Kada sam bio nedovoljno odrastao, otac mi je rekao - sine, kad god ti neko daje savet koji nisi tražio, znaj da ti preti. Tako taj vaš savet koji od vas nisam tražio shvatam isključivo kao pretnju. Nemojte da mi pretite, govorio sam veoma ozbiljno o veoma ozbiljnoj temi. Čitao sam pažljivo Predlog zakona i izneo sam vam ovde sve asocijacije na koje me je naveo ovaj predlog zakona. Nemojte da me terate da sad prozivam poimenice ljude u ovoj sali koji znaju o čemu govorim i koji su u sve ovo umešani, a predstavljaju pojedine lokalne vlasti. Ni bekstva iz jedne stranke u drugu neće ih spasiti kad ponovo budemo na vlasti.

Dame i gospodo narodni poslanici, osnovni tekst zakona zaista je donet 1991. godine, ali je zakon posle toga imao izmene i dopune 1993. i 1994. godine. I, sve je u redu što se tiče ovog zakona, ideja i ono što sve nas građane Srbije vezuje za Sremske Karlovce. Mislim da uopšte ne mora dodatno ili detaljno da se objašnjava i obrazlaže.
Ovde postoje najmanje dva problema, koja je načinio predlagač odluke i doveo nas u nedoumicu. Mislim da odluka u ovakvom obliku ne može da bude usvojena, uz sve želje narodnih poslanika SRS da se budžetska stavka, predviđena za Sremske Karlovce, koristi u skladu sa zakonom, a naravno i ostali prihodi od raznih prava koja se stiču nad Sremskim Karlovcima, a to su bedževi, značke, korišćenje imena itd.
Član 3. govori o mandatu članova odbora. Zakonom je predviđeno da mandat članova odbora traje četiri godine. Zakon o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa i podsticanju razvoja Sremskih Karlovaca ne govori o članovima odbora po funkciji.
Prvi put sam sada, u ovoj predloženoj odluci, u članu 3. čuo da postoje neki članovi po funkciji, i to ne može ovako da ostane. Evo kako glasi član 3: "U slučaju da predsedniku i članovima odbora, izabranim po funkciji, prestane funkcija koju obavljaju, predsednik, odnosno član odbora postaje lice imenovano na tu funkciju" - na koju funkciju, gospodine Andriću?
Koja funkcija povlači za sobom članstvo u Odboru za zaštitu Sremskih Karlovaca? U zakonu nijedna funkcija nije pomenuta, kao funkcija koja povlači za sobom automatsko članstvo u odboru. Da li je to, recimo, Đorđe Đukić? Šta ako izaberete novog predsednika Izvršnog veća, da li je on po funkciji član Odbora - nije. Svi članovi Odbora se biraju u Narodnoj skupštini i nijednom od njih funkcija nije osnov za članstvo.
Ne može ovako da ostane. Drugo je današnji amandman. Pa nemojte da se igrate sa ljudima, ne poznajem ni onoga ko je bio predviđen, ni onoga ko je umesto njega predviđen. Ali, u javnosti su cirkulisala imena. Mi smo danas dobili samo izmenu i dopunu jednog člana Odbora, je li taj čovek povređen time što se govorilo da će on biti član Odbora za Sremske Karlovce, a sada više nije?
Ima li obrazloženja zašto je promenjen? Ima li saglasnosti ovih ljudi da hoće da budu članovi Odbora? Put u pakao pokriven je dobrim namerama. Jedna dobra odluka mora dobro da se pripremi. Ova odluka nije dobro pripremljena. Ova odluka je nezakonita. Stav 3. je nezakonit. Niko nema privilegiju da bude član tog odbora zato što vrši neku državnu ili bilo koju drugu funkciju. Zbog toga, ova odluka mora da se spremi za sledeću sednicu Narodne skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 100. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije govori o tome da dostojanstvo Narodne skupštine mora da bude poštovano uvek. Istina, tu se pominje da narodni poslanici moraju da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine, pa vas ja zato pozivam sada da mi poštujemo dostojanstvo Narodne skupštine i da ne otpočinjemo raspravu po ovoj tački dnevnog reda dok se ne pojavi ovlašćeni predstavnik predlagača Predloga zakona, odnosno ministar za finansije i ekonomiju Božidar Đelić.
Neshvatljivo je gospođo Čomić da vi otpočinjete raspravu po jednoj tački dnevnog reda, a vidite i sami da nas predstavnik predlagača nije udostojio i ne prisustvuje na sednici Narodne skupštine kada se raspravlja o ovoj tački dnevnog reda. Ja konstatujem da se nisu stekli uslovi za raspravu po ovoj tački dnevnog reda. Uslov nije samo da u sali budu narodni poslanici, uslov je da u sali bude i predstavnik Vlade. To je onaj koji prvi dobija reč, ako možda niste znali i onaj koji dobija reč kada god je zatraži. To je onaj koji bi trebalo da nam sada ovde iznese razloge zbog kojih narodni poslanici treba da glasaju za Predlog zakona, da ga obrazloži, da već sada kaže zbog mnogih amandmana koji su stigli na ovaj predlog zakona zašto je neka opština dobila manji procenat, zašto neki grad, kako je moguće u roku od 10 dana da su gradovi mogli da se zadovolje i sa manjim prihodom od poreza na promet nego što je bio prvobitni predlog, gde su ta sredstva otišla i ja smatram da Narodna skupština Republike Srbije, ako je demokratska skupština nikada ne sme da otpočne raspravu o predlogu zakona koji je podnela Vlada ukoliko sednici ne prisustvuje predstavnik Vlade Republike Srbije.

