Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka smatra da ovaj amandman poboljšava tekst zakona, a o Zakonu o javnom tužilaštvu danas su poslanici Srpske radikalne stranke dali zaista iscrpne analize i ukazali na mnoge nelogičnosti i nepravilnosti koje bi se u slučaju usvajanja ovakvog predloga javile kao problemi u javnotužilačkoj organizaciji.
Što se tiče člana 74, na koji se odnosi i Predlog izmena i dopuna u članu 20, Srpska radikalna stranka smatra da kada budu ispunjeni uslovi za razrešenje ili za penziju, ili uslovi da bude razrešen neko od zamenika javnih tužilaca, u tom slučaju treba da bude obaveštena Narodna skupština, a ni u kom slučaju Vlada.
Prema tome, Srpska radikalna stranka smatra da ovi eksperimenti koji se sada u mnogim projektima predlažu neće naići na podršku u praksi, pa bi, prema tome, ovaj amandman samo mogao doprineti poboljšanju teksta predloženog zakona.
Smatramo da javne tužioce i zamenike treba da predlaže Republički javni tužilac, a da ih bira i razrešava Narodna skupština, kao što je to bio slučaj i do sada, i u praksi se pokazalo sasvim ispravno i sasvim je dobro funkcionisalo.
Praviti razliku između javnog tužioca i zamenika javnog tužioca nije dobro, niti je korektno. Pre svega, zamenici javnih tužilaca obavljaju sve funkcije i sve poslove i zadatke koje obavlja i javni tužilac. Prema tome, zašto da bude ta razlika kod predlaganja, izbora, razrešenja, ako oni u praksi obavljaju iste funkcije i iste dužnosti. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, šta dodati posle izlaganja narodnog poslanika Zorana Krasića? Zoran Krasić je ukazao na veoma bitne činjenice i na mnoge ozbiljne stvari koje čekaju naše građane ukoliko bi se usvojio ovakav predlog i ovakva odredba člana 5, kojim bi se uvela konfiskacija imovine.
Pomenuo je gospodin Krasić konfiskaciju imovine 1945. a ja ću pomenuti i 1948. i 1953. godinu, kada su u našoj zemlji primenjivane staljinističke metode, kada su građanima čupani brkovi, kada im je oduzimana zemlja, poslovni prostor, kada im je oduzimana putem konfiskacije i sva poljoprivredna mehanizacija, pa čak ralo i ralica.
Prema tome, nije valjda došlo vreme da se vraćamo na 1945, 1946, 1948. i 1953? Dame i gospodo narodni poslanici, ovde su govorili moji prethodnici, uvaženi narodni poslanici, o članu 3. i članu 4. i 5. koji su takoreći istovetni, jer se odnose na konfiskaciju imovine.
Mi propisujemo nešto što je već propisano. Zašto bi nam trebale onda glavne kazne, ako uvodimo ovde sada konfiskaciju imovine, kao sporednu kaznu? Smatram da ovo neće naići na podršku naših građana, neće naići na podršku ni međunarodne zajednice, ni Saveta Evrope, ni Međunarodnog suda u Strazburu, jer su ovo rigorozne mere, što građani nisu očekivali od demokratske vlasti, da će na ovakav način posegnuti za ovakvim merama, koje mogu dovesti u pitanje egzistenciju naših građana, a pogotovu članova porodice onih koji počine krivična dela.
Mi, srpski radikali, ocenjujemo da je u ovom trenutku bilo jako važno da se organizovani kriminalitet suzbije na bazi hapšenja i suđenja ubicama; ubicama treba sada suditi. Ne treba sada činiti nešto što nam ne liči, nešto što nije primereno jednoj demokratskoj državi. Suditi ubicama, ubice izvesti pred sud i njih kažnjavati maksimalno, i to je bio povod da se preduzmu određene mere protiv organizovanog kriminala, ali ne sada da potežemo i mnoga druga pitanja, koja će u svakom slučaju imati posledicu po naše građane.
Predložio sam, dame i gospodo uvaženi poslanici, da se ovaj član briše, jer nešto što je već propisano i nešto što se može zaista i u sudskom, krivičnom postupku realizovati, oduzimanjem nezakonito stečene imovine, može i bez ovakvog člana, i bez ovakve odredbe. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka ima brojne primedbe u odnosu na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala.
Te primedbe bi se svodile na sledeće: prvo, ovaj predlog zakona sa svojim normama koje predviđa u suprotnosti je sa Konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, koju je Savet Evrope doneo 1950. godine.
Srpska radikalna stranka neće podržati izglasavanje Predloga ovog zakona iz razloga što su odredbe ovog zakona u suprotnosti sa dokumentima Saveta Evrope među kojima je naznačajnija Konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koju je Savet Evrope doneo još 1950. godine. Drugo, prijem Srbije i Crne Gore u Savet Evrope našu državu obavezuje da poštuje Konvenciju o zaštiti ljudskih prava i njihovih sloboda, pri čemu ove odredbe imaju prioritet u odnosu na domaće propise. Treće, Srbija i Crna Gora su se obavezale da usklade propise i praksu sa evropskim i međunarodnim standardima.
Četvrto, Ustavna povelja daje prioritet ratifikovanim ugovorima iz međunarodnog prava.
Peto, odredbe ovog zakona su u suprotnosti i sa Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima, koji je usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija 1966. godine.
Srpska radikalna stranka neće podržati ovaj predlog iz navedenih razloga.
U prvom redu treba usklađivati naše zakonodavstvo sa evropskim zakonodavstvom tj. kontinentalnim, a ne anglosaksonskim.
Prema predlogu ovog zakona uvodi se institut preventivnog pritvora, koji veoma dugo traje. Taj preventivni pritvor ne garantuje i ne obezbeđuje građanska prava pritvorenih lica. U čemu se to sastoji? Nemaju pravo na odbranu, na advokata, jedno vreme da kontaktiraju sa porodicom, a osim toga potencijalni svedok ima svojstvo pritvorenog lica, a ne preventivno zadržanog lica. Preventivno zadržano lice ima isti tretman i isti status kao i pritvoreno lice.
Gde ova lica za vreme preventivnog zadržavanja borave? Nema tih specijalnih pritvorskih jedinica u kojima bi ova lica za vreme mogla da izdržavaju taj preventivni pritvor. Prema mojim saznanjima ta lica se sada nalaze i borave u zatvorima redovnim, okružnim i nalaze se pod istim tretmanom kao i pritvorena lica.
U odnosu na evropske standarde, koji predviđaju da svako lice ima pravo da bude što pre izvedeno pred sud, da ima pravo da mu se sudi što pre, a ne da mu se pritvor produžava na 24 sata, pa na 78 sati, pa na 15 dana, pa plus 15 dana, pa 30 dana policija, pa plus 30 dana ministar policije, pa ako je podignuta optužnica suđenje se mora završiti u roku od dve godine.
Plašim se da na ovaj način mi ne remetimo naše zakonodavstvo koje nije baš da nije imalo određenih dobrih strana i bilo izgrađeno u skladu sa evropskim i svetskim standardima.
Kada je u pitanju krivično zakonodavstvo, posebno kada je usvojen novi Zakon o krivičnom postupku, naša zemlja je bila prva u Evropi po demokratskim metodama i demokratskim standardima prema osumnjičenima, okrivljenima i optuženima.
Prema tome, mislim da se u ovom slučaju, donošenjem na prečac ovog seta zakona, može otići u drugu krajnost; što bi neko rekao - zasviraj, ali i za pojas zadeni. Plašim se da će biti u nekim slučajevima nedovoljne kontrole i da će prevelika ovlašćenja imati neki organi, a da Skupština i sud neće imati dovoljno mogućnosti da prate i kontrolišu rad tih organa.
Srpska radikalna stranka jeste za suzbijanje kriminaliteta. U svakom slučaju, i svi propisi koji su i dan danas na snazi su tako normirani i kazne su predviđene tako da nisu male kazne, usklađene su sa evropskim, kontinentalnim pravom, uporednim pravom. Bojim se da ćemo sa ovakvim povećavanjem kazni izaći iz okvira i nećemo moći da se uklopimo u standarde evropske zajednice i Saveta Evrope.
Što se tiče Zakona o javnom tužilaštvu, i ovde ima primedaba, utoliko što javne tužioce više ne bira Visoki savet pravosuđa nego Vlada; drugo, što između zamenika i javnih tužilaca postoji bitna razlika u odnosu na izbor, jer se tužioci biraju na jedan način, od strane Skupštine, a zamenici javnih tužilaca se biraju na predlog Vlade, a zamenici javnih tužilaca obavljaju iste funkcije, jer zamenjuju javnog tužioca u vršenju tužilačke funkcije.
Što se tiče Zakona o oružju i municiji, u svakom slučaju Srpska radikalna stranka je za to da se oduzme oružje od onih građana koji oružje poseduju bez dozvole, jer se na taj način može sprečiti mnogo posledica, koje su i prouzrokovane u prošlosti i poznate, čemu su doprineli brojni sukobi i ratovi na Balkanu u poslednje vreme.

