MILAN KNEŽEVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 9. marta 1952. godine. Živi u Kragujevcu.

Diplomirao je (1977), magistrirao (1984) i doktorirao (1987) na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Na istom Fakultetu Knežević je završio specijalizaciju (patološka anatomija) 1983. godine. Redovan profesor patologije na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu. U Kliničkom centru radi kao načelnik službe za patološko anatomsku dijagnostiku.

Izabran je za narodnog poslanika na izborima 11. maja 2008. godine na izbornoj listi SRS. Septembra 2008. je iz poslaničke grupe Srpske radikalne stranke prešao u poslaničku grupu Tomislava Nikolića “Napred Srbijo” i u oktobru iste godine ušao u novoosnovanu Srpsku naprednu stranku. Član je Glavnog odbora SNS i potpredsednik Šumadijskog odbora.

Nakon izbora 2012. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika kada je član Odbora za obrazovanje, nauku, tehonološki razvoj i informatičko društvo i Odbora za zdravlje i porodicu, a mandat mu je potvrđen i nakon izbora 2014. i 2016. godine.

Oženjen, ima dvoje dece. Živi u Kragujevcu.

Osnovne informacije

Statistika

  • 45
  • 0
  • 0
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 7 meseci i 20 dana i 12 sata

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 5 meseci i 30 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 22 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja, 27.03.2019.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, dragi građani koji gledate prenos, da pomenem samo, mimo ovog seta zdravstvenih zakona koje danas razmatramo, da smo u ove prethodne dve godine imali više setova iz različitih oblasti zdravstvene zaštite, tako da bih pohvalio rad Ministarstva, samim tim i Vlade i predsednika Vučića, jer je aktivnost Ministarstva u zakonodavnom smislu bila veoma značajna. Svi ti zakoni su doneli mnoga poboljšanja i unapređenja u zdravstvenoj zaštiti u oblasti na koje se odnosi. Mimo pohvale za predan, odgovoran rad Ministarstva, što se tiče zakonodavnih stvari, mislim na zakone, moje kolege su pomenule, moram da pomenem da je i ovom proteklom periodu bilo mnogo investicionih ulaganja, mnogo ulaganja u nabavci opreme, mnogo ulaganja i truda u prijemu novih kadrova, kako mladih doktora, tako vezano za odobravanje specijalizacije, tako isto što se tiče srednjeg medicinskog kadra. Tako da, u svim aspektima pohvale za rad Ministarstva, a ne samo u ovom zakonodavnom smislu.

Naravno, već smo rekli, ova dva zakona su krovni zakoni u zdravstvenoj zaštiti, pogotovo Zakon o zdravstvenoj zaštiti. Taksativnog sam nabrojao krupne stvari koje predstavljaju novine i značajno unapređuju neke odnose u zdravstvu. Da li sam dobro izbrojao? Ja sam novina 56 izbrojao, ne računajući mnogo doterivanja koja predstavljaju usklađivanje ovog zakona sa već donetim zakonima. Tako da, kada bi gledali broj članova i ovo što sam registrovao, mislim da su mnogi članovi korigovani, na ovaj ili onaj način, znači da je u mnogim elementima ovaj zakon doneo poboljšanje i samim tim podizanje kvaliteta zdravstvene usluge, što je prevashodno u cilju naših građana.

A sad malo konkretnije neke stvari koje nisu kolege pomenule, da pomenem zbog građana. Umesto dosadašnjeg Plana razvoja zdravstvene zaštite koji je donosila Narodna skupština, ubuduće se Strategija razvoja zdravstvene zaštite razmatra na Vladi, odnosno Vlada će da bude ta koja će da donosi tu zdravstvenu strategiju. O racionalizaciji rada zdravstvenih ustanova nekoliko kolega je reklo, davno kada je Tomica Milosavljević sa „žutima“ i sa G17 razdvajao zdravstvene centre razbijao ih je i kada je ukazivano i tada, na osnovu logike racionalizacije, kako opreme, tako kadra, tako finansijskih mogućnosti lokalnih samouprava, to se tada odbijalo o zid, sa mnogim argumentima. Oni su to isterali i krenuli u razbijanje i dovođenje u ove situacije da domovi zdravlja pripadaju lokalnim samoupravama i sada, zahvaljujući SNS i radu Ministarstva, ono što nije trebalo da se dogodi mora da se krpi i sada moraju kestenje iz vatre da vade, ali su to na pravi zakonski način regulisali i to je dobro. Na svu sreću, mislim da sedam-osam možda zdravstvenih centara nije ni uspelo da se razdvoji, tako da će oni praktično biti u statusu u kakvom su bili.

