MILAN KNEŽEVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 9. marta 1952. godine. Živi u Kragujevcu.

Diplomirao je (1977), magistrirao (1984) i doktorirao (1987) na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Na istom Fakultetu Knežević je završio specijalizaciju (patološka anatomija) 1983. godine. Redovan profesor patologije na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu. U Kliničkom centru radi kao načelnik službe za patološko anatomsku dijagnostiku.

Izabran je za narodnog poslanika na izborima 11. maja 2008. godine na izbornoj listi SRS. Septembra 2008. je iz poslaničke grupe Srpske radikalne stranke prešao u poslaničku grupu Tomislava Nikolića “Napred Srbijo” i u oktobru iste godine ušao u novoosnovanu Srpsku naprednu stranku. Član je Glavnog odbora SNS i potpredsednik Šumadijskog odbora.

Nakon izbora 2012. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika kada je član Odbora za obrazovanje, nauku, tehonološki razvoj i informatičko društvo i Odbora za zdravlje i porodicu, a mandat mu je potvrđen i nakon izbora 2014. i 2016. godine.

Oženjen, ima dvoje dece. Živi u Kragujevcu.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:25

Osnovne informacije

Statistika

  • 48
  • 0
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 13 dana

Poštovani gospodine Kneževiću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju kor...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 3 meseca i 7 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 1 mesec i 16 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.12.2019.

Poštovani predsedavajući, uveženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege poslanici, poštovani građani Srbije koji pratite ovu skupštinsku debatu, na početku bih samo podsetio, što i mi znamo, da smo u zadnjoj nedelji novembra usvojili budžet u zakonskom terminu, budžet koji je pokazao da je Srbija na pravom i stabilnom putu ekonomskog razvoja, budžet koji je razvojni, koji podrazumeva povećanje plata u javnom sektoru, koji ima velike investicije.

Sam taj budžet da bi bio realizovan, implementovan u tom cilju, prate i ovi zakoni koje mi razmatramo u ove dve objedinjene tačke. Prva objedinjena tačka u načelu odnosila se na set poreskih zakona koji sad trebaju da omogućuju bolje okruženje, bolju implementaciju i realizaciju budžeta, a sve u cilju, naravno daljeg i boljeg ekonomskog razvoja i poboljšanja životnog standarda Republike Srbije i njenih građana.

Ova druga tačka objedinjena, rekle su kolege, podrazumeva tri izmene i dopune tri zakona vezana za plate u javnom sektoru, u javnim agencijama i lokalnoj samoupravi. Radi građana reći, to su promene koje se odnose na pomeranje datuma, primene ovih zakona na 2021. godinu, što je sasvim logično, jer potrebno je još više poboljšati i stvarati bolje ekonomske pravne uslove da bi moglo da se na pravi način implementiraju ovi zakoni, kako se popularno kaže, o platnim razredima.

U ovoj drugoj tački, već su i pominjale kolege u prethodnoj diskusiji, imamo Zakon o agencijskom zapošljavanju koji je sistemski zakon, novi zakon koji do sad nije postojao. Zbog građana, navesti nekoliko razloga potrebe za donošenje ovog zakona. Prvo, Skupština Republike Srbije je usvojila Zakon o potvrđivanju Konvencije i Međunarodne organizacije rada broj 181 o privatnim Agencijama za zapošljavanje. Znači, donošenjem ovog zakona Republika Srbija se obavezala da uredi rad preko privatnih agencija za zapošljavanje, odnosno za zapošljavanje radnika sa ciljem da se stavljaju na raspolaganje trećoj strani, koja može da bude ili fizičko ili pravno lice.

Druga stvar, značajna, jeste što u ovom Zakonu o radu našem, nema i nije definisan uopšte odnos poslodavca i posrednika između poslodavca i zapošljavanju radnika. Tako da praktično Zakon o radu ne uređuje zapošljavanje u svrhu ustupanja zaposlenih, drugim subjektima, odnosno korisničkim preduzećima.

Jedini oblik radnog angažovanja u svrhu ustupanja drugim poslodavcima u domaćem zakonodavstvu je radno angažovanje na privremenim i povremenim poslovima preko omladinskih i studentskih zadruga, znači jedini.

Treća stvar koja je omogućila dosadašnje formiranje ovih agencija za zapošljavanje jeste Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. Na bazi ovog zakona su regulisani i uslovi za osnovanje i rad Agencije za zapošljavanje i praktično mi nismo imali pravu zakonsku regulativu u ovoj oblasti. Zbog nedostatka te zakonske pravne regulative bilo je mnogo oblika narušavanja ustavnih i zakonskih prava iz rada, socijalnog osiguranja, tako da je tu i u tu oblast potpada i rad na crno.