Dame i gospodo narodni poslanici, predložio sam posle člana 41. novi član 41a. Imajući u vidu objektivne okolnosti i potrebu, odlučio sam se u ime SRS da ovaj amandman napišem.
Posle člana 41. dodaje se novi podnaslov "5a. Pravo na nabavku specijalnih pomagala za čitanje i pisanje" i novi član 41a: "Osiguranik, invalid rada, korisnik penzije - slepo lice i slepo dete osiguranika, ima pravo na naknadu za nabavku specijalnih pomagala za čitanje i pisanje - reproduktor i Brajevu pisaću mašinu.
Bliži uslovi za ostvarivanje i visina naknade za nabavku specijalnih pomagala iz stava 1. ovog člana uređuju se statutom Fonda".
Dame i gospodo narodni poslanici, računao sam da će Vlada i nadležni odbori, zatim ministar, imati u vidu preku potrebu jer ovo spada u socijalnu kategoriju, u kategoriju humanosti, a znamo da u našem društvu ovakvih slučajeva ima i da invalidi i slepa lica, posebno deca, imaju potrebu da im država i društvo obezbede najminimalnija osnovna pomagala, da bi i oni, kao i oni koji nisu u ovakvoj situaciji, mogli da žive i da uživaju plodove nadam se jednoga dana bogate naše države.
Smatram da se u republičkom budžetu mogu iznaći sredstva jer ona nisu mnogo velika. Očekujem da će se ministar oglasiti povodom ovog amandmana. Ukoliko se ne oglasi, biće mi žao i imaću možda drugo mišljenje kakav mi odnos i shvatanje imamo prema ovakvim kategorijama lica. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman da se briše član 3. iz razloga što ne vidim prihvatljivo obrazloženje Vlade, koje je dala da bi probila rokove vezane za trajanje postupka privatizacije. Naime, očigledno je i ovom prilikom da zakoni nemaju neku dugoročnu strategiju, niti mogu biti dugoročno primenjivani. Dakle, trebalo je dugoročno razmišljati kada se prethodno, 2001. godine, donosio Zakon o privatizaciji.
Vlada nije dala ni jedno valjano obrazloženje prihvatljivo za ovu skupštinu da se još četiri godine, od dana stupanja na snagu ovog zakona, prolongira vreme kako bi se sprovela privatizacija.
Vlada nije stvorila ambijent, niti uslove za pravu privatizaciju da bi je sprovela, jer da su stvoreni svi preduslovi neophodni za otpočinjanje privatizacije po modelu Zakona iz 2001.godine, sigurno je da bi privatizacija išla brže i kvalitetnije.
Dočekaćemo, što je zabrinjavajuće, da se putem privatizacije otuđi poljoprivredno zemljište čak i stranim licima. Vojvodinom vršljaju mnogi koji žele da po jeftinim cenama otkupe zemljoradničke zadruge i poljoprivredna dobra. To je zemljište od nacionalnog interesa i ni u kom slučaju ne bi trebalo dozvoliti da ga uzmu stranci ili neki ljudi moćni u ovom trenutku, njih desetak u Srbiji. Na taj način bi se to poljoprivredno zemljište prisvojilo i otuđilo od radnika. Radnici bi trebalo da imaju ekskluzivno pravo da otkupljuju poljoprivredno zemljište u zadrugama i poljoprivrednim dobrima.
Zbog toga smatram da je rok koji se traži za produženje apsolutno neprihvatljiv. Trebalo je ti rokovi da se skrate, da bi se poboljšao i kvalitet sprovođenja privatizacije, ali u svakom slučaju se moraju preduzeti energične mere vezane za kontrolu procesa privatizacije, da se ne vrše nameštanja, da se ne kalkuliše sa bivšim direktorima i onima u prilici da ovoga puta iskoriste siromaštvo i nemar radnika koji nisu u stanju da konkurišu i da učestvuju u privatizaciji.
Treba se truditi da bude pravična privatizacija, ali ne samo da privatizaciju kontroliše Vlada ili Agencija. Agenciju za privatizaciju mora kontrolisati i parlament, ne samo Vlada. U svakom slučaju, to će biti potpuna kontrola, da parlament, narodni poslanici i šira javnost budu upoznati sa načinom prodaje. A ne da se to završava jednim danom: zakaže se aukcija i prodaja određenih materijalnih dobara, završi se, a da mnogi građani ili čak radnici ne znaju da je to otišlo u tuđe ruke.

