Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Milan Knežević

Milan Knežević

Srpska napredna stranka

Govori

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, dragi građani koji gledate prenos, da pomenem samo, mimo ovog seta zdravstvenih zakona koje danas razmatramo, da smo u ove prethodne dve godine imali više setova iz različitih oblasti zdravstvene zaštite, tako da bih pohvalio rad Ministarstva, samim tim i Vlade i predsednika Vučića, jer je aktivnost Ministarstva u zakonodavnom smislu bila veoma značajna. Svi ti zakoni su doneli mnoga poboljšanja i unapređenja u zdravstvenoj zaštiti u oblasti na koje se odnosi. Mimo pohvale za predan, odgovoran rad Ministarstva, što se tiče zakonodavnih stvari, mislim na zakone, moje kolege su pomenule, moram da pomenem da je i ovom proteklom periodu bilo mnogo investicionih ulaganja, mnogo ulaganja u nabavci opreme, mnogo ulaganja i truda u prijemu novih kadrova, kako mladih doktora, tako vezano za odobravanje specijalizacije, tako isto što se tiče srednjeg medicinskog kadra. Tako da, u svim aspektima pohvale za rad Ministarstva, a ne samo u ovom zakonodavnom smislu.

Naravno, već smo rekli, ova dva zakona su krovni zakoni u zdravstvenoj zaštiti, pogotovo Zakon o zdravstvenoj zaštiti. Taksativnog sam nabrojao krupne stvari koje predstavljaju novine i značajno unapređuju neke odnose u zdravstvu. Da li sam dobro izbrojao? Ja sam novina 56 izbrojao, ne računajući mnogo doterivanja koja predstavljaju usklađivanje ovog zakona sa već donetim zakonima. Tako da, kada bi gledali broj članova i ovo što sam registrovao, mislim da su mnogi članovi korigovani, na ovaj ili onaj način, znači da je u mnogim elementima ovaj zakon doneo poboljšanje i samim tim podizanje kvaliteta zdravstvene usluge, što je prevashodno u cilju naših građana.

A sad malo konkretnije neke stvari koje nisu kolege pomenule, da pomenem zbog građana. Umesto dosadašnjeg Plana razvoja zdravstvene zaštite koji je donosila Narodna skupština, ubuduće se Strategija razvoja zdravstvene zaštite razmatra na Vladi, odnosno Vlada će da bude ta koja će da donosi tu zdravstvenu strategiju. O racionalizaciji rada zdravstvenih ustanova nekoliko kolega je reklo, davno kada je Tomica Milosavljević sa „žutima“ i sa G17 razdvajao zdravstvene centre razbijao ih je i kada je ukazivano i tada, na osnovu logike racionalizacije, kako opreme, tako kadra, tako finansijskih mogućnosti lokalnih samouprava, to se tada odbijalo o zid, sa mnogim argumentima. Oni su to isterali i krenuli u razbijanje i dovođenje u ove situacije da domovi zdravlja pripadaju lokalnim samoupravama i sada, zahvaljujući SNS i radu Ministarstva, ono što nije trebalo da se dogodi mora da se krpi i sada moraju kestenje iz vatre da vade, ali su to na pravi zakonski način regulisali i to je dobro. Na svu sreću, mislim da sedam-osam možda zdravstvenih centara nije ni uspelo da se razdvoji, tako da će oni praktično biti u statusu u kakvom su bili.

Šta treba još pomenuti? Treba pomenuti da je u ovom delu razrešen na neki način odnos između Ministarstva zdravlja i Fakulteta medicinskih nauka, gde je na zakonit način pokušano da se razreši pitanje saradnje fakulteta koji školuju medicinski kadar, u smislu nastavnika i saradnika, da se na odgovarajući način razreši pitanje da vođenje, zbog gledalaca, vežbi profesora iz kliničkih predmeta, pošto se radi sa pacijentom, podrazumeva i zdravstveni deo rada, naravno, to će odgovarajućim ugovorima i između fakulteta i kliničkih centara da bude detaljno razrešeno.

Šta je još veoma značajno? Postojala je diskrepanca između zapošljavanja i čekanja doktora na birou i prijema studenata na medicinske fakultete. Ovde u ovoj zakonskoj regulativi odgovarajuće mišljenje o upisnoj politici treba da da i Ministarstvo zdravlja, naravno, uz saglasnost ministra visokog obrazovanja. Tako da se nadam da će ovom saradnjom uspeti da se razreši ta diskrepanca, taj problem prijema studenata medicine i kasnije, kada završe, problemom sa njihovim zapošljavanjem. Tako da je to isto značajna stvar koju treba pomenuti. Pomenuo sam u toj konotaciji saradnje da će biti regulisan status nastavnika i saradnika fakulteta.

Šta je još jedna stvar, da pomenem, da ne trošim vreme, zbog drugih kolega? Što je u ovom zakonu oblast, kako se kaže, komplementarne medicine, a u suštini se menja izraz tradicionalna medicina u komplementarnu medicinu, jer se smatra da je to adekvatniji termin i u skladu sa tim i ministarstvo formira republičku stručnu komisiju za komplementarnu medicinu i davanje rešenja onom ko će da se bavi tom oblašću i metodama i postupcima komplementarne medicine. To je još jedna novina. Ima drugih i nomenklaturnih, više nema doktor stomatologije, nego doktor dentalne medicine.

