Samo mi recite zašto je opasno da vama prigovorim na stanje vašeg mozga, a nije opasno da vi prigovorite Stevanu Kesejiću na stanje njegovog srca.  I, da mi dostavite spisak delova tela koji ne smeju više da se pominju za ovom govornicom.

Gospođo Mićić, juče sam vas upozorio da je narodni poslanik dr Vojislav Šešelj podneo ostavku na mesto narodnog poslanika i da treba da nam omogućite, to je i njegova želja, da poslanička grupa SRS broji 23 narodna poslanika, s obzirom da ovog časa broji 22. Kako se situacija u Srbiji ubrzano razvija, nama će biti potreban svaki glas za obaranje Vlade Zorana Đinđića. I jedan glas može da presudi. Juče su dva glasa presudila o nekom vašem zakonu.
Upozoravam vas da vi povređujete Zakon o izboru narodnih poslanika, član 88, koji kaže da poslaniku mandat prestaje danom podnošenja ostavke i da je Skupština dužna da na prvoj narednoj sednici, posle prijema obaveštenja, konstatuje da je narodnom poslaniku prestao mandat.
Vi nam tu odluku zadržavate da ne bismo popunili poslaničku grupu SRS, izgovarate se na nekakav Administrativni odbor, koji u ovom slučaju nema šta da radi. Imate ostavku narodnog poslanika, imate u sali dovoljno narodnih poslanika da se odvija sednica na kojoj se to samo konstatuje. Posle toga će nam trebati Administrativni odbor da konstatuje da li naš predloženi kandidat ispunjava uslove iz zakona; vi znate šta je to: da ga je predložilo ovlašćeno lice, da on prihvata kandidaturu, da Republička izborna komisija kaže da nam pripada mandat itd.
Molim vas da prestanete da igrate tu igru i da Narodna skupština konstatuje prestanak mandata narodnog poslanika dr Vojislava Šešelja, pošto nemate uporište ni u jednom aktu za odugovlačenje tog konstatovanja.
Imam jedan predlog, po Poslovniku. Zamolio bih vas da danas pauza bude u 13,00 časova, zato što će se u 13,15 dr Vojislav Šešelj prvi put pojaviti pred Haškim tribunalom. Televizija će to prenositi.
(Glas iz sale: Gledaćemo snimak.)
Vas ne pozivam ni da gledate snimak, vi imate vremena za radovanje oko toga, ali je Srbija veoma zainteresovana kako će veliki Srbin i veliki srpski heroj da nastavi svoju borbu u Hagu. Mi ćemo to svakako gledati. Ako to vama ništa ne znači, nama mnogo znači. Hoćete li sat ranije ili kasnije otići na pauzu, vama to ništa ne znači.

Dame i gospodo narodni poslanici, najpre da odmah konstatujemo da nas je Narodna skupština, kao što nam to čini uvek kada imamo neki ozbiljniji predlog zakona pred sobom, ponizila na taj način da ste skoro svi ovaj tekst dobili jutros na ulasku u salu Narodne skupštine Republike Srbije. To je akt diskriminacije narodnih poslanika.
Znači, samo vi koji učestvujete u izradi povelje imate pravo godinu dana da je pišete, da javnost sporadično sazna o tome šta radite i kako teku vaši dogovori, a mi koji treba o tome da odlučujemo dobićemo tekst tako da ne stignemo da ga pročitamo, pa kada izađemo za govornicu da predsednik Narodne skupštine odmah kaže - ne govorite o temi. Možda predsednik Narodne skupštine zna ovaj tekst napamet, pa može da govori o temi, ali bih je pozvao da ovde govori 20 minuta i da je vi iz DOS-a opominjete kada god ne govori o temi, da vidite koliko bi puta uspela da ostane u temi. Moguće je da to može predsednik Narodne skupštine.
(Predsednik: Kako bi bilo da se vi vratite na temu dnevnog reda?)
Da se odmah razumemo, ovo nije nikakva novina, ovo ne ide ni korak dalje od postojećeg Ustava i ima sudbinu izmena Ustava Republike Srbije, za koji nam niko ne reče zašto ne valja, samo nam rekoše da mora hitno da se menja. Tako i ova povelja o ljudskim i manjinskim pravima, kao da manjinska prava nisu ljudska, i nju isto moramo da promenimo, a o njoj ne sme da se kaže ništa što nije po volji onoga ko sednicu vodi.