Dame i gospodo narodni poslanici, Tomislav Nikolić je govorio opširnije o pojedinostima i o pojedinim članovima, u celini, na kraju, u vezi ovog teksta, a ja bih samo nekoliko članova obuhvatio u svom izlaganju, pre svega kada se radi o pravu na slobodu i bezbednost.
Srpska radikalna stranka je u Saveznoj vladi insistirala i uspela da se izradi jedan zakonik o krivičnom postupku koji bi bio usklađen sa svim evropskim standardima i sa krivičnim postupkom u zemljama sa najrazvijenijim pravnim sistemima. Mi smo u Saveznoj vladi tada uspeli da privilegije policije uskladimo i svedemo na onaj određeni minimum, u skladu sa evropskim standardima i, s druge strane, u skladu sa saveznim i republičkim Ustavom.
Dame i gospodo narodni poslanici, iz ovog teksta se vidi da nema zaštite u krivičnom i prekršajnom postupku, naročito kada su u pitanju ljudska prava, bezbednost i slobode građana. Mi smo uspeli da u tom Zakoniku o krivičnom postupku, kada smo izvršili kodifikaciju, mada smo imali velike otpore u vezi tih zalaganja, ne dođe do usvajanja onih odredaba koje su se odnosile na diskreciona ovlašćenja organa unutrašnjih poslova.
Mi smo u tom delu onemogućili dalje privilegije koje su se odnosile na lišavanje slobode naših građana, određivanje pritvora i vođenje istrage. Osim toga, mi smo uspeli da shodno uporednom pravu ugradimo i institut osumnjičenog. U Zakoniku o krivičnom postupku predviđeno je da osumnjičeni, koga pozivaju organi unutrašnjih poslova, ima biti pozvan pismenim pozivom. U pozivu mora biti naznačeno u kom svojstvu se to lice poziva i da ima pravo da uzme branioca iz reda advokata; da nije dužan da odgovara na postavljena pitanja i da ima pravo da se brani ćutanjem.
Primećene su zloupotrebe u ovom delu, iako je donet novi Zakon o krivičnom postupku. U čemu se sastoje te zloupotrebe? Zloupotrebe se ogledaju u tome što se lica pozivaju i pitaju da li žele ili ne žele branioca, ali ako se građanin izjasni da ne želi branioca, onda se on poziva da napiše izjavu u vezi s čim je on pozvan u organe unutrašnjih poslova. Tim licima se ne saopštava da svojom izjavom u prostorijama organa unutrašnjih poslova mogu sebe dovesti u situaciju da budu danas-sutra optuženi i okrivljeni za određena krivična dela.
U uporednom pravu ne postoji ovlašćenje organa unutrašnjih poslova, niti policije, da mogu određivati pritvor, mada se i u Povelji ističe da se uhapšeno lice ima sprovesti nadležnom sudu u roku od 48 časova. Šta to znači? Koja je to kategorija? Koji je to status naših građana kada se kaže - ima se sprovesti u roku od 48 sati nadležnom sudu. A, šta je sa njim u trajanju od 48 časova? Da li je on uhapšen? Da li je on lišen slobode? Jeste. Gde se on nalazi? Ne nalazi se on u hotelu. On je ipak lice koje je lišeno slobode i pritvoreno.
Dalje, čak i Povelja ovde daje za pravo policiji da zadržava 48 sati i da donosi rešenje o zadržavanju. Kakvo je to zadržavanje? Kakva je to kategorija? To Ustav ne poznaje. Samo je sud ovlašćen da donese rešenje o određivanju pritvora, a to je pritvor, jer je lice 48 časova lišeno slobode.
Ovde se govori i o nekom advokatu koji brani po službenoj dužnosti. Ta kategorija je kod nas kompromitovana do te mere da je to samo puka formalnost koja se pominje u Povelji. Kompromitovana je iz razloga što Ministarstvo pravde i Ministarstvo finansija ne finansiraju odbranu po službenoj dužnosti, a hiljade i hiljade odbrana je po službenoj dužnosti; zbog toga su te odbrane, po mojoj proceni, a i kolega, iskompromitovane i zbog toga je Ministarstvo za finansije dužno platiti odbrane po službenoj dužnosti, da bi se građanima obezbedila pravna zaštita.
Ovako, možemo pisati u ovoj povelji sve i svašta, ali od toga nema ništa. Zbog toga se građanima ipak mora garantovati određena bezbednost i sigurnost, a policija se mora usaglasiti sa određenim ustavnim odredbama i sa uporednim pravom. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, donošenje i promene Ustava su i suviše ozbiljna stvar. Da bi se pristupilo na ovakav način, predlagač bi morao, bez odlaganja, da ovaj predlog povuče jer on nije u skladu sa važećim Ustavom.
Dame i gospodo narodni poslanici, promena Ustava Republike Srbije je propisana u članovima 132. i 133. Ja ću ih pročitati, da se podsetimo kako glase ovi članovi koji se odnose na promenu i donošenje ustava.
Član 132: "Predlog za promenu Ustava može podneti najmanje 100.000 birača, najmanje 50 narodnih poslanika, predsednik Republike i Vlada. O predlogu za promenu ustava odlučuje Narodna skupština dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika".
Član 133: "Narodna skupština usvaja akt o promeni Ustava dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika i stavlja ga na republički referendum radi potvrđivanja. Akt o promeni Ustava smatra se konačno usvojenim ako se za njega na republičkom referendumu izjasni više od polovine ukupnog broja birača".
