Dame i gospodo narodni poslanici, ovako to izgleda kada neko pobedi sa dvotrećinskom većinom, pa onda zakasni duge dve godine, na videlo isplivaju sve nesuglasice i problemi i sada se bori da obezbedi 126 glasova u jednoj nelegalnoj skupštini, da stavi van snage Ustav Republike Srbije i to je cilj, to je svrha današnje priče i tog rada koji će trajati 7-8 dana, koliko mu zakon ostavlja rok.
Ako vi ovo usvojite i ako na ovaj način budete menjali Ustav Republike Srbije, to će biti kao da ste u pravni poredak i u red u ovoj državi bacili atomsku bombu, jer ovo nijedan narod sebi još nije dozvolio, da dozvoli nelegitimnoj i nelegalnoj skupštini da izvrši nalog, želju Vlade Republike Srbije da oktroiše svojim građanima ustav.
Čak je i kralj po diktatu radikala u preambuli Ustava napisao - mi, narod Srbije, darujemo sebi Ustav. Čak se ni kralj nije usudio da kaže da on daje Srbiji Ustav, nego je narod Srbije sebi darivao Ustav. Ovo nije nikakav, ovo je danajski dar. Ako ovako budete pristupili izradi promene Ustava, vi ćete biti Danajci koji su u ovu skupštinu uveli jednog konja, iz čije će utrobe da pokulja svašta.
Istina je, ko god se bavi politikom, mora da zna šta je makijavelizam. Često se pežorativno taj izraz koristi, a on je čovek hteo da ujedini Italiju pa je rekao - kada je država i narod u pitanju, sva sredstva su dozvoljena; a vi ovde kažete - kada je želja DOS-a i Vlade Srbije u pitanju, sva sredstva su dozvoljena, pa ćemo početi sa dvotrećinskom većinom, sa referendumom, pa ćemo to da snižavamo do mere do koje ovde u Skupštini možemo da obezbedimo kvorum.
Nama predlagač zakona piše da su postojeća rešenja prepreka i da nas Ustavna povelja upućuje na to da tu prepreku eliminišemo, a ubeđuje nas ovde jedan predstavnik DOS-a da može da se razgovara i o referendumu i o dvotrećinskoj većini. Ne može o tome da se razgovara. Vi o tome nećete razgovarati. To nije rešenje o kome vi uopšte i razmišljate.
Šta bi falilo da smo postigli konsenzus oko ustavnih promena pa da svi pozovemo građane Srbije na referendum, da ovde dvotrećinskom većinom predložimo referendumska pitanja i da na referendumu izglasamo promene Ustava, jer mi se oko istih stvari ovde dogovaramo - grb, himna, zastava, društvena svojina, način izbora predsednika Republike. Ima još nekoliko stvari koje iz tog Ustava treba izbaciti. Ko bi se tome protivio? Ko bi vam oko toga pravio probleme?
Ali, vi iritirate ne samo narodne poslanike i političke stranke, vi iritirate građane Srbije namećući rešenja oko kojih može da se dogovori, jer vas je narod očekivao kao ljude koji će da se dogovaraju. Bilo im je dosta nekih koji su naturali rešenja. Hajmo sada da se dogovaramo, ali kako se dogovaramo.
Vidite kako se dogovaramo. Između sebe se "pojedoste", jedna ista politička grupacija ovde; da nije tragedija u pitanju, bilo bi nam zanimljivo da vas slušamo koliko se vi razlikujete i koliko jedni druge mrzite kada samo čačnete ispod kore i skinete sa sebe lepa odela, kravate, pa se pokažete takvi kakvi jeste.
Šta da radimo kada član 70. i 71. Poslovnika dozvoljavaju formiranje anketnih odbora i komisija, ali samo iz redova narodnih poslanika. Ko će nama da predloži zakon? Kakva komisija? Od kada to neka komisija predlaže Narodnoj skupštini Republike Srbije zakon? Zna se ko je ovlašćeni predlagač zakona: ona vlada koja se uvek krije iza potpisa poslanika kada saziva vanredna zasedanja, poslanik i određeni broj birača. To su jedini ovlašćeni predlagači i zakona i bilo kakvih odluka koje ovde treba da se donesu.
Kako komisija da angažuje stručnjake kada ste u članu 72. Poslovnika napisali da samo predsednik Narodne skupštine, na predlog odbora ili komisije, može da angažuje stručna lica koja će pomoći u radu na izradi nekog dokumenta. Ne može komisija nikoga da angažuje. Ne raspolaže sredstvima za angažovanje. Ovde nas biju televizije Predlogom zakona o lustraciji, u čijoj izradi je učestvovao sudija Ustavnog suda. Danas nam ovde predlažete sastav skupštinske komisije i u njemu jedan sudija Vrhovnog suda, jedan sudija Ustavnog suda, a da ne pričam o Koaliciji "Povratak", sve ste rekli.
Mogu da vam navedem čitav niz udruženja koja ste mogli da pozovete u tu komisiju. Ali, ne mogu sudije da učestvuju u izradi predloga zakona i ne mogu da se pojave kao predlagači, niti mi možemo da se pojavimo na suđenjima i da kažemo - odakle tebi ideja da ovoliku kaznu odmeriš ili odakle ti ideja da ovog čoveka oslobodiš. Ne može ni sudija, pa neka je i sudija Ustavnog suda, u Skupštini da se bavi zakonodavnom delatnošću.
Ako neki član komisije ili narodni poslanik nema dovoljno znanja, neka ide popodne da pita sudiju Vrhovnog suda i sudiju Ustavnog suda - mi ovo pišemo, šta ti misliš hoće li to proći, ako se neko obrati ustavnom žalbom ili na drugi način, a ne ovako.
Izađite i recite šta ne valja u Ustavu. Taksativno navedite i istog časa ćemo vam reći šta sve možemo da prihvatimo. Ne moramo uopšte da se konsultujemo, mi imamo program Srpske radikalne stranke. Recite ovde za govornicom, to i to ne valja, a mi ćemo reći da imate podršku srpskih radikala da promenite to i to, ovako i onako i ne bi vam niko ovde pravio probleme. Na ovaj način, mislim da nećete skupiti ni 126 poslanika. Mislim da onih drugih, koji o ovoj zemlji brinu, ima više u ovoj Narodnoj skupštini.

