Dame i gospodo narodni poslanici, predložio sam da se u članu 98. stav 1. reči "i plati onu cenu koju je on ponudio i tako redom" zamenjuju rečima "pod uslovom da plati 70% od procenjene vrednosti stvari", a ne 30% kako može doći u praksi.
U stavu 2. reči "postupiti u skladu sa članom 97. ovog zakona" zamenjuju se rečima "ponoviti postupak". Predloženo rešenje vodi skandalu i izigravanju nadmetanja i nameštanja između prvog i drugog ponuđača, a što je u sudskoj praksi čest slučaj i u upravnom postupku na primer kod izdavanja u zakup poljoprivrednog zemljišta, kada su se dogodili brojni skandali i korupcija, ponuđači sa najvišom i najnižom cenom zakupa se dogovore.
Dakle, kažu ovako, nas dvojica idemo da licitiramo i ja nudim 40 hiljada za hektar poljoprivrednog zemljišta, a ovaj kaže, ja nudim 15 hiljada.
Onaj prvi koji je nudio 40 hiljada za hektar po godini, on odustane i šta se dešava? Ovaj drugi koji je učestvovao u nadmetanju, on dobija hektar zemlje državne na korišćenje za 15 hiljada dinara. To je zabeležen slučaj u južnom Banatu, a država je u celoj Srbiji oštećena za grdne milijarde dinara. Manji bi bio deficit.
Gospođo Malović, proverite koliko je hiljada hektara državnog poljoprivrednog zemljišta izdato u zakup i uzmite uporedite opštinu do opštine, ili ovo je vaša parcela sa desne strane…

Što se tiče odredbi o ovlašćenjima ne samo sudskog izvršitelja, nego i izvršitelja, neprihvatljive su odredbe iz člana 97. do 102. u vezi člana 123. Predloga zakona, jer se tim odredbama omogućava da procenu vrednosti pokretnih stvari, a što je još opasnije sa mnogo težim i nesagledivim posledicama i procenu nepokretnosti vrši ne samo sudski izvršitelj, već i izvršitelj, kao fizičko lice koje po svom nahođenju određuje tržišnu vrednost predmeta izvršenja, a takođe i loše rešenje da se predmet izvršenja može na prvom nadmetanju prodati za svega 60% od početne procenjene cene, koju vrši sam izvršitelj i to bez veštačenja i sudskog učešća.
Za slučaj da prvo nadmetanje ne uspe, predmet izvršenja se prodaje za svega 30% od procenjene vrednosti, koju opet sam izvršitelj određuje. Evo jedan primer, kuća vredi 100.000 evra i sad je izvršitelj može prodati za 30.000 evra. Mislim da ovde nije dobro rešenje i da ovde treba da se prihvati ovaj amandman, jer mi poboljšavamo tekst ovim amandmanom, a s druge strane ništa koncepcijski bitno ne menjamo. U svakom slučaju, trudimo se da se zaštite prava i poverioca, a istovremeno i dužnika, bez da trpi štetu bilo ko.

Predložio sam da se u članu 105. stav 1. reči "predlog za sprovođenje izvršenja" brišu, kao i u stavu 4. reči "ili zahtevu izvršitelja". Isto to kao i amandman na član 104. jer se predlog za sprovođenje izvršenja odnosi na privatnog izvršitelja, a predlog za izvršenja bez reči sprovođenje se odnosi na sudskog izvršitelja, pa predlagač unošenjem reči "sprovođenje" praktično traži put kako prikriveno da prenese sudska ovlašćenja na privatno lice, što se u praksi svodi na uterivače dugova. Mi smo protiv toga i zato predlažemo da se prihvati ovaj amandman.

U članu 116. sam predložio da se ovaj član menja i da se njegov tekst poboljšava. Dakle, sud će pristupiti utvrđivanju vrednosti nepokretnosti po donošenju rešenja o izvršenju. Vrednost nepokretnosti utvrđuje se na osnovu procene veštaka, a mi predlažemo učešće veštaka, da se speče zloupotrebe, osam dana pre početka prodaje na ročištu za prodaju, zaključkom ponovo utvrditi vrednost nepokretnosti, ako stranka učini verovatnim da se ta vrednost znatno izmenila od dana prethodnog utvrđivanja vrednosti do dana prodaje.
Dakle, vidite, može se desiti da vrednost neke stvari ili vrednost neke nepokretnosti bude uvećana od prve licitacije i prvog pokušaja prodaje nepokretnosti do drugog i za 20 ili 30 posto. Ko bi tu pretrpeo štetu? Štetu bi pretrpeo dužnik, a istovremeno može se desiti i obratno, da izvršitelj procenu izvrši pogrešno i na taj način strankama se učini jedna velika nepravda i velika šteta, što je rizično ovo da se prepusti izvršitelju.