Član 4. - odredbe ove povelje ne mogu se tumačiti tako da podrazumevaju pravo na ukidanje ovom poveljom zajamčenih prava ili na njihovo ograničenje, u većoj meri od one koja je propisana Ustavnom poveljom ili ustavima država članica. Već u članu 4. vi kažete da će ustavi država članica moći da odstupe od ove povelje toliko koliko to ustavi budu propisali. Pitanje je zašto se onda ova povelja propisuje, zašto ustavi država članica to nisu regulisali.
Dalje, u članu 5. kažete - zajamčena ljudska i manjinska prava mogu se ograničiti pod određenim uslovima, čak i zakonom koji ima opštu primenu, a u članu 57. kažete da dostignuta prava uopšte više ne mogu da budu smanjivana. Otkud onda pravo da budu umanjivana članom 5?
Član 6: "Po zvaničnom proglašenju ratnog ili vanrednog stanja, ako je opstanak državne zajednice ili države članice ugrožen, dozvoljene su mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava zajamčenih ovom poveljom i to samo u onom obimu u kome je to nužno u datoj situaciji".
Podsećam vas, pre nepune četiri godine smo imali rat na teritoriji SRJ. Ko je od vas ostao miran, dok ste bili u opoziciji, i nije neprekidno i svakog dana upozoravao kako se krše ljudska i manjinska prava, iako je zemlja bila u ratnom stanju? Sada, kada očekujete da vi budete na vlasti kad izbije neki rat, predviđate da ograničite prava u meri u kojoj vi smatrate da je nužno, pa čak u stavu trećem kažete: "Odluka o odstupanju od ljudskih i manjinskih prava u slučaju proglašenja ratnog stanja donosi se uz saglasnost nadležnih organa država članica".
Sada vas pitam koji su to nadležni organi država članica, ako se već konstatuje da Skupština Srbije i Skupština Crne Gore ili Skupština Srbije i Crne Gore nisu u mogućnosti da se sastanu. Kažete da odluku donosi Savet ministara. Sad me interesuje koji je to nadležni organ u državi članici koji će dati saglasnost da se smanje ljudska i manjinska prava?
Članovi 7. i 8. su mogli da budu jedini članovi ove ustavne povelje.
Razvezali ste priču, pišete o svemu i svačemu, a u članu 7. kažete: "Ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, kao i međunarodnim ugovorima koji važe u državnoj zajednici zajemčena su ovom poveljom i neposredno se primenjuju".
Član 8: "Nije dopušteno ograničavanje ljudskih i manjinskih prava zajamčenih opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, međunarodnim ugovorima koji važe u državnoj zajednici i zakonima i drugim propisima na snazi, pod izgovorom da ona nisu zajamčena ovom poveljom ili da su zajamčena u manjem obimu".
Šta će nam drugi tekst? Što posle razrađivati tekst koji se garantuje međunarodnim obavezama? Što niste samo napisali da Republika Srbija, odnosno državna zajednica Srbija i Crna Gora nema svoju povelju o pravima, primenjuje opšteprihvaćenu, primenjuje okvirnu konvenciju i sva pravila doneta u međunarodnoj zajednici, i po tome mogu da se donesu i zakoni i sve dalje da se razrađuje.
Pravo na život - član 11. stav 2: "Zabranjeno je kloniranje ljudskih bića". Zar niste mogli da napišete neku lepšu rečenicu? Time će da se pohvali neko pred svetom i da kaže - mi zabranismo kloniranje ljudskih bića.
Član 12. stav 2. direktno krši prava jedne manjine koja, nažalost, postoji i u Republici Srbiji. Kaže: "Niko se ne sme podvrgnuti mučenju". Gde su ovi vrli pravnici, kako ovo tumače? Znači, nema mazohista u Republici Srbiji, jer se takvi podvrgavaju mučenju. Vi ne kažete da niko ne sme nekoga da podvrgne mučenju, nego kažete da niko ne sme da se podvrgne mučenju. Šta ako on hoće da se podvrgne mučenju, šta ako hoće da se obesi? To samo govori o pismenosti onih koji pišu zakone i o pismenosti onih koji provode dane i noći raspravljajući, tobož, o tome.