Ja najpre želim da prijavim jednu povredu Poslovnika, a onda ću govoriti po pravu koje imam kao zamenik predsednika poslaničke grupe.
Naime, mi smo sada dobili beleške sa sednice od petka 13. kada je glasano o rebalansu budžeta za 2002. godinu i u tom delu od 17,50 do 18.00 časova predsednik Narodne skupštine je stavila na glasanje rebalans budžeta Republike Srbije za 2002. godinu, u načelu, zaključila glasanje, konstatovala da je za 122, protiv niko, uzdržanih nema, nisu glasala dva od ukupno prisutna 124 poslanika i umesto da kaže da zakon nije izglasan, jer posledica glasanja može da bude da je zakon samo izglasan ili nije, ona kaže - konstatujem da Narodna skupština nema kvorum za odlučivanje.
Pošto i u to sumnjam, na osnovu člana 110. stav 4. Poslovnika tražim da mi se omogući da čujem magnetofonsku traku od petka od 17,50 do 18,00 časova. Ja bih zamolio da mi ne dobacuju oni koji ništa ne znaju. Otići ću i na Vršku čuku da čujem tu traku, zato što je došlo do druge povrede Poslovnika, a ubeđen sam i da su prerađivane beleške sa sednice. Naravno, poslanici su prerađivani u pauzi, a ja sada pričam kada su prerađivane beleške. To je jedna prijava povrede Poslovnika.
Druga je, čudnovato je da ministar danas ovde izađe za govornicu, ministar za lokalnu samoupravu i kaže - ja imam stav, a i Vlada čiji sam član, da se ne uvode privremene mere kada se steknu uslovi za uvođenje privremenih mera u opštinama.On je to nazvao minimalnim uslovima. Nema minimalnih i maksimalnih uslova. Postoje zakonom određeni slučajevi u kojima se uvodi lokalna samouprava i čim se steknu uslovi u kojima se uvodi privremena mera i čim se steknu uslovi ona se uvodi. Ako tri meseca nije održana sednica skupštine opštine privremene mere se uvode. Ne mogu da se kupuju odbornici da bi se održala posle četiri ili pet meseci sednica skupštine opštine.
Sada da pređem na Predlog zakona o učešću opština i gradova...

Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanici Srpske radikalne stranke neće učestvovati u raspravi povodom ovog predloga zakona. Nikada nismo ni učestvovali u raspravi kada je ovaj predlog zakona na dnevnom redu, zato što želimo da izbegnemo zamku lokal patriotizma, zamku da govorimo o opštinama iz kojih potičemo, a da ogorčimo stanovnike opština iz kojih mi ne dolazimo. Mislim da je bilo uputno narodnim poslanicima, posebno poslaničke većine, da se u ovaj posao, posao pokušaja da preprave ovaj predlog zakona amandmanima, ne upuštaju, ali postoji nešto na šta moram kao predstavnik poslaničke grupe Srpske radikalne stranke da ukažem.
Mi smo 29. novembra 2002. godine dobili Predlog zakona o učešću gradova i opština u porezu na zarade i porezu na promet u 2003. godini. Pretpostavljam da je Vlada sistematski, studiozno pripremala taj predlog zakona, uzimajući u obzir sve parametre koji utiču na procenat i koji utiču na iznos sredstava koji će iz toga proisteći, a onda smo 6. decembra, dakle sedam dana posle toga dobili nov predlog zakona. Ovaj sigurno nije predmet studioznog rada. Ovaj predlog zakona, koji je nastao za samo sedam dana, je predmet dogovora, trgovina, ustupaka, popuštanja.
Ukazaću vam u čemu se ovaj predlog razlikuje od onog koji je bio studiozno pripreman. Četiri grada u članu 2. sada imaju manje odobrena sredstva od predlog iz novembra meseca. Zanimljivo je da se tu ne pominje Priština, kao peti grad, iako su u članu 6. za nju predviđena sredstva. Nemoguće je da u članu 6. vi predvidite sredstva od poreza na promet koja se ostvaruju na teritoriji grada Priština i opština na severu Kosova i Metohije, da ta sredstva idu na konsolidovan račun trezora, da se onda vrate, na predlog Nebojše Čovića, Prištini i tim opštinama, a da se ovde nigde ne pojave. Ne znamo koja su to sredstva. Da li Vlada zna koja su to sredstva? Kakav je to zakon koji četiri opštine i jedan grad izdvaja iz sistema, ne samo iz sistema Republike Srbije, iz sistema AP Kosova i Metohije? Mi sada imamo poseban zakon za grad Prištinu i za opštine u AP Kosovo i Metohija i kažemo da neće biti isti sistem kao i u svim drugim opštinama i gradovima u Republici Srbiji. Neće više Narodna skupština da odluči koji je to procenat i koji je to iznos, nego će da odluči Vlada na predlog, vi znate na čiji predlog, na predlog Nebojše Čovića. Tako piše u ovom predlogu zakona.
Ima još jedna zanimljivost u Predlogu zakona - po kojim kriterijumima su opštine Kosjerić, Paraćin i Nova Crnja sada oštećene za izvesne iznose u odnosu na predlog iz novembra meseca? Nikada neću da pitam po kojim kriterijumima ste nekome dali više, ali me zaista mnogo interesuje koji je to kriterijum bio za dva grada u kojima ste prodali cementare i za Novu Crnju? Nije mi bio tu Laza i nije bio doktor Blažić, pa nisam uspeo da saznam što za Novu Crnju manje sredstava nego što je bilo predviđeno studizonim radom Vlade i minsitra.
