Gospođo potpredsedniče, gospođo ministre, nova rešenja koja se nude u Zakoniku o krivičnom postupku ne daju uverenje da će to biti krivični postupak u skladu sa Ustavom Republike Srbije i sa međunarodnim ugovorima, ratifikovanim od strane Srbije i drugih država.
SRS ima brojne primedbe na predlog i projekat ovog zakonika. Osim brojnih modifikacija postojećih odredaba Zakonika, više neuspešnih, koje ćemo mi u amandmanima prikazati, nego uspešnih.
Predlog predviđa jedan broj novih odredaba koje do sada u važećem zakoniku nismo imali. Među njima posebnu pažnju zaslužuju odredbe o novoj organizaciji prethodnog postupka i o procesnoj zaštiti svedoka.
Najkrupnija novina koja se predlaže u predlogu je prelazak na novi tip prethodnog, tj. istražnog postupka. U procesu donošenja novog predloga zakona o krivičnom postupku, za taj veoma ozbiljan poduhvat još se nisu stekli potrebni uslovi. U procesu izgradnje pravne države, u još nestabilnim političkim prilikama, sa još nereformisanim javnim tužilaštvom i policijom, čija je organizacija još uvek zasnovana na ideološkim kriterijumima, istražni sudija, iako tehnički neopremljen i slabije efikasan, je sigurni organ za vođenje istrage i neuporedivo bolji zaštitnik ljudskih prava i prava od bilo kog izvršnog organa i organa uprave vlasti. Kod nas su još uvek političke prilike nestabilne, ljudska prava su internacionalizovana, a naročito posle ratifikacije Evropske konvencije o njihovoj zaštiti, pa postoji opravdana bojazan da bi izvršno-upravni organi često mogli da zloupotrebe ovlašćenja ako bi im se ovim predlogom zakona u sadašnjim okolnostima ta ovlašćenja dala.
Naša država je pristala da odluke njenih organa podležu kontroli Evropskog suda za ljudska prava, što je bio osnovni razloga za uvođenje istražnog sudije. U uslovima ekstremne međunarodne kontrole svi državni organi vlasti su dužni da podjednako budu obazrivi i pažljivi prema građaninu i njegovim ljudskim pravima. I pored toga, novoj organizaciji krivične istrage ne treba pristupiti brzopleto i pre no što se argumentovano odgovori na pitanje da li je promeni zaista došlo vreme. Naročito treba objektivno utvrditi da li su stvoreni svi potrebni uslovi za takvu transformaciju krivičnog postupka, ne samo politički, već i u pogledu organizacije državnih službi koje treba da prihvate istragu, posebno da li je javno tužilaštvo organizovano kadrovski i tehnički spremno za takav veliki poduhvat?
Naravno, pitanje je da li je ovim predlogom zakona pripremljena normativna podloga za prelazak na novi model krivične istrage dovoljno proučena, prihvatljiva i adekvatna? U predlogu predloženi model istražnog postupka se sastoji od dve između sebe povezane faze, prethodne istrage i istrage. Prethodna istraga se vodi kada postoje osnovane sumnje da je izvršeno krivično delo i dok učinilac još nije poznat. U njoj se preduzimaju dokazne radnje, ali i druge, npr. pritvor, ali koje imaju dokaznu snagu u daljem krivičnom postupku, tj. na njihovim rezultatima se može zasnivati sudska presuda, što je apsolutno neprihvatljivo. Te radnje se preduzimaju u odredbama Zakona o krivičnom postupku, po pravilu od strane javnog tužioca, koji njihovo obavljanje može poveriti organima unutrašnjih poslova. To je ono što je vrlo opasno.
Po pravilu, od strane javnog tužilaštva pojedine dokazne radnje u prethodnoj istrazi obavljaju organi unutrašnjih poslova samostalno – privremeno oduzimanje predmeta, pretresanje stana, a pod određenim uslovima daje im se ovlašćenje da mogu obavljati uviđaj i odrediti veštačenje koje ne trpi odlaganje. Istragu sprovodi nadležni javni tužilac, po ovom vašem predlogu, samostalno, ali za izdavanje naredbe o pretresanju stana i lica, naredbe za privremeno oduzimanje stvari i naredbe za obdukciju i eshumaciju leša ovlašćen je istražni sudija na predlog javnog tužioca. Međutim, i ovoj je, po mišljenju SRS, apsolutno neprihvatljivo.
