Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo ovde u raspravi o dva zakona koja opet predstavljaju izmene zakona koji su skoro doneti, tako da smo mi od nove godine, ako analiziramo, imali nekoliko zakona gde razmatramo u stvari izmene i dopune. To su Zakon o regionalnom razvoju, Zakon o slobodnom pristupu informacijama, o ordenju, Zakon o naučnoistraživačkom radu, o inovacionoj delatnosti, da ne nabrajam. Postavlja se pitanje da li je stvarno potrebno da u ovako kratkom vremenskom periodu donosimo izmene i dopune zakona? Sigurno to odražava i odgovarajući, površni odnos Vlade u donošenju nekih zakona.
Kada se gledaju ovi zakoni koje ovde razmatramo uglavnom na kraju svakog zakona stoji da sprovođenje zakona ne košta ili je predviđeno budžetom. Mene i SNS interesuje da se uradi obračun da li je to baš tako. Ako mi neke zakone, odnosno izmene razmatramo u par meseci dva puta, to košta i ovu državu i ove građane, jer mi provodimo ovde neko vreme koje košta, koristeći vreme za raspravu u načelu i o amandmanima.
Izmene i dopune zakona odražavaju da u nekom preliminarnom, prvom podnošenju zakona ti zakoni ili nisu dobro urađeni, pa je sama Vlada shvatila to... A to je najveća ironija, što obično prilikom razmatranja predloga zakona opozicija podnosi amandmane, koji najčešće nisu usvojeni, da bi, kao što se sada u raspravi događa, odgovarajući amandmani bili usvojeni, a tada su odbijani glat, sa površnim ili neadekvatnim obrazloženjem. Na početku sam hteo da prokomentarišem da bi trebalo da se promeni ovaj manir.
Postoje objektivne okolnosti kada dolazi do izmene nekih zakona, ali u situacijama kada se događaju nepotrebno koštaju ovu državu i građane, tako da nije uvek tačna ona stavka na kraju zakona da sprovođenje zakona ne košta ništa. Košta i moglo bi sigurno da se izračuna koliko u jednoj godini koštaju ti dani rada ovu državu i građane, kada radimo izmene zakona koji su u nekim segmentima površno odrađeni.
Ova dva zakona koja su na dnevnom redu, a prokomentarisaću direktno Zakon o odlikovanjima... On je usvojen 26. 10. 2009. godine. Ovde je tekst i mi sada imamo, nakon nepunih šest meseci, izmene i dopune Zakona. Tada smo mi kao poslanički klub SNS, čuli ste od generala Delića, podneli amandmane, ne samo mi, nego sve opozicione stranke, pa čak i predstavnici vladajuće koalicije, koji nisu bili uvaženi.
U suštini, taj predlog zakona koji je urađen sigurno je urađen površno; da li je smatrano da je to neki manje važan zakon, pod znakom navoda... Ali, nije to baš tako kako izgleda. Zašto? Ne bi ni sve druge države izgradile taj ordenski sistem, gradile ordensku tradiciju, pa i naša država, da taj ordenski sistem ne ukazuje da država brine o zaslugama i naporima pojedinaca. S druge strane, pojedincima koji dobijaju te medalje i ordenje drago je i imaju satisfakciju da država i narod zna da ceni to. Da ne pričam o porukama. Znači, taj ordenski sistem nije nešto što je površno. Taj zakon je tako donet, sa mnogo primedaba, sa mnogo diskusija koje smo tada imali.
Rekli smo da pozdravljamo ove promene u smislu uvođenja ponovo Karađorđeve zvezde i imena Miloša Obilića, ali to je samo parcijalno podešavanje zakona koji u suštini opet nije dobar. Ovaj zakon apsolutno, već smo rekli, ne treba da nosi partijsku obojenost. Ovaj zakon o ordenju je trebalo stručni timovi da odrade, da ugrade našu tradiciju, našu istoriju. Neka je naša istorija i bila u diskontinuitetu, ali svejedno mi imamo istoriju, hiljadugodišnju.
Trebalo je da stručnjaci na odgovarajući način... Pogotovo što je, kako kažu istoričari, prošla dovoljna istorijska distanca da se sva istorijska razdoblja u prošlosti detaljno obrade i da ovaj ordenski sistem bude izgrađen uz uvažavanje celokupne naše istorije, naše tradicije, svih naših vrednosti. I ova sadašnja država, iako je moderna i sigurno ima neke svoje druge, savremenije pristupe, mora da bude utemeljena, a to su i drugi poslanici rekli, na nekoj tradiciji i istoriji, koja evidentno u ovaj ordenski sistem nije ugrađena kako treba.
Imamo mi i primedbe, praktično ne mi, nego heraldičari smatraju... Neću da citiram jednog od njih koji je rekao da iako je dobro što se menjaju ove dve stavke, uvodi se Karađorđeva zvezda i Orden „Miloš Obilić“, u celini taj zakon ne odražava našu tradiciju i da je loš od prvog do zadnjeg stava.
Trebalo bi ovaj segment jedanput uraditi kako treba i skinuti ga sa dnevnog reda, jer činjenica je, što su i neki poslanici rekli, da u našoj tradiciji, istoriji ima mnogo nekih razdoblja, nekih zaslužnih ljudi, od dinastije Obrenovića i Karađorđevića, do zaslužnih ljudi koji nisu ugrađeni u ovaj ordenski sistem, i ako mislimo da ovo na pravi način razrešimo sigurno bi trebalo, ne ovakvom parcijalnom... Znači, pozdravljamo vraćanje Karađorđeve zvezde i Ordena Miloša Obilića. Te amandmane, čuli ste, mi smo podnosili u oktobru; ne samo mi, nego sve opozicione stranke. Sada, posle šest meseci, naknadna pamet. Zašto? Verovatno se u nekim stručnim tumačenjima smatralo da treba to da se odradi.
Pozdravljamo ovu izmenu i uvođenje, vraćanje ovog segmenta naše istorije i tradicije, ali kao SNS smatramo da ovo ipak nije dobar zakon, da je trebalo sve elemente uvažiti i doneti jedan ordenski sistem koji će biti bez uticaja bilo kakvih političkih stranaka u budućnosti ili bilo kakvog političkog uticaja, bez obzira na to ko dođe na vlast. Hvala.