Dame i gospodo narodni poslanici, mada u ovoj skupštini sve ide nelegalno i nelegitimno, imam dužnost da saznam o čemu se radi, pa zato pitam predsednika Narodne skupštine da li se seća kada nam je zakazala dan za glasanje povodom Predloga zakona o duvanu. Da li je pratila kalendar i da li zna da je taj dan odavno prošao? Da li je svesna toga da smo jedan zakon raspravili potpuno, da smo ušli u proceduru za neke  zakone ili odluke koje su možda bile hitnije. Ostade prekoračen rok za glasanje o Predlogu zakona o duvanu; to glasanje, po vašoj odluci, a vi ste nas o tome obavestili, trebalo je da bude istovremeno kada smo glasali o jednom prethodnom predlogu koji je prošao na Skupštini.

Mislim da treba da cenite i poštujete narodne poslanike koji dolaze na sednice Narodne skupštine, pa čak i kada radite mimo Poslovnika, a to uvek radite, da nam bar uputite dve - tri reči objašnjenja. Sazivanje ovog vanrednog zasedanja je bilo mimo Poslovnika, pa, eto, mi oćutasmo, a jutros ste u jednoj rečenici rekli da ste bili prinuđeni da u roku kraćem od sedam dana zakažete ovu sednicu. Mi smo to oćutali. To vam Poslovnik dopušta. Ne dopušta vam Poslovnik da nešto prolazi, a da vi baš ništa o tome ne kažete. Ako nemate sekretara da vas podseti, ako vas kući deca ne pitaju - je li, mama, što nisu glasali poslanici o onome što ste im zakazali pre neki dan, evo opozicionih poslanika da vas pitaju. Nije vođenje Narodne skupštine Republike Srbije bezuslovno i bespogovorno ispunjavanje naloga Vlade Republike Srbije.

Ovo za vas treba da bude sveto pismo. Nije nam po volji, drastično su uskraćena prava narodnih poslanika, ali uskraćujete ih u skladu sa ovom žutom knjigom koju su pravili "žuto preduzeće" i "šljivari" zajedno. Nemojte vi da idete dalje od ove knjige i da nam uskraćujete poslanička prava, a da nam baš ništa o tome ne kažete. Dakle, pitam vas, gospođo Mićić, da li ste zakazali dan za glasanje povodom Predloga zakona o duvanu i da li je možda moguće da ja toj sednici nisam prisustvovao?

Gospođo Čomić, najpre vama da prigovorim, kao eminentnom pravniku koji će ostati upamćen u istoriji Srbije po Predlogu zakona o lustraciji, da ne možete da kažete da je Zakonodavni odbor odbio amandman, zato što ta terminologija nije izvedena iz Poslovnika Narodne skupštine. Zakonodavni odbor, po članu 135. stav 2. Poslovnika, može samo da predloži Skupštini da prihvati ili da ne prihvati amandman. Čak nema pravo ni da predloži da odbije amandman, zato što postoji ne samo terminološka razlika između reči odbije i ne prihvati. Ono što odbijate, o tome ne raspravljate. Ono što ne prihvatite, raspravljate pa ne prihvatite.
Dakle, Zakonodavni odbor je mogao da predloži Skupštini, po članu 135, da ne prihvati ovaj amandman, čak nije morao ni da obrazlaže. Obrazloženje mu ne odgovara stvarnosti. Amandman nije nesaglasan sa Ustavnom poveljom, zato što Ustavna povelja traži srazmernu zastupljenost, a ovaj amandman je obezbeđuje. On samo uvodi u čitav niz amandmana kojima smo promenili izborni princip za posredni izbor poslanika za Skupštinu zajednice država, ali uopšte nije u koliziji sa Ustavnom poveljom. Ovim amandmanom se obezbeđuje srazmerna zastupljenost.
Član 3. Predloga zakona u stavu 1. kaže: "U raspodeli mandata u Narodnoj skupštini učestvuju političke stranke, političke koalicije i druge organizacije (to mi nije jasno, ali neka ide) koje su zastupljene u Narodnoj skupštini Republike Srbije". Ako ste koristili reči: "koje su zastupljene", sad vas pitam - kako je došlo do toga da neke političke stranke ili koalicije budu zastupljene u Narodnoj skupštini? Došlo je do toga tako što su imale izborne liste i tako što su, po izveštaju Republičke izborne komisije, te izborne liste osvojile određeni broj mandata.
To je sve što je izvedeno iz narodne volje pokazane na izborima. Narodna volja se iskazivala kroz glasanje za izborne liste, a izborne liste su osvojile mandate. To su vam dokumenti koji i dan-danas važe, eno ih u "Službenom glasniku", eno ih i na CD-u "Službenog glasnika".
To su do sledećih izbora jedini merodavni rezultati, koji označavaju rezultate izbora. Kada su izborne liste zastupljene u Skupštini Srbije, onda ćemo delegate da biramo po srazmernoj zastupljenosti izbornih lista. Ako je izborna lista DOS osvojila 176 narodnih poslanika, onda ona ima pravo u procentu kojim se 176 sadrži u 250, da se u tom procentu sadrži i u 91; da li je to 70%, 65%, nije bitno uopšte, ali taj procenat treba primeniti na izbornu listu DOS. Onda, ako ste ljudi, makar koliko da ste posvađani, makar koliko da ste se razišli u ove dve godine vi ćete to podeliti skladno odnosu koji ste ugovorili u okviru DOS-a.
Ne primećujem kod vas želju da izigrate velikog partnera iz DOS-a. Vaša želja bila je zasnovana na tome dok niste videli da Ustavni sud to neće da dozvoli. Sada je zasnovana na tome da se između opozicionih stranaka pronađu najpre male stranke koje uvek mogu da budu ugrožene, a onda među njima i sitne duše koje mogu da promene svoju boju i da u pratnji policije dolaze i odlaze na posao i s posla, pa da vam omoguće da zajedno sa Milom Đukanovićem cementirate ovaj veštački odnos u Narodnoj skupštini.