Iz odredaba predloga se vidi da se u istrazi preduzimaju dokazne radnje, kao što su saslušanje okrivljenog, uviđaj, saslušanje veštaka, pretresanje stana, saslušanje svedoka, ali nigde ne piše da li te radnje imaju snagu samo u istrazi ili u glavnom postupku. To znači, ako se ove radnje preduzimaju u predistražnom postupku, da ih sutra neko može upotrebiti kao osnovno dokazno sredstvo, dakle, u kontradiktornom postupku, da bi se na tim dokazima mogla doneti presuda, što bi apsolutno, po našem mišljenju, bilo protivustavno.
Osim što izdaje naredbe o pretresanju stana i lica, privremenom oduzimanju stvari, za obdukciju i eshumaciju leša, rešenje o određivanju pritvora, istražni sudija, doduše, odlučuje o žalbi protiv rešenja o sprovođenju istrage. Na predlog javnog tužioca izriče disciplinske kazne pojedinim učesnicima istrage i preduzima dokazne radnje koje se na pretresu ne bi mogle preduzimati. On sprovodi i ostale dokazne, na predlog javnog tužioca i drugih ovlašćenih tužilaca. Oštećeni kao tužilac jedino od njega može tražiti sprovođenje određenih radnji. Pre podnošenja optužnice, odredbe predloga o prethodnoj istrazi i istrazi teško da bi se mogle oceniti kao zadovoljavajuće. One nemaju ni suštinskih, ni pravno-tehničkih nedostataka, na koje SRS ukazuje.
Radnje prethodne istrage trebalo bi da su u suštini neformalni policijski izviđaj, a to vam je, gospođo ministre, slučaj u Francuskoj, Nemačkoj i u Italiji. Preduzimanje tih radnji ne bi trebalo ni da bude regulisano u Zakoniku o krivičnom postupku, jer je to već uređeno Zakonom o policiji. Da li se slažete, gospođo ministre, sa tim? Mislim da bi trebali, a vi imate u vidu i tu činjenicu koja su ovlašćenja policije prema Zakonu o policiji. Dakle, te radnje se preduzimaju po službenoj dužnosti organa unutrašnjih poslova, ali bi moralo biti predviđeno da ti organi preduzimaju i po zahtevu javnog tužioca, kome su potrebne da bi mogao vršiti svoje dužnosti.
Prethodna istraga se ne otvara nikakvom formalnom odlukom, protiv koje bi lice, prema kome se vodi, imalo mogućnosti da upotrebi pravni lek i zbog koga ona za to lice ne sme imati nikakvih posledica, a još manje se saslušanje svedoka i osumnjičenog iz te faze postupka mogu tretirati kao formalne procesne radnje, uz to još i sa dokaznom snagom u budućem postupku. Za tim saslušanjima nema ni stvarne potrebe, jer odmah iza tog neformalnog postupka sledi formalna istraga u kojoj se sve to može regularno preduzeti. U tim preliminarnim izviđajima dovoljno je prikupiti obaveštenja i prikupiti druge policijske radnje, usmerene na otkrivanje krivičnog dela i učinioca, a lice prema kome se taj postupak vodi za sve to ne mora ni znati. Saslušanje svedoka i osumnjičenog, osim od strane javnog tužioca, za potrebe donošenja rešenja o otvaranju istrage, apsolutno ne dolazi u obzir. Ta ovlašćenja organ uprave ne bi trebao da ima.
Dakle, gospođo ministre, nema nikakve potrebe u novi model prethodnog postupka preslikavati današnji predkrivični postupak, a uz to ga još i učiniti formalnijim nego što je do sada. Jedino je bilo dopušteno angažovanje istražnog sudije da preduzme one dokazne radnje koje se kasnije ne bi mogle preduzeti. Nije potpuno jasno šta se prema Predlogu ovog zakona razume kao pojam krivičnog postupka i kada on otpočinje. Radnje i mere prethodnog postupka mogu biti prepuštene upravnom organu. Dakle, upravnom organu, ali tek kada se odvoje od odlučivanja o slobodama i pravima građana, što u pravnoj državi pripada samo i samo sudu. Zbog toga se svaka nesudska istraga mora cepati na dvoje.
