nedelji. Očekujem da će se tih 2.000 ljudi zaista dobrovoljno javiti vrlo brzo.
Nije tačno da ovih 28.000 ljudi ne troše. Normalno je da i oni troše, i oni primaju plate. Istina, to nisu ne znam kakve plate, ali primaju plate. Podsetiću vas da je plata sa srednjom stručnom spremom u državnoj upravi oko 15.600 dinara. Plate službenika koje mi volimo tako lako da pospemo drvljem i kamenjem su od 15.600 dinara pa nadalje. Sa VSS počinju sa 30.000 dinara... Krajnje nekonkurentno, ali to je sada neka druga tema zašto je naša državna uprava u takvom stanju u kakvom jeste.
Za državnu upravu je vrlo teško, gospođo Pešić, izvesti onu analizu o kojoj sam pričao da biste to mogli da uradite na jedan nedemagoški način. Može demagoški da se naredi - hajmo svi 10%. Verujte, to nije rešenje problema. Može da se otera 10% ljudi na ulicu, napravite od njih socijalne slučajeve, dobijemo 2.000 ljudi koji su sada na ulici a primali su nekih 20.000 dinara pre toga. To nije nikakav problem.
Nama ministrima to neće biti problem. Ali, kažem vam, to je loše. Loše je zato što to radite krajnje neselektivno, što nemate nikakav sistem po kom to radite i zbog toga što ćete ugroziti funkcionisanje nekih organa.
Evo, u Ministarstvu za državnu upravu smo preuzeli nadležnosti u pogledu izbornog sistema i u pogledu radnog odnosa u državnim organima. Imamo formiran sektor i u sektoru imamo jednog jedinog čoveka. Sada još neko da kaže da otpustim 10%. Nema problema, otpustiću ako je to da bih se slikao u novinama, ali će zato sistem, dakle organ uprave na čijem sam čelu ja, raditi sporije. A to je mnogo veća šteta nego što ćemo uštedeti time što ćemo napraviti pet socijalnih slučajeva.
Zaista mislim da, kada se otpuštaju ljudi, za to mora da postoji dobar, jak razlog, da ne dovede do toga da za 15 ili mesec dana posle promene vlasti dođe novi ministar pa dovede 20 ljudi. Ponavljam, za vreme vlade Vojislava Koštunice bio je jedan takav pokušaj, bila je dobra namera, otpušteno je 10%, u roku od šest meseci je sve vraćeno nazad. Znači, ne može da se radi neselektivno. Za lokalnu samoupravu smo uspeli da uspostavimo zaista dobar sistem i u vreme krize Vlada je odlučila da za to da milijardu i sto miliona dinara. I zato to radimo.
Ali, kada je u pitanju štednja, nije ovo jedina stvar. Ne zaboravite na upravne odbore, koji su na neki vrlo čudan način postali mesta gde ljudi dobijaju neverovatne pare. Ova vlada je prva vlada koja je to rešila. Njihove zarade su ograničene na nivo prosečne neto zarade u Republici.
Podsetiću vas da je pre ove vlade bilo po 250.000 dinara za to sedenje u upravnim odborima, a sada je za te iste upravne odbore, konkretno je u Javnom preduzeću PTT saobraćaja 32.000. Samo u tom preduzeću je ušteda na godišnjem nivou 42.500.000 dinara. Na relaciji svih javnih preduzeća i drugih oblika organizovanja koja smo obuhvatili tom odredbom ušteđeno je milijardu dinara na godišnjem nivou. To je ova vlada uradila.
Skoro sam pričao sa nekim kolegama poslanicima koji kažu – pa, kada ste vi to uradili? Mi smo to uradili, ali to očigledno ne može da dobije prostor u medijima, to očigledno nikog ne zanima. A to je uradila Vlada, to je premijer Mirko Cvetković inicirao.
Razgovarali smo o tome još dok smo bili ministri u prošloj vladi, ali u ovoj vladi to možemo da uradimo jer je predsednik Vlade Mirko Cvetković, pa smo uspeli da lako dogovorimo ovaj princip, zajedno sa našim kolegama u Vladi gospodinom Dinkićem i gospodinom Dačićem.
Znači, radi se na tome. Danas je Vlada usvojila novu preporuku koja se tiče javnih preduzeća. U roku od mesec dana svaki građanin ove države moći će pritiskom na dugme, pomoću miša na kompjuteru da vidi za svako javno preduzeće i drugi oblik organizovanja (da ne objašnjavam sada koji su oblici organizovanja) da vidi kolika je plata direktora, kolika je plata rukovodećeg kadra, kojim se aktima uređuje ta plata, koji su pravilnici kako se koriste službena vozila, kako se koriste korporativne kartice, da li postoje bonusi i za šta su odobreni (a u budućnosti će ih odobravati samo Vlada).
Ovo je prva vlada koja je taj sistem uspela da stavi pod kontrolu u roku od mesec dana. Ponavljam, svaki građanin će moći klikom na dugme da ima ličnu kartu svakog preduzeća i da zna koliko Petar Petrović u preduzeću tom i tom prima platu.
Potpuno se slažem s vama da toliko toga još treba da uradimo, kao društvo, toliko toga još treba da promenimo, ali verujte, važno je, imamo početne uspehe na tom pravcu.
Ti početni uspesi nisu inicirani krizom, inicirani su činjenicom da je zaista bilo krajnje vreme da jedna vlada krene da ove stvari uvodi u neki normalan okvir. Mislim da smo nešto uspeli da uradimo. Trudićemo se da uradimo i dalje na tom planu što više. Sve sugestije i kritike su dobrodošle, potrudićemo se da još bolje to uradimo.

Ja sam morao da se javim nakon izlaganja gospodina Rize Halimija zato što mislim da gospodin Halimi ne predstavlja stvari onako kakve one zaista jesu.