Može ministar za ovom govornicom da priča šta god hoće i može mnogo da priča, to mu odobrava i Poslovnik, a i njegova konstrukcija, ali ne govori nam osnovne podatke - zašto je menjan Predlog zakona, ko su poslanici koji su uticali da se u pojedinim opštinama dobije više, a posebno ko su poslanici iz opozicionih redova kojima je, tobož, učinjeno i koji su to već u petak morali da opravdavaju?
Još jedna zamka je ovde za građane Leskovca. Tobož, odjednom pred izbore u Leskovcu Vlada menja Predlog zakona i mnogo veća sredstva nego što su bila predviđena odjednom Opštini Leskovac, zato što će sada predstavnici lokalne samouprave moći da izlaze na lokalne medije i da kažu - pogledajte kako Vlada brine o Leskovcu. Kamo sreće da smo imali izbore 22. decembra za sve lokalne samouprave. Ministar bi našao para da svima da mnogo više, zato što tako vi vodite politiku finansiranja lokalne samouprave. Ne može ovako.
Ovaj zakon je proistekao kao rezultat lobiranja. Pogledajte gradove iz kojih dolaze potpredsednici Vlade i pojedini ministri. Pogledajte koliki su to iznosi namenjeni za finansiranje. Nema kriterijuma. Ovde se broje poslanici koji će glasati. Oni pozivaju vas, vi pozivate njih i vi trgujete preko ovog zakona, onda se desi, kao što se desilo u Somboru, da čak i predsednik Vlade prizna da je pran novac preko lokalne samouprave, pa i načilnik koji je to radio ode u zatvor. To je sudbina ovih dogovora. Zato ovaj zakon ide posle Zakona o budžetu. Normalno, jeste mu prirodno, organski mu je mesto posle izglasavanja budžeta, ali u tom interregnumu, vakumu između dva zakona, dolazi do dogovaranja i do lobiranja. Zato mi srpski radikali, pogledajte beleške, otkad postoji višestranačka Skupština, nikada nijedan amandman nismo dali na ovaj predlog zakona. Svake godine u decembru mesecu na dnevnom redu...
(Dobacivanja iz sale.)
Ima ovde jedan poslanik, ne liči vam možda na poslanika, ali jeste poslanik, proveravao sam u evidenciji. Recite mu da se malo uzdrži, neka se smiri. Nije ni meni lako da izlazim na svaki predlog zakona i na mnogo amandmana i nije mi lako da se za to pripremim. Najlakše je da izvadiš novine, staviš na klupu, čekaš kada će da izađe neko od poslanika i počneš da mu dobacuješ. To je najlakše. To nije posao narodnog poslanika.
(Predsednik: Molim narodne poslanike da ne dobacuju poslaniku koji je za govornicom i molim narodnog poslanika koji to takođe čini, pošto je to možda posledica vašeg dobacivanja, da se uzdržite i vi od toga.)
Počeo sam o tome da govorim. Ja hoću da dobacujem onima koji izlaze za govornicu. Imaju priliku i oni meni da dobacuju. Ali, ovi što ne izlaze za govornicu, što samo dobacuju, ostavljaju me bez mogućnosti da i ja njih malo sprečim da iznesu misao koju imaju. Ovi koji nemaju nijednu misao i koji nemaju šta iznesu za govornicom, neka ne sprečavaju nas. Nama srpskim radikalima je ovo profesionalni posao. Mi se drugim poslom ne bavimo. Sve dok se vi budete bavili drugim poslovima, vi nećete biti dobri narodni poslanici i vataće vas na durdubak da vas navuku ovde u salu, da vas ima dovoljno za kvorum.

Znam gospođo, ali spremajte se malo ozbiljnije da budete predsednik države. Vi treba da dokažete građanima Srbije da u vama ima makar zrnca demokratije. Ne može - ja sam rešila, ja sam odlučila, nemate pravo.
Ma, imam pravo. Poslovnik mi uopšte i ne daje pravo, ako me po imenu pomene, nego samo ako se negativno o meni izrazi, ako negativno protumači moje izlaganje, ako ja osetim da sam povređen. Ministar je izašao i bacio optužbu na mene, rekao je - oni koji sada kritikuju ovaj predlog zakona, bili su u prethodnoj vladi i doveli do ovoga.
I vama to nije osnov za repliku? Pa vi bolje edukujte ministra, da ne izaziva replike, nego da meni uskraćujete pravo na repliku. Ne može to tako. Govorio sam o opštinama na Kosovu i Metohiji, sada ministar kaže da uopšte nema poreza na promet.

Od člana 1. do člana 199, svi su povređeni.

Sve to stoji zabeleženo.

Dame i gospodo narodni poslanici, predsednik Narodne skupštine povredila je član 100. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine koji kaže da su narodni poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine. Kada sam rekao da su povređeni članovi od 1. do 199. Poslovnika Narodne skupštine, mislio sam zaključno sa članom koji govori sa 199. koji govori o tome da je predsednik Narodne skupštine dužan da predlog za izglasavanje nepovrenja Vladi stavi na dnevni red u roku od tri do petnaest dana, od dana podnošenja predloga.