Juče je predlagač zakona rekao da je ovo sada politička realnost. Jeste, ovo u Skupštini je politička realnost, ali kako se do nje došlo - na neustavan i na nezakonit način. Možemo li mi da priznamo da je nepravo rodilo pravo? Ne možemo. Mora da se krene od početka, da se pronađe izvor neprava. Izvor neprava je u tome što ste otimali mandate poslaničkim grupama. Hajde, razumem u okviru DOS-a, možda vam smetaju, pa na kraju krajeva nije ni bitno. Kada u okviru DOS-a imate 176 poslanika, raspoređujte ih kako god hoćete, ali ne možete strankama koje su samostalno išle na izbore da otimate mandate. To nije vaše. Možete da kažete - evo, Demokratska stranka je DOS ...
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
Kada bi dao bog da ima 176 na izbornoj listi iz Demokratske stranke, svi bi bili poslanici, i to možete, to su vaši odnosi u koaliciji. Kada se drznete da idete u političke stranke koje sa vama nisu imale veze na izborima, onda je to znak da je od demokratije, kojom nas zapljuskujete već dve i po godine, ostalo samo slovo "d". Izabraćete vi sastav ove skupštine u skladu sa svojim željama i sa svojom voljom. Sve je to nelegitimno ...
(Predsedavajuća: Šest minuta.)
Sve će biti nelegalno. Mora Ustavni sud da se izjasni i o ovim zakonima koji su ovde donošeni u vreme kada, kako vi kažete, Mile Korićanac nije bio poslanik. Kako je on mogao da glasa? Ili je to bilo nelegalno, ili je nelegalno sada kada glasa gospođa Joksimović. Ona, naravno, ne bi mogla da bude poslanik ni u kom slučaju, zato što je službenik Ministarstva spoljnih poslova, ali ko to vama da dokaže...
(Predsedavajuća: Šest minuta i 30 sekundi.)
Završavam. Ona je možda i zamenik, ali pretpostavljam da je pomoćnik ministra spoljnih poslova. Ne može da bude narodni poslanik. Po zakonima fizike dva tela ne mogu u isto vreme da budu na istom mestu, tako neko ne može da bude pomoćnik (žagor). Milka, mogu, ali ti da budeš odozdo, to tako može.

Narodni poslanik Dejan Mihajlov nije dobro protumačio moje izlaganje. Ne postiže se kontinuitet između dve države tako što će, recimo, savezni poslanik Dragoljub Mićunović biti poslanik u novom sazivu. To uopšte nema veze sa kontinuitetom. Personalni sastav nove skupštine ne obezbeđuje kontinuitet. Trebalo je da Ustavna povelja, Zakon za sprovođenje Povelje, da ponašanje u iduće dve godine obezbedi kontinuitet. To, hoće li Pera, Mika, Laza koji su bili savezni poslanici biti ponovo ili neće, to sa kontinuitetom nema zaista nikakve veze.
Amandman nije želeo da raskida državnu zajednicu, ako znate ideologiju SRS, onda vam je jasno da nama ovo ne odgovara. Ne zato što hoće da sačuva državu, nego što tvrdimo da neće da je sačuva. Mi bismo želeli da imamo unitarnu državu, a jednog dana opametiće se Srbi, i u Srbiji i u Crnoj Gori, i glasaće većinski za one koji žele da im naprave jednu jedinstvenu državu.
Što se tiče amandmana oko broja poslanika, koliko će ko da ima, to se posle definiše članom 5. Krađe se storniraju članom 5. i vraća se izvorno, po rezultatima iz decembra i januara meseca, broj poslanika na izbornoj listi koji je osvojila tog dana. Mešetarenja se poništavaju kada Skupština svojom većinom to ne želi da učini.

Moram zbog javnosti da govorim o amandmanu na član 5, iako i mi imamo amandman o kome ću sigurno govoriti, ali ovde je rečeno da mi ovom raspravom u stvari pokušavamo da od manjine u Narodnoj skupštini Republike Srbije stvorimo većinu u Skupštini državne zajednice ili kako se već naziva. To uopšte nije tačno i to ne može da se postigne bilo koji naš amandman da prihvatite. Ne može da se postigne. Radi se o nekoliko amandmana.
Srpska radikalna stranka uopšte nije zainteresovana za broj mandata i nije to osnov naših amandmana. Naš osnov za pisanje amandmana je da se poštuje pravičnost, da se poštuje izborna volja i da nam dokažete da mislite na demokratiju. Šta da vam kažem kada vi posle toliko godina višestranačja u Srbiji, posle petooktobarske revolucije, pišete predlog zakona u kome se kaže da poslanici mogu da budu samo poslanici. Gde su ostali građani Srbije? Gde je njihovo pravo da biraju i da budu birani? Dve godine ste lišili sve građane Srbije prava da biraju i da budu birani.
Ovde je sve jasno i malopre je predlagač zakona više branio amandmane nego predlog zakona. U jednom trenutku je čak i rekao da poslaničke grupe ne predstavljaju merilo za snagu političkih stranaka koje su u parlamentu i to je potpuno tačno. Uputio nas je da će Ustavni sud kroz nekoliko meseci moći da odluči da li je ovaj zakon ustavan ili nije.
Koji ustavni sud? Vi niste ni predvideli ustavni sud zajednice država. S obzirom na podatke kako radi Ustavni sud Srbije, jasno je da nijedan sud neće ovaj zakon uzimati na proveru sve dok bude trajao, jer da imamo ustavni sud on bi odgovorio na vapaje o tome kako se krši Ustav Republike Srbije u Narodnoj skupštini.
Ustavni sud bi već odgovorio da li ostavke 13 poslanika, koje je konstatovala Narodna skupština Republike Srbije i koje su proizvele nove narodne poslanike u Skupštini Srbije, može da poništi Administrativni odbor, da stavi van pravne snage ostavke konstatovane na sednici Narodne skupštine Republike Srbije i da još napiše da su oni to učinili u pravnoj zabludi. Još bi čovek mogao da ubije nekoga i da kaže - bio sam u pravnoj zabludi da nećete da me uhvatite.
