Pa, da sam znao da ministar nije tu, ne bih se ni javljao povodom ovog amandmana. Mislim da je sve rečeno u prilog brisanja ovog člana, ali mene interesuje, ukoliko član ostane, čime se rukovodio predlagač zakona kada je u stavu 3. predvideo ili da kažem odobrio preduzeću ili preduzetniku koji se bavi maloprodajom duvana da odobrenje za bavljenje tim poslom plati tek godinu dana nakon dobijanja odobrenja.
Pitam se, čime se rukovodio predlagač u ovako rigoroznom zakonu u kome je skoro sve predviđeno unapred, odjednom se pojavljuje nešto što ne postoji ni za jednu drugu delatnost. Uvek je uslov za izdavanje odobrenja potvrda da ste uplatili iznos koji je potreban da bi se odobrenje izdalo. Ovde će neko dobiti odobrenje da radi i tek posle godinu dana, praktično po isteku odobrenja, moraće da donese dokaz da je uplatio 3.000 dinara, onaj uslov za izdavanje odobrenja za bavljenje tim poslom. Ne vidim smisao, ne razumem zašto ovakva odredba.
Kada smo već kod ovog člana, zaista se predlagač upustio do kraja, u paučinu, rekao bih, propisujući obaveze onima koji ovim poslom žele da se bave, koji nisu kriminalci, koji su se ovim poslom i do sada bavili u statusu društvenih preduzeća ili u statusu privatnih preduzetnika; toliko im je natovareno obaveza ovim članom i onim članovima pre njega, da će zaista biti jako teško da ispune te obaveze i da se bave ovim poslom korisnim za državu. Nažalost, ne možemo da govorimo o pojedincima koje će taj duvan isključivo da truje, ali nikakvu drugu namenu duvan u ljudskom organizmu nema osim da truje.
Promet te robe, alkohola, nafte i naftnih derivata je ono što puni budžet. Znači, Vlada ovo reguliše da bi napunila budžet, ali nije brinula o tome da treba da ima što više onih koji se ovim poslom bave. Očigledno da je to tako prenormirala da će retki pojedinci moći da se bave jako unosnim i profitabilnim poslom.

Svesni ste vi, gospođo Mićić, da je poslanik koji je bio pre mene, povredio Poslovnik, ali vi ste se pravili da razgovarate nešto sa potpredsednikom Narodne skupštine, pa niste stigli da ga opomenete. Ali, ovde je izrečena i jedna teška uvreda na račun SRS. Rečeno je da smo koalicioni partneri SPS i DOS. Pa, stvarno čovek ne može više da nas uvredi, osim da to kaže.

Ja ne bih želeo da skrećem pažnju na formalnosti u ovom članu Predloga zakona. Bolje bi bilo da vam skrenem pažnju na suštinu.
Ovaj član je veoma opasan i rigorozan. Odnosi se na oduzimanje odobrenja za obavljanje maloprodaje. Predlagač zakona kaže da će oduzeti odobrenje ukoliko trgovac na malo prestane da ispunjava uslove iz člana 34. U članu 34. bar su dva uslova zbog kojih ne bi mogao da izgubi jednom izdato odobrenje.
Jedan uslov je taj predugovor sa onim ko ga snabdeva robom, sa nekim ko to radi na veliko. Šta to znači ako više nema predugovor, a ima ugovor po kome se roba isporučuje. Drugi je znatno rigorozniji, a to su neizmirene obaveze po osnovu javnih prihoda. Šta ako trgovac na malo ima neizmirenih obaveza po osnovu javnog prihoda 3, 5, 6 dana, agencija već uskače i oduzima mu odobrenje za bavljenje poslom, a on namiri obaveze koje ima po osnovu javnih prihoda.
U članu 36. samo na jedan način trgovac koji se bavi maloprodajom može da povrati odobrenje, a to je ako pravosnažnom presudom bude ukinuto rešenje o prekršaju, ili po krivičnoj prijavi. Ne kaže nigde predlagač zakona kome će da se žali trgovac koji se u maloprodaji bavi duvanom na rešenje agencije da mu se oduzima dozvola. On pravnu pouku nema, neće je imati ni u rešenju. Imamo li još negde slučaj da jedan državni organ izda rešenje na koje nema pravo ni žalbe, ni vođenja upravnog spora.
U slučaju da agencija dobije obaveštenje (ovde i kaže od koga dobija obaveštenje i u kom roku), možda i lažno, možda se u momentu, u onom putu obaveštenja od jedne državne uprave do druge, promene okolnosti na terenu, ali u slučaju da ona dobije to obaveštenje, ona oduzima dozvolu za rad trgovcu u maloprodaji. Šta ako nije u pravu? Nigde ovde se ne kaže kome će da se žali i ko može da poništi rešenje agencije. Taman posla ako biste mi rekli da će to agencija da poništi. Jer, to je kadija. Ne može da tuži i da sudi. Ovde ste već pisali da u pojedinim slučajevima ne može da se vodi upravni spor.
Ovaj član 36. je nedorečen, ide na štetu trgovca, a to mi liči na sečenje grane na kojoj sedite. Tom trgovinom ostvaruje se porez na promet. Od tog poreza na promet treba da se izdržava i sudstvo, i zdravstvo, i školstvo, vojska, policija, sve obaveze budžeta.