Član 200. namerno nisam pomenuo, zato što po tom članu Vlada sama pokreće pitanje svog poverenja u Narodnoj skupštini, a ja tu zaista ne mogu da kažem da ste povredili Poslovnik.
Ali, obmanuli ste Narodnu skupštinu, gospođo Mićić, kada ste rekli da Poslovnik Narodne skupštine ima samo 190 članova. Izrekli ste jednu laž. Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije ima 256 članova, da kažemo da je 256. istorijski, prestao je da važi, ali barem 255 članova još uvek važećih ima Poslovnik Narodne skupštine.
Ovo nije Narodna skupština, pa da kažete da ona ima 249 poslanika kao što ste to nekada govorili. Svako od nas ima ovu žutu knjižicu i u njoj su članovi od 1 do 256 Poslovnika Narodne skupštine. Ja ovo više zbog javnosti. Zamolio bih vas da idete na neke ubrzane kurseve edukacije, vas čeka odgovorno mesto posle Nove godine najverovatnije. Ukoliko ne bude razuma u Skupštini, pa izaberemo recimo profesora Simonovića da nas tamo predstavlja kao vd predsednika Srbije. Samo molim da ovakvim neistinama i lažima ubuduće ne koristite.

Dame i gospodo narodni poslanici, 26. februara ove godine doneli smo Zakon o budžetskom sistemu, čije se izmene i dopune predlažu ovim predlogom zakona. Ministar je ukazao na neke novitete i neka dodatna objašnjenje na neko naknadno regulisanje starih odredbi koje, pretpostavljam, nije bio u stanju da sagleda onda kada nam je predlagao ovaj zakon.
Međutim, ovaj predlog zakona ima manjkavosti i ako zaista želimo da imamo jedan dobar zakon o budžetskom sistemu, a u principu taj zakon je dobar, onda bi trebalo da se Vlada Republike Srbije da se izjasni o amandmanima koje su podneli narodni poslanici na ovaj predlog zakona. Obaveštavam vas gospođo Mićić da vi niste tražili saglasnost Skupštine da uđemo u raspravu po ovom predlogu zakona bez mišljenja Vlade.
Kako ste, a verovatno nije bilo dovoljno poslanika da se o tome glasa, pa ste to tako tiho zabašurili i počeli smo da raspravljamo i ako po Poslovniku morate da dobijete posebno ovlašćenje Narodne skupštine da se o predlog zakona raspravlja bez mišljenja koje bi Vlada dostavila na amandmane koje su podneli narodni poslanici.
Naši amandmani imali su za cilj da poprave predlog zakona. U čemu će zakon da se razlikuje od onog teksta koji je do sada važio, a nije ni primenjivan, tako da je ova godina prošla. Mogao je zakon tek sada da bude donet, ako je već sagledano šta u njemu do sada nije valjalo. Neka bude da to bude i od sada. Zaista, se osniva uprava za javna plaćanja koja će biti u sastavu Ministarstva finansija. To onda dalje znači da je trebalo razmišljati, da li se to uopšte osniva zakonom.
Zašto bi Narodna skupština jedno odeljenje Ministarstva finansija osnivala zakonom. To je moglo da se stavi u izmene zakona o Vladi ili o ministarstvima. Moglo je Ministarstvo finansije da osniva svoje uprave, svoja odeljenja mimo zakona. Narodna skupština se organizacijom ministarstava ne bavi.
Dalje, član 8. koji je potpuno menjan sada uvodi neka nova ovlašćenja ministra, odnosno ovlašćenih lica lokalne samouprave, odnosno lice koje ovlasti ministar ili onaj ko je u lokalnoj samoupravi ovlašćen. Do sada su mogle samo likvidne rezerve da se plasiraju i nisu mogle da se plasiraju na inostranom tržištu novca ili kapitala.
Članom 8. stavom, a ne zamerite mi, 7. ili 8. uvodi se pravo ministra finansija da novčana sredstva na konsolodivanom računu trezora Republike, osim sosptvenih prihoda iz člana 4. tačka 2) ovog člana i osim sredstava za koja je po međunarodnom ugovoru predviđeno da se ograničava njihova upotreba, da može da ih investira na domaćem ili inostranom finansijskom tržištu novca ili kapitala.
Znam da ste vi i upozoravao sam vas pre jedno mesec dana, da ste malo prepunili budžet i budžete lokalnih samouprava i budžet Republike Srbije. To vas je povuklo da pomislite odjednom kako ova država ima toliko novca, da ovaj narod ima toliko novca da ćete samo naplatom poreza, akciza i raznih drugih dažbina napuniti toliko budžet da ćete imati novčanih sredstava za plasiranje na finansijskom tržištu, na tržištu novca i kapitala, pa čak i u inostranstvo.
Postavlja se pitanje, a zašto vi niste, što smo mi morali amandmanom, zašto niste predvideli odgovornost u koliko taj novac bude plasiran mimo odredbi člana 53. stav 7. zakona? Upozoravam vas da se odredbe člana 53. stav 7. ne odnose na plasiranje novčanih sredstava, nego na zaduživanje budžeta. Morali smo amandmanom da uz zaduživanje predvidimo i plasiranje novčanih sredstava koje vi predviđate novim članom 8.
Postavlja se pitanje, koja će ro brokerska kuća da nam plasira sredstva, na kojoj će to berzi naša sredstva da se "igraju" i šta će biti ako ta berza pukne za noć. Baš me interesuje idućeg dana odakle ćemo isplaćivati penzije, zdravstvo, školstvo, sudstvo, vojska, policija, direktni i indirektni korisnici budžeta i gde će tada biti ministar koji je ovlašćen da plasira ta novčana sredstva.