Nemojte da nas uopšte upućujete više na Ustavni sud, jer tu nema više pravde. To što rešimo u Skupštini Srbije i to što građani čuju za ovom govornicom, to vam je ustavni sud i merilo za sve. Petog oktobra upalili ste zgradu Savezne skupštine govoreći da to činite zato što je u njoj izvršena izborna krađa. U njoj je sedela Savezna izborna komisija.
Sada treba neko da upali Republičku skupštinu zato što se ovog časa vrši izborna krađa, zato što jedna izborna lista, koja je osvojila određeni broj poslanika i treba po tom procentu da bude zastupljena i u Skupštini tzv. nove države, neće imati poslanika koliko joj po pravu pripada zato što izmišljate poslaničke grupe.
Pitam vas - konstituiše li se neka nova poslanička grupa za mesec dana? Hoćemo li nove izbore da pravimo ovde za poslanike u Skupštinu, pošto sve predajete u ruke poslaničkim grupama? To vam sada trenutno odgovara. To je odgovaralo i onima koji su pre vas na taj način prekrajali izbornu volju građana i krali - eto dokle su došli. Kako se ne učite na tuđim greškama? Ali, nemojte da se učite negativno, nego se učite. Nemojte da primenjujete njihove metode brutalnije zato što mislite da imate podršku Zapada.
Brzo ostajete bez te podrške. Ruinirate tu podršku jer ne možete nikome na Zapadu da dokažete da treba da podrži mafiju i nedemokratiju. To više ne možete, jer više nema Miloševića, protiv koga su sva sredstva bila dozvoljena. Sada se oni odlučuju između vas. Ko se za ovom govornicom pokaže kao približniji demokratiji, imaće veću podršku Zapada. Zato se vi "kokate" između sebe.
Nama ta podrška nije potrebna. Na njih nikada nismo ni računali. Mi se dokazujemo u životu i za ovom govornicom. Mi vam i sada dokazujemo da je demokratija na drugoj strani. Demokratija je na desnici, a vi levi, vi nemate pojma šta je demokratija i vi je nikada nećete sprovesti.

Predlažemo vam da prihvatite ovaj amandman, zato što prihvatanjem ovog amandmana izbegavate mnoge neprijatnosti.
Najpre, prihvatanjem amandmana imaćete veću skupštinsku većinu za izglasavanje zakona. Upozoravam vas, sa ovih 128, 129 skrpljenih na silu, među kojima su i 13 onih koji više nisu poslanici, dovešćete u pitanje sprovođenje ovog zakona posle prve odluke prvog pravog Ustavnog suda Srbije. Možda to bude i ovaj u ovom sastavu, ne znam.
Vi ste uvredili profesora Lilića, žao mi je što nije tu, tek sada vidim da nije tu. Napisali ste da je profesor Pravnog fakulteta Stevan Lilić bio u pravnoj zabludi kada je podneo ostavku. Postavlja se pitanje, da li jedan profesor Pravnog fakulteta sme da bude u pravnoj zabludi? Drugo, taj zakon o lustraciji bi trebalo da napiše da svi profesori pravnih fakulteta koji su bili u pravnoj zabludi više ne mogu da budu profesori Pravnog fakulteta; ili ga vređate, ili on čovek nije bio u pravnoj zabludi, a vi mu umanjujete pravnički kvalitet koji najverovatnije da poseduje.
Kažete da on može sebi to da dozvoli, da bude u pravnoj zabludi. Zamislite profesora Građevinskog fakulteta koji bude u građevinskoj zabludi, konstruiše most i most se sruši. Otprilike bi to bio taj nivo.
Dobili smo izveštaj Odbora za pravosuđe i upravu. Predlažem da ga raspustimo. Nama izveštaji Odbora za pravosuđe nisu potrebni, zato što otkako postoji ovaj saziv Narodne skupštine, Odbor za pravosuđe i upravu nam predlaže da prihvatimo amandmane Vlade i Čedomira Jovanovića. Nama ne treba za to Odbor za pravosuđe i upravu. Mi znamo da ćete prihvatiti to i bez njega. Konstantno, na 100 predloga koje smo ovde imali, Zakonodavni odbor i Odbor za pravosuđe i upravu kažu, prihvatamo sve što napišu Čeda i Vlada, odbacujemo ili predlažemo da se ne prihvati ono što napišu narodni poslanici.
Šta je konkretno cilj ovog amandmana? Da obezbedi da izborne liste koje su ovde zastupljene prenesu svoju srazmernu zastupljenost iz ovog parlamenta u parlament Skupštine zajednice, kako je nazivate. Ništa više. Ne prekrajaju izbornu volju, samo je potvrđuju. Poslednja proverena, verifikovana volja naroda je bila 23. decembra 2000. godine i 10. januara 2001. godine.
Ovo što se u Skupštini radi, to je volja DOS-a. Ovaj princip po kome ćete ovde birati nije Dontov, ovo je DOS-ov princip. Trebalo bi čak da izvršite izmene i dopune i Dontovog principa, jer vi i to možete, imate većinu da promenite i Dontov princip. Kola polako škripe i počinju da staju. Vi ste toga svesni.
Šta će biti ako od ovih koji nisu ovde poslanici, a nisu, neko ode i u onaj parlament, pa kada Ustavni sud poništi njihov mandat...
A u pravu ste vi iz DOS-a, kakva država takav i parlament, pa da ne izlazimo uopšte da vas upozoravamo na ustavnost i zakonitost. Sami ste sve rekli tom izjavom, kakva država takav i parlament. Voleo bih da to bude afirmativno, sređena država, transparentna vlast, poštena vlast, demokratija. Nemojte da pomislim da reč demokratija potiče od grčke reči demos i srpske kratiti. To bi onda bilo prekrajanje svih principa na kojima počiva današnji svet.
Prihvatite ovaj amandman i izbeći ćete velike probleme, a nećete morati da prljate obraz i sudijama Ustavnog suda, kao što neki od vas svaki čas izlaze iz ove skupštine da se umivaju.

Dame i gospodo narodni poslanici, pretpostavljam da ovaj deo svetske istorije znate, ali da vas podsetim da je Al Kapone Amerikom vladao preko sindikata.