Otkud ova diskriminacija u članu 15, da policija ponovo može 48 sati da pritvori lice bez branioca, bez izvođenja pred sud. Pa, mi smo to u Saveznoj vladi, ministri SRS, jedva uneli u predlog zakona. Taj zakon je donet u Skupštini Savezne Republike Jugoslavije, da niko ni minut ne sme da bude izložen samo policiji. Godinu dana nam je trebalo da slomimo otpor policije i da se ustanovi da čim je čovek pritvoren odmah ima pravo na advokata i odmah se izvodi pred sudiju, a vi ponovo vraćate pravo policiji da 48 sati drži čoveka. To je ljudsko pravo koje vi uvodite sada u 21. veku.
Član 16. stav 3. ponovo smanjuje prava i kaže: "Zakonom se određuju slučajevi u kojima interes pravičnosti zahteva da okrivljeni dobije branioca po službenoj dužnosti, ako nije u mogućnosti da nadoknadi usluge branioca". Do sada nije postojao uslov pravičnosti, nego je onaj ko nema materijalnih sredstava da sebi obezbedi branioca dobijao odmah branioca po službenoj dužnosti. Sad mora da dokazuje da će time biti obezbeđena pravičnost.
- Pravo na pravno sredstvo. Gde vam je ovde pravo na zaštitu pred sudovima van zemlje, sudovima drugih država, tzv. međunarodnim sudovima? Da li građanin Srbije ili ove državne zajednice ima pravo da mu država pomaže i kad se spor vodi u inostranstvu, ili zbog Haškog tribunala to namerno izbacujete? Računate da niko od vas neće biti tamo. Varate se, samo što će vas da vode i da kmečite i da drečite.
(Predsednik: Da li želite da koristite narednih 10 minuta?)
Da. Član 25: "Jemči se pravo na sklapanje braka na osnovu slobodno datog pristanka budućih supružnika". Gde su vam ovde polovi, gde su ovde ljudska bića? Šta ako neko hoće da sklopi brak sa životinjom, pa ona kaže "me", a on kaže "da", pa je slobodno izražena volja budućih supružnika? Šta ako krenete da venčavate pripadnike istog pola i sklapate brak u kome biološki ne može da bude dece? Da li je to uvod u to? Da li ste pitali građane Srbije je lÄ hoće to, je lÄ hoće da preskaču vekove svog vaspitanja, svoje civilizacije i da uskaču u Evropu? Gde vam je ovde pravo na narkomaniju? To je već garantovano u pola evropskih zemalja.
Ne stigoh jutros, imalo bi na svaki član.
Zašto ste izbacili obavezu sredstava informisanja koja se finansiraju iz javnih prihoda ili iz obavezne pretplate da blagovremeno, objektivno, nepristrasno informišu građane? To je onaj diktatorski ustav imao. Možda nije poštovano, pitanje je i od ovoga što je ovde napisano šta će biti poštovano, ali zašto bar nije napisano. Gde je obaveza Radiodifuzne ustanove Srbije da objektivno, pravovremeno informiše građane Srbije o događajima? Ukinuo je komitet, Beba Popović, sekretarijati za informisanje.
Sloboda okupljanja - ubacili ste jedan deo rečenice koji može da omogući zabranu okupljanja, a posebno srpskih radikala, jer mi ćemo ubuduće da vam smetamo svojim javnim okupljanjima. Pokazali smo vam to u nedelju, brojnošću i masom. Kaže - sloboda okupljanja može se ograničiti ako je to neophodno radi zaštite prava drugih lica. Mi se okupljamo da srušimo Vladu, a vi ćete da kažete - ugrožavate pravo Vlade da i dalje vlada. Hoćemo da održimo skup protiv predsednika Vlade, a vi kažete - ugrožavate njegovo pravo da bude predsednik Vlade.