Koordinaciono telo, istina, ima manje novca nego što je imalo u prethodnim godinama. To je sasvim logično i normalno. Nalazimo se na vratima jedne ekonomske krize koja nije nimalo naivna, s jedne strane, a s druge strane, postoji niz opština u Srbiji koje ne dobijaju nikakav ekstra novac, a Preševo, Bujanovac i Medveđa dobijaju ekstra novac već osam godina. Taj ekstra novac kojim, odmah da se razumemo, ne upravlja Koordinaciono telo, nego su upravljale opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, u konkretnom slučaju Preševa i Bujanovca čovek sa najviše moći i sa najviše odgovornosti je upravo gospodin Riza Halimi, dakle, taj ekstra novac iznosi samo preko Koordinacionog tela i jeste 64 miliona evra za ove tri opštine.
To je ono što je istina i to je ono što verovatno boli sve druge ovde prisutne narodne poslanike, jer u njihovim opštinama nije bilo ekstra novca. Sada je Koordinaciono telo, na čijem sam čelu ja, odlučilo da malo promeni politiku.
Naš budžet je oko 400 miliona, a 273 miliona, znači 70%-60% budžeta i dalje opet ide za transfere kojima će raspolagati gospodin Šaip predsednik opštine Bujanovac i gospodin Adeš Sadiku predsednik opštine Preševo, koji su svi postavljeni, da kažemo, od gospodina Rize Halimija. Dakle, opet će veći deo novca biti vama na raspolaganju, a mi smo, eto, sebi uzeli za pravo da nešto novca opredelimo – za socijalna davanja, za obrazovanje, za školstvo i za neke intervencije koje očigledno do sada nisu rađene, odnosno nisu rađene na pravičan način.
Tako, recimo, mi imamo dve škole u Bujanovcu. Jedna se zove "Sezai Suroi" to je škola ''haj-tek'' – to je škola kakve u Beogradu nema. Druga škola je "Branko Radičević" – to je škola kakve, takođe, u Beogradu nema, ali u negativnom smislu. Škola "Branko Radičević" to je bruka da vidite gde ta deca idu, kako izgledaju ve-cei, kako izgledaju zgrade.
(Dragan Todorović sa mesta: Čija deca tamo idu?)
Ajte, molim vas, ako ne možete da se suzdržite vi, ja ne mogu ovako da pričam ili mi oduzimate pravo da govorim sa govornice?
(Predsednik: Molim da omogućite ministru da se obrati Parlamentu i molim da ga ne prekidate.)
Ne razumem šta vama smeta u mojoj diskusiji? Pokušavam nešto da kažem što me zaista boli. Ja nisam sigurno odgovoran zašto je jedna škola ovakva, a zašto je jedna onakva. Dakle, tako to izgleda. Sada u čemu je problem? Problem je u tome što u tu školu "Sezai Suroi" idu isključivo albanska deca, a u školi "Branko Radičević" idu romska i srpska deca. Tako to izgleda kada se novac sliva dole, a o tom novcu odlučuju lokalni političari.
A kako narod dole živi – katastrofa?! I Srbi, i Romi i Albanci žive nikako, nema novca ni za šta, nema nijedan razvojni projekat. da li ste vi nešto odgovorni za to, gospodine Halimi. Pa vi ste lider tih ljudi dole već 15 godina, najmanje? Da li vi osećate bilo kakvu trunku odgovornosti? Šta ste u Preševu i Bujanovcu uradili poslednjih godina. Preševo je sebe dovelo na rub egzistencije, Preševo je blokirano od strane islamske zajednice za 300 hiljada evra u ovom momentu.
Da li je sva odgovornost baš u Beogradu? Kako to mislite da ste vi nama jedini sagovornik, inače, u politici? Ima dole i drugih lidera. Ili možda vama odgovara ova pozicija da imamo Vladu Srbije s jedne, a s druge, i onu za Muslija i Ragmi Mustafu? Da li vi mislite da ćemo mi da tolerišemo u budućnosti takva dešavanja?
Da li vi vašim građanima kažete zašto sa 64 miliona evra i dalje žive kao da su u 19. veku? Kakvi ste vi to lideri? Da li vidite druge opštine po Srbiji? Ljudi se snalaze sa istim novcem koji vi imate, a izgledaju deset puta bolje nego vaše. Da li je možda odgovor u tome što, recimo, gradite vodovod ''Breznicu'', fenomenalan vodovod, milioni potrošeni, ali nema vode? Da li je odgovarao bivši predsednik opštine zbog izgradnje tog vodovoda? Da li iko odgovara tamo kada se promaši investicija? Evo novac, što od tog novca koji ste utrošili tako bespotrebno na vodovod ''Bresnicu'' niste uradili neku investiciju? Da li možda imate industrijske zone? Da li možda imate planska dokumenta? Je li vas Beograd sprečava da to uradite? Šta je Beograd vama kriv u svemu tome?
Da li ste možda napravili nacionalni savet nacionalne manjine? Da li ste kao nacionalni savet utvrdili nacionalne simbole? Da li ste se uključili u rad Koordinacionog tela? Od avgusta mi postavljate uslove, jedan uslov, drugi uslov, treći uslov – ispunite uslov, ući ćemo u Koordinaciono telo! Pa, ne morate da uđete i neće samo Beograd da bude odgovoran za stanje u Preševu i Bujanovcu. Oni koji su vas podržavali, i OEBS i američki ambasador i britanski ambasador, pa napisali su vam pismo i rekli su šta misle o vašoj politici. Da li je možda vreme da pustite neke mlađe? Da li mislite da na toj igranci između Beograd i Preševa i Bujanovca, vi u stvari gradite vašu stalnu poziciju? Da li vama odgovara status kvo, koji trenutno imamo?
Što se tiče NIP, isključiva krivica što nije izvršen NIP jeste na rukovodstvu opštine Preševo, isključiva je krivica i vi to znate, kao što to i ja znam! Kad god treba da se sprovede zakon, pretite. Šta je sa ''Televizijom Preševo''? Šta je sa ''Televizijom Preševo'' gde niste hteli, iako vas je OEBS upozoravao na to, gospodin Hal Solo Ustad je to rekao pred sto ljudi kada smo bili dole na tribini, upozoravao vas je da treba u skladu sa zakonom da podnesete aplikaciju da dobijete frekvenciju.