Imate pred sobom jedan ozbiljan amandman, smislen i opravdan, koji treba prihvatiti i koji je Vlada Republike Srbije trebalo da prihvati, a zasnovan je na osnovnim postulatima, na utvrđivanju nečije krivice ili neke nepravilnosti, na postupku kojim se izjavljuje žalba, na rešavanje po žalbi, a voz neće da ode. Ništa ne dobijate time što će inspektor da uleti kao haračlija i da kaže - preoravaj duvan bez ikakvog rešenja.
U razlaganju ovog člana 40. išli ste tako daleko da ste predvideli poljoprivrednom inspektoru da naredi vođenje i dostavljanje evidencije i izveštaja na propisani način. Neće valjda sada da idu inspektori i da naređuju da se nešto radi na propisani način. Oni kontrolišu da li se nešto radi na propisani način, a propis naređuje kako će da se radi. Šta to sada znači - inspektor ulazi i naređuje da se nešto radi na propisani način. Ajmo Alija da je više vojske, samo da se napiše što više nekih odrednica, a da se zabašure one koje su glavne. Ovo je jedna od glavnih.
Kada inspektor misli da je u pravu i da treba uništiti zasad duvana naređuje uništavanje, a u roku od tri dana izdaće rešenje o tome. Na to rešenje neko će imati pravo žalbe. Šta onda dobija? To bi bilo kao kada bi za vreme smrtne presude doneli odluku da nekog ubijete, a neka se familija žali, možda će da dokaže da nije ni trebalo da bude ubijen. Porodici koja se od ovoga izdržava, kada uništite duvan, to je kao da ste ih ubili. Treba preživeti godinu dana bez ikakvih namirnica i bez sredstava za život.

Postavlja se pitanje zbog čega je Vlada Republike Srbije u članu 53. predvidela neko poštovanje, da kažemo i olakšicu za tobož, po njoj, renomirane proizvođače koji su se i na dan 1. januara 2002. godine bavili ovim poslom, kada im u stvari to,  ako do kraja rastumačite član 53, uopšte i ne čini.

Vlada kaže - pošto imamo domaće renomirane proizvođače koji su se i na dan 1. januara 2002. godine bavili ovom delatnošću, njima odobravamo da se bave ovim poslom, ako ispune uslove iz člana 22. A, to onda važi i za one koji se tim poslom nikada nisu bavili, jer ako ispuni uslove iz člana 22, agencija će predložiti da on može tim poslom da se bavi i biće upisan u registar. U čemu je razlika?

Kakva je privilegija sada Duvanske industrije iz Vranja, nju ministar voli često da pominje; kakva je privilegija Duvanske industrije Niš, što se time bavila unazad 100 godina, kada na dan stupanja na snagu ovog zakona mora da ispuni uslove koje ima svako ko hoće da učestvuje na tenderu; pa, kada ispuni, a to je član 22, uslove za učestvovanje na tenderu još pet ili deset dana je potrebno da joj agencija odobri bavljenje, odnosno da bude upisana u registar; to toj fabrici ne znači ništa.