Još jedanput, na kraju, ovo je zakon koji je pun novina koje poboljšavaju ne zakon samo, jer poboljšanje zakona u stvari poboljšava rad zdravstva i medicinskog osoblja, a samim tim i pacijenti dobijaju kvalitetniju uslugu i imaju veću stručnu, ličnu i emotivnu sigurnost u zdravstveni sistem. Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, evo mi danas imamo na dnevnom redu Skupštine četiri zakona koja se tiču obrazovanja i prosveta i iako smo u prethodne dve godine imali više tih zakona koji su doneli neka poboljšanja u funkciji, kako predškolskog, tako osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja.

Ovde bih se ipak osvrnuo na neke diskusije mojih kolega povodom potpisa

koji su skupljali ovih dana univerzitetski profesori, kako je moj kolega Arsić rekao, po njima oni koji su potpisali i za opoziciju, oni su profesori, univerzitetski nastavnici prvog reda, a ovi drugi su drugog reda.

Naravno, ja se tako ne osećam, pa bih zamolio prof. Atlagića koji je gledao taj Kopson, da nas ne proglase da smo subjektivni, profesore uđite na Kopson i pogledajte kakav je status moj na Kopsonu, pa da se malo izrangiramo.

Druga stvar, tu je ministar Šarčević, neka aktuelna događanja u kojima učestvuju, nažalost, nastavnici i neki univerzitetski profesori, sigurno utiču na vaspitanje, na određeni način, omladine. Ja bih u tom kontekstu izveo dva primera. Prvi primer želim da pročitam, kako je na jednom od tih skupova pisac Marko Vidojković uvredio profesore pravnog fakulteta.

Ja želim da im pružim podršku, da na ove najružnije reči ne obraćaju pažnju, to više govori o njemu. Tako da, čitam zbog građana, koji, verovatno većina nije ni pročitala ni čula da je Pravni fakultet leglo pacova, kriminala, korupcije i da tamo sede nitkovi i banditi. Da li je to nivo demokratskog dijaloga ili je ovo govor mržnje? Po meni je ovo govor mržnje.

Druga stvar, u mom Kragujevcu, ja sam poslanik iz tog grada, glumac u pokušaju da bude predsednik jednog pokreta, većina nas je to čula na govoru u srcu Šumadije kaže da je i levičaru i desničaru stalo da ima pruge, puteve, pravosuđe, koje funkcioniše. Naravno, ali ove pruge i putevi se grade ovih pet godina, a ne u njihovo vreme u raznim varijantama žutog preduzeća. A sada da li kući drže sliku Draže Mihajlovića, Dimitrija Ljotića ili Broza, ili ne znam Koče Popović, to je potpuno nebitna stvar.

U ovoj rečenici se govori da čovek ne zna gde se, ne sagledava ni istorijske činjenice, ni kako utiče u ovoj trenutno aktuelnoj situaciju.

Kako je nebitna stvar ko je Dimitrije Ljotić? Po nekim istoričarima, on se smatra da je bio najveći izdajnik u regionu, gori od Ante Pavelića, zato što je Ante Pavelić i njegovo ustaštvo ubijalo pripadnike drugih naroda, što je genocidno, što je tužno, a Ljotić je učestvovao u masovnim zločinima protiv Srba, u Kragujevcu su njegovi pripadnici skupljali, učestvovali u vođenju i đaka i rodoljuba na streljanje. Kako je nebitno?

Ministar Šarčević i nastavnici u osnovnoj i srednjoj trebaju malo više ipak, pošto se ovo aktuelizovalo, sad to meni pomalo liči na zlonameran pristup da možda žele neku redefiniciju istorije ko je patriota, ko je saradnik fašista, da nastavnici istorije malo više i detaljnije objasne ko je Dimtrije Ljotić, da je on izdajnik i da i njegova tzv., kako su se oni zvali, dobrovoljci koji nisu bili jer su dobijali platu od fašističke Nemačke i oni koji su pobegli i otišli u Nemačku, dobijali su penziju kao vojnici Vermarhta.

Imao sam potrebu da to kažem, jer je u mom gradu gde su streljani đaci, gde su streljani nastavnici, gde su streljani pošteni rodoljubi, ti pripadnici Ljotića su učestvovali.

A taj glumac hoće da bude vođa nekog pokreta, nekog demokratskog, opozicionog pokreta, ne znam ni čemu pripada kad je ovo njemu nebitno. Možda ja imam pogrešan pristup, ali mislim da imam pravi pristup, da on ne zna šta priča i gde se nalazi.

Još jednu stvar, jevrejska opština Beograda uputila je pismo protestno tom glumcu i ovo je poučno saopštenje koje želim da pročitam zbog građana, gde oni ovako kažu: „Naši članovi su ljudi raznih političkih preferenci. Nalaze se i na levoj i na desnoj strani političkog spektra, ali oko jedne stvari nema diskusije, da su svi koji su sarađivali sa okupatorom i koji su naše pretke slali u smrt protiv kojih ćemo se oglasiti i juče i danas i sutra.“ E, sad, vidite reakcije i vidite kakav će to vođa da bude.

Ja ovo ponavljam i zbog građana i zbog ljudi da razmisle, kad neko ne može da napravi distinkciju, reč ostane zapisana ali ona govori o nečijem razmišljanju.

Što se tiče ovih zakona, da prokomentarišem u par minuta, jer su moje kolege detaljno o svemu rekli. Kroz sva četiri zakona pominje se da sve i sva ova rešenja moraju da se vode u jedinstvenom informacionom sistemu prosvete.

To treba reći jer je u prethodnim zakonima samo se napomenulo elektronske, a sada pošto je taj jedinstven informacioni sistem već značajno nadograđen, mora da uđe u zakonsku regulativu.