Vi niste hteli to da uradite. Nemojte da sležete ramenima. Ja sam vas pitao – dobro, gospodine Halimi, ko je odgovoran? Kod vas ne postoji odgovornost. Ko je odgovoran među vašim kolegama što nisu podnete aplikacije? Onda pretite da ćete blokirati auto put ili neki drugi put, ako vam sada ugasimo televiziju.
Morate da shvatite da ćete morati da se podvedete pod pravni sistem države u kojoj živite. Jednog dana ćete morati da istaknete državna obeležja. Ne možete dole živeti kao da niste u Republici Srbiji, a koristiti benefit iz Republike Srbije.
Ovih 404 miliona je prikupljeno od građana Srbije, od poreskih obveznika u Srbiji prikupljeno je i ova 64 miliona i ovih 404 miliona i birani ste po zakonima Republike Srbije. Ja vam kažem da ćete primenjivati te zakone pre ili kasnije i to je sada svakome jasno.
Vaš zahtev da se ovde amandmanom Koordinaciono telo svede na najobičniji ''protočni bojler'', e taj vaš zahtev je u stvari opstrukcija koju radite otkako sam ja postao predsednik Koordinacionog tela. Od dana kada sam postao predsednik Koordinacionog tela vršite opstrukciju rada Koordinacionog tela!
Ja vam kažem da ćemo mi naše programe u Preševu i Bujanovcu završiti. Otvorićemo odeljenja Niškog univerziteta. Studiraće Albanci na albanskom, Srbi na srpskom – imaće mnogo veću šansu nego što imaju mladi ljudi širom Srbije. Nastavićemo da radimo bez obzira na opstrukciju koju imamo od vas.
Samo kažem da način na koji je do sada rađeno, pri čemu je vama davan toliki novac, a da ste vi tim novcem raspolagali, taj način nije urodio plodom. Zašto ovde barem ne kažete poslanicima da su vlasti u Bujanovcu i Preševu jednoetničke? U Bujanovcu, čak ne samo što je predsednik opštine, nego je i zamenik predsednika iz vaše partije, čak ne delite mnogo ni sa koalicionim partnerima.
Gde su Srbi u opštinskim vlastima? Koliko je Srba od 1993. godine, od kad vi imate kontrolu u Preševu, zaposleno u opštini Preševo? Kažem vam, ovako neće moći, prosto, neće ići. Iskreno se nadam da Narodna skupština neće prihvatiti vaš amandman, jer vaš amandman bi značio da Koordinaciono telo zaista može da se ukine. Samo želim još jednom da vam kažem, nemojte misliti da građani, posebno Albanci koji su vas birali, neće jednog dana postaviti pitanje odgovornosti – zašto, nakon 64 miliona evra koji idu preko Koordinacionog tela, žive jednako loše kao i pre tih 64 miliona?
Ne vredi pretiti više ni odlaskom u šumu, ni blokadom puteva. To sam rekao dole, to sad kažem i ovde, za tim više nema potrebe. Mislim da nije bilo potrebe ni ranije, odmah da se razumemo, ali mislim da morate promeniti politiku, došla su nova vremena i ta nova vremena traže nove ljude.
Budite sigurni, ja ću razgovarati u Preševu i Bujanovcu sa svima, ne samo sa vama. Ne mislim da ne treba razgovarati sa gospodinom Muslijom ili sa Mustafom ili sa bilo kim trećim, ali neću pristati ni na kakve ucene, pa makar niko od vas ako ne bude hteo da razgovara sa Beogradom, sa Vladom i sa mnom, mi ćemo naše programe sprovoditi, a vi se pitajte zašto je tolika getoizacija u Preševu i Bujanovcu, gde ste ipak vi najodgovorniji.
Nije Beograd kreirao vlast u Preševu i Bujanovcu. Vi ste ti koji ste najodgovorniji i ne može Beograd biti kriv zato što vaše opštine izgledaju kao opštine 19-tog veka. Sami ste vlast u tim opštinama i sami niste u stanju ništa da uradite, pa čak ni da realizujete programe iz Nacionalnog investicionog plana, koje je bilo u stanju da realizuje 99% opština u Srbiji. Hvala. (Aplauz.)

Nemam ja, gospodine Halimi, nikakvu hipoteku. Poštujem ono što je uradio gospodin Čović, i ono što je uradio gospodin Ljajić. Mislim da su izuzetno dobro radili i mislim da su vam poklonili mnogo više poverenja nego što ste zaslužili.
Podaci su jasni, 64 miliona evra je prošlo preko Koordinacionog tela u vidu transfera za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa. Pored toga, ove tri opštine se redovno finansiraju kao i bilo koje druge opštine po Zakonu o finansiranju lokalne samouprave. Ovo je ekstra novac, ovo je novac van novca koji se dobija u drugim delovima Republike Srbije.
Pitali ste zašto ste ovde. Ja pozdravljam što ste vi ovde, to sam i u prošlom mandatu tražio od albanskih političara, da učestvuju na izborima i treba da budete ovde, ali vas pitam – da li ste vi ovde zahvaljujući jednoj vrlo interesantnoj politici sedenja na dve stolice? Malo Beograd, malo Preševo i Bujanovac, malo da se kaže ono što se sviđa Musliju i Mustafi, malo da se u Beogradu kaže ono što se sviđa Vladi i u Beogradu.
Moje pitanje je – šta imaju od vaše politike građani koji su glasali za vas, pre svega od vaše politike u Preševu i Bujanovcu?
Ne možete odgovornost za stanje u Preševu i Bujanovcu prebacivati na Beograd. Vi ste dobili poverenje građana, vi ste tamo vlast, vi niste u stanju nijednu industrijsku zonu da napravite, niste u stanju da ponudite nijedan, da ne kažem kakav plac investitoru koga biste doveli dole, vi ste ti koji niste u stanju da napravite suživot među ljudima. Da stvar bude gora, potpuna je getoizacija, gora nego što je bila pre tri ili četiri godine. Sve je izdeljeno na Srbe, Albance i Rome. Samo onaj mali centar grada podseća na neku multietičnost. Prvi put da imamo jednoetničke vlasti, nemamo nijednog funkcionera u Preševu i Bujanovcu da je Srbin. Sve su Albanci funkcioneri.