Da ste napisali: oni koji su se do sada bavili nastavljaju da se bave, u skladu sa zakonom - razumeo bih. I, onda ih kontrolišete. A, vi kažete - ako ispune uslove iz člana 22. Vraćate ih na početak kao da nisu ni postojali.

 

Konačno smo dočekali i jedan dobar amandman od ovih predlagača koji može da podrži i poslanička grupa SRS. Zašto to govorim? Imamo mi loših iskustava sa Vladom Republike Srbije. Sve obaveze koje su joj nametnute zakonima koje je donela Narodna skupština Republike Srbije izbegava da izvrši.
Tako vam je i sa ovim upravnim odborom. Da Vlada ozbiljno misli da sprovodi zakone, imenovala bi upravni odbor radiodifuzne agencije još pre tri meseca. A da postoji obaveza da to bude objavljeno u "Službenom glasniku", mogli bismo ovde da izađemo i da pitamo sa ove govornice - zašto nije objavljeno da je konstituisan upravni odbor te i te agencije. Zbog toga treba da prihvatite ovaj amandman i da ostane obaveza Vladi da čim imenuje članove upravnog i nadzornog odbora, to objavi u "Službenom glasniku Republike Srbije", gde se sva akta i objavljuju, da bismo znali.
Znam da mora, ali ne pročitah da je objavljen sastav upravnog odbora radiodifuzne agencije. (Božidar Đelić, sa mesta: Još nije formiran.) Nije formiran, a zakonski rokovi istekli i vi se hvalite da su istekli, a još niste formirali upravni odbor radiodifuzne agencije. A da bismo znali da li ste formirali ili niste, čitaćemo "Službeni glasnik".
Pošto vi nikada u kaznenim odredbama ne predvidite kaznu za Vladu Republike Srbije ako ne izvršava obaveze preuzete zakonom, obaveza imenovanja upravnog i nadzornog odbora koja nije izvršena po zakonu mora da podleže nekoj sankciji. A kojoj sankciji, kada vi ne dozvoljavate ovde da se pokrene pitanje odgovornosti pojedinih ministara ili cele Vlade, iako je to poslovnički sasvim jasno uređeno.

Vi ste, gospođo Mićić, grubo povredili Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije tako što ste zakazali novo vanredno zasedanje, iako ova sednica nije završena.

To što je Vlada povukla tri zakonska projekta ne znači da smo završili tačku dnevnog reda koju Vlada nije povukla. Podsećam vas, vi ne možete sami da odlučujete kada će sednica biti prekinuta. Za to vam treba odluka Narodne skupštine Republike Srbije. Član 94. stav 3. Poslovnika je rigorozan - sednica Skupštine može da bude prekinuta, ukoliko to odluči Narodna skupština.

Time što ne idemo u dan za glasanje ove sednice vi prekidate ovu sednicu Narodne skupštine, zakazujete novo vanredno zasedanje, pa čak kažete da će dan za glasanje novog vanrednog zasedanja biti i dan za glasanje prekinutog vanrednog zasedanja, a znate da vanredno zasedanje radi po unapred utvrđenom dnevnom redu, koji je tražio predlagač vanrednog zasedanja.

Da li je grupa od 100 i nešto poslanika tražila da u okviru Četvrtog vanrednog zasedanja bude i dan za glasanje sa Trećeg vanrednog zasedanja? Nije tražila i ne možete vi to da uradite.

Jedino može Narodna skupština svojom odlukom, ali najpre da mi odgovori Administrativni odbor da li ste povredili Poslovnik kada ste dezavuisali Narodnu skupštinu, pa zakazali Četvrto vanredno zasedanje u toku Trećeg i prekinuli Treće ...

Jedino može Narodna skupština Republike Srbije da donese odluku da prekine dalji rad na ovom zasedanju i krene u novo vanredno zasedanje. Vi, koja tvrdite da nemate pravo uopšte da tumačite Poslovnik nego samo da ga sprovodite, sprovodite ga kako treba, sprovodite ga u skladu sa njegovim odredbama; sada se primećuje i oseća da vi u stvari kršite Poslovnik kada god vi hoćete.