Ako pažljivo pročitate član 8. i sve stavove, videćete da i lokalna samouprava može da plasira sredstva na inostranom tržištu novca i kapitala preko ministra, sve preko ministra, a ministar nam je i došao iz inostranstva, sa nekog takvog tržišta novca. Tu je to, da, da, ministre, nemam poverenja uopšte u one koji nisu vezani za ovu zemlju. Imam poverenja samo u one koji su čvrsto ukupani u Srbiju i koji misle u njoj da provedu život i oni i njihovi naslednici.
Dalje, otkud to da u jednoj takvoj sirotinjskoj zemlji u kojoj nas ministar ubeđuje da jedva skrpi kraj sa krajem da su ugroženi mnogi korisnici, pa nema za ovog, pa nema za onog, pa ako tražite za ove, recite mi kod koga da skinem, odjednom ministar kaže da ćemo imati sredstava toliko da ćemo ih plasirati i daćemo biti zanimljivi za neko tržište novca i kapitala.
Koja su to sredstva, ministre, sa kojima bismo mi negde bili zanimljivi, izuzev za špekulante, za pranje nekog novca, za transakcije preko šešeljskih ostrva ili već kako se zovu ta ostrva.
U članu 10, a to vam je novi član 78, vi ste predvideli da se novčana sredstva direktnih i indirektnih korisnika koja su deponovana kao depoziti po viđenju kod poslovnih banaka, da ostaju do 1. jula 2003. godine.
Zašto za sredstva po viđenju još šest meseci kod poslovnih banaka. Ja razumem za sredstva po ugovoru za koja ste predvideli do 31. decembra 2003. godine, ali zašto za sredstva po viđenju. Ako je nešto po viđenju, po viđenju se ulaže i skida. Ako su sredstva uložena po viđenju, tradan možete da ih skinete kada stupi zakon na snagu. Mi smo rekli do 31. januara, neka i banke budu spremne za to da budžeti koji su po viđenju, više neće biti kod njih. Zašto do jula? Ministar nam u obrazloženju predloga zakona šta ga je rukovodilo da tako napiše ovaj član i naravno stavovi 6. i 7. koji mi nisu jasni.
Moram da priznam, više puta sam ih pročitao ovaj novi član 10, novi član 78a i nije mi jasno i moraću da pročitam na glas, zato što možda ovde ima neko ko je i pametniji od mene i obrazovaniji i prihvatam svakog ko mi ovo objasni, da je od mene i pametniji i obrazovaniji.
Kaže ovako: Novčana sredstva direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava lokalnih vlasti koja su u 2003. godini oročena kod poslovnih banaka kao deo konsolidovanog računa trezora lokalne vlasti, organ uprave će deponovati na konsolidovani račun trezora po isteku roka oročenja, a najkasnije do 31. decembra 2003. godine. Mi se nalazimo u 2002. godini, a vi nam pričate o sredstvima koja će 2003. biti uložena kao oročena. Zakon im više neće dati mogućnost. Zakon će stupiti do Nove godine na snagu i više niko neće moći da oročava kod poslovnih banaka novčana sredstva. Neće moći, nedamo više zakon. A da ste rekli, sredstva oročena 2002. godine, sve bi mi bilo jasno, ali vi kažete sredstva koja su oročena 2003. godine, a mi smo u 2002. godine. Sledeći stav....

Ja bih da koristim sledećih 10 minuta.

Na novčana sredstva direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava lokalne vlasti koja su oročena kod poslovnih banaka u periodu od dana stupanja na snagu ovog zakona, pa do 31. decembra 2002. godine.
Zakon će da stupi na snagu 25. ili 26. decembra i zašto sada predviđate lokalnim samoupravama da treba da se rastrče za tih nekoliko dana, da zaključe ugovore sa poslovnim bankama da bi mogli još do 31. decembra da izbegnu konsolidovani račun trezora. Ne može. Zakon stupa na snagu.
Ko je imao ugovor o oročavanju do isteka ugovora, a najkasnije do 31. 12.2003. godine, a ko nije imao ugovor o oročavanju više ne može da oroči. Ne može da oroči sredstva. Zato se valjda zakon donosi. Zato se osniva uprava za plaćanje. Sve treba da liči na zakon, sve treba da bude primenjivo u praksi. Ništa ne treba da bude osnov za špekulacije. Ne znam koji su bankari koji su vam po volji. Ne znam u koju će, možda će u Komercijalnu banku, možda u "Deltu". Vi volite "Delta" banku strašno. Vi sva sredstva držite kod "Delta" banke.
Možda tu, možda ćete da potrčite za ova tri dana, sve lokalne samouprave. Možda ste ih već uputili da trče u te banke, za ova tri dana oročena još godinu dana. Zašto onda donosimo zakon? Onda ćemo da čekamo 31. decembar 2003. godine i da donesemo zakon po kome valjda neće biti ni jedan dan interegnuma u kome može da se špekuliše.
Zato mislim da bi bilo dobro, a naravno mi smo uticali i nije nam zamerila skupštinska služba. Ja volim da zamerim kada neko postupi kao što smo mi sada postupili, ali ste me ubedili da je to moguće.