Šta treba još pomenuti? Treba pomenuti da je u ovom delu razrešen na neki način odnos između Ministarstva zdravlja i Fakulteta medicinskih nauka, gde je na zakonit način pokušano da se razreši pitanje saradnje fakulteta koji školuju medicinski kadar, u smislu nastavnika i saradnika, da se na odgovarajući način razreši pitanje da vođenje, zbog gledalaca, vežbi profesora iz kliničkih predmeta, pošto se radi sa pacijentom, podrazumeva i zdravstveni deo rada, naravno, to će odgovarajućim ugovorima i između fakulteta i kliničkih centara da bude detaljno razrešeno.

Šta je još veoma značajno? Postojala je diskrepanca između zapošljavanja i čekanja doktora na birou i prijema studenata na medicinske fakultete. Ovde u ovoj zakonskoj regulativi odgovarajuće mišljenje o upisnoj politici treba da da i Ministarstvo zdravlja, naravno, uz saglasnost ministra visokog obrazovanja. Tako da se nadam da će ovom saradnjom uspeti da se razreši ta diskrepanca, taj problem prijema studenata medicine i kasnije, kada završe, problemom sa njihovim zapošljavanjem. Tako da je to isto značajna stvar koju treba pomenuti. Pomenuo sam u toj konotaciji saradnje da će biti regulisan status nastavnika i saradnika fakulteta.

Šta je još jedna stvar, da pomenem, da ne trošim vreme, zbog drugih kolega? Što je u ovom zakonu oblast, kako se kaže, komplementarne medicine, a u suštini se menja izraz tradicionalna medicina u komplementarnu medicinu, jer se smatra da je to adekvatniji termin i u skladu sa tim i ministarstvo formira republičku stručnu komisiju za komplementarnu medicinu i davanje rešenja onom ko će da se bavi tom oblašću i metodama i postupcima komplementarne medicine. To je još jedna novina. Ima drugih i nomenklaturnih, više nema doktor stomatologije, nego doktor dentalne medicine.

Još jedanput, na kraju, ovo je zakon koji je pun novina koje poboljšavaju ne zakon samo, jer poboljšanje zakona u stvari poboljšava rad zdravstva i medicinskog osoblja, a samim tim i pacijenti dobijaju kvalitetniju uslugu i imaju veću stručnu, ličnu i emotivnu sigurnost u zdravstveni sistem. Hvala.

Jedanaesto vanredno zasedanje , 11.02.2019.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, evo mi danas imamo na dnevnom redu Skupštine četiri zakona koja se tiču obrazovanja i prosveta i iako smo u prethodne dve godine imali više tih zakona koji su doneli neka poboljšanja u funkciji, kako predškolskog, tako osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja.

Ovde bih se ipak osvrnuo na neke diskusije mojih kolega povodom potpisa

koji su skupljali ovih dana univerzitetski profesori, kako je moj kolega Arsić rekao, po njima oni koji su potpisali i za opoziciju, oni su profesori, univerzitetski nastavnici prvog reda, a ovi drugi su drugog reda.

Naravno, ja se tako ne osećam, pa bih zamolio prof. Atlagića koji je gledao taj Kopson, da nas ne proglase da smo subjektivni, profesore uđite na Kopson i pogledajte kakav je status moj na Kopsonu, pa da se malo izrangiramo.