Kažete da ne dolazim. Pre mesec dana smo imali sastanak vi, ja i celo rukovodstvo u opštini Preševo i pohvalio sam što sam na ulazu u zgradu video srpsku zastavu, i dalje je, naravno, nemate u kancelarijama. U Bujanovcu sam bio četiri puta za dva i po meseca na jugu Srbije. Ne znam koji predsednik Koordinacionog tela dolazio više sem u vreme kada su bila oružana dejstva. Opet vam kažem, oružana dejstva su prošlost. Niko više ne pristaje da živi u prošlosti. Nećemo više da mislimo o prošlosti. Mnogo mislimo o prošlosti, izgubićemo budućnost. Na vama je da odlučite hoćete li da se okrenete budućnosti ili mislite da ovako nastavite do kraja vašeg političkog angažmana do penzionisanja.
Ta komunikacija Beograd-Preševo-Bujanovac neće više zavisiti isključivo od vas, gospodine Halimi. Koordinaciono telo će raditi programe koje je započelo, ti programi će biti u skladu sa odredbama ovog budžeta, kakav je, takav je, voleli bismo da je više, ali nema, ne može niko da dobije više nego što imamo, a da li ćete se vi složiti sa tim da mi to radimo ili ne, čini mi se da više nije bitno, kao što sam potpuno digao ruke od toga da vas molim da uđete u Koordinaciono telo, vaša odgovornost je pred vašim biračima da objasnite zašto ne ulazite u Koordinaciono telo, Koordinaciono telo će nastaviti da radi kao što je radilo i do sada.
Ponavljam, tri ili četiri ucene sam imao od kada sam postao predsednik Koordinacionog tela. Te uradite ovo pa ćemo ovo, te uradite ono pa ćemo ono, sada vam kažem nema više, gospodine Halimi, nemojte džaba, nema više ucena. Ove tri opštine će za nekoliko godina biti kao i sve druge opštine u Srbiji, pa će i ovih 200 miliona koje sada dobijate biti daleka prošlost.
Razmislite dobro da li ćete u narednih dve tri godine pokušati nešto da promenite, da bi vaši sugrađani živeli bolje. Ako ne budete hteli, pomirite se sa tim da ćete na dve ili tri godine morati u konkurenciju sa svim drugim opštinama u Srbiji, jer i Preševo i Bujanovac nisu ništa bolje niti su čim zadužile ovu zemlju, da bi imale posebne privilegije u odnosu na Kuršumliju, u odnosu na Batočinu, u odnosu na Suboticu ili na bilo koju drugu lokalnu samoupravu.
Dakle, biće svima isto. Svi će morati jednako da poštuju zakon i svi će morati da se ponašaju onako kako to dolikuje jednoj pravnoj i civilizovanoj državi. (Aplauz.)

Ovako izgledaju naši razgovori i van ovog doma. Kako možete da kažete da je 1% Albanaca u Medveđi, kada su izbori, na biračkom spisku ima 26,17 % Albanaca? Šta onda vi to radite?
Dajte nam odgovor na pitanje, da li vi zaista živite dole, Albanci, ili se pojavite samo kada su izbori i kada treba da se dođe na vlast? Kako sada 1%? Ovo je neverovatno, kada statistika zvanična kaže da je 26% Albanaca u Medveđi.
Zašto u Medveđi otvaramo fakultet? Zato što sa uspešnim i sposobnim rukovodstvima Bujanovca i Preševa ne možemo ništa da se dogovorimo, pa čak ni tu prokletu zgradu, gde bi otvorili fakultet. U Medveđi, na svu sreću, imamo sposobnog predsednika opštine, pa uspevamo da se dogovorimo sa njim. Uspeli smo da se dogovorimo gde će biti fakultet i prevodimo knjige. Nisu to bilo koji fakulteti. To je Univerzitet u Nišu, i Pravni i Ekonomski fakultet Univerziteta u Nišu i tu će Albanci, Srbi i Romi moći da uče na svom jeziku. Prevešćemo im knjige.
Znam da to vama smeta, jer vi sada pominjete 1991, 1992. Vi volite da živite u tom vremenu. To vreme vama daje političku snagu. Ovo vreme traži odgovore na pitanja – šta je sa poboljšanjem života ljudi na osnovu novca koji je dala ova država za te ljude? Država Srbija je dala za Preševo, Bujanovac i Medveđu 64 miliona evra, da ti ljudi žive bolje. Šta je, gospodine Halimi, 38 miliona dinara je vodovod "Breznica" u opštini Bujanovac, gde ste neprikosnoveni gospodar, gospodine Riza Halimi?
Šta je sa 38 miliona dinara? Gde je voda? Ovde je to skupljeno, u Beogradu je taj porez skupljen, u Kragujevcu, u Nišu, da se da našim sugrađanima Albancima i našim sugrađanima Srbima i Romima u ove tri opštine, da se uredi vodovod. Bačeno je 38 miliona dinara, niko ne zna odakle vodu da dovedemo. Nema ideje odakle da se uvede voda. Izgrađen je vodovod, a nema vode.
Da li smo mi krivi što je islamska zajednica tužila opštinu Preševo?
Pazite, molim vas, ovo. Kakve veze država Srbija ima sa tim? Islamska zajednica i opština Preševo se posvađaju, opština Preševo svojim intelektualnim, pravničkim kapacitetom uspe da izgubi spor u visini od 300 hiljada evra i sada je blokirana. Je l' opet krivo Koordinaciono telo? Kada ćete vi da budete za nešto krivi u Preševu i Bujanovcu? Ne može Beograd biti non-stop kriv za ono šta se dešava u Preševu i Bujanovcu.
Jesmo li mi krivi što niste hteli da podnesete aplikaciju za televiziju? Hajde, izađite ovde i objasnite šta je sa ''Televizijom Preševo''. Koji je to interes sada da se preti, meni se preti da ćete izaći na ulice ako vam se zatvori ''Televizija Preševo'', a ne pitate kako je po Srbiji kada se zatvaraju televizije, iz istog razloga iz kojeg treba da se zatvori ''Televizija Preševo''.