Donošenjem ovog zakona se postiže više, naravno, dobrih efekata i označavaju na pravi način razrešenja ovog problema.

Prvo, ovaj zakon će pozitivno uticati na tržište rada u smislu smanjivanja nezaposlenosti. Sigurno će dovesti do povećanja ugovora o radu. Doprineće poboljšanju materijalne i socijalne sigurnosti iznajmljenih radnika. Isto tako, dovešće do ukidanja nelojalne konkurencije između agencije i poslodavca i doprineće većoj konkurentnosti samih agencija.

Praktično, ovim Zakonom o agencijskom zapošljavanju predviđa se maksimalna zaštita onih koji se zapošljavaju preko agencije, a to će sve imati uticaj i doprinos za smanjenje rada na crno. Praktično, agencijskim zaposlenima biće obezbeđena jednaka zarada i drugi osnovni uslovi rada poput radnog vremena, odmora bezbednosti, zdravlja na radu i drugim uslovima rada koji se primenjuju na zaposlene koji neposredno zapošljava poslodavac.

Sve ovo uticaće na smanjivanje rada na crno, smanjivanje zone sive ekonomije. Tako da, ovaj sistemski zakon dovodi do pravne, jasne regulative u ovoj oblasti, što će se manifestovati sigurnošću uposlenih radnika.

U danu za glasanje podržaću ovaj zakon.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.10.2019.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani koji gledate prenos, da nastavimo tamo gde smo stali posle ove kratke ili malo duže rasprave o poljoprivredi.

Svejedno, ja bih opet pročitao, pre nego što se vežem za jedan od zakona o kome ću pričati, da kažem da je „Duing biznis lista“ Svetske banke, koju je danas objavila Svetska banka, od 190 rangiranih država, Srbija je zauzela 44. mesto, što su četiri pozicije bolje nego što je bilo prošle godine.

Zbog građana da kažem, ovde se u „Duing listi“ gleda deset parametara ili deset merila. I, kako kaže Svetska banka, bolja pozicija je rezultat, pre svega, reformi koje su doprinele da se lakše dobiju građevinske dozvole, smanjenje administrativne takse, poboljšanje, pouzdanost, napajanje električnom energijom, isto tako bolju zaštitu manjinskih investitora, objavljivanje transakcija povezanih lica kao vlasničkih i kontrolnih struktura i transparentnost u izveštavanju preduzeća.

Čisto sam pročitao, to je jedna, da ne kažem, lepa vest, ali ovo je rezultat rada ove Vlade, rezultat rada predsednika i kadrova SNS. Moja koleginica Ana Čarapić, pa i Martinović, napravili su rezime koji mi više puta ponavljamo ovde u Skupštini šta je urađeno u ovih zadnjih sedam godina, tako da i ova Duing biznis lista Svetske banke govori u prilog skoka naše države za četiri mesta.

Sada bih se vratio na temu današnje skupštinske debate i nešto bih rekao o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o uvozu i izvozu robe dvostruke namene. Zbog građana mi diskutujemo ovde i verovatno svi mi poslanici, koji učestvujemo u raspravi, znamo šta je to roba dvostruke namene, ali građani koji gledaju u prate ovaj prenos možda im i naše diskusije nisu delom jasne pa ću ja uzeti slobodu da u jednoj minuti pokušam da to, ne svoju interpretaciju, nego citiranjem stručnim, šta je to roba dvostruke namene.

Roba dvostruke namene je komercijalna roba, uključujući i softver i odnosne tehnologije koje se često sreću u spoljnoj trgovini, ali se prema određenim tehničkim karakteristikama, osobinama, načinu upotrebe i krajnjoj nameni može koristiti i dvostruko, odnosno može biti upotrebljena, pored koristi u civilne svrhe, i za proizvodnju oružja masovne upotrebe, drugim rečima proizvodnju hemijskog, odnosno biološkog oružja.

Tako da sirovine, tehnički proizvodi, softveri, tehnički lanci proizvodnje, sve to ulazi u sklopu te robe dvostruke namene i ovaj Zakon o uvozu robe dvostruke namene je sasvim usklađen sa evropskim zakonodavstvom, usklađen sa međunarodnim standardima i praktično zakon koji je relativno nov, jer je ovaj zakon donet, odnosno počeo je da važi od 8. novembra 2013. godine.

Čisto da gledaoci znaju i, naravno, u tom zakonu je uspostavljen jak sistem kontrole i nadzor u ovoj oblasti, sve u cilju ostvarivanja zaštite odbrambenih, bezbednosnih i spoljonopolitičkih interesa Republike Srbije, kao i međunarodnog kredibiliteta koje Srbija ima, tako da je on usklađen sa svim tim evropskim i svetskim parametrima.