Mi smo predložili da se briše član 7. Predloga zakona koji glasi: "Predlog za izbor poslanika u ime ovlašćenog predlagača podnosi predsednik poslaničke grupe u Narodnoj skupštini". Pažljivo čitajući Predlog zakona pronašli smo ko su u daljem tekstu poslanici, šta je u daljem tekstu Ustavna povelja, šta su u daljem tekstu poslaničke grupe, ali ne nađosmo nigde obrazloženje za ovlašenog predlagača.
Ostaje nejasno ko će to da tumači. Da sutra počnu da teku rokovi, a počeće da teku od dana objavljivanja ovog zakona u službenom listu, kada bude usvojen, moram da pitam predsednika Skupštine, čiji će predlog da prihvati kao predlog ovlašćenog predlagača. Ona će dobiti predlog predsednika poslaničke grupe, ali on mora da ima legitimaciju od ovlašćenog predlagača.
Sada me baš interesuje ko je ovlašćeni predlagač za DOS, za poslaničku grupu DOS, ko je ovlašćeni predlagač za poslaničku grupu SPS i za druge konstituisane poslaničke grupe koje nisu ni učestvovale na izborima. Ko je ovlašćeni predlagač? Znam ko je predsednik poslaničke grupe, ali od koga on crpi svoje ovlašćenje?
Dalje, predlog za izbor podnosi predsednik poslaničke grupe. Kome podnosi? Zašto u zakonu nije napisano kome? Da li će da preda na portirnici? Hoće u restoran da odnese? Hoće li Administrativnom odboru, Zakonodavnom, Odboru za pravosuđe, predsedniku Skupštine, vršalici dužnosti predsednika države, kome?
Ako podnosi u nečije ime, on mora da ponese ovlašćenje toga u čije ime podnosi. Kakav je odnos po Zakonu o izboru narodnih poslanika? Sarađuju podnosilac izborne liste, odnosno njegov ovlašćeni predstavnik, Republička izborna komisija i Narodna skupština Republike Srbije. Podnosi se izborna lista, sprovode se izbori, Republička izborna komisija utvrđuje svojim konačnim izveštajem rezultate izbora.
Podnosioci izbornih lista dostavljaju spisak poslanika u okviru broja poslanika koji im pripada. Republička izborna komisija izveštava Narodnu skupštinu da su kandidati potpisali da prihvataju kandidaturu i Narodna skupština verifikuje mandate. To je uprošćena procedura i to su nosioci određenih funkcija koji se pojavljuju na izborima. Nema ovlašćenog predlagača, nema predsednika poslaničke grupe.
Ovaj član je toliko nejasan da ne može ni da se sprovede. Sutra vas pitam, u čije će ime predlagač zakona, koji je ujedno i predsednik jedne poslaničke grupe, podneti predlog kandidata za poslanike? Ako i odluči u čije ime podnosi, gde će da ga odnese. Evo, i mi smo zainteresovana strana u ovom zakonu i u čije će ime prof. dr Vojislav Šešelj da podnese i kome će da odnese taj predlog? Valjda imate malo pravničkog znanja da nešto što nazivate zakonom liči na zakon.
Razumem da Poslovnik ne liči na pravne norme zato što ste ga pisali kako vam se kog časa nije sviđala Srpska radikalna stranka. Tako ste pronalazili osnov za izmene i dopune Poslovnika i za kraćenje demokratije, ali sada se radi o zakonu koji će dve godine da se sprovodi. Neke njegove odredbe su istorijske i prestaće posle prvih izbora, a neke će se srpovoditi možda 15 puta, iks puta.
Posle svakog raspuštanja skupštine, a biće raspuštanja, to vam garantujem, sprovodićemo po ovom zakonu o izboru, jer je to tako napisano. Kako ćemo da ga sprovedemo? Zašto Vlada nije reagovala na ovako loš Predlog zakona? Što Vlada, kada je već davala amandmane, što se nije udubila u ceo Predlog zakona?
Udubljivala se u raspodelu jednog mandata, ako se desi jedan slučaj koji će se desiti u milion godina jednom, a nije se udubila u članove zakona koji su direktno suprotstavljeni Ustavu Republike Srbije i izvornom zakonu, Zakonu o izboru narodnih poslanika, jer vi nas u ovom zakonu za mnoge radnje koje ovde nisu definisane upućujete na taj zakon.

Dame i gospodo narodni poslanici, najpre insistirajući na rečima - poslaničke grupe, predlagač zakona ih je uvodio u skoro svaki član Predloga zakona, iako to više nije bilo potrebno.
Iako se u članu 7. kaže da predlog podnosi predsednik poslaničke grupe, u članu 8. predlagač kaže da "poslaničke grupe mogu podneti predloge". Da je to neko stilizovao, rekao bi - predlog se podnosi u roku od toliko i toliko dana i član bi bio potpuno jasan. Nepotrebno je samo ovo insistiranje na rečima - poslaničke grupe, jer to samo bode uši nama koji mislimo da poslaničke grupe nisu legitimne da podnose ove predloge.
Nešto drugo bih hteo da prigovorim, koristeći amandman na član 8. Predloga zakona, pa sada, koliko tu u sali ima tih poslanika, neka se osete prozvanim. Mi vodimo zaista veliku raspravu zbog sitnih duša. Ne vodimo mi ovde raspravu oko pravnog principa, pravnog sistema, ustavnosti, neustavnosti. Nema ovde argumentacije za jedan ili drugi predlog zakona, kao kvalitetniji ili manje kvalitetan. Ovde se usudila većina u Skupštini da zbog sitnih duša, zbog onih što nisko sede u poslaničkim klupama u ovoj sali, nakaradno izvrši izbor poslanika u skupštinu zajednice dveju država.
Motivisani ste time da imate dovoljan broj poslanika tamo, da s Milom Đukanovićem napravite vlast i na nivou dve države i da nas ubedite da to činite da biste sačuvali bilo kakvu zajednicu između Srbije i Crne Gore. Nisam mogao da ponesem obilje materijala koji govori o tome da Zoran Đinđić i Milo Đukanović nikada to nisu želeli i nikada se za to neće zalagati, za zajedničku državu, za bilo kakav oblik zajedništva, i da je ovo samo jedan mali luft, preskok.