S druge strane, pravimo televiziju koja je, takođe, albanska i čovek posluje na tržišnim principima. On je, čovek, u šoku. Kaže – poštujem zakon ove države, prijavio se, dobio frekvenciju i sad, kaže, ima konkurenciju u ''Televiziji Preševo'' koju pomaže opština Preševo.
Ne razumem uopšte, znači, lepo vam kažem, čini mi se da ta vaša priča polako gubi tlo. Mislim da vam je to jasno posle pisma koje vam je uputio ambasador SAD i ambasador Velike Britanije. Ne znam da li vaše kolege Albanci znaju za pismo koje ste dobili? Mislim da je jasno da ta politika koju vi ovde malopre propagirate i koju propagirate dole u Preševu i Bujanovcu, da jednostavno ta politika više neće moći da opstane. Nemam nameru da pristanem na to da vam se da još 60 miliona dinara, niti tih 60 miliona dinara vama znače mnogo, da li ćete imati 270 ili 330 da raspolažete u Preševu i Bujanovcu i Medveđi, to ne znači vama mnogo.
Vaš amandman je usmeren samo da se meni vežu ruke i da kao predsednik Koordinacionog tela budem najobičniji potpisnik računa koji ćete praviti vi u Preševu i u Bujanovcu. Hvala vam.

Mudar je vaš govor gospodine Nikoliću, drago mi je što tako rezonujete, jedino nije mudro što ste pokušali malo drugačije da kvalifikujete ovo što govorim ovde.
Ovde govorim o novcu, govorim o tome koliko je život Albanaca napredovao za osam godina na osnovu toga što je Republika Srbija, što su građani ove države dali 64 miliona evra ekstra novca dole albanskim liderima u Preševu, Bujanovcu i u Medveđi, a gde je mešovita multietnička vlast. Nisam digao ruke, samo sam rekao da neću više stvarno nikoga da molim. Gospodin Halimi meni postavlja malo, malo, pa novi uslov. Kao da Republika Srbija ne može da živi ukoliko, eto Koordinaciono telo ne dođe, gospodine Halimi, i njegove kolege iz njegove partije.
Rekao sam da ima dole i drugih partija, ima drugih Albanaca dole. Nisu svi Albanci sledbenici gospodina Halimija u ovoj politici. Mislim da bi bilo još manje kada bi imali informacije o tome koliko je Republika Srbija učinila, a koliko su oni dobili od toga što je Republika Srbija učinila. Ne idem helikopterom, ne znam šta vam znači ta upadica, ne idem helikopterom, zašto bi išao, idem kolima kao i svako normalan.
Dakle, lep je bio ovaj vaš govor da vas predstavi u svetlu kako želite da se predstavite, to poštujem, pozdravljam. Niko ovde ne preti gospodinu Halimiju. On je narodni poslanik i dobrodošao je. Neću da dozvolim da gospodin Halimi uspe u opstruiranju rada Koordinacionog tela tako što će progurati svoj amandman i ono malo novca što država treba da raspolaže dole, da i time raspolažu Preševo, Bujanovac i Medveđa. Videli smo kako izgleda njihovo raspolaganje.
Hoćete još jedan podatak? Tako se dogovorimo da se gradi put. Gradi se put Lučani-Dobrosin, isključivo albanska sredina, nije sporno i treba da se gradi jednako za sve sredine, mada to baš i nije bio slučaj, ali hajde. Treba da se gradi, kaže, dajte vi iz Koordinacionog tela 21 milion, a mi ćemo da damo iz našeg budžeta ostatak. Znate šta se desilo? Koordinaciono telo da 21 milion i 700 hiljada dinara, a Bujanovac opet ne da para. Onda dođu i kažu, propadaju radovi, istina, propadaju radovi, stvarno, stoje radovi, počinju kiše, propada, nije put završen, znate i sami! Kako ćemo, šta ćemo, a na kraju se dođe do toga da PZP tamo uradi besplatno, a i dalje se opet verovatno računa da to pokrije država Srbija.
Samo kažem, dajte da ustanovimo odgovornost. Nije odgovornost za život u Preševu, Bujanovac, u Beogradu, jer Beograd je učinio sve što je mogao, nije odgovornost za rad Koordinacionog tela samo moja. Hajde da vidimo šta su gospodin Riza Halimi i njegove kolege uspele, dajte neka izađu i neka kažu, evo, od para koje smo dobili, mi smo na taj način opredelili život u Preševu i Bujanovcu. Otvorili smo toliko novih radnih mesta. Otvorili smo toliko industrijskih zona. Uradili smo plansku dokumentaciju. Pogledajte koliko ovde ima ljudi koji su bili predsednici opština i svi znaju o čemu pričam. Bio sam predsednik opštine i vaša stranka i sve druge stranke imaju toliko opština kojima rukovode i svi znate o čemu pričam. Ne, njihova politika se svodi samo na izjave o navodnoj ugroženosti prava.
Kada sam postao ministar, Preševo i Bujanovac, nekim čudnim spletom okolnosti, nisu imali pravo da upotrebljavaju pečate na svom jeziku, dvojezične. Da li mislite da me gospodin Riza Halimi ili neko drugi zvao da mi ukaže da je moj prethodnik, gospodin Lončar, propustio to da ispravi? Ne. Setio sam se sam da to ispravim! Pitam vas zašto, zašto to nije tražio gospodin Riza Halimi od mene. Imali smo sjajan odnos i pre toga. Zašto nije pozvao telefonom i rekao, ministre, ispravite to, kako nam ne date pravo na pečate. Ne, ne odgovara mu. Ne odgovara mu! To je ono što nisam ja prozreo.
Mnogi su prozreli, a pogotovo ovi međunarodni subjekti koji učestvuju u rešavanju tih problema u Preševu i Bujanovcu. Oni su prozreli da gospodinu Halimiju odgovara status kvo. Jer, ako se pomerimo iz tog statusa kvo, onda idemo u neka nova vremena, nova politika traži nove ljude, verovatno, nove teme se nameću, zaposlenost, obrazovanje, civilni sektor. To su teme koje interesuju Koordinaciono telo.