Gospođo potpredsedniče, predložio sam u amandmanu, koji se odnosi na član 123, da se promeni i da mu se poboljša tekst. Naime, opet je u pitanju jedna sumnjiva licitacija, sumnjivo nadmetanje, a preti opasnost da neko pretrpi štetu.
Predlažem da se na prvom ročištu za prodaju nepokretnosti ne može prodati ispod utvrđene cene. Ako se nepokretnost nije mogla prodati na prvom ročištu, sud će zakazati drugo ročište na kome se nepokretnost može prodati ispod utvrđene cene, ali ne manje od 30%.
Od prvog do drugog ročišta mora proći najmanje 30 dana. Stranke i založni poverioci mogu se sporazumeti izjavom datom na zapisnik kod suda, a ne kod izvršitelja, pred kojim izvršni postupak teče, ili drugog suda, ili izvršitelja, da se nepokretnost može prodati putem nadmetanja i za cenu nižu od utvrđene vrednosti, odnosno nižu od 70% njene vrednosti.
Opet se radi o utvrđivanju vrednosti stvari, kako pokretnih, tako i nepokretnih, bez veštačenja i bez suda, u odgovarajućem smislu, kako to do sada u našoj sudskoj praksi funkcioniše. Zato predlažem predlagaču da prihvati ovaj amandman. U svakom slučaju, zaštićuju se i garantuju veća prava stranaka u postupku.

Gospođo potpredsedniče, meni je drago što je gospodin Novaković tu, on kao čovek koji dosta dobro vlada pravom, pravnom materijom, kao kvalifikovan i stručan čovek može da razume ovaj amandman. Ne zameram onome ko nije imao bogatu sudsku  praksu, kao što je imao gospodin Novaković.
Predložio sam da se namirenje u izvršnom postupku izvrši sledećim redom: potraživanja obezbeđenja založnim pravom, potraživanja naknade za lične službenosti i stvarne terete koji se prodajom gase ako su nastali pre pokretanja izvršnog postupka; treće, potraživanja po osnovu zakonskog izdržavanja, ako se dokazuju izvršnim ispravama i ako su prijavljena najkasnije na javnom nadmetanju za prodaju; troškovi izvršnog postupka, ali troškovi izvršnog postupka u stvari treba da budu na prvom mestu; potraživanja izvršnih poverilaca po čijem predlogu je određeno izvršenje.
Založni poverioci se namiruju po redu, kako je to rekao prethodno gospodin Milovan Radovanović, koji su upisani kao založni poverioci i stvarnoga tereta u odgovarajuću javnu knjigu. Poverioci za lične službenosti namiruju se po redu sticanja prava službenosti.
Osmo, troškovi i kamate do donošenja zaključka o prodaji nepokretnosti kupcu, određeni izvršnom ispravom, namiruju se po istom redu kao i glavna potraživanja. Jedino što ovde ispravljam je da se troškovi izvršnog postupka prvo namiruju, pa sve ovo ostalo.

Predlažem da se ovaj član 138. briše, jer amandman na član 137. obuhvata odredbe koje su predložene u članu 138, pa je potrebno da te odredbe budu spojene sa članom 137. i na taj način dobijate jednu pravnu celinu.

Predložio sam ovaj amandman na član 147. da bi se stav 1. tačka 7. menjala, jer bi u članu 147. stav 7. trebalo da stoji: "primanja vojnika i pitomaca vojnih škola", a posle tačke 7. predlažem da se doda tačka 8, koja glasi: "Naknada za rad osuđenog u kazneno-popravnom zavodu, osim za potraživanja po osnovu zakonskog izdržavanja, kao i za potraživanje naknade štete prouzrokovane krivičnim delom osuđenog".
Predlagač nije dao nikakvo obrazloženje u odnosu na potraživanja koja su bila zabranjena zakonom, odnosno čiji je prenos zabranjen zakonom, što unosi zabunu jer nije jasno o kom se to potraživanju radi čiji je prenos zabranjen? To predloženu normu čini nejasnom za njenu primenu i čini je nemogućom da se primeni u praksi.
Predlagač u odredbama koje se odnose na izuzimanje od izvršenja nije imao u vidu veliki broj lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora, a koja primaju naknadu za svoj rad u zavodima, što bi bilo protivno načelu pravičnosti da se izvršenje sprovede i na minimalnim iznosima koja ta lica ostvaruju za svoj rad. Pogotovo ako imaju obavezu za izdržavanje lica po zakonu koji bi bili obavezni.
Zbog toga predlažemo da se ovaj amandman usvoji, jer on čini delotvornijom ovu odredbu zakona.