Pozdravio bih što su dve škole, prirodno-matematička gimnazija u Beogradu i u Novom Sadu, proglašene za institucije od nacionalnog značaja, to je velika stvar. To su škole koje imaju dugogodišnju tradiciju, čiji su đaci, učenici, osvajali velike nagrade, koji dan danas imaju visok nivo nastave i rada, sa tim đacima, uvažavajući njihov talenat, ali bi trebalo razmisliti zato što možda, jer imamo mi i u Kragujevcu gimnaziju, jednu od najstarijih u Srbiji, da li u nekim kriterijumima još u nekoj budućnosti neka od tih starih škola, gimnazija, zaslužuje da bude ovako rangirana.

Drago mi je što je, još ovo da kažem, u ovom zakonu regulisano i koje će da budu referente, da upotrebe ustanove, odnosno škole za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, koji će to kriterijumi da budu na osnovu kojih će ministar da donese da one budu referentne ustanove i što je neophodno, iako nastavnici koji rade sa njima imaju visoko obrazovanje, ali je potrebna jedna malo diskretna i specifična edukacija i osposobljavanje nastavnika da bi se podigao i povećao standard kompetencija u obrazovanju tih učenika, a samim tim i u tim školama. Hvala.
Poštovana predsednice, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja.

Zbog građana da kažemo da baš taj član 4. u prvom stavu kaže da za uspostavljanje i vođenje jedinstvene baze i drugih poslova utvrđenih ovim zakonom Vlada osniva Centralni registar obaveznog socijalno osiguranja, tako da u ovom članu se definiše Vlada kao osnivač i, što sam i u prethodnim amandmanima govorio, da su sredstva za njegov rad već bila obezbeđena u budžetu 2018. godine.

Ali, hteo bih nešto da kažem. Malopre je koleginica Jasmina Obradović čitala sa kojim zakašnjenjem je prethodna vlast, odnosno žuti, sa kojim kalendarskim zakašnjenjima su usvajali budžet, ali trebala je još da pomene, jer ona zna, ovde ima i nekih kolega poslanika koji su dugogodišnji, da od 2007. do 2012. godine nije bilo godine da nije bilo rebalansa budžeta.

Ovi mladi poslanici sede i sigurno i nisu prisustvovali rebalansu budžeta, a za vreme prethodne vlasti nije bilo godine, u junu se donese budžet, u septembru i oktobru smo imali rebalans budžeta. Naravno, to je sve bio dokaz njihove katastrofalne ekonomske, privredne politike, pljačkaških privatizacija.

Ovaj budžet za 2019. godinu jasno pokazuje da se želi da se nastavi sa bržim rastom, sa bržim podizanjem životnog standarda građana, da se obezbedi egzistencijalna i socijalna sigurnost svakog građanina naše Srbije. Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji pratite ovaj prenos, podneo sam amandman na član 2. Zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja. Član 2. se odnosi, u njemu se u 19 tačaka objašnjavaju izrazi i pojmovi koji se koriste u zakonu.

Ono što ovaj zakon donosi kao značajne komponente jeste: prvo, efikasnija kontrola naplate doprinosa za socijalno osiguranje. Druga stvar, da je ovo sada praktično jedna elektronski vođena baza podataka zasnovana na IT tehnologijama. Treća stvar, ovim zakonom, odnosno usaglašava se Zakon o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja sa Zakonom o radu. Četvrta stvar, zbog građana informacija, da Centralni registar preuzima vođenje registra zaposlenih, izabranih, imenovanih, postavljenih i angažovanih lica kod korisnika javnih sredstava.

Juče su moje kolege rekle, suština, da građani razumeju, ovaj zakon je još jedan u nizu zakona koji im pruža egzistencijalnu i socijalnu sigurnost. Efikasne kontrole naplata svih doprinosa koji idu uz sva primanja koje ostvaruju naši građani, kao primer doprinosa za penziono, zdravstveno osiguranje, da se više ne ponavljaju situacije koje su bile u vreme 2003. godine, pa kasnije kad je ukinuta SDK, kada mnogim građanima nije uplaćivano penziono, kao i zdravstveno osiguranje i time nisu imali svoju socijalnu, egzistencijalnu sigurnost zbog takvih propusta. Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja. Taj član 3, radi gledaoca koji prate prenos, u stvari govori kojim se načelima rukovodi Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, a on se rukovodi načelima nezavisnosti, efikasnosti i ekonomičnosti.

Ono što trebamo, a mislim da nismo pomenuli u ovoj detaljnoj diskusiji o ovom Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja jeste da su sprovođenjem ovog zakona obezbeđena potrebna finansijska sredstva Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu. Znači, ovde nisu neophodna nova sredstva, jer su ona već planirana za budžet 2018. godine.

Druga stvar, koju isto treba da kažemo, za uspostavljanje registra zaposlenih, izabranih, imenovanih, postavljenih i angažovanih lica kod korisnika javnih sredstava, kod Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, nije potrebno novo upošljavanje, znači, ne uvećava se administracija i isto tako niti je potrebno neko novo radno angažovanje lica po bilo kom osnovu. Tako da je i ovo informacija koju bi trebali naši građani da znaju. Hvala.
Poštovana predsednice, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos, podneo sam ovaj amandman na prvi član Predloga zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja.

Moje kolege su već pomenule da je svrha donošenja ovog zakona efikasnija kontrola naplate doprinosa za socijalno osiguranje, zatim, smanjenje troškova administracije i efikasnije funkcionisanje sistema socijalnog osiguranja, kao povezivanja ovog registra socijalnog osiguranja sa Poreskom upravom.

