Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o ratnim memorijalima, koji čini jednu celinu amandmana, od četiri koje sam podneo na zakon.
Pročitaću amandman – da se u članu 1, prethodne kolege su, što je dobro zbog građana koji gledaju prenos u popodnevnoj sednici, detaljno rekli na šta se odnosi član 1, a moj amandman glasi – da se dodaje stav 2. koji glasi: „Zakonom o ratnim memorijalima obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na razvoj prosvetnog sistema“.
Ova diskusija o ratnim memorijalima je dosta detaljna do sad i sva ta diskusija u stvari označava i uvažavanje svih tih ratnih memorijala i svih života onih boraca koji su u odbrambenim i oslobodilačkim ratovima izgubili živote u našoj istoriji. Jer, ako jedan zakon o kojem smo raspravljali zaslužuje da se citira jedna latinska sentenca, to je ovaj zakon – historija magistra vita est, istorija je učiteljica života.
Znači, na nezi tih memorijala može mnogo da se nauči. Dosta kolega je citiralo da podržavanjem memorijala predstavljaće jedan segment atraktivne turističke ponude, a ja bih rekao – tužne turističke ponude, ali je potrebno.
Dolazim iz grada gde trebamo da podsetimo da pored boraca i žrtava u borbama, da je ovaj naš narod imao mnogo civilnih žrtava, a to je Kragujevac, Šumarice. Ni đaci, ni nastavnici, ni radnici, ni Romi nisu učestvovali u borbama ali su odvedeni na stratište. Znači, imamo civilne žrtve, tako da naša istorija nije, nažalost, a žalosno jeste jer smo na raskrsnici velikih interesa, na tom vetrovitom Balkanu i tu je, pored borbi, mnogo i civilnih žrtava. Šumarice svi znate, „Veliki školski čas“ svi znate, dolaze đaci, dolaze autobusima, tačno je, u jednu turističku ponudu. Ali, to je opet jedan čas istorije za ta buduća pokoljenja, odnosno tu decu da kroz te časove znaju kako se stvarala sloboda, kako se borilo za očuvanje svoje države. Poštujem to, ali opet ponavljam, to je tužna turistička ponuda, ali je „Veliki školski čas“ za naš podmladak.
Pomenuću da u Kragujevcu imamo i slovačko groblje, znači imamo groblje posvećeno stranim vojnicima. Bili ste na posebnoj sednici gde je predsednik parlamenta Slovačke zahvalio Kragujevcu, ali i državi Srbiji, što sa pijetetom vodi računa i održava groblja stranih poginulih vojnika koji su, sticajem okolnosti, streljani u Kragujevcu i stradali, ali iz jednih krajnje uzvišenih namera. Iako su došli u tuđu državu, oni su dali život, jer su videli gde su došli i u koji narod i na taj način su, eto, sebe žrtvovali.
Ovaj zakon vreme je bilo doneti. Nije stvar samo da imamo zakon koji ima prefiks da ga je donela Skupština Republike Srbije. Jer, kolege su rekle, prethodni zakoni su iz neke nepostojeće države SFRJ i ne samo zbog potrebe da mi imamo zakon koji će glasi – Zakon o ratnim memorijalima Republike Srbije, ali treba i to, i to treba da stoji, da je posle, od 2000. godine sada i ova Vlada i za taj segment našla vremena i načina da razreši na pravi način, nego što se ovim zakonom uređuju mnoge druge stvari o kojima su moje kolege prethodno govorile.
Ja se slažem, jedan poslanik je rekao ovde, trebamo mnogo da diskutujemo, jer nema kraja grada, neke oblasti u Srbiji, gde nije bilo žrtava, oslobodilačkih, odbrambenih ratova, boraca, ali i civila i mnogo jama u nekim drugim državama bivše Jugoslavije, gde su opet civili srpskog porekla stradali, i to će biti obaveza ovog zakona, da mi vodimo računa i o tim mestima i na taj način se poštuje istorija, tradicija i poštuje se i država i njen narod. Hvala.