Dame i gospodo narodni poslanici, ovde vidim promenjene okolnosti. U čemu se sastoje te promenjene okolnosti? One su objektivne prirode. Pre svega, gospodo poslanici, i predlagač koji je predložio da se ovakva odluka donese, imao je u vidu u prvom redu izgubljenu podršku birača, izgubljenu podršku građana. Vi, dame i gospodo, ne možete da obezbedite dvotrećinsku većinu ni u parlamentu. Zapamtite, siguran sam, bar kako se u narodu kaže i kako se sada stvari odvijaju u praksi i šta misle narod i građani Republike Srbije o aktuelnoj vlasti i o njenom učinku, da vi ne smete izaći i da bežite od izbora i od referenduma kao "mačak oko vruće kaše".
Dame i gospodo narodni poslanici, promene Ustava nisu promene Zakona o lovu i ribolovu ili zakona o vinu i rakiji. Promena Ustava zahteva uslove da bi se Ustav promenio.
Ovo mi liči na udar na ustavno uređenje. S druge strane, promene Ustava u ovim okolnostima koje trenutno jesu u Republici Srbiji moraju se sprovoditi samo i isključivo kako to normiraju članovi 132. i 133. Ustava Republike Srbije. U svetu su poznati čvrsti, gipki ili elastični ustavi. Mi donosimo ustav na duži vremenski period. Nisu se stekli svi potrebni uslovi da bi se ovaj ustav menjao. Ne bih želeo da govorim o stvarima o kojima je govorio prof. dr Vojislav Šešelj, predsednik SRS, ugledni profesor koji je sa desetkama polagao ispite, ne samo predvojničku obuku, nego i Ustavno pravo, Radno pravo, Međunarodno privatno pravo, Međunarodno javno pravo, Obligaciono i da ne nabrajam.
Dame i gospodo narodni poslanici, sreo me je danas jedan odbornik iz aktuelne vlasti, iz jedne partije DOS-a, kaže - Jojiću, spremam grupu mojih ljudi iz partije koji će doći u nedelju 23. februara u 18,00 časova na Trg Republike u Beogradu, da ispratimo jedinog principijelnog političara i najvećeg Srbina svih vremena u Hag, koji će braniti srpstvo, prof. dr Vojislava Šešelja.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 8. i predložio da se reči "poslaničke grupe"zamene rečima "podnosioci izbornih lista". Prema članu 20. Povelje poslanici Skupštine Srbije i Crne Gore biraju se iz svake države članice u skladu sa evropskim demokratskim standardima na osnovu zakona država članica. Tokom prve dve godine po usvajanju Ustavne povelje poslanici se biraju posredno, srazmerno zastupljenosti u Narodnoj skupštini Republike Srbije i Skupštini Republike Crne Gore.
Predloženi član 8. nije u saglasnosti, već je u suprotnosti sa odredbama člana 20. Ustavne povelje. Zakon o izboru narodnih poslanika ne predviđa ovu kategoriju poslaničkih grupa. On samo poznaje kategoriju izbornih lista koje su učestvovale na izborima za narodne poslanike prethodnih izbora. Prema tome, ni u kom slučaju ne mogu biti identifikovane, niti imaju aktivnu legitimaciju poslaničke grupe.
Ovo je jedan neviđen i nezapažen način posrednih izbora. Posredni izbori su nekada postojali, ali je odavno napušten ovaj način izbora. Posredni izbori su nekada postojali u nekim zemljama, ali ne na ovakav način da se vrši izbor predstavnika u neka druga viša skupštinska tela. U tim zemljama, nekada su postojali izbori putem posrednih organa određenih za izbor narodnih predstavnika. Ta radna tela, što bi u ovom slučaju bila Republička izborna komisija, gase se u momentu kada se sprovedu izbori predstavnika za određene institucije u jednoj državi.
Ovaj član nije ni u saglasnosti sa odredbama člana 42. Ustava Republike Srbije. Zobiđeni su građani, a naši građani su jedino aktivno legitimisani da biraju svoje predstavnike bez posrednika. U konkretnom slučaju to bi moglo da se dogodi, ali da to obavi RIK i da predloži narodne predstavnike u određene zakonodavne institucije, kao što je to slučaj u Poveljom predviđenoj zajednici Srbije i Crne Gore.
Dame i gospodo, građani Republike Srbije nisu birali narodne poslanike da se njima trguje, jer narodni poslanik nije roba široke potrošnje. Narodni poslanik nije roba specijalne potrošnje, sa narodnim poslanicima nema trgovine, a ovde, kao što vidite i sami, imate određeni broj izbornih lista, a imate poslaničkih grupa na pretek.
Juče sam rekao da će u skupštinu zajednice Srbije i Crne Gore biti birano 126 poslanika iz 26 političkih partija. Kako je nastala ova inflacija poslaničkih grupa - pa nastala je u toku ovog mandata, ali ne voljom građana. Poslaničke grupe su nastale na jedan neviđeni, neprihvatljiv i neustavni način. Mogu te poslaničke grupe da se formiraju, ali nemaju aktivnu legitimaciju da učestvuju u izboru predstavnika za skupštinu zajednice Srbije i Crne Gore.
Ali nažalost, dame i gospodo narodni poslanici, i u jednoj i u drugoj članici postoji trgovina, s tim što se ta trgovina možda može identifikovati i porediti. U Crnoj Gori se vršila trgovina, koliko je verovati sredstvima javnog informisanja, ženama određenih zemalja i građankama; ali, kao što vidite, i mi nismo imuni na tu trgovinu, i u Srbiji imamo trgovinu narodnim poslanicima.