Hteo bih da podsetim nešto što naši sugrađani znaju i sigurno poslanici, postojala je u ovoj državi jedna služba koja zvala Služba društvenog knjigovodstva ili SDK. U to vreme dok je ona funkcionisala nije mogao nijedan dinar uplate, da li je lični dohodak, honorar, autorski honorar, bilo kakva isplata nije mogla da bude obavljena bez uplate doprinosa u skladu sa zakonom države Srbije.

Međutim, ona je naravno, funkcionisala možda ne na odgovarajući način, ali je bila veoma značajna, ali je ona 2003. godine u vreme kada su krenule te privatizacije ukinuta, i onda se pojavili problemi. Ukinuto je zato što verovatno taj deo novca je odlazio u nečije tuđe ruke. Zato su se pojavili oni problemi da su ljudi imali neuplaćen penzijski staž, neuplaćene doprinose za zdravstvo, pa je bilo potrebno da se povezuje penzioni staž, pa nisu mogli da idu na pregled.

Jedan sistem je bio urušen u prethodnom DOS-ovskom režimu. Sada je ovo uspostavljeno na jednoj više elektronskoj i digitalizovanoj …
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas raspravljamo o budžetu kao jednom od najvažnijih dokumenata jedne zemlje u kome i sa planiranim budžetom se planiraju sve poluge, funkcije jedne države za narednu godinu.

Naravno, sve moje kolege su dosad iznele dobre strane budžeta koji je i razvojni i izbalansiran. Ja bih pri kraju, jer rasprava o budžetu je pri kraju, da opet rezimiram, mada je sve to rečeno, da su tri osnovne karakteristike ovog budžeta. Povećanje životnog standarda građana Srbije, veći iznos namenjen kapitalnim investicijama i umanjenje opterećenja poslodavcima.

U izradi ovog budžeta sigurno vidi se da je Ministarstvo finansija i Vlada na odgovarajući način saslušala potrebe privrede i njene predloge, što je neophodno za dalji razvoj privrede u narednoj godini.

Što se tiče povećanja životnog standarda, naravno, na prvom mestu je već uvećanje penzija koje je bilo u proseku od osam do 13% i za koje su odvojena sredstva u budžetu u iznosu od 35 milijardi za narednu godinu. Isto tako u budžetu su planirana povećana sredstva za uvećanje plata u javnom sektoru, isto od osam do 13% i zato su predviđena sredstva od 35 milijardi. Isto tako, ono što su i kolege rekle i ministar, što u ovom paketu, isto, ide za poboljšanje životnog standarda je uvećanje minimalne cene rada koja će od nove godine biti 27.000 dinara.

Što se tiče uvećanja novca za kapitalne investicije, izdvojeno je 220 milijardi. To je oko 30% više nego u ovoj godini i ova sredstva su opredeljena za projekte kao što je izgradnja Moravskog koridora, auto puta Požega – Preljina, završetak obilaznice oko Beograda, put Surčin – Obrenovac.

Treba reći da se za 2019. godinu planira i više novca za subvencije. Znači, ukupno 101 milijarda dinara, što je više, jer ovogodišnje planiranje za subvencije bilo je 89,3 milijarde. Najveći deo ovog novca u narednoj godini, 41% biće dat za dotacije poljoprivrednicima. To govori o politici Vlade koja vodi računa i o ovoj oblasti iako su pojedini poslanici bili kritični što se tiče dotacija u poljoprivredi. Zatim, 17% privredi, 14,5 železnici, 9% za puteve. Znači, poljoprivreda će u sumi, da ne govorimo u procentima, dobiti šest milijardi dinara više nego ove godine, a budžet za privredu biće veći za 2,5 milijarde dinara nego ove godine.

Treba još i napomenuti da će oblasti koje su meni bliske opet biti uvećane, a to je da će za Ministarstvo prosvete sredstva biti uvećana za 6% u narednoj godini, a za Ministarstvo zdravlja 7,7%. Što se tiče Ministarstva prosvete, tu ima dosta reći. Mi smo imali mnogo zakona, usvajali, a ovde samo dve stvari da pomenem. Predviđeno je od ovih sredstava, između ostalog, opremanje 8.000 učionica za izvođenje nastave za upotrebu digitalnih materijala što nije mali broj. Osam hiljada učionica za digitalizaciju i edukaciju dece u toj oblasti.

Ono što je malopre moj kolega profesor Atlagić pomenuo bitno i što je uradilo Ministarstvo prosvete, to je formiranje Fonda za naučno-istraživačku delatnost. Ta oblast je godinama bila ne uređena, ili bolje rečeno na pravi način nije bila uređena i tu je trebalo mnogo posla i truda. Hvala Bogu, Ministarstvu prosvete, što je pokušalo i našlo način da se ovaj Fond formira sa jasno definisanim planovima i ciljevima koje treba da ostvari i koje će u ovoj oblasti da učini napredak. Pri tome, mnogo je značajno i ovo što je danas na raspravi, a to je i promena zakona o patentima, jer i to su aspekti koji utiču na poboljšavanje naučno-istraživačkog rada.