Mi smo podneli amandmane na dva člana zakona koji nisu menjani vašim predlogom, ali je bilo potrebno, potrebno je da se i ta dva člana promene. Jedan se odnosi na plasiranje sredstava, da mora da bude tako da ne ugrozi finansijsku stabilnost, a drugi su kaznene odredbe.
Znate šta, ministre, ako vam dajemo ovlašćenje da sredstva plasirate čak i na inostranom finansijskom tržištu, mi moramo za vas da predvidimo, kada načinite taj prekršaj kojim ugrozite budžete, mi moramo za vas da predvidimo prekršajnu kaznu. Za vas naravno postoji Krivični zakon, postoji Zakon o krivičnom postupku. To za vas sve postoji i to nije sporno.
Ja nisam hteo da uvodim krivične odredbe u ovaj zakon, ali opšta pravila postoje za krivice. Ovo je za prekršaje. Ovim zakonom niste predvideli kaznu za prekršaj ukoliko su sredstva plasirana tako da se ugroze ta sredstva koja su plasirana. Samo ste predvideli kaznu za sredstva za zaduživanja koja izazovu finansijsku nestabilnost.
Morate da predvidite odgovornost, prekršajnu odgovornost i za sredstva koja ste plasirali. Znam da to za vas nije neki iznos, 20 do 200 hiljada dinara, ali eto da bi zakon ličio na zakon i da svi građani Srbije shvate da postoji odgovornost od svakog punoletnog građanina, pa i do ministra, zašto da ne.

Dame i gospodo narodni poslanici, članom 11. Predloga zakona o budžetu za 2003. godinu, predviđeno je i ja to moram da pročitam - ministar nadležan za poslove pravde, naredbodavac je za izvršavanje izdataka raspoređenih u razdelu 4. a razdeo 4. u budžetu su pravosudni organi. Ministar iz stava 1. ovog člana odgovoran je za preuzimanje obaveza i izdavanja naloga za plaćanje, za izvršavanje zadataka iz stava 1. ovog člana i o izvršenju zadataka iz stava 1. ovog člana, Ministarstvo pravde tromesečno podnosi izveštaj nekom visokom Savetu pravosuđa.
Prvi deo amandmana odnosi se na Seizmološki zavod Srbije. To je jedna mala, ali značajna ustanova, čiji budžet inače ne prelazi 15 miliona godišnje. U rebalansu za 2002. godinu, njima je skinut budžet za 30% i nisu mogli da nabave neku opremu koju su planirali čak i od njihovih sredstava, što su sami zaradili.
Ja predlažem da im se poveća stavka za opremu i mašine, jer ako se to sada ne učini, onda će oni moći da kupe opremu eventualno tek 2004. godine, ako tada uđu u budžet. Doduše, istini za volju, gospodin ministar Đelić, a ja ne mogu da se požalim na saradnju između nas koliko je bilo potrebno za ovo vreme, on kao ministar, a ja kao poslanik, obećao je da su to male sume o kojima se ovde radi, da će to rešavati u toku godine. Ja uvažavam to, razume se, ne sumnjam da će gospodin ministar tako i postupiti.
Drugi deo amandmana je, međutim, jako važan, tu se radi o većim ciframa, radi se o Komesarijatu za izbeglice. Obaveze koje prema izbeglicama postoje samo za njihovu zdravstvenu zaštitu su ogromne, tu se traži povećanje sa 220 na 660 miliona, a postoji i dug, jer od 1996. godine nije postojala pozicija u budžetu za ove namene, za ove svrhe, pa je nastao dug od 1.650.000.000. To je, vrlo važno, dakle, da imamo zdravstvenu zaštitu za izbeglice.
Još jedan deo toga, iste stavke za izbeglice, radi se o tome što se traži povećanje za deo koji se odnosi na izgradnju građevinskih objekata. Vi znate, dame i gospodo, svi vrlo dobro, da ima još uvek mnogo izbeglica u kolektivnim smeštajima, gde se jako bedno živi i mi moramo da učinimo kao država nešto da ljude izvučemo iz tih zajedničkih tamo i makar gde oni borave i moramo da im obezbedimo, nekima stanove, a nekima neki drugi smeštaj, jer moramo da budemo svesni činjenice da se najveći deo izbeglica ili bar veliki deo, uopšte neće vratiti tamo odakle su došli.
Za tu stvar mi je gospodin ministar skrenuo pažnju da se radi o tome da se očekuje kredit od neke evropske banke za zidanje stanova za izbeglice. Međutim, o tome se počelo da govori, još od 2001. godine oktobra meseca. Imam dopunske informacije iz Komesarijata, da potpredsednik Savezne vlade, gospodin Labus nije još ni primio stručnjake iz te banke da bi se razgovaralo o tom kreditu, a zašto to, on samo zna.
Ima deo toga zašta kredit ne može da se utroši, a to je kupovina, trajna kupovina ili zakup na više godina seljačkih imanja koja su potpuno slobodna, otprilike bi išlo po 500.000 za jedno domaćinstvo. Tu bi mogle da se smeste izbegličke porodice, da počnu da žive od svog rada, a ne od donacija i od socijalne pomoći. Smatram da i tu treba nešto povećati, jer kreditori inostrani ne daju kredite, jer se oni plaše da se ne promeni etnički sastav stanovništva što ih brine.