Nije smela Crna Gora otvoreno da ide u separatizam, nije smela ni vlast u Srbiji da kaže - neka rade šta god hoće, kao što je govorila dok je bila opozicija. I sada evo, zbog nekoliko sitnih duša, mi vodimo raspravu dva ili tri dana, probijamo rokove iz Ustavne povelje, prekidamo važno vanredno zasedanje Skupštine Srbije.
Pa, tim sitnim dušama da kažem ono što sam rekao i gospođi Čomić pre neki dan - život traje jedan tren, a ono što ste učinili, ostaje večito zapisano. Ostaje i na vašoj deci, i na vašim unucima, i neće vas se više niko sećati po tome da ste bili narodni poslanici, nego da ste bili prebezi, sitne duše, izdajnici, da ste služili za potkusurivanje među velikim poslaničkim strankama.

Nije baš za pohvalu kada možete da izađete i da kažete da se sećate šta se dešavalo u Skupštini unazad 10 ili 12 godina, ali ja se sećam i zato bih zamolio one koji se ne sećaju da ne iznose neistine sa ove govornice.
Zakon o izboru poslanika u Veće republika nije 1994. godine tražio da poslanička grupa predloži duplo više kandidata nego što se bira. Predlagali smo svi tačno onoliko koliko se bira, ali voljom većine u Skupštini Srbije, voljom SPS-a i Nove demokratije, umesto 20 poslanika, u delegaciju izabrano je 16. Nisu izabrana tri srpska radikala, a među njima i ja, i nije izabran Vojislav Koštunica kao kandidat Demokratske stranke Srbije.
Izabran je Vuk Drašković, izabran je Zoran Đinđić, i otišli su u Veće republika, nisu se pobunili što je prekršen demokratski princip da onaj ko ima pravo na poslanike u Veću republika da mu poslanik bude izabran u Veće republika. To im nije smetalo. Skoro godinu i po dana su prisustvovali sednicama Veća republika, a onda su socijalisti i Nova demokratija raspisali nove izbore za četiri dopunska poslanika u Veću republika.
Delegacija Srbije je imala samo 16 poslanika u Veću republika skoro dve godine, a izabrali su trojicu poslanika, jednog iz Nove demokratije, i to je sva istina.
Ako govorite o izbornom principu po kome je mogao dupli broj kandidata da se predloži, pa da bira većina koga će - to je bilo 1998, to je bilo kasnije, i taj zakon je oboren pred Ustavnim sudom Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, to što nas predsedavajući opominje na rokove, nama ne bi smelo ništa da znači, Narodnoj skupštini Republike Srbije niko ne može da postavlja rokove. A da ima demokratije ne bi ni smelo da mu padne napamet da to izgovori sa govornice. O rokovima brine onaj ko predlaže zakon, kome je u interesu da poštuje zadate rokove. A, da vam je stalo do rokova, vi biste Ustavnu povelju doneli do juna, kako je i bio rok za donošenje Ustavne povelje. Ako taj osnovni akt nije donet u roku, otkud vam pravo da nas terate da niže akte donosimo u rokovima koje ste propisivali, kada sam ustav nije donet u tom roku.
Danas smo se svega ovde naslušali, a i videli bogami, pa može i takva jedna opomena narodnim poslanicima da slučajno ne zakasnimo noćas posle 12,00 sati, da slučajno ne prođe rok za usvajanje ovog zakona. Šta će da se desi, a koja je sankcija? Zamolio bih vas, mislio sam da ne koristim oba vremena, ali sve više sam ubeđen da vama godi kada izađem za ovu govornicu.
Pošto nema sankcije za usvajanje ovog zakona, može da bude usvojen i sutra i u ponedeljak, uopšte nije bitno. Danas smo ovde čuli čak i prekor predlagača zakona onima koji pišu amandmane. Rekao je, ovde se, kaže, usuđuju da pišu besmislene amandmane koje niko neće da prihvati. E pa, gospodine Jovanoviću, kada predlažete zakon očekujte da neko piše amandmane. Očekujte da piše svakakve amandmane.
To se odnosilo na amandman jedne druge poslaničke grupe, a mogao bi to gospodin Jovanović sada da kaže za naš svaki amandman. Zato što smo mi amandmanima sproveli svoju ideju izbornog zakona. Kada prvi amandman nije prošao, zaista bi neko mogao da kaže da je besmisleno dalje insistirati na amandmanima. Ne postoji besmislen amandman. Imam mnogo prava da kažem da je ovo besmislen predlog zakona, nedemokratski, neustavan, ruši volju birača iskazanu na izborima. Eto, nisam rekao da je besmislen. Vi se usuđujete da tako kritikujete one koji bi da rade u Skupštini zato što u Skupštini rade. Odgovarala bi vam skupština u kojoj bi poslanici opozicije, kao i poslanici većine sedeli i čekali kada će da odu kući.
Amandman na član 10. pokušava da ispravi nešto što je u članu 10. nejasno, da ga definiše, da ga odredi. Istina, na naš način. Bilo je vremena da shvatite da taj član 10. ne valja, pa da ga prilagodite svom načinu izbora poslanika zato što u članu 10. Predloga zakona vi kažete da se predlog poslaničke grupe dostavlja RIK-u.
Hajde malo da razmišljamo kao zreli ljudi. Može li predlog da se dostavi? Može li predlog da izvrši tu radnju i da se sam dostavi nekome? Pošto ne može sam predlog da se dostavi, trebalo je ovde napisati ko dostavlja predlog. Predlog se dostavlja, pesma se peva, roman se čita.
A ko peva, a ko čita? Predlog se podnosi. Ima li išta besmislenije od ove rečenice, predlog se podnosi.