Izneo sam glavne stvari, po mom mišljenju, koje su iznele i moje kolege pre mene. I, na kraju opet treba pomenuti, jer se napada i u novinama, čak mnogo više nego ovde u Skupštini, kako je smanjenje nameta poslodavcima od 0,75% nešto što je jako malo. Da je ta mera tako laka, zašto to dosad nije uradila neka Vlada i Vlada ovih poslanika preko puta? Malo izgleda, ali je teško bilo uraditi. Jer, da prevedemo malo i u novac budžeta za državu, tih 0,75% košta budžet oko 12 milijardi dinara. To je 100 miliona evra. Ali, na ovaj način je još jedan aspekt podsticaja i osluškivanja potreba privrede kako bi bilo više ulaganja i novih privrednih investicija i podsticaja, a sve sa ciljem u povećanje uposlenosti i zaposlenosti u sledećoj godini.

Da ponovimo zbog gledalaca, čuli smo danas najnoviji podatak da je nezaposlenost rekordno niska dosad, da je pala na 12,3%, a u vreme onih koji su bili bučni i glasni iz klupa, u vreme prethodne vlasti, DS, nezaposlenost, da ponovim još jedanput, je bila 25,8%.

Brojke su nekad surove, ali su surove po one koji nisu radili na pravi način, zloupotrebljavali vlast i oštetili svoju državu i stavili je u jedan predbankrotski položaj u kojem je zatekla Vlada prvoformirana predsednika Aleksandra Vučića, a izvrsnu odgovornu i posvećenu politiku nastavlja i Vlada predsednice Ane. Zahvaljujem se.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate prenos, podneo sam amandman na član 2.

Radi gledalaca i građana koji prate prenos, moram reći da član 2. sadrži navedene izraze koji se koriste u zakonu i njihovo značenje.

Pored nemerljivih pozitivnih efekata koje očekujemo usvajanjem ovog zakona o kojima su moje kolege u ovoj dvodnevnoj debati govorile, hteo bih da kažem da po prvi put u Republici Srbiji ovaj Predlog zakona uvodi Registar rizika kao interaktivnu elektronsku, geografsku, informacionu bazu podataka o svim rizicima od elementarnih i drugih opasnosti na prostoru Republike Srbije. Ovaj registra rizika vodi se na centralnom nivou, odnosno u MUP.

Još nešto što bi trebali građani koji gledaju prenos da znaju, u Sektoru za vanredne situacije se vodi baza podataka o gubicima prouzrokovanim katastrofama u Republici Srbiji, čija je skraćenica „Desinventar“, i ova baza je realizovana od 2013. godine u saradnji sa Međunarodnom Strategijom UN za smanjenje rizika od katastrofa, a aktivnost je vodila Kancelarija programa za razvoj UN u Beogradu.

Treba reći da je Srbija jedna od pet zemalja, prvih pet zemalja u Evropi koje su sprovele ovaj projekat i realizaciju baze podataka, a ta baza podataka je veoma značajna i ona se pravi na osnovu relevantnih izveštaja jedinica lokalne samouprave koje dostavljaju po unapred popunjenoj proceduri uredbom i svim podacima koji moraju da sadrže da bi se prihvatio korelevantni izveštaj. Hvala.
Poštovana predsednice, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani koji gledate prenos ove sednice Skupštine, ja bih zato zbog građana koji gledaju samo ukratko hteo da kažem da član 1. Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama u stvari daje i definiše šta je predmet i šta se uređuje ovim zakonom, a kasnije članovi do detalja daju rešenja za ovu oblast.

Moj amandman na član 1. Zakona glasi da se ovim zakonom podstiče sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na prevenciju od posledica oluja.

Hteo bih kao podršku značaju ovog predloga zakona da kažem da su klimatske promene koje postaju sve izraženije, koje su nastale, već smo govorili o zakonima o zaštiti životne sredine na prethodnoj sednici, narušena životna okolina dala je posledice tih klimatskih promena na globalnom nivou i u našem regionu. U budućnosti zbog svih tih klimatskih promena najavljuje se sve više elementarnih nepogoda koje će pogoditi našu zemlju i zemlje u okruženju.

Hteo bih da iznesem konstataciju naučnika koji se bave ovom problematikom, koji kažu da su naučnici proteklih godina postavili tezu da klimatske promene izuzetno utiču na siromaštvo, jer dovode do direktnog uticaja na uništavanje materijalnih dobara, ljudskih žrtava, kao i poljoprivrednih kultura i zasada, dovodeći do nestašice hrane i vode, a potom i neminovno do rasta cena hrane i vode, naročito u zemljama koje su siromašnije. Same ove klimatske promene i elementarne nepogode utiču na sam standard ljudi.

Statistika jedna koja treba da se pomene ovde, koja govori o značaju i važnosti ovog zakona jeste sledeća. Kaže se – u periodu od 1900. do 1940. godine registrovano je 100 prirodnih katastrofa.

Broj prirodnih katastrofa rapidno raste, pa se u vremenskom periodu od deset godina, od 1960-1970. godine je broj katastrofa povećan na 650. Pa je u periodu od 1980-1990. godine broj katastrofa povećan na 2000. U periodu od 1990-2000. godine na 2800 prirodnih katastrofa. Znači vidite koliko puta je došlo do uvećanja katastrofa zbog promena klimatskih prilika.

U našim uslovima, Ministarstvo za zaštitu životne okoline za pripremu sednice u Parizu je dalo procenu da je zbog klimatskih promena u periodu od 2000. do 2015. godine naša država pretrpela direktu štetu od pet milijardi evra. Indirektna šteta ovde nije data, koja je po procenama još tri puta veća.

Značaj ovih klimatskih promena i nepogoda je ogroman i zato i značaj ovog zakona je Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama. Pokušava prvo na sveobuhvatan način da dovede do normiranja preventivnih mera i aktivnosti radi smanjenja rizika od katastrofa.