Organima uprave se ne može poveriti samo da preduzimaju istražne radnje u operativnom smislu, a sudu se mora ostaviti da odobrava i kontroliše primenu prinude koja je potrebna za preduzimanje tih radnji. To je legalitet i tu je garancija za zaštitu od građanskih prava. To je prva i najvažnija funkcija istražnog sudije, kako se naziva u predlogu, a koja se može nazivati i drugačije – npr. sudija za prethodni postupak ili sudija za prethodna saslušanja, kao što je to rešeno u nekim zemljama u krivičnom postupku u uporednom pravu.
To možete lako da vidite iz studije koju smo mi, prilikom izrade zakonika o krivičnom postupku 2000. godine, pripremali zakon koji je usvojen 2001. godine, u kojoj stoji koja sve ovlašćenja imaju, pre svega policija i organi uprave i da li se upravo izvedene radnje u prethodnom postupku mogu upotrebiti u kontradiktornom postupku na glavnom pretresu.
Osim toga, istražni sudija u nesudskom prethodnom postupku nastupa i kada je potrebno preduzeti procesne radnje koje se na pretresu pred sudećim sudom ne bi mogle ponoviti, a važne su za formiranje sudske odluke. Ovaj predlog, međutim, istražnom sudiji dodeljuje još dve funkcije. On bi u nekim slučajevima trebalo da bude i organ za izricanje disciplinskih kazni i organ za preuzimanje kompletnih istražnih radnji, a u operativnom smislu, čije izvođenje traže ovlašćeni tužioci, tj. oštećeni kao tužilac, pa čak i javni tužilac, kako se predviđa.
Ove odredbe predloga dovode u pitanje čitavu ideju o prelasku na novi model istražnog postupka. Ako istražni sudija treba da vodi jedan broj istraga, što ih i dalje ne bi vodio sve? Problem bi se mogao rešiti tako da istraga u potpunosti, a ne samo delimično pređe u nadležnost javnog tužioca, ali kroz 10-15 godina, kad se za to budu stekli uslovi, kao što je postalo nemoguće uvođenje nekog drugog oblika kontrole koja treba da obezbedi da javni tužilac ne povredi princip legaliteta krivičnog gonjenja, umesto današnje subsidijarne tužbe.
Dakle, krivični postupak podrazumeva suđenje, utvrđivanje činjeničnog stanja i primenu prava od strane nezavisnog i nepristrasnog suda. Zbog toga se nijedan deo suđenja ne može poveriti drugim nesudskim organima. To bi se, međutim, desilo kada bi sudeći sud primenu prava u svojoj presudi zasnovao na dokazima koje su izveli drugi organi, mislim na organe uprave, dakle, policija i tužilac. To je razlog što se dokazne radnje, kako ste vi njih krstili, umesto radnje dokazivanja, koje su preduzete u prethodnom postupku, nikako ne mogu izjednačiti sa onim koje su preduzete na glavnom pretresu. Tako kaže i stručna javnost i sudska praksa.
Zbog toga procesno načelo, gospođo ministre, neposrednosti u krivičnom postupku, jer imamo ovde načelo neposrednosti, jer su obezbeđena građanima prava da neposredno na pretresu mogu unakrsno da ispituju svedoke koji su saslušani ili, ako je dat iskaz pred policijom i pred javnim tužiocem.
Dakle, gospođo ministre, otprilike se uzima pravna praksa iz Haškog tribunala. U Haškom tribunalu jedini čovek koji se suprotstavio američkoj mašineriji i još nekih njenih satelita, i tom adverzilnom sistemu procesnog prava, uspešno se suprotstavlja prof. dr Vojislav Šešelj. On bi jedino mogao da napiše odredbe zakona o krivičnom postupku koje bi važile u Srbiji, da se ne vređaju ljudska i osnovna prava. Zato ga i drže, gospođo ministre, nepunih devet godina, sa lažnim svedocima, upravo koji su uzimani širom bivše Jugoslavije. Evo kakav je ishod tog postupka. Svi ti svedoci kad dođu pred Vojislava Šešelja i predsednika Veća Antonetia, upravo kapituliraju i budu razoružani, utvrdi sud, već se vidi, javnost je to videla, da se radi o lažovima i lažnim svedocima i podmetačini zato što nekome u Srbiji iz političkih razloga nije odgovaralo da Vojislav Šešelj bude u Srbiji.