Ovog puta kršite Poslovnik. Sutra zasedanje ne može da počne. Možete vi sve, ali mnogo ste tiši nego pre dve godine. Ovo je od straha, ja to sve razumem. Ja bih vas zamolio da se ustanovi ova povreda Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada bi pušačima na rukama izlazile rane koje im se pojavljuju na plućima od pušenja, najverovatnije da nam ovaj zakon ne bi trebao. Ubeđen sam da niko, ama baš niko u Srbiji ne bi ovaj otrov koristio da samog sebe dovodi u situaciju da skraćuje svoj životni vek, da ne pričam o finansijama. Ali, kad već taj otrov postoji, onda bi trebalo da bude uređen način proizvodnje, uvoza i prodaje, ali sigurno ne na ovaj način.
Ovaj predlog zakona je jedan monopolski predlog zakona, napisan pod uticajem duvanskog lobija. Sasvim je jasno ko je duvanski lobi. To nisu društvene firme koje se bave proizvodnjom i prometom duvana i cigareta. To su privatnici, nikli pre nego što ste došli na vlast, finansirali vas dok niste bili na vlasti, a sada komanduju zato što mnoge od vas drže u svojim rukama.
Ovde su pominjani pojedinci, ja ne moram. Vi svi znate u kojim političkim strankama duvanska mafija finansira koje političare poimenice. To znate čak i vi koji pripadate tim političkim strankama. Juče sam kod nekih od vas video zaprepašćenje "pa, je l moguće?" Jeste, moguće je. Vidi se i po ovom predlogu zakona i po diskusijama.
Na primer, zatvorićete sve društvene firme, jer su uslovi rigorozni i kupiće ih Cane Žabac, sve. To je garantovano. Naravno, ako ne dođe do dogovora sa Peconijem. Nema ih mnogo koji će ovim poslom da se bave. Najpre će da se bavi agencija za duvan. Da ste rekli agencija za maline, agencija za pečurke, pa da shvatim, ono što možemo da proizvedemo, ono što možemo da prodamo, da napravimo agencije i da to sve ide planski; da ne budu gljive ili pečurke 10 dinara u otkupu, kao što je bilo prošle godine, to je ponižavajuće, neshvatljivo, nego da sve ima svoju cenu i svoju proizvodnju. Vi ste se okomili na duvan, pa agenciju za duvan.
Agencija će sad da zameni i Trgovinski sud i Privrednu komoru i sve, jer poslovima oko duvana neće moći da se bavi onaj ko je ispunio sve zakonske uslove za bilo koju drugu proizvodnju. Neće mu biti dovoljna registracija kod Privrednog suda, nego mora posebno da zadovoljava uslove koje mu sad propisuje agencija za duvan, a ministar Đelić finansijske uslove: ovamo tri miliona, ovamo pet, ovamo pedeset, ovamo sto, na pet godina, na tri godine. Svaka trafika 3.000 dinara i higijensko - sanitarne uslove, da bi mogla da prodaje cigarete. Svako ko prevozi cigarete - posebno vozilo označeno za prevoz cigareta.
Koja to društvena firma, izuzev izvanrednih lokacija za svoje objekte i objekata za prodaju duvana, može da ispuni te uslove? Da li je ovo priprema da ulete i u male kioske ovi veliki gangsteri, mafijaši i kriminalci?
Šta će vam upravni odbor sastavljen od ministara? Oni nemaju preča posla, nemaju drugog posla u Vladi Srbije, nego će da budu u upravnom odboru agencije za duvan. Sve nam ide kako treba, još samo da se ministri privrede, trgovine, zdravlja, finansija, naravno i direktor Uprave carina, bave time.
Još se ovde pozivate na klase duvana koje mogu da se proizvode u skladu sa saveznim propisima. Kojim saveznim propisima, koja savezna država? Kao da vi isti ne rasturate i saveznu državu i pravite savez država, upućujete nas ovde na propise iz savezne države, a Ustav ovde menjate na neustavan način.
Tobož, sve ćemo da uvedemo u pravni poredak i u pravni sistem, samo ne možemo državu, Ustav i osnovne državne zakone, a kad posle budemo počeli da poštujemo zakone, posle će sve da bude kako treba. Vas je uzeo taj lobi u svoje ruke. Vas mafija vodi.
(Milka Marinković: Koga?)
Milka, ne znam ko je baš tebe uzeo u svoje ruke. Mene to zaista i ne interesuje. Ja se ovde bavim jednim predlogom zakona. Ako se žališ što te niko nije uzeo u ruke, još imaš šanse.
Zaista bih voleo da izlazite ovde sa dobrim predlozima zakona. Možda vam je želja dobra, ali videćete kad bude zakon počeo da se ostvaruje...
(Milka Marinković: Važno je da si ti drpio stan.)