Druga stvar značajna u ovom zakonu je efikasno reagovanje u slučaju nastupanja katastrofa i treća stvar je efikasnije otklanjanje njihovih posledica, kako bi se što pre obezbedili oporavak i normalizacija uslova za život i rad na pogođenom području. Znači, celokupni zakon ima tri cilja i zato u danu za glasanje ne samo ja, nego i moje kolege iz SNS će dati podršku ovom zakonu. Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege poslanici, uvaženi građani Srbiji, mi imamo, praktično, uobičajenu svakodnevnu praksu ponašanja opozicionih poslanika žute varijante, gde umesto 62 u klupama sedi samo jedan. Oni dođu ujutru, pola sata, sat, iznesu neistine, napadaju sa raznim neargumentovanim neistinama i onda odu. I, najveći deo dana rada Skupštine nema ih u sali.

U prilog nečeg što pokazuje vredan, posvećen rad Vlade i predsednika Vučića, radi građana da pročitam da je Republički zavod za statistiku objavio da je prosečna neto plata u Srbiji za avgust iznosila 49.773 dinara, što je protivvrednost od 421 evro i da je statistika pokazala u prvih osam meseci, od januara do avgusta, došlo do porasta u odnosu na 2017. godinu 5,8 % rasta plate nominalno, odnosno realno 3,8 %, tako da je neto zarada za avgust iznosila oko 39.000.

Tako da, iz ovih statističkih podataka Republičkog zavoda za statistiku vidimo da je učinjen napredak u rastu plata. Naravno, svi mi znamo da je to nedovoljno, ali neprestani rad i trud Vlade u svim segmentima privrednog, investicionog i zakonodavnog dela održaće ovaj neprestani napredak rasta plata sa ciljem poboljšanja standarda građana. Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, koleginice i kolege poslanici, uvaženi građani Srbije koji gledate prenos, ja sam podneo amandman na član 3, ali ću svoju diskusiju usmeriti na jednu drugu stranu i svoje obrazloženje amandmana ću skrenuti na drugu temu sa razlogom.

Uz puno uvažavanje svake profesije, ja želim danas odavde da zahvalim predsedniku Vučiću što je javno sa uvažavanjem, respektom i poštovanjem svojom izjavom stao u zaštitu medicinskih sestara i lekara.

Zadnjih godina u medijima se samo pominju neki loši aspekti rada u zdravstvu, a zaboravlja se 99,9% onog pravog posla gde uposleni medicinski i zdravstveni radnici rade svoj posao posvećeno, odgovorno i bivaju kroz loše primere na odgovarajući način žigosani.

Sad bih hteo da pročitam i zahvaljujem se u svoje lično ime, a iskreno mislim u ime moje medicinske i zdravstvene profesije, na ovakvoj izjavi. Šta kaže predsednik? Predsednik kaže da staje u zaštitu lekara i medicinskih sestara koji posvećeno rade svoj posao, te je upitao umemo li nekada da im kažemo hvala ili ćemo gledati svaku sitnicu da bi se reklo nešto negativno. Hoću da stanem u zaštitu medicinskih sestara i lekara. Ako je neko pokušao da uzme mito, dajte da ga uhapsimo, mi to radimo. Nemojte da kritikujemo lekare jer nam odgovara da u nekoj priči napadnemo Klinički centar Srbije… (Isključen mikrofon.)
Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o građevinskim proizvodima. Taj član 1, radi gledaoca koji prate prenos, praktično se njime određuju opšte odredbe, odnosno uvodne odredbe kojima se definiše šta uređuje ovaj zakon i kako se uređuje oblast građevinskih proizvoda.

Da pročitam amandman: „Ovim zakonom podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na poboljšanje infrastrukture“.

Sve moje kolege do sad su govorile o značaju ovakvog zakona. Da pomenemo još jednom da je ovo prvi put da imamo zakonsku regulativu vezano za građevinske proizvode. Do sada u našoj zakonskoj regulativi nije postojao zakon koji se odnosi na ove građevinske proizvode. Naravno, donošenjem ovog zakona biće uređenije tržište građevinskih proizvoda i podizanje nivoa kvaliteta u samoj našoj zemlji, a samim tim i stvaranje konkurentnosti i mogućnosti našim proizvođačima da budu konkurentni na evropskom tržištu.

Pomenuo bih još nešto, zbog gledalaca koji nisu gledali. Ja sam u petak u načelnoj raspravi, i opet da podsetim naše građane da, bez obzira kako opozicioni poslanici koji su juče popodne i jutros pre podne iz ovih praznih poslaničkih klupa trenutno diskutovali i kritikovali rad Vlade, koji po svim pokazateljima, ne našim domaćim, i njihovim kriterijumima, nego na osnovu Svetskog ekonomskog foruma, da je Srbija napredovala za pet mesta na rang listi indeksa globalne konkurentnosti za 2018. godinu i da je sada na 65. mestu. To je skok za pet mesta.

Pri tome, na osnovu analiziranih institucionalnih političkih, ekonomskih i drugih indikatora, sagledani su svi aspekti razvoja i trenutne situacije u kojoj se nalazi naša Srbija i sakupljen je skor od skoro 60,9 poena, a to je za 1,7 poena bolje u odnosu na prošlu godinu.

Pa zar ovaj skok opet ne reprezentuje kvalitet posvećenog rada Vlade u svim oblastima?