Predlog neko podnosi, a ne - predlog se podnosi. Zato smo mi napisali - podnosilac izborne liste. Vi ste mogli da kažete - predsednik Skupštine; ko - Administrativni odbor, ko će da sakupi sve predloge i da ih dostavi RIK-u? Hoće li sve zajedno da ih podnese ili će da podnosi kako hoće, jer posle mi imamo i neke rokove. Vi ste sada u zakonu predvideli da poslanička grupa, koja ima pravo na poslanike, ako u roku ne podnese predlog, gubi pravo na poslanike.
Ustavna povelja traži srazmernu zastupljenost. Doći ćemo i do tog amandmana. Ustavna povelja vam ne daje za pravo da poslaničkoj grupi koja nije podnela predlog poslanika oduzimate mandate, jer onda gubite srazmernu zastupljenost. Ako poslanička grupa SPS-a ne podnese predlog, podeliće njene mandate ostali koji su podneli predloge. Da li je to srazmerna zastupljenost - nije. Nije poštovana Ustavna povelja, nema tih poslanika sve dok ta poslanička grupa ne podnese predlog, ili dok ne izađe iz Skupštine Srbije, ili na bilo koji drugi način izgubi pravo da ima svoje poslanike u skupštini države.
To pravo joj garantuje Ustavna povelja, ona će da ga koristi ili neće, a ne da to njeno pravo koriste drugi koji to jedva čekaju. Eto, pokušavam da vam kažem šta je smisleno, šta je besmisleno, pokušavam da vas uputim u ovaj težak posao, ozbiljan i odgovoran. Koliko ste u stanju da prihvatite informacije, toliko ćete i da shvatite.

Da bismo rešili ovu situaciju i za buduća vremena, po Poslovniku, predlažem da Narodna skupština glasanjem ili potvrdi ovo što je učinila gospođa Čomić, ili ustanovi da je ona primenila meru koja ovog časa nije bila potrebna.
Znate, radi se o tome da je previše vlasti dato u ruke predsedniku Narodne skupštine onog časa kada ste menjali Poslovnik i kada ste odlučili da predsednik Narodne skupštine može da izbaci narodnog poslanika sa sednice Narodne skupštine.
Pošto sada imamo kvorum za odlučivanje, pošto Narodna skupština ima pravo da odlučuje o svemu, a posebno o primeni Poslovnika i da ga tumači autentično, evo prilike da glasamo o meri koju je izrekla gospođa Čomić. Ako je većina za meru, primenjuje do kraja, a ako većina nije za meru, da se narodni poslanik vrati u salu.
Nema tu šta da se očekuje od Administrativnog odbora. Da on hoće da zaseda i da radi, oni bi sedeli na galeriji kao gosti, uopšte ne bi bili u sali i onda do sukoba ne bi ni dolazilo. Predlažem po Poslovniku da se Narodna skupština glasanjem izjasni da li je gospođa Čomić, imala je pravo po Poslovniku, ali da li je trebalo da isključi narodnog poslanika sa sednice.

Pošto je bespredmetno da vas ubeđujemo da poslanička grupa ne treba i ne bi smela da predlaže kandidate za poslanike, pa tako njen predlog ne bi mogao ni da bude odbačen, upozorio bih vas na priču da će neki ustavni sud da presuđuje o ovom zakonu o izboru poslanika u zajedničku skupštinu, kako se već i zove, a bog zna koliko će dugo tako da se zove.
Taj član 20. pominje i predlagač zakona, tvrdeći da je poštovan do kraja i da zbog njega ne mogu da budu vršene neke izmene, pa mora da ostane predlog zakona u tekstu u kome je i predložen. Kojom argumentacijom ćete da branite ravnomernu zastupljenost, ako poslaničke grupe koje su podnele kandidature podele mandate poslaničkih grupa koje nisu podnele kandidature. Ovi što su ovako kratko vreme pisali Ustavnu povelju trebalo je i o tome da razmišljaju, odnosno moguće je da oni ne bi odobrili ovakav član predloga zakona, ali onda je o tome trebalo da razmišlja onaj ko nam je zakon predložio.
Vi kažete da kada poslanička grupa ne predloži kandidate za poslanike Administrativni odbor će utvrditi, srazmerno snazi ostalih poslaničkih grupa, kako će preliti pravo poslaničke grupe koja predlog nije podnela. Hoće li onda biti iskazana ravnomerna zastupljenost u Narodnoj skupštini Republike Srbije?
Tu sada dolazimo do naše priče o mešetarenju među poslaničkim grupama. Vi sada imate fiktivnu poslaničku grupu, jednu ili dve.One neće podneti predlog svojih poslanika. Ako imaju prava na jednog poslanika, ko će dobiti to poslaničko mesto u Skupštini zajednice - poslanička grupa DOS zato što ona ima više nego duplo poslanika u ovoj skupštini od sledeće poslaničke grupe. Znači, sledeća dva poslanika pripašće DOS-u pre nego što neka, verovatno poslanička grupa DSS, bude imala pravo na jednog poslanika, a na ta poslanička mesta ne biste imali prava kada bi bila ravnomerna zastupljenost.
Ravnomerna zastupljenost je ako Demokratska stranka ima 50 poslanika, znači petinu, da ima 16 ili 17 poslanika u onom tamo parlamentu i ne sme da ima ni jednog više. Jednog više ako ima, nema ravnomerne zastupljenosti, a onda je ugrožena Ustavna povelja. Ovaj zakon je ugrožava u njenom osnovnom članu, u članu 20.
Sve ostalo ste napisali kao izraz lepih želja. Jedino što će da se sprovodi, to je podela imovine i izbor poslanika za tu skupštinu. Zato je član 20. Ustavne povelje bitan. Zato su članovi 3. i 5. zakona bitni. Oni određuju ko će da odlučuje u ove dve godine o onome o čemu u toj skupštini ima da se odlučuje, a ima malo toga o čemu može da se odlučuje.
Ako je već tako, vi lepo poštujte tu ravnomernu zastupljenost. Ko hoće da predloži on i predlaže; zna se na koliko poslanika ima pravo. Ko neće da predlaže, njega će to čekati, jer druga sankcija ne postoji. Vi ne možete da kažete da prestaje mandat u Skupštini Srbije zato što njihova poslanička grupa nije podnela predlog za Skupštinu Srbije i Crne Gore.