Mislim da se ovo više ne može tolerisati i nije prihvatljivo. Prema tome, dame i gospodo narodni poslanici, SRS nije i neće biti za ovakav predlog i neće glasati, jer je to u suprotnosti sa zakonom. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj parlament bi trebalo da zrači zakonitošću, da zrači legalitetom, da se dokaže kao parlament. Šta je to najavljeno u prethodnim izborima od strane poznate koalicije DOS, dakle bivše koalicije DOS, koja je izašla pred ovaj parlament da na ovakav način nanese najveću štetu biračima Srbije.
Šteta je biračima naneta. Vi, gospodo iz DOS-a, zaobilazite birače, jer ste videli da vam ne ide od ruke, uverili ste se u slučaju Leskovca i ne smete da izađete na prevremene, a nećete lako izaći možda ni na redovne izbore, do kojih mora doći.
Dame i gospodo narodni poslanici, na ovim prostorima ovog bezakonja nije bilo od Rimljana pa do Kraljevića Marka. Dame i gospodo narodni poslanici, u Poslovniku i u Zakonu o izboru narodnih poslanika piše i određeno je, normirano u kojim slučajevima narodnom poslaniku prestaje mandat.
Između ostalih slučajeva i razloga, narodnom poslaniku prestaje mandat ostavkom i onim drugim razlozima i smrću. Kada narodni poslanik podnese ostavku, ne može više biti opoziva ostavke, a ovo tim pre kada narodni poslanik, koji je ujedno i profesor Pravnog fakulteta, kaže - bio sam u pravnoj zabludi, znate, izvinite, pogrešio sam, bio sam obmanut, vratiću se ponovo u republički parlament.
To ne može. Kada ne može onaj pokojnik da se vrati iz groba za ovu govornicu, više ne može ni onaj ko je dao ostavku. To može samo kod ovog parlamenta, u većinskom delu. Kako mislite, dame i gospodo, da imate homogeni, jedinstveni parlament, kada treba da birate 91 poslanika iz Srbije i 30 poslanika iz Republike Crne Gore u zajednicu država Srbija i Crna Gora? Dakle, negde oko 28 partija treba da bira 130 poslanika.
Navedite jedan primer iz uporednog prava i navedite takav primer, ima li ga u Aziji, u Africi, ima li ga u Severnoj Americi, u Južnoj Americi, ima li ga u Evropi, i na bilo kom delu zemljine kugle. Nema ovakvog slučaja. Dame i gospodo, deset meseci je potrošeno, milijarde dinara su potrošene na pravljenje ove povelje ustavne.
Potrošene su silne pare poreskih obveznika. Šetali su se oni koji su želeli da prave i učestvovali u pravljenju ove povelje od Beograda do Podgorice stotinu puta i potrošili su grdne pare poreskih obveznika specijalnim avionima, specijalnim automobilima. Na kraju, posle deset meseci, oni se usudiše da sa ovakvim predlogom izađu pred Republički parlament.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo će biti što se kaže u narodu "drži vodu dok majstori odu". Šta će biti od ovakve države koju vi pravite? Poručuju vam mnogi birači i mnogi građani da nemaju šta da očekuju od onih koji su pravili takvu povelju i onih koji danas na najgrublji način krše osnovni Zakon o izboru narodnih poslanika i druge zakone ovakvim jednim pravnim aktom koji, apsolutno, ne može da bude prihvaćen. SRS je protiv ovakvih rešenja. Ne može niko sada da izdvoji dvojicu poslanika i da kaže: imam sada poslaničku grupu. Gospodo pravnici, profesori, drage kolege, nije isto izborna lista i poslanička grupa. Napravite razliku. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u cilju decentralizacije vlasti potrebno je ovoj državi Srbiji da lokalna samouprava i javna preduzeća budu samostalni,  da osnivači rukuju tim preduzećima i upravljaju, jer ako oni ulažu i ubiraju sredstva za finansiranje tih delatnosti, sredstava ni u kom slučaju ne treba dozvoliti drugome, sa strane, da se meša u njihovu nadležnost.
To je, dakle, predviđeno i članom 113. Ustava Republike Srbije. Uzmite ono što je govorio narodni poslanik Tomislav Nikolić; govorio je o osnivanju javnih preduzeća za više lokalnih zajednica; treba dozvoliti i ostaviti slobodu organizovanja javnih preduzeća. Ni u kom slučaju ne treba centralizovati one institucije u našoj državi, koje su samostalne na određenim regijama i područjima, za koje građani odvajaju određena sredstva; lokalna samouprava ili druge institucije koje imaju pravo za osnivanje tih preduzeća treba da odlučuju i da tim resursima i svojom imovinom neposredno, bez ikakvih posrednika dakle, upravljaju.
Normalno da država može ostvariti kontrolu nad radom tih javnih preduzeća, u skladu sa Ustavom Republike Srbije i sa ostalim zakonima, pre svega o Vladi i ministarstvima, dakle po resorima koji su nadležni da vrše neposrednu kontrolu radi sprovođenja zakona. Sve ostalo treba decentralizovati u pogledu upravljanja javnim preduzećima.
Zbog toga Srpska radikalna stranka ostaje pri svom amandmanu na član 4. i predlažemo da ga Narodna skupština Republike Srbije usvoji. Hvala lepo.
Takođe bih obavestio građane Srbije da prekosutra, u petak, Srpska radikalna stranka održava veliki narodni miting, i mogu da vam kažem, (Glasovi: Gde?) u Leskovcu, iz petka u petak, od nedelje do nedelje, hiljade i hiljade građana dolaze na te mitinge.