Ja bih parafrazirao jednu izreku pa mogu da kažem da i ova Vlada i Srbija svakim danom sve više napreduje. NJima to smeta, ali neću ih pominjati. A u kontekstu toga, kako su svi segmenti zastupljeni, treba ovde možda i da pomenemo, možda građani ne znaju, da je u Beogradu krenuo dvodnevni poslovni forum Španija-Srbija, što je isto jedna važna stvar u dešavanjima i 21 španska kompanija iz sektora infrastrukture, životne sredine, turizma, saobraćaja, građevinarstva, agroprehrambene, tekstilne i modne industrije je došla ovde.

Još da pomenem da je u ovih pet godina razmena, kad pominjemo odnos Španije-Srbije, mimo svih ovih drugih koje su moje kolege pominjali i druge, između Srbije i Španije u 2017. godini dostigla cifru od 411 miliona evra.

Znači, kako se po analizi gleda, u proteklih pet godina je udvostručeno. Pa, zar to ne govori o nekom kvalitetnijem i posvećenom radu Vlade? Onda, da pomenemo, da je juče profunkcionisalo, što je značajno u elektronskom bankarstvu, instant plaćanje, što je opet jedan korak napred gde Narodna banka Srbije, zbog građana da kažemo, to instant plaćanje omogućava 24 sata prenošenje finansijskih sredstava u toku svih 365 dana u godini, znači i danju i noću.

To je isto u toj oblasti jedan napredak. Tako da, ponavljam, ova Vlada i ova Srbija, pod rukovodstvom Vlade i predsednika Vučića, svakim danom sve više napreduje i nadam se da će i dalje, pogotovo što su u ove četiri godine učinjeni ključni bazični reformski potezi, koji sada stvaraju, po meni, mogućnost još ubrzanijeg razvoja Srbije u svim segmentima privrednog, društvenog razvoja i napretka. Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pre nego što bih nešto rekao o zakonima, hteo bih samo da pročitam jednu informaciju koja je od 17. oktobra, a koja kaže da je Srbija skočila na listi globalne konkurentnosti za pet mesta. Znači, Srbija je napredovala za pet mesta na rang lista Indeksa globalne konkurentnosti za 2018. godinu, zauzevši 65. mesto među 140 rangiranih zemalja.

Znači, Srbija je po analiziranim institucionalnim, političkim, ekonomskim i drugim indikatorima skupila i ima skor od 60,9 poena, što je za 1,7 poena bolje u odnosu na prošlu godinu.

Da još napomenem da je od bivših zemalja Jugoslavije, jedino ispred Srbije Slovenija koja je na 35. mestu. Inače, sve druge i Hrvatska, i Makedonija, i BiH, i Crna Gora, su niže rangirane.

Znači, ovaj Indeks globalne konkurentnosti, mada pojedini opozicioni poslanici ne priznaju, pogotovo iz saveza za promene, ni analize MMF i mnoge druge analize, ali da pročitam još jedanput. Znači, analizirani su institucionalni, politički, ekonomski i drugi indikatori.

Zar ovo nije pokazatelj da i ova Vlada radi najbolje što može i da svake godine, moje kolege su rekle, u svim ovim segmentima koji su analizirani napredujemo, da idemo i da smo lideri u regionu?

To sam hteo, eto, informacija od 17. oktobra. Ako lista globalne konkurentnosti, skok za pet mesta nešto ne znači, onda nemam reči, jer sam čuo neke reakcije sa suprotne strane.

Što se tiče seta zakona koji danas razmatramo, praktično ovde imamo jedan nov zakon, a to je Predlog zakona o građevinskim proizvodima, a svi ovi drugi zakoni su dopune i izmene Zakona o planiranju i izgradnji, ozakonjenju objekata, vazdušnom saobraćaju, transportu opasne robe, da ne čitam. U suštini Vlada je analizom u okviru Ministarstva utvrdila da postoje mnogobrojni problemi u funkcionisanju i radu u ovim oblastima o kojima danas mi razmatramo izmene zakona.

Znači ove izmene zakona su proizišle iz želje da se poprave zakonska rešenja, da se poboljšaju ne samo kao slovo na papiru, nego su proizašle iz problema koji su postojali u funkcionisanju svih ovih segmenata o kojima danas razmatramo. Tako da ove izmene zakona predstavljaju napredak, poboljšanje i razrešavanje problema u svim oblastima. Uvek kažem izmene zakona su nešto što treba da bude životno, jer kod mnogih članova zakona kada krenu u praktičnu implementaciju mogu da se uoče mnoge nepravilnosti i problemi koji nisu viđeni, tako da se izmenama poboljšava zakon, a samim tim se poboljšava i bolje reguliše oblast na koju se odnose ti zakoni.

Samo da pomenem zbog građana, pošto neću mnogo vremena da uzmem mojim kolegama koje su iza mene, samo da znaju ovaj prvi zakon je o građevinskim proizvodima. Novo zakonsko rešenje, koje na jedinstven način treba da uradi i uredi oblast građevinarstva. Zašto je to značajno? Neke kolege su pomenule, građevinarstvo je strateški jedna od najvažnijih privrednih grana, jer obezbeđuje objekte infrastrukture za sve ostale privredne i socijalne kategorije, kao i da poboljšava uposlenost.

Na ovaj način, sa jedne strane imamo pravnu regulativu koju do sada nismo imali. Sa druge strane usaglašavano je sa EU i naši proizvodi građevinarstva mogu da budu konkurentni, a to stvara i pozitivne efekte na investitore na odgovarajuća jeftinija ulaganja i sredstva u ovoj oblasti.