Gde vam je iskustvo iz vaših okupljanja? Mesecima ste blokirali saobraćaj i ugrožavali prava drugih i da li vas je neko sprečavao u tome? Nije, bogami, nego samo kada ste kontejnerima gađali policajce, a oni vam pokazali da su jači od vas. Za sve ostalo ste išli, duvali, zviždali, lupali i niko vas nije u tome sprečavao. Imali ste podršku SRS; kada su izvršili napad na prostorije DS-a mi smo prvi reagovali i rekli da to nije dozvoljeno, ili na prostorije Nove demokratije - mi smo reagovali i rekli da to nije dozvoljeno. Nije nam padalo na pamet da učestvujemo u zabrani vašeg okupljanja, posebno zato što ste bili u pravu.
"Organizacije čije je delovanje usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, ukidanje zajamčenih ljudskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje mogu se zabraniti odlukom nadležnog suda". Zašto niste napisali - mogu se zabraniti odlukom nadležnog suda, u skladu sa zakonom. Šta to znači? Može da se sastane preki sud noću i da zabrani neku političku organizaciju, zato što je to vama po volji. Gde je tu postupak? Gde je procedura? Gde je dokazivanje? Vi ste zadržali član 19 - svako je nevin dok se njegova krivica ne dokaže. Ovako, odlukom nadležnog suda zabranjuje se politička stranka. Valjda u skladu sa zakonom i odlukom nadležnog suda.
Član 35, opasan član; da li ste vi o tome razmišljali? Koliko zemalja u svetu, koje imaju slobodni vizni režim ulaska, dozvoljava da dete rođeno na teritoriji države automatski dobije državljanstvo? Mi smo država koja nema vize prema stranim građanima, ima slobodan režim, ne proverava se u kom mesecu trudnoće je žena koja stiže na granicu. Ona ulazi u zemlju i, daj bože, porodi se i rodi zdravo dete, jedno, dvoje, troje; obično te što će tako da ulaze po tri - četiri će da rađaju. Odmah postaju državljani bez propitivanja o državljanstvu roditelja.
Još jedna stvar: ako će to da važi i retroaktivno, koliko će Albanaca steći državljanstvo čim stupi na snagu ova povelja? Ko će to da im daje izvode iz matične knjige rođenih, a Srbija da proveri jesu li verodostojni izvori; KFOR, UNMIK, njihovi organi lokalne samouprave, to je na lokalnoj samoupravi matični ured. Dobićete 500.000 izvoda iz knjiga rođenih za decu ili za odrasle koji će odmah postati državljani Srbije i državljani Srbije i Crne Gore, a vi znate da su automatski ta dva državljanstva vezana. Ili ne mislite više na Kosovo i Metohiju? To nam objašnjenje duguje vrli predlagač.
"Državljanin može biti izručen u skladu sa međunarodnim obavezama državne zajednice". Kako se preuzimaju međunarodne obaveze? Istovremeno sa pravima. U kojim smo mi to međunarodnim organizacijama član? Odmah preuzimate obaveze, a članstvo, to vam je rečeno, 2013, 2014. A koliko će nas onda biti živo? Mi sada odlučujemo o sudbinama ljudi. Potpuno poništavamo državnost i suverenitet Srbije, odnosno ove kvazidržave Srbije i Crne Gore i prihvatamo supremaciju svega što se u svetu napiše i donese kao odluka protiv interesa srpske države i srpskog naroda. Ne lupaj, ti znaš šta je Belorusija.
Ovo je sramotni član: "Svako ko je prinudno raseljen u okviru teritorije Srbije i Crne Gore ima pravo na delotvornu zaštitu i pomoć, u skladu sa zakonima i međunarodnim obavezama Srbije i Crne Gore". Zar će nas međunarodne obaveze da teraju kako da se ponašamo prema Srbima koji su pobegli iz Srpske Krajine, Republike Srpske i sa Kosova i Metohije? Zar to nije naša obaveza, šta će nama međunarodna? Još će neko da kaže - ne mogu da pružim pomoć, nije u skladu sa međunarodnom obavezom koju je prihvatila Srbija i Crna Gora.
Ovo je deklaracija o pravu na rad, a o tome neću da pričam.