Dame i gospodo narodni poslanici, po mišljenju SRS trebalo je   prići dublje, opširnije i preciznije izradi jednog zakona koji bi trebalo da bude dugotrajniji i koji bi trebalo da ima toliko novina koliko je potrebno Republici Srbiji. U Srbiji ima više, regionalno gledano, različitih evidencija o nepokretnostima. U Vojvodini je usvojena gruntovnica i gruntovno stanje se prati u smislu odredaba rimskog prava, a to znači fikcija apsolutne tačnosti kod vođenja zemljišnih knjiga i vođenja evidencije na nepokretnostima. Krajem DžIDž i DžDž veka u Vojvodini i u Srbiji, u određenim delovima, ustrojene su zemljišne knjige i od tada planovi zemljišnih knjiga o nepokretnostima nisu menjani, a ti planovi i te evidencije su dosta oštećene i dosta su neupotrebljive.
Srbija ide ka regionalizaciji; prema mišljenju i predlogu Vlade, kako se to u sredstvima javnog informisanja najavljuje, biće šest, sedam regija. Doći ćemo u situaciju da će svaka regija imati svoje evidencije i Srbija neće imati identične evidencije o upisu prava na nepokretnostima i uređenju katastra. Mnogo je bolja gruntovnica zbog toga što gruntovnica ima zbirku isprava i pomoću te zbirke isprava vrši se i upis nepokretnosti, vrše se i promene na nepokretnostima. Tu su manje greške u odnosu na katastar koji se vodio i danas se u nekim delovima Republike Srbije vodi, a to je tapijski sistem.
Narodni poslanik i šef poslaničke grupe SRS Tomislav Nikolić je dosta obuhvatno govorio o nekim članovima na koje treba skrenuti pažnju kako bi se ovaj tekst zakona pobošljao. U članu 23. Predloga zakona predviđa se - ukoliko se uoče određene greške prilikom upisa, da se te greške mogu ispravljati u roku od dve godine. Mislimo da je to veoma dug period i da te greške moraju biti ispravljene u što kraćem roku zbog toga što je interes vlasnika, dakle držalaca nepokretnosti, i onih koji žele da steknu pravo svojine i vlasništva na nepokretnostima, da ta ispravka ide što je moguće pre, a ne da građani čekaju ako treba da ostvare neka prava; a to znači: čovek želi da proda nepokretnost, ali pravni prethodnik treba da uredi katastar i treba da uredi zemljišnu knjigu da bi prenos prava mogao biti izvršen blagovremeno i da bude čist.
Isto tako, želim da napomenem, kao što je istakao Tomislav Nikolić, da je propust što nema ustavne i zakonske zaštite po članu 23. Šta ćemo kada odluku donese Republički geodetski zavod? U tom slučaju vi nemate kome da se žalite, dakle nema ustavne zaštite. To je protivustavno; ako nema zakonske, odnosno sudske zaštite, to ipak predstavlja jednu povredu Ustava, jer Ustav Republike Srbije garantuje svim građanima da imaju pravo da izjave žalbu ili neko drugo pravno sredstvo na odluku državnog organa koja je doneta.
Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče prelaznih i završnih odredaba, mislim da se tu dosta nije vodilo računa, da je trebalo dati duži vremenski period da se izvrše tehničke i kadrovske pripreme za primenu ovog zakona, jer ako je u prelaznim i završnim odredbama predviđeno i predloženo da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana donošenja i usvajanja u Republičkom parlamentu, u tom slučaju je to kratak vremenski period, pogotovo ako imate u vidu činjenicu da se ovim uvodi jedna velika novina, uvodi se privatna praksa u premer i katastar. Zbog toga lično smatram da je njegovu primenu trebalo odložiti bar dva meseca kako bi se mogle izvršiti pripreme da to bude bolje urađeno i da se omogući građanima da ostvare određena prava koja traže pred nadležnim državnim organima.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srbija je očekivala reformu pavosuđa, koja je najavljivana od 5. oktobra 2000. godine i traje neprekidno, da će se poboljšati materijalni položaj pravosuđa, da će se izvršiti kadrovska reforma, utoliko što će iz pravosuđa otići oni koji ne zadovoljavaju kriterijume DOS-a.
Međutim, u reformi pravosuđa nije se odmaklo ni jedan korak. Nikada gore stanje u pravosuđu Srbije nije bilo no što jeste u ovom trenutku. Očekivalo se da će posle donošenja Zakona o pravosuđu da se krene ka reformi, i to reformi koja će biti vidljiva i da će građani Srbije što pre moći da ostvare svoja prava.
Alarmantno je i veoma bitno, pa treba istaći, da se stotine hiljada predmeta danas pred pravosuđem u Srbiji nalazi nerešeno, a da neki predmeti i neke parnice traju 10, 20, pa čak i 30 godina. Očekivalo se od nove vlasti da će pravosuđe biti efikasno, da će biti racionalno, ali je pravosuđe očekivalo da će država, odnosno nova vlast prema pravosuđu izvršiti svoje obećanje i svoje obaveze, a to je da će se poboljšati materijalni položaj nosilaca pravosudnih funkcija; uz to da dodam, ne samo nosilaca pravosudnih funkcija, nego i onih 12.000 radnika koji rade u pavosuđu, a čije su plate zaista male i čija egzistencija zavisi od milosti nove vlasti.
Vi imate priliku da se u to uverite, da je mesecima najavljivano u sredstvima javnog informisanja da će plate nosilaca pravosudnih funkcija biti 1.000 maraka. Zašto se lažu nosioci pravosudnih funkcija, zašto se prevara vrši prema njima, zašto im se daju lažna obećanja? Građani Srbije očekuju od nosilaca pravosudnih funkcija i od sudova da budu efikasni i racionalni. Brojni predmeti su danas pred sudovima. Efikasnost je opala, umesto da je efikasnost rešavanje predmeta porasla i da građani brže ostvaruju svoja prava.
U poslednje vreme nova vlast preko svojih pojedinaca mnogo kadruje u pravosuđu. Nije pravosuđe depolitizovano, čak naprotiv, pravosuđe je do te mere politizovano da svakim danom imamo priliku da čujemo iz sredstava javnog informisanja i medija kako se na jedan neprimeren način vrši žestok pritisak na pravosuđe Srbije, ne direktno, ali veoma perfidno i veoma nekorektno prema pravosuđu. Zbog toga se čak javljaju otpori i osude iz pravosuđa - zašto se neki političari toliko upliću u rad pravosuđa.
Ovde nismo dobili nikakvo obaveštenje Vrhovnog suda, Odbora za pravosuđe, o tome kako je doneta odluka na sednici Vrhovnog suda prema ovim kandidatima koji se predlažu. Ne znamo ko je, koliko glasova i na koji način dobio. Zbog toga Srpska radikalna stranka smatra da je nužno da se dignu ruke od pravosuđa od strane političara, da ne vrše uticaj, da se ne mešaju, jer to veoma štetno deluje na rad pravosudnih organa. Ovo kadrovanje sa strane i uplitanje u rad zakonodavne, a i sudske vlasti, apsolutno je po oceni srpskih radikala neprihvatljivo, jer je to u suprotnosti sa odredbama Ustava Republike Srbije.
Sigurno je da ste vi iz većine u ovom parlamentu prihvatili unapred ovaj predlog, koji će biti danas usvojen, ali Srpska radikalna stranka neće glasati za ovaj predlog. Sigurno je ovo što vam poručuje Srpska radikalna stranka, da će na sledećim izborima doći neki drugi sastav u ovu skupštinu, koji neće dozvoliti da se stranke mešaju u rad pravosuđa i srpski radikali se zalažu za to da se mnogo ne kadruje po sudovima, da se odnos u pravosuđu mora razrešiti, da se mnoge rodbinske veze u tom pravcu moraju razrešiti, da se kumstvo, prijateljstvo i nepotizam u pravosuđu mora razrešiti. Veza između pojedinaca u pravosuđu i administraciji, nosilaca pravosudnih funkcija, advokature i pojedinih veza koje vrše direktan uticaj kako treba da bude presuđeno u kom slučaju - mora se konačno napustiti ta praksa i mora se zaista, na jedan sasvim pravedan i zakonit način urediti pravosuđe Republike Srbije.