Mogao bih i da vam kažem hvala da ste poimenice rekli, jer ovaj kreštavi glas znate kome pripada. Trebalo je tačno da kažete, a ne "molim narodne poslanike". Meni dobacuje samo jedan narodni poslanik, identifikovan, i vi ga vrlo dobro poznajete, pripada vašoj poslaničkoj grupi. Pošto pravimo knjige od ovih stenografskih beležaka, kroz sto godina neko neće znati o kome se radi. Zato je vaša dužnost da kažete - molim Milku Marinković, koja neprekidno dobacuje kao preko plota, da se uzdrži, za govornicom je gospodin Tomislav Nikolić koji govori o Predlogu zakona.
(Milka Marinković: Prvo da vratiš stan.)
Kada budem govorio o stanovima, Milka, onda ćeš ti moći da govoriš o stanu.

Ja ću da završim tako što ću da vas upozorim na jedan ciničan član koji govori o tome da je maloletnicima zabranjeno da kupuju duvanske prerađevine, duvan, zato što tobože imaju malo godina pa da ih ne uvučemo u porok duvanskog dima, a znate da mogu da kupuju alkohol, lekove na recept i bez recepta; znate da vam se kroz sve sportske emisije na svim televizijama reklamira "Fast" - proizvođač cigareta, i vama to ne smeta, nego - hajde da napišemo u jednom članu zakona da naša deca neće moći da odu do kioska da svojim roditeljima kupe cigarete.
I, sada smo mi jedno humano društvo, mnogo mislimo na svoju decu, a državna televizija svako veče propagira prava lezbejki i gejova nekim spotom. Protiv tih prava nemam ništa, samo imam protiv da se to reklamira na televiziji. Neka svako boluje svoju bolest, neka svako živi svoj život, treba mu pomoći, ali ako se nešto što je neprirodno reklamira na televiziji, ako svakih nekoliko minuta sportske emisije koje pomno prate naša deca budu sečene reklamama o cigaretama, a da vi ovde za ovom govornicom govorite kako mislite o deci, onda samo mogu da kažem da je u pitanju veliki cinizam.