Ne sme da postoji sankcija za one koji ne podnesu predlog. To je njihovo pravo. Radi se o delegatskim izborima, o posrednim izborima. Svako ko ima pravo na te poslanike može da ga koristi danas, sutra, za dva meseca, za pet meseci. Ovo nisu direktni izbori gde mora da bude izabran onaj broj poslanika koji se bira.
Ovo su posredni izbori na kojima svako ima pravo na određeni broj poslanika. To pravo mu se ne uskraćuje. Ne može da mu bude uskraćeno ako je zakasnio jedan ili dva dana sa predlogom za poslanike.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 13. ima makar dve manjkavosti na koje bih želeo da ukažem, a mogle da se poprave leksičkom obradom ili amandmanom koji bismo čak mi prihvatili, iako dođe u nedoba.
Naime, svako ko pročita stav prvi člana 13. neće znati o čemu se ovde radi, jer je besmislen, što bi rekao neko od narodnihi poslanika u Skupštini Srbije, a on glasi: "Izbori se sprovode na osnovu zbirne liste kandidata koje su podnele poslaničke grupe". Ako neko zna o čemu se tu radi i kako ova norma izgleda; šta će to biti? Mislim da ne zna niko. Ali, postoji nedostatak koji je vezan za rad RIK-a, oko sastavljanja zbirne izborne liste, pošto je to njen posao.
U kom roku će RIK da sačini zbirnu listu kandidata? Koji je rok po ovom zakonu, a ovo je zakon o izboru poslanika, koji je rok za RIK da sačini zbirnu listu kandidata? Kome dostavlja zbirnu listu kandidata? Član 14. kaže da dostavlja narodnim poslanicima, ali narodni poslanici nisu predlagači. Ako sprovodimo izbore, zbirna lista se dostavlja predlagačima, a ne narodnim poslanicima, zato što su narodni poslanici kandidati za poslanike.
Na izborima za narodne poslanike, kandidati sa izbornih lista i kandidati sa zbirne izborne liste ne dobijaju zbirnu izbornu listu. Ona se objavljuje i mora da bude istaknuta na biračkom mestu, a to znači da nam nedostaje raspisivanje izbora, datum u kome će izbori biti održani, biračko mesto (to je verovatno sala Narodne skupštine i u njoj istaknuta zbirna lista kandidata) za izbore poslanika u skupštinu zajednice ove dve države; i naravno, narodno veselje, i da se isturi po neka puška, izbori su, da se opali puška, šta fali, i da se propagiraju izbori na državnoj televiziji.
To nisu izbori za predsednika Republike, gde vlast nema jakog kandidata. Ovo su izbori za skupštinu, gde vlast ima stvoreno mnogo kandidata. Ovi će izbori da uspeju, ovo nisu oni izbori gde vi ne smete da učestvujete, gde narod bira. Ovo su izbori gde vi birate i zato samo mogu da uspeju, jer ste prvo složili kockice, da imate dovoljno poslanika, kada dođe do tog biranja.
Vidite kako danas radi Narodna skupština Republike Srbije - predsedavajući kaže: donećemo odluku o produženju kad bude dovoljno poslanika u sali. Kakva je to Narodna skupština koja ne zna kada će neku odluku da donese, nego čeka kada će da se iskupe poslanici u sali, pa će onda da glasalu. A kada ja predložim, po Poslovniku, da tog časa Skupština za nešto glasa, da predsedavajući stavi na glasanje moj predlog da Skupština o nečemu glasa, to se ne stavlja kao predlog, zato što predsedavajući vidi da će da uspe moj predlog.
Skupštinu vodi tako da uvek uspe njen predlog i izbore organizuje tako da uvek ona uspe na izborima. To se naziva demokratijom? E, nađite mi jednu zapadnu demokratiju da ovo prihvati kao principe koje želi da primenjuje kod sebe.

Ovaj amandman je delom tehnički, ali više obavezujući. Znam da je vama dosadno i da vam se zeva kada drugi ljudi rade, ali uzdržite se još malo. Pustiće vas predsednik kući čim obavite posao zbog koga ste ovde i angažovani.
Naime, članom 16. predviđeno je da se o sprovedenom glasanju u Narodnoj skupštini vodi zapisnik, a da Republička izborna komisija, na osnovu tog zapisnika, sačinjava izveštaj koji podnosi Narodnoj skupštini. Da li se taj zapisnik, pre upućivanja Republičkoj izbornoj komisiji, usvaja u Skupštini Srbije, kao i svaki zapisnik sa sednice Narodne skupštine. Da li taj zapisnik, kao što smo mi predložili, barem potpiše predsednik Narodne skupštine i zašto predsednik Narodne skupštine. Ne zato što je previše cenim, nego zato što je to akt za koji neko treba da odgovara.
Šta ako se pojave tri ili četiri zapisnika pred Republičkom izbornom komisijom? Jedan pošalje sa zaglavljem Skupštine, a jedan sa zaglavljem poslaničke grupe SRS. Šta će da kaže Republička izborna komisija? Vredi ovo što je overila Skupština. Gde smo mi to zakonom propisali? Mi namerno predlažemo da to potpiše predsednik Narodne skupštine zato što je ona poznata po aktima koje potpisuje.
Tako ste mogli u "Službenom glasniku Republike Srbije" da pročitate odluku o raspisivanju izbora za predsednika Republike Srbije, koju je potpisala Nataša Mićić, a koja glasi - donela sam odluku da ne raspisujem izbore za predsednika Srbije. Ustav i zakon ne kažu da ona donosi odluku o neraspisivanju, nego odluku o raspisivanju, a to samo znači odluku za ...

Gospođo Mićić, vama je lako da radite šta god hoćete, vi ste bili 163. na izbornoj listi DOS-a, toliko ste bili cenjeni i mi vas dobismo ovde da nam zvocate iza leđa. Da je neko prvi sa liste, pa drugi, pa treći, pa i da prihvatimo, ali 163. sa liste da vodi Narodnu skupštinu, pa još i da odlučuje kada će neko drugi imati priliku da se kandiduje za predsednika Srbije, pošto vama to ne pada na um. Vi tu mogućnost nemate, nemate to biračko telo.