Druga stvar, tu je ministar Šarčević, neka aktuelna događanja u kojima učestvuju, nažalost, nastavnici i neki univerzitetski profesori, sigurno utiču na vaspitanje, na određeni način, omladine. Ja bih u tom kontekstu izveo dva primera. Prvi primer želim da pročitam, kako je na jednom od tih skupova pisac Marko Vidojković uvredio profesore pravnog fakulteta.

Ja želim da im pružim podršku, da na ove najružnije reči ne obraćaju pažnju, to više govori o njemu. Tako da, čitam zbog građana, koji, verovatno većina nije ni pročitala ni čula da je Pravni fakultet leglo pacova, kriminala, korupcije i da tamo sede nitkovi i banditi. Da li je to nivo demokratskog dijaloga ili je ovo govor mržnje? Po meni je ovo govor mržnje.

Druga stvar, u mom Kragujevcu, ja sam poslanik iz tog grada, glumac u pokušaju da bude predsednik jednog pokreta, većina nas je to čula na govoru u srcu Šumadije kaže da je i levičaru i desničaru stalo da ima pruge, puteve, pravosuđe, koje funkcioniše. Naravno, ali ove pruge i putevi se grade ovih pet godina, a ne u njihovo vreme u raznim varijantama žutog preduzeća. A sada da li kući drže sliku Draže Mihajlovića, Dimitrija Ljotića ili Broza, ili ne znam Koče Popović, to je potpuno nebitna stvar.

U ovoj rečenici se govori da čovek ne zna gde se, ne sagledava ni istorijske činjenice, ni kako utiče u ovoj trenutno aktuelnoj situaciju.

Kako je nebitna stvar ko je Dimitrije Ljotić? Po nekim istoričarima, on se smatra da je bio najveći izdajnik u regionu, gori od Ante Pavelića, zato što je Ante Pavelić i njegovo ustaštvo ubijalo pripadnike drugih naroda, što je genocidno, što je tužno, a Ljotić je učestvovao u masovnim zločinima protiv Srba, u Kragujevcu su njegovi pripadnici skupljali, učestvovali u vođenju i đaka i rodoljuba na streljanje. Kako je nebitno?

Ministar Šarčević i nastavnici u osnovnoj i srednjoj trebaju malo više ipak, pošto se ovo aktuelizovalo, sad to meni pomalo liči na zlonameran pristup da možda žele neku redefiniciju istorije ko je patriota, ko je saradnik fašista, da nastavnici istorije malo više i detaljnije objasne ko je Dimtrije Ljotić, da je on izdajnik i da i njegova tzv., kako su se oni zvali, dobrovoljci koji nisu bili jer su dobijali platu od fašističke Nemačke i oni koji su pobegli i otišli u Nemačku, dobijali su penziju kao vojnici Vermarhta.

Imao sam potrebu da to kažem, jer je u mom gradu gde su streljani đaci, gde su streljani nastavnici, gde su streljani pošteni rodoljubi, ti pripadnici Ljotića su učestvovali.

A taj glumac hoće da bude vođa nekog pokreta, nekog demokratskog, opozicionog pokreta, ne znam ni čemu pripada kad je ovo njemu nebitno. Možda ja imam pogrešan pristup, ali mislim da imam pravi pristup, da on ne zna šta priča i gde se nalazi.

Još jednu stvar, jevrejska opština Beograda uputila je pismo protestno tom glumcu i ovo je poučno saopštenje koje želim da pročitam zbog građana, gde oni ovako kažu: „Naši članovi su ljudi raznih političkih preferenci. Nalaze se i na levoj i na desnoj strani političkog spektra, ali oko jedne stvari nema diskusije, da su svi koji su sarađivali sa okupatorom i koji su naše pretke slali u smrt protiv kojih ćemo se oglasiti i juče i danas i sutra.“ E, sad, vidite reakcije i vidite kakav će to vođa da bude.