Treba reći još i da je relativno u Evropi ova kontrola robe dvostruke namene relativno novijeg datuma. U taj deo zakonodavstva se ušlo tek posle 1991. godine, posle onog čuvenog Zalivskog rata, pa i EU tek svojom Uredbom Saveta Evropske komisije Broj 428 od 2009. godine uspostavlja režim te zajednice izvoza i transfera robe dvostruke namene.

Tako da je to novija zakonodavna regulativa u koju se naravno i naša zemlja uključila, ponavljam zakonom koji je počeo da važi 2013. godine. U toku primene tog zakona ono što je primećeno, a sada ovim izmenama pokušava da se otkloni jeste da su sve zemlje evropske, neke su moje kolege prethodno rekle, i evropske zemlje i sve zemlje u okruženju, praktično uvoz robe dvostruke namene je stavljen po strani. Samo u zakonu i u zakonskoj regulativi postoji kontrola izvoza robe dvostruke namene.

Mi sad ovim zakonom pokušavamo isto da poboljšamo našu zakonsku regulativu, da ukidanjem obaveze pribavljanja uvoznih dozvola, što su morali do sada da rade naši privredni subjekti, gde su zahtevi za dobijanje dozvola, procedura i dokumentacija koja se prikupljala, kao i odgovarajuća finansijska sredstva, nešto što se ovim zakonom stavlja po strani. Samim tim se i omogućava tim privrednim subjektima da mogu bolje, brže da funkcionišu.

Između ostalog, i pojedini strani investitori su imali primedbe zbog uvoza, kontinuiranog uvoza sirovina. Naime, da bi se proizvodila odgovarajuća sredstva i izvozila, morale su da se uvoze sirovine, a one su, kao što sam i rekao, a i druge moje kolege, gubile vreme, minimum 30 dana, za dobijanje tih uvoznih dozvola. Prema podacima ministarstva, ne otprilike, nego tačno kažu – 700 dozvola godišnje se izdavalo za uvoz ove robe. Sada će u tom delu da se omogući i olakša privredni subjektima da budu konkurentni, a isto tako i strani investitori će moći mnogo lakše da ulažu i da naša zemlja postigne povoljnu klimu i povoljan okvir za ta strana ulaganja koja će ovu oblast da malo pospeše. Iako Srbija nije veliki uvoznik i izvoznik robe dvostruke namene, ali je opet našla svoje mesto da unapredi i da u tom delu poboljša proizvodnju i izvozne rezultate, tako da će ovim promenama omogućiti da bude privlačna i za strane investitore koji će da ulažu u ovu oblast.

Uzgred, treća stavka, samim tim je isto uz ove dve koje sam pomenuo, praktično oslobađa se deo administracije državnih organa u proveri, kontroli, odobravanju dozvola, tako da i ti resursi mogu da budu iskorišćeni za neka druga bolja rešenja i unapređenje nekih drugih procedura.

Ovo je na izgled mali zakon, ali ne baš tako mali, jer drastično poboljšava ovu oblast i daje mogućnost boljeg izvoza, boljeg razvoja, pogotovo što praktično u proizvodnji robe dvostruke namene uglavnom postoje privredni subjekti koji se svrstavaju u kategoriju malih i srednjih preduzeća, tako da će u toj oblasti da se učini veliki napredak. Hvala.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 16.07.2019.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani koji pratite prenos ove skupštinske debate, mi danas raspravljamo o tri zakona koja se odnose na oblast trgovine.

Još jedanput, treba pomenuti da je praktično jedan zakon nov, a to je Zakon o robnim berzama. Drugi zakon, odnosno Predlog zakona o trgovini je isto nov, ali moram reći, podsetiti, da je postojao zakon donet 2010. godine, međutim, moje kolege su ilustrovale i rekle da komisija, odnosno radna grupa koja je formiralo Ministarstvo trgovine i turizma i telekomunikacije, kada je analiziralo sve elemente što se tiče tog zakona, pokazalo se da bi trebalo više od 60% članova u tom zakonu menjati i da je pravo rešenje doneti nov zakon. Tako da je ovaj zakon koji je donet može potpuno da se smatra kao jedan jedinstven nov zakon, koji se odnosi na trgovinu. Treći Zakon o elektronskoj trgovini, to su u stvari izmene i dopune osavremenjavanje prethodnog zakona.

Ono što treba reći, što verovatno većina poslanika ovde koji diskutujemo, iako nismo direktno u branši trgovine, jeste da taj Predlog zakona o robnim berzama mi tek sada prvi put donosimo u Srbiji. Tako da je to nešto što do sada regulativa pravna, zakonodavna, koja se tiče robnih berzi, nije postojala. Sada se prvi put ovim zakonom ta oblast reguliše. Čim nije postojala, praktično nisu postojali ni bilo kakvi regulatorni mehanizmi ili neko regulatorno telo koje bi izdavalo dozvole za rad, koje bi moglo da kontroliše robnu brzu, kao i apsolutno odsustvo zaštitnih mehanizama koji garantuju u tim odnosima s jedne strane isplatu, prodavca, s druge strane dalje isporuka robe kupcu na odgovarajući način izvršena.