E, zato se gospodine Halimi i ja ne slažemo. Različito gledamo na stvari. Njih interesuje da im prebacimo stotine miliona i da oni asfaltiraju ulice, gde oni hoće da asfaltiraju misleći da će time nešto promeniti. Ništa se nije promenilo. Dakle, 64 miliona evra nije pomoglo ništa, ništa. Doveli smo dotle da nam čak i deca idu u različite škole. Sada gospodinu Halimiju smeta što želim da radim drugačije.
Ja želim drugačije da radim. Neću da vi budete monopolista svega dole. Neću da vi budete taj koji će odlučivati o životu dole. Hoću da zadržim 20% tog budžeta i da država Srbija, Vlada, može da pomogne nekom dole, da može Romima da nabavi udžbenike. Nijedno romsko dete nema udžbenike, nema iz čega da uči.
Hoću da albanskoj deci obezbedim udžbenike za fakultete. Neću da mladi Albanci idu da studiraju ne znam gde. Hoću da mladi Albanci studiraju tu kod kuće, na svom jeziku. Hoću da kupim mašine za prevođenje, hoću da platim prevodioca. Da li vam smeta to? To vama smeta? Hoću da uvedem stipendije. Koliko ste stipendija kao opština Preševo i Bujanovac dali? Ne, nego ste išli službenim kolima u Prištinu da dogovorite 190 mesta za studiranje tamo i išli ste u Tiranu da dogovorite još 175 mesta za studiranje tamo, a ja neću da tu decu šaljem tamo ili bilo gde drugde. Hoću da studiraju tu, kod kuće. I meni ovaj novac treba da im obezbedim to studiranje.
Sa vama ili bez vas, mladi Albanci će moći da studiraju i u Bujanovcu, moći će da studiraju i u Preševu i na svom jeziku, i fakultet koji zaista vredi i čija diploma zaista vredi. Po Bolonjskoj deklaraciji moći će sa tom diplomom da idu svuda u svetu. Nudiću stipendije da ta deca ostanu da unaprede svoj kraj, da sutra dobijemo pravnika koji će bolje voditi sporove nego vaš pravobranilac koji je uspeo da izgubi od islamske zajednice 300 hiljada evra.
A vi treba da objasnite šta imate protiv ove politike. Zašto ne želite da se to radi na ovaj način. Neću se više javiti za reč. Samo molim narodne poslanike da ne prihvate amandman gospodina Halimija, jer taj amandman znači status kvo. Taj amandman donosi korist samo njemu i toj politici. Ovaj budžet koji smo napravili, makar i ovako sužen i siromašan i skroman, daje šansu toj deci, daje šansu i Romima, daje šansu Albancima, daje šansu mladim Srbima. To je naš program, da dole život učinimo stvarnim, da dole tri opštine mogu da žive same od svog rada, a ne da postoji to koordinaciono telo.
Moj cilj je da Koordinaciono telo za nekoliko godina prestane da postoji. Moramo da osposobimo tri opštine da budu samostalne u svom razvoju. Opština Medveđa je to uspela, vrlo brzo ćemo otvoriti rudnik Lece, otvorićemo fakultet, opština Medveđa će imati manje-više rešene probleme, a ne sve, živeće kao i druge opštine u Srbiji, ali neće biti potreba za intervencijom Koordinacionog tela. Da li ćemo to uspeti u Preševu i Bujanovcu? Ja vam kažem da hoćemo. Samo će ići malo teže zbog toga što ne želite da se to reši. Hvala. (Aplauz.)

Evo, ''osvestio sam se'', kako kaže koleginica. Nije potrebna saglasnost predsednice Skupštine da bih primio poklone, nego moja, kao poklonoprimca. Primio sam vaš poklon i hvala vam što ste mislili na mene.
Ne slažem se sa gospodinom Martinovićem i sa gospodinom Buhom u vezi sa njihova dva amandmana.
Donekle razumem razloge zbog kojih su podneli taj amandman, ali rekao bih nekoliko stvari vezano za njihove diskusije i diskusije koje su se, vezano za te amandmane, čule.
Mi ovde samo usklađujemo Zakon o državnim službenicima sa članom 20. stav 1. Zakona o Zaštitniku građana. Mislim da je gospodin Martinović postavio pravo pitanje - zašto to nije 2005. godine učinjeno?
Ne znam zašto to nije 2005. godine učinjeno. Tada su ove zakone radili različiti organi, jedno je Sekretarijat za zakonodavstvo, a drugo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, ali kao što znate, 2005. godine sam ja bio ovde narodni poslanik, opozicioni, i ne mogu da znam zašto je došlo do te neusklađenosti ova dva propisa.
Drugo, gospodin Martinović postavlja pitanje zašto preporuka Zaštitnika građana nije imperativnog karaktera, zašto organ koji je postavio državnog službenika na položaj, odnosno funkcionera (kako piše u Zakonu o zaštitniku građana), nije dužan odmah i da ga razreši? Zbog toga što i inače u prirodi Zaštitnika građana nisu takva ovlašćenja ni po jednom osnovu.
Zakon o Zaštitniku građana poznaje sledeću proceduru: Zaštitnik građana, po sopstvenoj inicijativi ili na predlog neke stranke, proverava da li je došlo do povrede prava građana od strane nekog upravnog organa, recimo, ili neke organizacije koja vrši javna ovlašćenja. Ukoliko utvrdi da je došlo do povrede prava, on daje preporuku i nakon dva meseca čeka obaveštenje da li je postupljeno po toj preporuci.
Ta preporuka može jedino da ima sledeću posledicu - ukoliko je povreda prava težeg karaktera, onda on može da predloži razrešenje tog lica ili da predloži vođenje disciplinskog postupka.
Dakle, on i inače nikada, ni u jednom slučaju, u njegovoj prirodi nije da on može da traži nečije razrešenje, da je neko dužan da postupi po njegovom zahtevu. Dužni smo da sarađujemo s njim, ali niko nije dužan da po zahtevu Zaštitnika građana razreši onog službenika, odnosno funkcionera koga je postavio. Glavni instrument Zaštitnika građana, kao jedne demokratske institucije, jeste javnost. Zaštitnik građana, u nekoj krajnjoj instanci, o problemu na koji naiđe obaveštava javnost i obaveštava Narodnu skupštinu. Može da podnese izveštaj Narodnoj skupštini.