Smatram da ste vi, u pravnoj zabludi, načinili povrede Poslovnika višestruko, sada, ovim glasanjem. Najpre, prihvatili ste da se glasa o dva predloga jednim glasanjem, o dva predloga, o dva člana Poslovnika. U tim predlozima jedan je bio po Poslovniku, a to je član koji govori o tome koliko traje rasprava o amandmanima, i tu ste imali pravo da glasate, da skraćujete, da rasprava traje manje od pet minuta.
Ali, po članu 81, na koji se pozvao poslanik Siniša Mitrović, niste mogli da glasate da se sednica danas produži. Nijedan član Poslovnika Narodne skupštine ne omogućuje da Narodna skupština produži rad. Poslanik koji je to predložio, trebalo je da kaže na osnovu koga člana to predlaže.
Član 81. kaže da Narodna skupština radi do 18,00 časova. Nema - po pravilu, izbacili ste to iz Poslovnika. Nekada je bilo - po pravilu, pa se odluka donosila u toku radnog vremena. Sada nema - po pravilu. Narodna skupština radi utorkom, sredom i četvrtkom, od 10,00 do 18,00 časova, sa prekidom od jednog sata, eventualno, po stavu 4. Skupština može i nekog drugog dana da radi, da donese odluku da radi nekog drugog dana, ali ne može da donese odluku da radi duže od 18,00 časova. To je vaš Poslovnik, za njega ste glasali, i nemojte više ovako brutalno, beskrupulozno da gazite Poslovnik. Nema smisla.
Predsednik Narodne skupštine je sačekala poslednji dan, u kome smo imali rok za podnošenje amandmana, da nam zakaže ovo vanredno zasedanje. Četiri dana je držala predlog Vlade u Narodnoj skupštini, nije ga slala poslanicima, da ne bismo imali vremena za amandmane. Onda je jednom rečenicom, suvoparnom, rekla - postojali su razlozi da u roku kraćem od sedam dana zakažem sednicu, a ne kaže - gospodo poslanici, donosimo odluku da se i vama da rok za amandmane.
Ne može samo ona da sebi odredi i da nam skrati rok za zakazivanje sednice, pa onda se pomeraju rokovi za amandmane. Pogledajte na šta liči kada se zakaže sednica u roku od dva dana. Vlada ne može na svoj predlog zakona, na koji nema mnogo amandmana, pet dana da donese odluku o amandmanima. Vi znate kada je bio poslednji dan za podnošenje amandmana - subota. Ova odluka ne važi - da produžimo danas rad posle 18,00 časova. Ne može, ne igrajte se.
Jedan Ustavni sud, u kome budu sudije koje imaju hrabrosti i koje sude po znanju, usudiće se, kunem vam se, usudiće se da vam poništi sve odluke koje ste donosili. Vi imate ovde 13 građana koji se predstavljaju kao narodni poslanici, dovedeni u pravnu zabludu da više nisu poslanici, ili da jesu poslanici, a vi u pravnu zabludu da vas vode pametni ljudi.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije ovo samo tehnički amandman, ovo je znak koliko su pismeni ljudi koji nam dostavljaju predloge zakona. Više puta smo na to upozoravali. Ovde se radi o jednoj rečenici koja je u dva padeža. U jednoj rečenici ovde imate prvi i četvrti padež. Nama predlagač, predstavnik Vlade, kaže da je to u redu, zato što on misli da je to u redu. Vlada Srbije bi trebalo da ima lektora koji će joj reći, ako se ovde radi o duvanu, onda će on biti usitnjeni, provešćete to kao prvi padež u oba glagola ili će biti usitnjenog, pa ćete to kao četvrti padež provesti u oba glagola koja se ovde pominju.
Neshvatljivo je da Vlada odgovori da je mislila na jedan deo rečenice i da zanemaruje početak te rečenice koji određuje u kom će padežu biti glagol u toj rečenici. Ovi nadnaslovi su zaista zbunili poslanike. Moglo je i bez njega, bez tog nadnaslova, a može i sa njim. To nije toliko bitno, koliko je bitno da bi me bilo sramota deci u osnovnoj školi da pročitam član 3. i da im kažem da je to ispravno rečeno. Mislim da ta deca ne bi imala prelaznu ocenu iz srpskog jezika. Evo da pročitam, mislim da nije niko pročitao taj član: "Zabranjuje se proizvođačima duvana da stave u promet rezani ili na drugi način usitnjenog duvana (neobrađeni duvan)". Stvarno nema smisla.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije nimalo lako braniti amandman ako hoćemo da nastupamo demagoški sa ove govornice. Naime, predlagač zakona predvideo je članom 4. prvim stavom, da se zabranjuje prodaja cigareta i drugih duvanskih proizvoda maloletnim licima. Ne u želji da se omogući maloletnim licima da se truju, nego u želji da se Vlada Srbije, ukoliko zaista želi dobro deci, stimuliše da na potpuno drugi način reši zaštitu dece, predložio sam brisanje ovog člana.
Ovo će biti jedan praktično neprimenjiv član zakona, kao što je i onaj još, čini mi se, iz 1978. ili 1979. godine o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama, koji dugo godina uopšte nije poštovan. Onda je još jednom donošen oko 1990. godine i na kraju se to svelo na zabranu pušenja na javnim priredbama, u zatvorenim prostorijama i u vozilima u javnom prevozu, a što ipak čini nešto dobro.
Nama predlagač zakona jasno kaže šta je hteo ovim članom. U obrazloženju ne kaže - Vlada Srbije želi decu da zaštiti od upotrebe duvana. Kada već roditelji ne mogu da ih ubede dok ih vaspitavaju da ne puše, zato što je to štetno za zdravlje, evo mi ćemo da zabranimo da kupuju, da ukažemo mladim roditeljima da krenu da vaspitavaju decu. Ne, Vlada to ne kaže. Ona kaže - ovim članom zabranjuje se prodaja cigareta i drugih duvanskih proizvoda maloletnim licima i ne obrazlaže zašto.
Postoji jedno obrazloženje, a to je u članu 52. gde kaže da će za
prekršaj ovog člana u pravnom licu odgovorno lice biti kažnjeno sa 1.000 do 10.000 dinara; pravno lice će biti kažnjeno, koliko se sećam, sa 10.000 - 50.000 dinara; a preduzetnik, onaj ko na kiosku proda cigarete, sa 2.000 - 25.000 dinara, odnosno prodavac novčanom kaznom od 1.000 do 10.000 dinara.
Ovo su rigorozne, drakonske novčane kazne koje, čini mi se, i za krivična dela nisu u ovako visokom iznosu propisane. Uperene su na to da neko od onih hiljada, desetina hiljada špijuna o kojima nam je pričao ministar uhvati neko dete kako kupuje cigarete, da bi prodavac mogao da bude kažnjen.
Hoćete u vaspitanje omladine, dece, maloletnika? Krenite od državne televizije, od državnih novina, od vašeg ponašanja u javnom životu. Krenite od onoga što propagirate. Ima u srpskom narodu i tradicije, i istorije, i vere i morala, ima šta da se potencira iz srpskog naroda što bi našu decu moglo da vaspita. Pogledajte malo programe i državne i drugih televizija. Pogledajte na šta liči vaspitanje dece. Ona vaša televizija samo napirlitane neke dame po ceo božiji dan, studio je hektar, a u njemu šljokice, pevačice razgolićene, raspojasane, a ona druga televizija neprekidno filmove o homoseksualcima i lezbejkama, a ona treća isključivo o teškim krivičnim delima, o razbojništvima...
(Predsedavajuća: Četiri minuta.)
... sečenje glave, narkomanija se propagira skoro na svakom koraku na državnim medijima. Mi ćemo sada deci da zabranimo da kupe cigarete na kiosku. Zašto niste zabranili da puše maloletna lica? Zašto to niste napisali, kada već brinete o deci? Zabranjujemo deci da puše, pa ćemo da bijemo roditelje čija deca puše. Veći bi efekat bio nego ovo.
Vi znate koji su načini da se ovo izigra. Ja ću vam reći jedan. Kada sam bio mali nisam imao novaca da gledam fudbalske utakmice i stajao sam sa 50 ili 100 dece ispred ulaza i bilo je ono - čiko uvedi me, čiko uvedi me. Tada je mogao onaj koji ima kartu da uvede dete. Tako će sada biti - čiko, kupi mi cigare, ja pušim i ne mogu bez cigareta, niko me od toga ne odvikava, niko me ne leči, samo mi zabranjuju da kupim cigare.