Inače, povodom ovoga kako se danas u medijima prezentuje situacija u pravosuđu, može se samo reći to da je jedan broj predsednika sudova zamenjen, da su došli novi ljudi koji nemaju radnog iskustva čak ni jednog dana u pravosuđu, što je kobno i katastrofa za pravosuđe. Vama je poznato da u Engleskoj ne može da postane sudija ko nije navršio 50 godina radnog staža i to da je radio u pravosuđu na svim poslovima. Kod nas samo treba da diplomira na Pravnom fakultetu, da položi pravosudni ispit; da bude par meseci stručni saradnik ili da bude zaposlen kao pripravnik kod privatnika, koji ima tri zaposlena i da taj privatnik da preporuku i predlog; kaže - dostojan je za vršenje sudske fukcije, on je kvalifikovan i stručan, a u sud nikada nije ušao da zastupa bilo koji predmet.
Dame i gospodo, zahvaljujem vam se, ali krajnje je vreme da se mora od Vrhovnog suda, pa dole, rešavati stanje u pravosuđu, jer ono apsolutno ne zadovoljava potrebe Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, besmisleno je učestvovati u jednoj raspravi o dva veoma važna zakona, kao što su zakoni o osnovnoj i o srednjoj školi, kada je ograničeno pravo narodnim poslanicima da diskutuju i obrazlože svoje amandmane na samo tri minuta.
SRS je prinuđena da održi jedan javni čas, sa trajanjem od sat i po vremena, a to će biti u petak 26. ovog meseca u Vršcu, gde ćemo održati veliki narodni miting SRS.
(Predsednik: Molim vas da govorite o vašem amandmanu, pošto je vreme ograničeno na tri minuta.)
Zbog toga je trebalo, ako ništa drugo, pročitati naučna dela Jana Komenskog, naučna dela Makarenka, pa onda se upustiti u reformu, koja sada ne liči na reformu. Ovo nije reforma, ovo je prinudna uprava i privremena mera u odnosu na školstvo u Republici Srbiji. Zbog toga SRS smatra da ovaj zakon nije dobar, da je on samo privremenog karaktera i da će ga sledeća vlast, na sledećim uskoro raspisanim izborima, morati hitno menjati.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka je, između ostalog, podnela amandman na član 106, predlažući ovom domu da umesto ovih 15 odredaba i normi koje su predviđene u članu 106. bude upravo sedam.
Ovaj zakon, dame i gospodo, nije bio adekvatno izložen naučnoj i stručnoj javnosti, inače bi bio znatno bolji no što je predloženo. Posebno želim da istaknem da se nije vodilo dovoljno računa ne samo o sličnim zakonima u svetu, nego čak ni o istim zakonim u državama Evropske unije. Sve se, prema Predlogu ovog zakona, čini da se obesprave studenti i da sve puca preko njihovih leđa. Studenti na univerzitetu i fakultetu nisu konstitutivni deo tih ustanova i značajan faktor njegove aktivnosti u nastavnom procesu.
Zato Srpska radikalna stranka smatra da studenti moraju imati veća prava, obaveze i odgovornosti u ovom predlogu zakona, što znači da studenti imaju pravo da daju mišljenje. A šta to znači da studenti imaju pravo da daju mišljenje - kada to nikoga ne obavezuje.
Studentski predstavnici ne ulaze u sastav veća univerziteta i fakulteta, a to se vidi iz predloženih odredbi članova 105. i 113, iako su nadležnosti ovih tela značajne za život i rad studenata i univerziteta, odnosno fakulteta, kako je to predviđeno u članovima 106. i 114.
Za izbor asistenta - pripravnika, od koga se kasnije ostvaruju sva zvanja nastavnika, treba obavezno predvideti kao uslov - znanje bar jednog svetskog jezika od značaja za naučnu, odnosno umetničku oblast za koju se bira, jer se kasnije proizvode i ostvaruju sva zvanja koja su u prosveti i na univerzitetu potrebna. A, osim toga, trebalo je predvideti i jednu ocenu, koja bi trebalo da bude 9 ili 8,5, da neki kriterijumi budu ispoštovani, mada to predviđa član 71. To treba da se precizira u vidu jedne odredbe, da to nekoga obavezuje na fakultetu.
Nastavni planovi i programi moraju biti, prema mišljenju Srpske radikalne stranke, usaglašeni između fakulteta u okviru naučne, odnosno umetničke oblasti, a isto tako treba da budu usaglašeni i udžbenici i druga učila iz kojih se spremaju predmeti za polaganje ispita. Na našim fakultetima i univerzitetima vladaju šarenilo i haos u tom pogledu.
Srpska radikalna stranka, pored navedenog, smatra da treba predvideti obaveznu saradnju univerziteta i fakulteta u vezi sa izradom nastavnih planova i programa i u vezi sa pisanjem udžbenika i drugih učila.
To bi znatno povećalo kvalitet nastave, brzinu studiranja i olakšalo bi studentima da pojedine predmete polažu na isti način i po jednakim uslovima, bez obzira na kom fakultetu studiraju i bez obzira o čijem se udžbeniku po kome polažu radi. Neki profesori sa drugog fakulteta ne priznaju udžbenike i na taj način uskraćuju elementarna prava našim studentima. To bi u znatnoj meri smanjilo troškove studiranja, odnosno troškove koje u vezi sa tim snose studenti, što nije bez značaja i za državu i za studente.
Sadašnje stanje na fakultetima pokazuje takve drastične razlike po pitanju planova i programa, a posebno u vezi sa udžbenicima, da se običan čovek zgražava nad ovim stvarima. To je umnogome prepušteno pojedincima ili grupama na fakultetima, koji preko toga stiču materijalne koristi, a sve preko leđa studenata.
Obaveza saradnje univerziteta i fakulteta u pomenutom smislu smanjila bi sve to na jednu meru koja bi bila razumna, i u skladu sa autonomijom univerziteta, a studentima bi se umnogome pomoglo da uče ono što je od značaja za nauku i struku i da ne uče iz brojnih udžbenika, napisanih na hiljade stranica u cilju sticanja materijalne koristi pojedinih profesora. Ovako, to je viša autonomija, da ne kažem volja i samovolja pojedinaca ili njihovih grupica, opet radi sticanja materijalne koristi, ali preko leđa studenata.
Kao primer bih uzeo Pravni fakultet u Beogradu; mnogi od vas su studiralni na tom fakultetu i polagali finansije i finansijsko pravo. Pokojni Miša Petrović predavao je ovu oblast i njegova knjiga je iznosila oko 300 stranica, a danas imate knjigu koju piše čovek na fakultetu, profesor, sa oko 1.000 stranica. Ista je situacija i sa Istorijom države i prava, imate tri udžbenika. Zatim, imate Rimsko pravo, isto tako više udžbenika, 1.000 stranica. Dakle, ne vodi se dovoljno računa o sadržaju i o stvarima koje su bitne za nauku, studenta i struku u praksi.
Danas se takmiče profesori kako će i na koji način da ostvare što veći biznis, da napišu na hiljade stranica udžbenika. To je neprihvatljivo i zbog toga Srpska radikalna stranka smatra da reforma na fakultetu ovim predlogom zakona neće biti ostvarena i da je ovo samo jedan pokušaj da se stvori privid da se u ovoj oblasti nešto radi, ali od reforme nema ništa.
Dakle, reforma podrazumeva da se napiše jedan dobar zakon koji će važiti za duži vremenski period, a ne kako nam je ministar Gašo Knežević rekao da je ovo privremeni zakon i tranzicija je u pitanju, pa eto da donesemo ovakav kakav jeste. Neprihvatljivo je za Srpsku radikalnu stranku da se ovakvi predlozi zakona donose na jedno kratko vreme, a znate da dolaze sledeći izbori i umesto da pišemo dobre i dugotrajne zakone, uvodimo praksu da ih svaka buduća vlast koja dođe mora menjati, što je apsolutno neprihvatljivo sa stanovišta Srpske radikalne stranke.