Gospođo ministre, suprotno tom predlogu, načelo neposrednosti suđenja bilo bi skoro poništeno i bilo razoreno. Dopuna je zaista opasna. Sud bi opet postao transmisija za donošenje presuda zasnovanih na dokazima koje je pripremila policija. Predlog kruni načelo neposredno i na mnogim drugim mestima i na mnoge druge načine. Izuzetak je da veće može odlučiti da se umesto pozivanja stručnjaka ili organa kojima je povereno veštačenje, u nekim slučajevima samo pročita njihov nalaz.
Gospođo ministre, mi smo uložili brojne amandmane. Između ostalog, vi predlažete u ovom zakonu da bude odredba da sudija i sud imaju pravo da pozovu veštaka, da on mora da izmeni svoje mišljenje i nalaz i da će biti, ukoliko ne postupi po nalogu sudije da menja iskaz, kažnjen novčanom kaznom od 150.000 dinara. Gde to ima? Zamislite, ako je veštak sa liste veštaka, iz registra koji vodite vi, kad taj veštak dođe pred sudiju i sudija mu uruči nalog i kaže – morate promeniti nalaz i mišljenje. Kako da ga promeni? Ima da ga promenite, vi niste uradili dobar nalaz. U čemu? Ne stavlja mu konkretnu naredbu šta treba da uradi. Šta ostaje tom veštaku, da postupi po nalogu suda, da pripremi nalaz i mišljenje koje će odgovarati sudiji da lakše napiše presudu i da reši predmet. To ne može. Veštak mora da bude suočen, kao što je to u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, on mora da se suoči sa odbranom, da se suoči sa optuženim. Optuženi ima pravo da mu postavlja unakrsna pitanja i bez toga nema suda i suđenja. Da li se vi sa tim slažete? Nadam se da se slažete, ali ne u dovoljnoj meri. Pitanje je koliko su izvršili uticaj na vas neki ljudi koji su ovo pripremali.
Ove odredbe dovode u pitanje predlog ovog zakona i sa gledišta usaglašenosti sa Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, naročito sa odredbama o pravu na pravično suđenje. Ko ima pravično suđenje, ako ja kao tužilac nudim sudu dokaze koje sam pripremio preko policije ili lično kao tužilac i sada ih dostavljam sudu, da sud zasnuje svoju odluku na bazi lažnih izjava svedoka? Onaj u Čajetini da izjavu, ne vidi ga optuženi, ne vidi ga branilac, ne vidi ga sudija i sad je tužilac rekao – slažem se da vi ovu izjavu uzetu u Čajetini imate da uvrstite kao dokazni predmet, da pročitate i čak na njoj može da zasnuje odluku. Gospođo Malović, verujem da se ni vi sa tim ne slažete. Vi ste pravnik, imate iskustva i svakako nećete dozvoliti da ovakve stvari prođu i da zakon bude usvojen.
Ova odredba Konvencije predviđa pravično suđenje, a nema ga ako ne mogu ja da ispitam na suđenju svedoka i veštaka neposredno, jedino ako se upotrebi prinuda. Ova odredba Konvencije predviđa pravo optuženom da se u bukvalnom smislu vidi i suoči sa svedocima pred sudom, ne na ulici, ne u kafani, da svedočenje bude neposredno. To znači da vi morate da vidite čoveka koji protiv vas laže, da svedoci u svakom slučaju budu ispitani.
Da li preuzimamo pravila o vođenju krivičnog postupka iz Haškog tribunala? Gospođo Malović, meni ovo upravo na to liči. Naš zakonik i sada to ne obezbeđuje u potpunosti, ali smo suočeni sa jednom gorkom istinom, koje gorke plodove će taj Haški tribunal da bere pred Vojislavom Šešeljem…
(Predsedavajuća: 20 minuta.)
Ako dozvoljavate, samo još jedna rečenica.
Gospođo Malović, jednakost oružja. Da li možete da uporedite reprezentaciju Brazila i reprezentaciju Konga? Da li vi imate predstavu koja će stranka uspeti u sporu, ko će pobediti, 11 igrača iz Brazila, 11 igrača iz Konga? Državna mašinerija stoji iza tužioca, a optuženi go kao miš, on je taj koji treba da bira sredstva i da se brani, a uz to je lošeg materijalnog stanja, osim toga i nedovoljno obrazovan.