Ovaj amandman treba odbiti zato što dozvoljava reklamiranje duvanskih proizvoda, uz upozorenje o štetnosti. Vlada nije dovoljno precizno odgovorila narodnim poslanicima koji su ovaj amandman podneli. Vlada je trebalo da napiše - amandman se ne prihvata zato što je reklamiranje duvanskih proizvoda zabranjeno. To bi bio pravi odgovor za neprihvatanje.
Nema izgovora i nema uslova pod kojima mogu da se reklamiraju duvanski proizvodi. Reklamiranje duvanskih proizvoda je zabranjeno i, naravno, biće sada jako teško objasniti maloletnim licima, ako bi se usvojio amandman ili ako bi se nastavila ova praksa, a ministar je dao obećanje, jedno od svojih mnogih, da će on lično da zabrani reklamiranje i prikriveno reklamiranje cigareta, da će na tome da radi. Rekao je da će da radi. Ovo je ministar koji najviše radi u Vladi Srbije. Šteta što radi na globama, bolje bi bilo da radi neki drugi posao.
Biće teško da objasnite maloletnicima kako to da se reklamiraju cigarete, a kad odu da kupe, tamo im ne daju da kupe cigarete. Znači, nema dvoličnosti. Ako reklamirate cigarete, onda će ih kupovati deca, a ako ih ne reklamirate, onda možete i da zabranite prodaju maloletnim licima.