Gospođo potpredsedniče, dame i gospodo, predložio sam da se u članu 183. stav 2. posle reči "propisan" doda reč "ovim", a posle reči "zakonom" reči "kojima se uređuje budžetski sistem" brišu se. Ima ovo razloga što sam predložio.
Predloženom normom u članu 183. stav 2. Predloga zakona direktno se štiti dužnički lobi, koji čine korisnici budžetskih sredstava i onemogućava se izvršnim poveriocima da svoja potraživanja naplate od korisnika budžetskih sredstava, a što je u praksi čest slučaj, pogotovo kod subjekata koji su korisnici sredstava budžeta.
Po deset godina ili više radnici koji su ostvarili pravo na isplatu po presudama sudova nisu u mogućnosti da svoja potraživanja ostvare u onim pravnim subjektima nad kojima je Akcijski fond preuzeo upravu.
Isti je slučaj ako Ministarstvo odbrane duguje nekom fizičkom ili pravnom licu određeni novčani iznos, to ministarstvo će istaći prigovor i pozvati se na predloženu normu člana 183. stav 2. kako bi sprečio izvršenje, a poverioci ostaju kratkih rukava i ne uživaju nikakvu pravnu zaštitu, pa ispada da su uzalud vodili parnice 10, 15, pa i 20 godina.
Zato predlažemo da se ovaj amandman usvoji, jer on je smislen i poboljšava tekst zakona, pogotovo kada vlasnici budžeta i korisnici budžeta duguju radnicima i građanima određene iznose po raznim osnovama.

Predložio sam da se u članu 187. stav 2. posle reči "izvršenje" umesto tačke stavi zapeta i dodaju reči "pod pretnjom izricanja novčane kazne odgovornom licu te organizacije iz člana 51. ovog zakona". Zašto?
Predloženo rešenje je nedelotvorno, imajući u vidu da predlagač nije predvideo novčano kažnjavanje odgovornog lica u organizaciji za prinudnu naplatu, koja organizacija u praksi ometa izvršenje, jer u velikom broju slučajeva se ne može uspostaviti čak ni telefonski razgovor, niti telefonska veza s tom organizacijom, čiji su brojevi stalno zauzeti ili se na telefon niko ne javlja, a građani obijaju pragove danima, tih organizacija, tražeći obaveštenja za svoje predmete, pa ih npr. u Kragujevcu ne mogu dobiti mesecima i tako da građani ostaju u situaciji da ne mogu da naplate svoje potraživanje.

U članu 233. sam predložio određene izmene i time sam pokušao da se obezbedi, pre svega, uspešno sprovođenje izvršnog postupka, jer predloženo rešenje nije delotvorno, ne obezbeđuje u dovoljnoj meri efikasnost izvršenja i zaštite prava interesa deteta, jer predlagač ne sankcioniše lice koje po drugi put ometa izvršenja, a koje, po predlogu predlagača, može da se ponavlja unedogled ali bez sankcija.
Dakle, nužno je ovaj amandman, gospođo Malović, usvojiti. On štiti prava deteta. To je vrlo važno. Ne znam da li ćete se složiti sa mnom, možda ovde improvizujem, ali ne improvizujem jer se radi o zaštiti deteta. Zato kažem da u tom izvršnom postupku treba prevideti ovu sankciju koju sam dao u predlogu, a i u prethodnom važećem zakonu ovo rešenje je zapravo i predviđeno. Trudio sam se da ovo uđe u zakon još 2000. godine.