Znači, zakoni koji su vredni i koje ću sigurno ja i moje kolege podržati u danu za glasanje. Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, mi smo ovih dana kroz ove amandmane sa mnogo aspekata dali i objasnili prednosti i značaj ovog zakona.

Ja bih pokušao malo da rezimiram, koliko budem u mogućnosti. Jeste „mali“ zakon o zaštiti životne sredine kome se menjaju i koriguju tri člana, ali daje znatne i velike efekte.

Prvo, naravno značaj u oblasti zaštite životne sredine, što je bitno i detaljno smo diskutovali. Druga stvar, budžet, odnosno sredstva iz budžeta ministarstva nisu potreba, izuzev sredstava koja su vezana za rad inspekcijskih poslova. Treća stvar, formalno pravno su ostvareni uslovi da se povuku sredstva iz pretpristupnih IPARD programa EU i već smo rekli da to nije mala suma. Do 2020. godine to je 160 miliona evra, što je ulaganje prevashodno za privrednike, preduzeća i individualne proizvođače, vezano za poljoprivredu, a samim tim i zaštitu životne sredine. Četvrti efekat je što u okviru ovih aktivnosti će doći i sigurno do razvoja novih privrednih subjekata koji će direktno biti vezani za razvoj i realizaciju ovih infrastrukturnih objekata i projekata u oblasti zaštite životne sredine i poljoprivrede.

Razvojem tih subjekata imaće pozitivan efekat na zapošljavanje, tako da i u tom pogledu treba gledati korisnost izmene ovih članova Zakona o zaštiti životne sredine. Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pa evo, krenuli smo sa raspravom o amandmanima i ja sam na taj prvi član zakona podneo amandman.

U ovoj dosadašnjoj raspravi smo već pomenuli da je zaštita okoline, životne sredine jedan kompleksan problem, da on ide u Poglavlje 27, da je to veoma kompleksno poglavlje. Rečeno je da otprilike trećina pravnih i zakonskih regulativa su vezane za ovo poglavlje.

Želim samo da se osvrnem na to da kažem ministru da ovoliki broj amandmana koje su podneli poslanici SNS nije ukazivanje nepoverenja prema njemu i nije ukazivanje na neslaganje i da on nije žrtva vladajuće većine.

Ovo komentarišem izjave jednog poslanika, jer građani koji su gledali prenos, videli su da u diskusijama ovih amandmana, poslanika SNS, prvo su se čuli problemi direktno, koje su oni izneli na lokalu, vezani za zaštitu životne sredine, a drugo čulo se mnogo lepih stvari, da na lokalu od 2012. pogotovu 2014. godine, koliko su lokalne samouprave predvođene, naravno SNS i njihovim koalicionim partnerima, učinili pomaka u zaštiti životne sredine.

Naravno, ti pomaci u lokalu, na pojedinim mestima, ne na svim, sigurno se uklapaju u ambijent politike Vlade i predsednika Vučića, koji je između ostalog, i u svom govoru, posebnu pažnju posvetio ekologiji. Naravno, treba nam tu dosta sredstava i mnogo toga treba učiniti, ali svi ovi pozitivni primeri koji su ilustrovane kolege iz lokala, govore o tome, u stvari, da je SNS na vreme prepoznala značaj zaštite životne okoline i da na prvom mestu zaštita životne sredine je bitna zbog nas, zbog sugrađana i zbog naše države.

Naravno, mi moramo da sledimo regulativu zbog ulaska u EU i to ništa nije sporno, ali briga Poglavlja 27, a to je zaštita životne sredine tiče se nas. Sad mi treba da budemo praktični što ste nam vi ponudili i što je, već sam rekao u izlaganju pre dva dana, da se iskoriste ti pristupni fondovi EU, za kofinansiranje i sigurno da sredstva značajna, u visini od 160 miliona evra, a sami ste rekli da će to poglavlje koštati našu državu čitavih 17 milijardi evra u narednih deset godina.

Tako da, nema opet opozicionih poslanika iz one desetopartijske, pošto sam rekao, treba da ih bude 62, jer predstavljaju deset partija opozicionih, nema ih ovde, koji koriste i ovo, a koordinator tog saveza, te bratije, koji je ovde pre neki dan izneo da životna okolina i ekologija uopšte nije značajna, ali je veoma zdušno koristio raspravu u načelu o zaštiti životne sredine i o ovim drugim ekološkim zakonima za iznošenje mnogo ružnih i prljavih stvari. Naravno, nismo mu ostali ni mi dužni, kolega Martinović, Orlić i Marković su iznosili sve argumente, ali kažem vam da je njihova, i u jednoj rečenici, sada se sećam, su rekli, baš iz te poslaničke grupe Dveri, da ekologija i zaštita životne sredine, ali to nije rekao njihov koordinator, to je rekao drugi stomatolog kolega, su zakoni koji ne treba da se prepliću i ne tiču se politike nego se tiču našeg okruženja svih nas, treba da budu apolitični, a gle ironije, posle koordinator odjedanput koristi i puca iz svih političkih oružja, nevezano za ekologiju.

Samo hoću da još jedanput kažem da njihovo licemerno istupanje je ono što trebaju što više da istupaju po meni, jer naši građani su veoma pametni, veoma bistri i jasno uočavaju šta je rađeno, šta se ne radi i ko govori istinu, a ko govori neistinu i ceni sve pozitivne napore koje SNS sa koalicionim partnerom i na čelu sa predsednikom Vučićem, čini za unapređivanje i ovog segmenta države i društva, a to je zaštita životne sredine. Hvala.