Tako da je to oblast koja se sada na pravi način uređuje, koja je pogotovu značajna, jer se odnosi na poljoprivredu. Formiranjem i donošenjem ovog zakona robnoj berzi se daju veća ovlašćenja, ali s druge strane ima i veću obavezu da kontroliše i garantuje sve transakcije preko berze. Znači, sada imaju veća ovlašćenja, ali sasvim logično povećanu odgovornost.

Produktna berza koja je funkcionisala u Novom Sadu, praktično je funkcionisala kao neka vrsta brokerske kuće i uopšte nije bilo u funkciji preko te produktne berze stranaca. Zato što nije bilo zakonskih regulativa, nije raspolagala bilo kakvim glavnim mehanizmima kojim bi mogla da garantuje odgovarajuće funkcionisanje.

Sledeća novina kroz ovaj zakon je da će svi učesnici ubuduće u transakcijama na ovim robno-berzanskim, pardon tržištu, a to su s jedne stranke kupac, prodavac i robna berza, morati da polože garancije, pri čemu garancije same produktne berze su osnivački ulog od 50 miliona dinara, a sada kupcu, odnosno prodavcu će robna berza da određuje visinu garancije koju će oni morati da polažu na posebni namenski račun berze u tom poslovanju. Ta namenska sredstva služe za slučaj da je prodavac ili kupac ne ispunjavaju svoje obaveze, da na taj način mogu da se namire računi.

Ono što je isto značajno u ovom Zakonu o robnim berzama jeste da je uvedena Komisija za hartije od vrednosti kao regulator. Tako da je sada Komisija za hartije od vrednosti regulator koji će kontrolisati rad kako berze same, tako i svih transakcija koji članovi berze preko nje obavljaju. Na taj način će direktno uticati na povećanje sigurnosti celokupnog sistema i eventualno i otklanjanja i predupredivanja zloupotreba kao što bi moglo da bude eventualno nameštanje cena u toj robnoj berzi.

Peta stvar koja je značajna, koja zbog odsustva regulative, pomenuo sam ranije, nije bila moguća, da će sada na berzi moći da trguju domaća i strana pravna lica, kao individualni poljoprivredni proizvođači. Pomenuta ta produktna berza, koju sam pomenuo, u Novom Sadu praktično preko nje nije postojala bilo kakva trgovina stranih kompanija zato što, rekao sam, nije bilo garancija, odnosno nije postojao sistem kojim bi omogućio tim stranim preduzećima isporuku robe istog kvaliteta u velikim količinama.

Pomenuta Produktna berza u Novom Sadu, praktično preko nje nije postojala bilo kakva trgovina stranih kompanija zato što, rekao sam, nije bilo garancija, odnosno nije postojao sistem koji bi omogućio tim stranim preduzećima isporuku robe istog kvaliteta u velikim količinama, tako da će sada tu, pored domaćih, i strane kompanije moći da funkcionišu. Formiranje ovih robnih berzi sasvim logično predstavlja i značajno je za unapređenje i povećavanje izvoza, pogotovo poljoprivrednih proizvoda, a sa druge strane isto tako Srbija sada može da se pozicionira kao regionalni centar za trgovinu poljoprivrednim proizvodima.

Šesta stvar je da će u robnoj berzi praktično uvek biti prisutna pouzdana informacija o kretanju cena, odnosno uvek će postojati posebno mesto u berzi gde će biti i u svakom trenutku se uporediti i utvrditi reperna cena koja će da bude javno dostupna.

Zbog toga što su moje kolege obradile prethodno druga dva zakona, malo više sam pričao o ovom Predlogu zakona o robnim berzama. Druge kolege će reći i rekle su kvalitativno novim rešenjem o Zakonu o trgovini i o Zakonu o elektronskoj trgovini. U danu za glasanje, naravno, podržaću ovaj zakon, kao i moje kolege iz SNS. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 26.07.2015.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Klinički centar "Kragujevac" (redovni profesor specijalista patolog) Republika Mesečno 83722.00 RSD 01.04.1984 -
- Medicinski fakultet u Kragujevcu (redovni profesor) Republika Mesečno 67000.00 RSD 01.03.1980 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
- Opšta bolnica Novi Pazar (stručni konsultant) Republika Mesečno 35000.00 RSD 01.02.2016 -
- Medicinski fakultet u Kragujevcu (naučno-istraživački projekt) Republika Mesečno 23761.00 RSD 01.01.2011 -