Poslednji deo amandmana, treći deo, odnosi se na turističku organizaciju Srbije, tu tražim neko povećanje. Vi svi znate koliko je turizam jedna važna ekonomska grana, a ona se kod nas, nažalost, potcenjuje, ali oni imaju neke projekte i mislim da sa nešto povećanim parama mogu nešto da učine, da bi mogla da se unapredi naša turistička ekonomija.
Hvala vam lepo, molim vas da pročitate pažljivo obrazloženje ovog amandmana i kada bude došlo do glasanja da me podržite, za prvi deo manje - više, imam obeđanje gospodina Đelića.

Dame i gospodo narodni poslanici, članom 11. Predloga zakona o budžetu za 2003. godinu, predviđeno je i ja to moram da pročitam - ministar nadležan za poslove pravde, naredbodavac je za izvršavanje izdataka raspoređenih u razdelu 4. a razdeo 4. u budžetu su pravosudni organi. Ministar iz stava 1. ovog člana odgovoran je za preuzimanje obaveza i izdavanja naloga za plaćanje, za izvršavanje zadataka iz stava 1. ovog člana i o izvršenju zadataka iz stava 1. ovog člana, Ministarstvo pravde tromesečno podnosi izveštaj nekom visokom Savetu pravosuđa.
Da vas obavestim da član 94. Ustava Republike Srbije kaže da su ministarstva samostalna u vršenju ustavom i zakonom određenih nadležnosti, a da član 95. kaže da su sudovi samostalni i nezavisni u svom radu. A, kako će to sudovi u Srbiji biti samostalni i nezavisni u svom radu kada im sredstva za plate, za troškove, za obavljanje osnovnih delatnosti, najpre određuje a onda i raspodeljuje, dodeljuje, ministar pravde.
Zanimljivo je da Razdeo 3 koji se odnosi na Ustavni sud Srbije nije ušao u nadležnost ministra pravde a to znači da tamo imate sasvim dovoljnu većinu, rekao bih kvalifikovanu, i možete slobodno da Ustavnom sudu Srbije prepustite da sam raspodeljuje novac koji mu je, mislim da je to oko 15 miliona dinara, predviđen budžetom a za sve ostale sudove - Vrhovni sud Srbije do onih koji se bave prekršajima, određivaće ministar, kada, u kojoj meri i to ministar pravde.
To je vaša proklanovana borba za nezavisnost sudstva i to su pretnje lustracijom i neprekidne svakodnevne pretnje koje potiču od predsednika Vlade pa preko ministra pravde sudovima kad god se usude da neku presudu ili neko rešenje ne donesu u skladu sa trenutnim političkim interesima onih stranaka koje vrše vlast u Republici Srbiji.
I sve dok pravosuđe u Srbiji ne bude imalo svoj budžet i ne bude samo odlučivalo o trošenju sredstava iz budžeta, a budžet da im odobrava Narodna skupština Republike Srbije, vi nećete imati nezavisno sudstvo. Godinama unazad i godinama unapred, izgleda da će vlast da se trudi da obezbedi način na koji će da komanduje sudovima i sudijama. Najlakše je novcem.
Mi smo predložili da se ovaj član briše a Vlada Republike je dužna da posle toga predlogom zakona, koji bi ovde po hitnom postupku mogao da bude donet, reši na koji način će sudovi biti finansirani u svom radu. Ne zaboravite izvori prihoda, od kako ste enormno povećali sudske takse, u sudovima, kao posebna sredstva koja stižu i koja ne idu iz budžeta, su izuzetno visoki.
Ministar pravde, posebno ovaj ministar pravde, koji je ostrašćen skoro prema svim sudijama i samo čeka priliku da neke svoje sudije dovede, ko da tobož Srbija ima toliko ljudi sposobnih da odmah budu sudije, da on uopšte ne zaslužuje da raspolaže budžetom pravosuđa i da to u ruke Vladanu Batiću ne smete da date. Pola bi otišlo za jedan fudbalski klub.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je država koja će i u narednim godinama, bez obzira na promenu vlasti koja će uskoro da usledi, imati potrebe za rebalansom budžeta. Osnovno pitanje se postavlja, kada se saziva Narodna skupština da izvrši rebalans budžeta? To se dešava u situacijama kada nedostaju prihodi planirani budžetom ili kada su prihodi veći od onih koji su planirani budžetom, kada inflacija obezvredi dinar tako da se priliva toliko sredstava da onaj iznos koji je planiran kao konačan, prihoda i rashoda budžeta, uravnoteženog budžeta, postane besmislen.
Nama Vlada nudi da izvršimo rabalans budžeta u kome se ne menja konačna stavka. To nije rebalans. To je pokriće za mešanje karata izvršeno u toku ove godine. Ako imate prihode i rashode u skladu sa planom, znači da Vlada nije trošila kako je odobrila Narodna skupština Republike Srbije, po razdelima, po pozicijama, po stavkama. Vlada se drznula da mimo odobrenja Narodne skupštine troši narodni novac po svom nahođenju. Sada poziva poslušnike, jer za ovo će glasati samo poslušnici, da joj opravdaju to što je radila cele godine. Razumem da će oni koji pripadaju vladajućoj većini glasati za ovaj budžet. Kako vam nije palo na pamet da neko od vas, izađe za ovu govornicu i da kaže, molim vas, podnesite nam izveštajem Vlade za ovu godinu. Ubedite nas izveštaj Vlade za ovu godinu da moramo da glasamo za ovaj rebalans.