Tako deluje Zaštitnik građana i zbog toga nismo mogli da predvidimo da on kaže - razrešite pomoćnika ministra, i da sada Vlada Republike Srbije, recimo, razreši pomoćnika ministra. Prosto, to nije njegova nadležnost, on nije nadležan za postavljenje i razrešenje. Za to je nadležan organ koji je, u konkretnom slučaju, ovlašćen zakonom. Važno je bilo da ovo pojasnimo.
Ne znam zašto je ovoliko sporno usaglašavanje Zakona o državnim službenicima i Zakona o Zaštitniku građana. Ako je prihvaćen Zakon o Zaštitniku građana, ako su njemu data ova prava, ako se ta prava u praksi ne realizuju, odnosno jesu u koliziji sa Zakonom o državnim službenicima, podsetiću vas da su, kada je u pitanju razrešenje državnih službenika, razlozi navedeni taksativno i ograničeni su, odnosno imamo zatvoren sled. Zašto je sad sporno da mi to proširimo i ovim pravom Zaštitnika građana?
Mislim da je vlast ta koja se plaši Zaštitnika građana. Vlast je ta koju Zaštitnik građana može da žulja, isto kao Poverenik za informacije, isto kao Odbor za sprečavanje sukoba interesa (koji uskoro prestaje sa radom, kako je predviđeno). Ali, kad pogledate, to jeste tako. Ako mi dajemo njemu neku veću snagu, veća ovlašćenja, ne treba to tumačiti na bilo koji drugi način nego upravo na taj da se pojača njegova uloga, kao principijelno pitanje, a ne kao pitanje neke dnevnopolitičke koristi. Dakle, opozicija i građani su ti kojima odgovara da se ovakvi organi osnažuju, jer su upravo oni ti koji u ovom demokratskom društvu čuvaju prava građana od prevelikih ovlašćenja vlasti ili mogućnosti zloupotrebe vlasti.
Što se tiče pitanja broja, koji je malopre kolega pomenuo, nisu svi ljudi koji su plaćeni iz budžeta državni službenici. Ovaj zakon obuhvata svega pet posto ukupnog broja ljudi koji primaju platu iz budžeta. Najveći korisnici su zdravstvo i prosveta, pa tako dalje. Ali, ovaj zakon se odnosi na svega, kako ste malopre lepo rekli, 27.000 ljudi. To je 6% ukupnog broja ljudi koji primaju plate iz budžeta, verovatno je oko 1-2% ukupne javne potrošnje u ovoj državi.
Ovo više govorim zbog javnosti. Mislim da se neopravdano veoma često, u kontekstu te racionalizacije, upravo pominje sama državna uprava i onda ovih 27.000 ljudi nosi teret te ukupne javne potrošnje, koja je veoma velika. Ali, opet kažem, ovo je svega 1-2% ukupne javne potrošnje i ovi ljudi, na koje se odnosi zakon, su ljudi koji rade po ministarstvima i drugim organima državne uprave, bez ona četiri organa koja smo više puta pominjali.
Želim da vas obavestim, to sam rekao kad smo raspravljali o zakonu u načelu, da ću predložiti Vladi da jednom mesečno razmatra izveštaj koliko je zaista pokrenuto konkursa za popunjavanje položaja. Moram reći da sam taj zaključak predložio Vladi i od sada će Vlada jednom mesečno imati izveštaj o tome koliko je pokrenuto konkursa za popunjavanje položaja. Razlog za to je taj što imamo oko 300 položaja koji su nepopunjeni i da pokušamo u ovom poslednjem, da kažem (ne verujem da bi posle bilo normalno pokušavati ponovo, ukoliko ne dođe do pada Vlade), dakle, da pokušamo napokon da završimo s tim postavljenjima na položaje.
Ne mogu da krivim nikoga zašto nije izvršeno postavljenje na položaje. Dve vlade su pale u međuvremenu. Ne možemo reći ko je konkretno odgovoran ako imamo u vidu da su ovi zakoni predvideli neverovatno komplikovanu proceduru postavljenja na položaje, koja traje, kako sam prošli put ovde rekao, najmanje 87 dana.
Jedna druga tema se tu stalno otvara – ako je zakon usvojen 2005. godine, kako je moguće, kako je i kolega Martinović rekao, da četiri godine nakon toga mi nemamo u život sprovedene odredbe tog zakona, barem one najznačajnije, koje se odnose na depolitizaciju? (Ja sam bio opozicija kada je donošen taj zakon.) Tu se postavlja pitanje koliko taj zakon odgovara stvarnosti, da li je to postavljeno onako kako treba, da li odgovara realnosti. Postavlja se pitanje šta je generalno sa pravnom normom koja ne može da zaživi.
Mi ovde imamo pravne norme koje imaju tešku muku da zažive i imamo opravdanje jer su dve vlade pale. Vlada kojoj prestane mandat ne može da postavlja državnog službenika na položaj. To je odredba člana Zakona o Vladi, to je normalno i tako treba da bude. Zaista ne mogu da kažem da je neko konkretno kriv. Problem je verovatno u tome što su vlade padale. Da smo imali jednu vladu u kontinuitetu, mogli bismo da kažemo toj vladi - gospodo, vi ste krivi što nisu izvršena postavljenja.
U situaciji kad su vlade padale ne možemo reći da je neko kriv što nisu izvršena postavljenja ako za to imamo rok 87 dana od momenta kada organ odluči da popuni položaj. Da li je moglo više od ovih 50 da se postavi? Verovatno jeste.
Ali, još jedna stvar je veoma bitna kada govorimo o reformi državne uprave. Ne može jedan organ biti odgovoran za reformu državne uprave. Često se ovde pominje kako su građani nezadovoljni procedurama.