Dame i gospodo narodni poslanici, treba brisati sve članove Zakona koji se odnose na preispitivanje izbora saradnika i nastavnika u zvanja obavljenih po Zakonu od 1998. godine, jer bi to bilo neustavno i  nezakonito, odnosno protivno pravdi i pravičnosti. Izbori i zasnivanja radnog odnosa izvršeni su definitivno po tada važećem zakonu i oni se mogu dovesti u pitanje samo u skladu sa Ustavom i  zakonom iz tog perioda. U suprotnom, to bi bilo retroaktivno dejstvo ovog zakona, što je, kao što sam rekao, apsolutno neustavno.

Prema odredbi člana 117. Ustava SRJ zakoni, drugi propisi i opšti akti ne mogu imati povratno dejstvo. Samo pojedine odredbe zakona, ako to zahteva opšti interes utvrđen pri njihovom donošenju, mogu imati povratno dejstvo. Dakle, samo pojedine odredbe.

Prema odredbi člana 121. Ustava Republike Srbije zakoni, drugi propisi ili opšti akti ne mogu imati povratno dejstvo. Samo se zakonom može odrediti da pojedine njegove odredbe, ako to zahteva opšti interes utvrđen u postupku donošenja zakona, imaju povratno dejstvo.

Odredbom stava 3. ovog člana Ustava Republike Srbije kažnjiva dela utvrđuju se i kazne za njih se izriču prema zakonu, odnosno prema drugom propisu koji je važio u vreme izvršenja dela i određene radnje, osim ako je novi zakon, odnosno propis blaži za učinioca, što je u konkretnom slučaju trebalo imati u vidu i primeniti.

Prema tome, očigledno je namera predlagača da se ovaj zakon retroaktivno primeni od 1998. godine, što je, kao što sam rekao, protivno Ustavu Savezne Republike Jugoslavije, a istovremeno i Ustavu Republike Srbije.

Posebno treba brisati odredbe u vezi pokretanja i vođenja disciplinskog postupka protiv zaposlenih na univerzitetu i fakultetu, koji su navodno pravili zloupotrebe položaja ili prekoračivali nadležnosti, odnosno ovlašćenja po Zakonu o univerzitetu iz 1998. godine.

To je pravna besmislica, ako se pođe od uvek važećeg pravila o tome da nastupa zastarelost i pokretanja i vođenja postupka posle isteka određenog roka (čak i za krivična dela), koji se računa uvek od dana kada je radnja učinjena. S obzirom na vreme koje je prošlo, vođenje i pokretanje disciplinskog postupka je već apsolutno zastarelo, o čemu inače organi i sud vode računa po službenoj dužnosti.

Uostalom, ako bi se postupak inače mogao pokrenuti i voditi zato što vreme za nastupanje zastarelosti još nije isteklo, onda bi se to činilo po tada važećim propisima, a nikako da se to predviđa ovim zakonom.

Uz sve to, ovaj predlog zakona je očigledno sračunat, na to da se izvrši osveta prema nekima i to verovatno iz političkih i drugih razloga, a uvek sa krajnjim ciljem da se odstrane kao nepoželjni sa fakulteta oni koji su u to vreme po važećim propisima birani. Zato je to i politički neprihvatljivo, a u suprotnosti je sa Ustavom i međunarodnim pravom.

Zakon o radu iz 2001. godine ne predviđa ustanovu preuzimanja u radni odnos, pa bi iz tog razloga trebalo brisati tu mogućnost za fakultete, predviđenu u čl. 89. ovog zakona.

Uz to treba reći da je izbor u zvanje (i zasnivanje radnog odnosa) moguće regulisati i drugačije na pojedinim univerzitetima, odnosno fakultetima, te bi putem te inicijative bili izigrani i mnogi drugi propisi u vezi sa tim, na primer propisi o tome kada prestaje radni odnos po sili zakona ili bi mogli da se izbegnu strožiji uslovi u vezi sa izborom ili dužinom vremena izbora određenih lica na fakultetima.

Očigledno da predlagač ovog zakona nije vodio računa o posledicama ako se ovaj zakon bude usvojio. Svako ko je biran po ovom zakonu iz 1998. godine ostao bi bez posla. Svi ispiti na fakultetu koje su studenti polagali, pred tim profesorima, morali bi da budu poništeni.

Svi zaposleni bi, dakle, morali da vrate lične dohotke, svima bi se morao poništiti radni staž i bila bi im ukinuta i oduzeta sva prava koja im inače po Ustavu i zakonu pripadaju, kao stečena prava.