Ja ovo ponavljam i zbog građana i zbog ljudi da razmisle, kad neko ne može da napravi distinkciju, reč ostane zapisana ali ona govori o nečijem razmišljanju.

Što se tiče ovih zakona, da prokomentarišem u par minuta, jer su moje kolege detaljno o svemu rekli. Kroz sva četiri zakona pominje se da sve i sva ova rešenja moraju da se vode u jedinstvenom informacionom sistemu prosvete.

To treba reći jer je u prethodnim zakonima samo se napomenulo elektronske, a sada pošto je taj jedinstven informacioni sistem već značajno nadograđen, mora da uđe u zakonsku regulativu.

Pozdravio bih što su dve škole, prirodno-matematička gimnazija u Beogradu i u Novom Sadu, proglašene za institucije od nacionalnog značaja, to je velika stvar. To su škole koje imaju dugogodišnju tradiciju, čiji su đaci, učenici, osvajali velike nagrade, koji dan danas imaju visok nivo nastave i rada, sa tim đacima, uvažavajući njihov talenat, ali bi trebalo razmisliti zato što možda, jer imamo mi i u Kragujevcu gimnaziju, jednu od najstarijih u Srbiji, da li u nekim kriterijumima još u nekoj budućnosti neka od tih starih škola, gimnazija, zaslužuje da bude ovako rangirana.

Drago mi je što je, još ovo da kažem, u ovom zakonu regulisano i koje će da budu referente, da upotrebe ustanove, odnosno škole za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, koji će to kriterijumi da budu na osnovu kojih će ministar da donese da one budu referentne ustanove i što je neophodno, iako nastavnici koji rade sa njima imaju visoko obrazovanje, ali je potrebna jedna malo diskretna i specifična edukacija i osposobljavanje nastavnika da bi se podigao i povećao standard kompetencija u obrazovanju tih učenika, a samim tim i u tim školama. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2018.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja.

Zbog građana da kažemo da baš taj član 4. u prvom stavu kaže da za uspostavljanje i vođenje jedinstvene baze i drugih poslova utvrđenih ovim zakonom Vlada osniva Centralni registar obaveznog socijalno osiguranja, tako da u ovom članu se definiše Vlada kao osnivač i, što sam i u prethodnim amandmanima govorio, da su sredstva za njegov rad već bila obezbeđena u budžetu 2018. godine.

Ali, hteo bih nešto da kažem. Malopre je koleginica Jasmina Obradović čitala sa kojim zakašnjenjem je prethodna vlast, odnosno žuti, sa kojim kalendarskim zakašnjenjima su usvajali budžet, ali trebala je još da pomene, jer ona zna, ovde ima i nekih kolega poslanika koji su dugogodišnji, da od 2007. do 2012. godine nije bilo godine da nije bilo rebalansa budžeta.

Ovi mladi poslanici sede i sigurno i nisu prisustvovali rebalansu budžeta, a za vreme prethodne vlasti nije bilo godine, u junu se donese budžet, u septembru i oktobru smo imali rebalans budžeta. Naravno, to je sve bio dokaz njihove katastrofalne ekonomske, privredne politike, pljačkaških privatizacija.

Ovaj budžet za 2019. godinu jasno pokazuje da se želi da se nastavi sa bržim rastom, sa bržim podizanjem životnog standarda građana, da se obezbedi egzistencijalna i socijalna sigurnost svakog građanina naše Srbije. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 26.07.2015.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Klinički centar "Kragujevac" (redovni profesor specijalista patolog) Republika Mesečno 83722.00 RSD 01.04.1984 -
- Medicinski fakultet u Kragujevcu (redovni profesor) Republika Mesečno 67000.00 RSD 01.03.1980 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
- Opšta bolnica Novi Pazar (stručni konsultant) Republika Mesečno 35000.00 RSD 01.02.2016 -
- Medicinski fakultet u Kragujevcu (naučno-istraživački projekt) Republika Mesečno 23761.00 RSD 01.01.2011 -
Poslednji put ažurirano: 02.03.2017, 10:45