Možda je zaista moralo to da se radi. Razumeo bih da je rebalans zato što je inflacija manja nego što je bila predviđena. Neshvatljivo je da država ima manju inflaciju, nego što je predvidela, a da ostane isti iznos budžeta. To je neshvatljivo i neprihvatljivo. Nešto tu nije u redu, gospodine ministre.
Otkud bankama toliki novac i šta će sada da urade sa tim novcem. Gurnuli ste sav novac u nekoliko banaka, a eno prepunjene su banke tim novcem, uskoro očekujte da radite za njih ili će vas iznenaditi na ulici. To je očigledno.
Vi nama pod firmom rebalansa tražite opravdanje za ono što ste radili mimo Zakona o budžetu. Ne može, ne može, jer ko vam je dao pravo da izdvojite u agrarni budžet dve milijarde manje. Ko vam je dao pravo da date državnoj televiziji 2.600.000.000 dinara? Ko vam je dao to prava? Ne služimo mi ovde da pokrivamo odluke koje ste vi donosili, ne mi služimo da donosimo odluke koje ćete vi da izvršavate. To je odnos Narodne skupštine i Vlade Republike Srbije. Sve drugo je služenje Vladi Republike Srbije.
A koliko je vas spremno da služite ovakvoj Vladi Republike Srbije? Vladi Republike Srbije koja ima minus u prihodima od poreza na dobit. Vladi Republike Srbije koja ima minus u prihodima od poreza na dohodak. Šta vam to govori, gospodine ministre? Zašto nisu ostvareni prihodi od dobiti i od dohotka? Zato što nema ni dobiti ni dohotka, zato što nema proizvodnje, gospodine ministre, zato što nema novostvorene vrednosti. To ste priznali kada ste rekli da je rast bruto domaćeg proizvoda od 4% determinisan dominantno rastom u uslužnom sektoru. Koja je to vlada u svetu koja se hvali rastom u uslužnom sektoru? Moderna vlada? Jeste, to je američka vlada u kojoj 50 drugih država proizvodi za nju da bi ona ostvarivala profite. Ova vlada nema nijednu drugu državu u svetu u kojoj za nju crnci proizvode.
Ova Vlada Republike Srbije ima nas Srbe crnce koji proizvodimo da bismo neki prihod stvorili. Vaš prihod su porezi, porezi, porezi i samo porezi. Koga li ćete da oporezujete iduće godine nije mi jasno. Ova Vlada Republike Srbije ne zaslužuje da se pojavi pred Narodnom skupštinom sa ovakvim predlogom i zato je i nema ovde. Tobož doći će Vlada posle rasprave o ovoj tački. Ova tačka je važnija od budžeta za 2003. godinu, zato što ćete, ostane li ova vlada i u 2003. godini, a trgujete sa tim ostankom, negde u decembru mesecu iduće godine imati rebalans budžeta za 2003. godinu. Možda čak da konačne cifre budu iste, a da ponovo odobrite Vladi sva muljanja koja je vršila.
Sada vas nešto drugo pitam. Da li će glasanje o ovom rebalansu da vas spasi odgovornosti kroz dve godine? Vi ste otvorili Pandorinu kutiju, vi ste uveli princip da ne važi ništa što je donela Narodna skupština Republike Srbije, u vreme kada vi niste imali većinu u Narodnoj skupštini i ako budete u danu za glasanje imali većinu za glasanje za ovaj rebalans budžeta za 2002. godinu, pretpostavljam da ćete imati, nećete tu većinu imati 2003, 2004, 2005, 2006. godine, daće bog. Hoćemo li onda da vam dovedemo neku novu budžetsku inspekciju ovde, da ne poštujemo odluku Narodne skupštine i da kažemo - ministar Đelić je kriminalac, jer nas je doveo u situaciju da vršimo rebalans budžeta u kome nije dirana stavka ukupnih rashoda i ukupnih prihoda, nešto što je nezabeleženo u svetu.
Vlada se pravda izdvajanjem sredstava za Radio televiziju time što kaže da nisu na vreme doneti zakoni. Da li je zakon stajao zbog Narodne skupštine Republike Srbije ili zbog Vlade Republike Srbije. Stupanje zakona na snagu biće onoga dana kada ga je predvidela Vlada Republike Srbije. Gde traži Vlada Republike Srbije opravdanje zato što grca državna televizija? Zašto ne izađete ovde hrabro za govornicu, vi junoše, koji ste mitraljezima preuzeli Radio televiziju? Zašto ne kažete ovde da ste obećali građanima Srbije da neće plaćati pretplatu za Radio televiziju Srbije?
Zašto sada ministre ne izađete ovde i kažete - jeste, niste platiti na mostu, ali plaćate na ćupriji i zato vam je veći porez na promet za jedan ili dva posto, zato što vam više ne prikazujemo pretplatu na televiziju, nego vam uzimamo direktno iz budžeta i to uzimamo iz budžeta bez odobrenja Narodne skupštine Republike Srbije, a retroaktivno na kraju godine tražićemo odobrenje Narodne skupštine. Ovo nije prćija, ovo je Narodna skupština Republike Srbije.
Ni jedna Vlada Srbije ne zaslužuje da joj Narodna skupština retroaktivno odobrava poteze koje je vršila, nego ministre kada hoćeš nekome da prebacuješ pare dođi ovde pred Narodnu skupštinu, pa reci - sutra bi interventno trebalo da prebacimo novac koji niste odobrili Zakonom o budžetu, tražim od vas saglasnost da taj novac prebacim. To je ministar finansija koji neće imati krivične prijave kada ne bude više ministar finansija.