Gospođo Malović, odredbe člana 252. do člana 256. Predloga zakona u direktnoj su protivpravnosti i protivrečnosti sa odredbama 142. i 143. Ustava Republike Srbije, čije odredbe propisuju samostalnost, nezavisnost i jedinstvenost sudske vlasti na teritoriji Republike Srbije.
Jer ti propisi izričito normiraju da sudska vlast pripada samo sudovima, pa se ista ne može preneti na preduzetnike, tj. fizička lica, kakav je pravni status izvršitelja po Predlogu zakona, a koja se prenosi na izvršitelja odredbama člana 252. do 256. Predloga zakona, čime se urušava pravni poredak Republike Srbije i njen Ustav.
Mislim da je moguće da će se ovaj predlog zakona i zakon ukoliko bude usvojen u ovakvom tekstu naći na oceni ustavnosti našeg Ustavnog suda.

Cilj ovog amandmana je da se onemogući preuzimanje sudske vlasti od strane drugih subjekata mimo suda, mimo Ustava i mimo zakona. Zbog toga predlažem da se odredba člana 254. briše u celosti, jer se ovim krši Ustav i narušava se sudska vlast. Ne može se sudska vlast čerupati, niti se ona može parčati.

Gospođo ministre, članice EU koje su potpisivale razne sporazume, pa i u oblasti sudske saradnje i izvršenja sudskih odluka, mogu vam reći da ne obavezuju druge države kako treba da ih urede, iako je prethodni ministar potpisao taj sporazum ili ugovor bilateralni, on ne obavezuje članice EU da se bave izvršenjima na ovakav ili sličan način.
Oni sprečavaju takva izvršenja i primenu odredaba bilo kog sporazuma koji su u suprotnosti sa ustavom članice EU. Nijedna neće primeniti bilo kakvu odredbu ukoliko je ona u suprotnosti sa ustavom domicilne zemlje.
Predložio sam da se u članu 260. stav 5. reči "shodno primenom odredaba o dostavljanju" zamene "ličnom dostavom". Nema druge, nema oglasne table, jer ta oglasna tabla će mnoge građane Srbije da u crno zavije, pogotovo dužnike koji nisu u kući i koji nisu imali prilike da dobiju blagovremeno obaveštenje od suda.
Osim toga, ovo što je kolega iz DSS Palalić rekao, molim vas, u pravu je. Nemojte ovolika ovlašćenja davati izvršitelju, on je fizičko lice i nije ustavna kategorija. Njemu otvarate vrata da vrši brojne zloupotrebe. Njega ne kontroliše sudija, već mu zakon kaže da on donosi odluke. On donosi zaključke. Zaključak je odluka, znate?
Još, onda, izrađuje odluke koje se tiču prigovora ili žalbi. To nije u redu i nije dobro. Ti izvršitelji nisu podobni u ovo vreme, bar prema našem nacionalnom zakonodavstvu i prema našoj sudskoj praksi, a trebalo je samo da pojačate sudove, da pojačate broj izvršitelja i broj izvršnih sudija, ali da se vrši nadležna kontrola iz nadležnog suda. Na taj način ne bismo imali ovakvu situaciju kakva jeste.
Inače, oglasna tabla, to će biti propast za obe stranke. Mi samo strankama garantujemo, a građani Srbije treba da znaju ovo, da im je jedina garancija sud i lična dostava.

U članu 312. stav 1. predložio sam da se menja. Izvršitelj treba samo da sprovodi odluke suda, a ne kako je to u predlogu člana 312. stav 1 – izvršitelj vrši javna ovlašćenja koja su mu poverena ovim zakonom.
Na šta ovo liči? Otkud ovakva ovlašćenja odjedared, ovako u naručje izvršitelju, uterivači dugova, fizičkom licu. Vidite li vi ovo? Znate li da je ovo u suprotnosti sa članom 142. i 143. Ustava Republike Srbije? Je l vi znate da ovo javno ovlašćenje koje vi na tog uterivača dugova i izvršitelja prenosite jeste ustavna kategorija i isključivo spada u nadležnost suda?
Ko se igra sa nadležnošću suda? Ko se igra sa Ustavom? Koje su ovo novotarije koje idu na štetu pravnog poretka Srbije? Nemojte, molim vas. Brišite ovo. Izvršitelj, možete da mu date samo ovlašćenje da on sprovodi odluke suda i ništa više. Bez sudije sve je nesigurno. Zadiranje u sudsku vlast, kako to predviđa član 142. i 143, to je katastrofa. Rušimo svoj ustavni i pravni poredak.