Procedure su utvrđene raznim sektorskim zakonima - Zakonom o planiranju i izgradnji, Zakonom o lekovima... toliko je zakona, svaki utvrđuje neke procedure koje sprovodi ta administracija. Nije administracija kriva ako je procedura takva da je ona sama po sebi komplikovana, ako treba prikupiti 20 i nešto dokumenata da biste uopšte... Tu se neopravdano vrši kritika državne uprave kao takve zbog sprovođenja procedura koje nije ona sama izmislila, ona samo sprovodi te procedure.
Ovde je lepo ukazano, potpuno se slažem sa kolegama koje su rekle da su problemi naše državne uprave, između ostalog, i edukacija, raspon plata, odnosno motivacija ljudi koji rade. Često se u javnosti kroz medije stvara neka vrsta besa prema tim ljudima koji rade u državnoj upravi. Oni zaista rade za plate koje startuju sa nekih 15-16 hiljada dinara. Plate jesu male, ljudi nisu motivisani, a stručni kadrovi beže iz državne uprave.
Državna uprava je osiromašena, kadrovski osiromašena i samim tim je u značajnoj meri onesposobljena da ponese teret reformi, tranzicije i svega toga što karakteriše vreme u kojem mi živimo. Ali, danas reći da treba povećati plate u državnoj upravi, naravno da je nemoguće. Mi se danas nalazimo u vremenu kada svako mora da štedi i kada će biti teško svima, pa i onima u državnoj upravi. Prema tome, u ovom momentu o tome ne govorimo.
Ovde se često govori o tome kako bi trebalo otpustiti jedan broj ljudi iz državne uprave. Jedan broj ljudi iz državne uprave je nemoguće otpustiti tako. Nakon donošenja zakona ne postoji mogućnost reza za otpuštanje ljudi. Moguće je da se promenom akta o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji jedan broj ljudi učini viškom, odnosno neraspoređenim, onda su oni neraspoređeni šest meseci i onda imaju prava na otpremninu.
Te otpremnine su u ovom momentu, prema Uredbi Vlade, takve da bi za veliki broj ljudi to značilo pitanje buduće egzistencije. Ova 2009. je godina kada moramo vrlo oprezno pristupati takvim oblicima racionalizacije jer svaki pojedinačni čovek je određena sudbina, određena porodica i pitanje je kako i na koji način nekoga ostaviti bez posla.
Tu je odgovor na pitanje zašto smo krenuli u postupak prema lokalnim samoupravama.
Kada su u pitanju lokalne samouprave, možemo napraviti sinergiju dva budžeta - jedan je republički budžet, a drugi je opštinski budžet. Najmanje duplo veća otpremnina može da se ponudi ljudima koji budu hteli dobrovoljno, ponavljam - isključivo dobrovoljno, u 2009. godini da odu iz lokalne samouprave. Biće im ponuđene otpremnine koje su daleko veće nego što bi to bilo da se finansira samo iz jednog budžeta, odnosno iz budžeta Republike Srbije.
Zato smo se i opredelili za lokalne samouprave, zato što tamo možemo da imamo element dobrovoljnosti, definitivno, i zato što možemo to da učinimo a da od tih ljudi ne napravimo socijalne slučajeve. Nije cilj racionalizacije napraviti socijalne slučajeve, svakako ne u 2009. godini. Možemo ići i u druge oblike racionalizacije kada se stabilizuje ekonomska situacija, pa onda i prinudno ići na racionalizaciju putem mehanizama koji podrazumevaju promenu tih unutrašnjih akata i činjenje jednog broja ljudi viškovima, ali u ovoj situaciji mislim da je to nehumano i ja, kao ministar, svakako to neću učiniti.
Dakle, zato smo se opredelili za lokalne samouprave, zato što tamo možemo da napravimo sinergiju dva budžeta i možemo ići isključivo na dobrovoljno napuštanje radnog mesta, nikako da nekoga ostavljamo bez posla u 2009. godini.
Što se tiče konkursa koji su završeni, takođe smatram da bi bilo dobro da oni koji su završeni budu postavljeni na položaje, ali to zavisi od rukovodioca organa i to kolega koji je predlagao zna.
Mislim da sam ovim obuhvatio sve ono što se čulo u dosadašnjoj diskusiji. Pozivam gospodina Buhu i gospodina Martinovića da prihvate ovu argumentaciju. Razumem kritike opozicije na ono što sam i ja kritikovao kada sam bio opozicija ili što bih kritikovao kada bih bio opozicija, a što biste vi svakako radili kad biste bili vlast, a to je produženje roka za postavljenje na položaje. Ali, molim vas da sagledate ovu situaciju sa Zaštitnikom građana upravo na ovaj način na koji sam vam sad prezentirao.
Prosto, želimo da uskladimo član 20. stav 1. Zakona o Zaštitniku građana sa Zakonom o državnim službenicima i damo tu šansu Zaštitniku građana da, kada naiđe na bahatog državnog službenika, da preporuku za njegovo razrešenje.

Razumem vas, gospodine Martinoviću, ali to je suština. To je ono kako je i ustrojen naš Zaštitnik građana, ne samo kada su u pitanju državni službenici, nego kada su u pitanju svi funkcioneri, kako stoji u Zakonu o Zaštitniku građana.
Tako je to postavljeno, takva je njegova pravna priroda, takva je njegova suština. Nakon njegove preporuke nigde nije imperativno razrešenje. Takva mu je priroda. Šta da radimo? Njegova pozicija je takva.
On je taj koji javno dođe i kaže - preporučujem to i to. Da li će organ da se složi s tim ili neće, to je na organu, ali ne samo na Vladi, na bilo kom. Tako je postavljeno, to mu je pravna priroda, takav je.
Javnost je njegovo oružje. On nije organ zakonom ovlašćen da razreši nekog. Postoje organi koji postavljaju i razrešavaju neke ljude, a njegovo je, kao predstavnika, na neki način, ove skupštine, građana, da može da ukaže na propuste i da traži da se ti ljudi razreše, a razrešava isključivo onaj koji postavi. Taj nosi odgovornost pred javnošću.
Slažem se s vama, možda bi drugačije bilo efikasnije, ali ne možemo drugačije. Ovo mu je pravna priroda, ovako je postavljen naš Zaštitnik građana i mi samo usklađujemo sa tim načinom na koji oni postavljaju.