Član 45. stav 1. i 2. su u koliziji. "Svako ima pravo na zaštitu zdravlja", a u stavu 2. kaže se da pravo na zdravstvenu zaštitu imaju deca, trudnice i stara lica. Otkud to ograničenje? Ako svako ima pravo na zaštitu zdravlja, nema više ograničenja. Svako, pa i trudnica, dete, i staro lice, i nezaposleni, i zaposleni. Šta ćemo sa odraslim čovekom koji ne ostvaruje pravo po drugom osnovu? Mrdate glavom. Čitao sam ja ovo na brzinu, ali sam shvatio. Otkud sada to? Po nekom osnovu mora da ima pravo na zaštitu zdravlja, ako ni po čemu, onda po Ustavnoj povelji.
"Neće se smatrati diskriminacijom", član 49. stav 3, "oni propisi, mere i akcije koje su usmerene na obezbeđivanje prava pripadnika nacionalnih manjina, kada se nalaze u nejednakom položaju, da bi im se omogućilo puno uživanje prava pod jednakim uslovima". Molim vas, ko će preduzimati te mere i akcije? Lokalna samouprava? Organizacija nacionalnih manjina? Državni organi? Međunarodna zajednica? Vojska? Policija? Sudstvo? Ko? Ko to ima pravo na mere i akcije za koje tvrdi da se sprovde u cilju dovođenja u ravnopravan položaj nacionalnih manjina?
Ne znam kako ćete zakonima sve ovo regulisati, ali pravo na upotrebu svojih simbola na javnim mestima manjinama treba omogućiti, uz obavezno isticanje simbola države, a ne kao u Bujanovcu. Da li je to pravo Albanaca u Bujanovcu da istaknu albanske simbole? Jeste, ali tu mora da stoji srpska zastava. Ako nema zastave države, neće biti ni zastave pripadnika nacionalnih manjina, ili se ja baš ništa ne razumem.

Završavam. Nažalost, ne stigoh da vas pitam na koji način ćete obezbediti određeni broj mandata u skupštini države članice i Skupštini Srbije i Crne Gore, polazeći od principa neposredne reprezentacije.
Pa, zar nisu pripadnici manjina u svim političkim strankama u Srbiji? Nećete valjda da ih izdvajate posebno, pa da im neka dodatna prava obezbeđujete; zar niste svi ponosni na pripadnike manjina koji su članovi vaših političkih stranaka?
Ne znam kako ćete obezbediti, u članu 55, da uklonite izrazito nepovoljne uslove života koji posebno pogađaju pripadnike određene nacionalne manjine u ovoj siromašnoj zemlji. Mislim da biste morali sve budžete da uložite u to, da otklonite. I naravno, jemstvo stečenih prava, koja ugrožavate članom 5. Mislim da to treba da se otkloni.
Mi nemamo prava na amandmane. Kad se skloni predsednik Skupštine, imamo pravo ponešto i da kažemo, a kad je predsednik Skupštine tu, onda ne smemo ni da govorimo.
Trebalo je ozbiljnije na ovome raditi i mi ćemo glasati protiv ovog predloga povelje.

Gospođo Mićić, pošto mi na klupama imamo ostavku narodnog poslanika dr Vojislava Šešelja na funkciju narodnog poslanika, a nemamo na klupama taj papir o kome ste nas obavestili, mislim da vi i dalje nastavljate da se ponašate mimo Poslovnika i veoma cinično prema poslaničkoj grupi SRS.

Ostavka dr Vojislava Šešelja je prouzrokovala da je poslanička grupa izabrala novog predsednika, tako da je trebalo, ako ste nam već dostavili na mesto ostavku dr Vojislava Šešelja na fukciju narodnog poslanika, na tu ostavku smo mi ponosni, a vi možete samo da se radujete, da konstatujete tu ostavku narodnog poslanika dr Vojislava Šešelja i normalni sled bi posle toga bio da poslanička grupa bira novog predsednika. A ovako ispada da biramo novog predsednika poslaničke grupe, a Vojislav Šešelj je još uvek narodni poslanik, što se nama srpskim radikalima nikada ne bi desilo.

Zato vas molim da grešku ispravite i da konstatujete ostavku narodnog poslanika dr Vojislava Šešelja, u skladu je sa Poslovnikom, a otkloniće nesuglasice koje ste izazvali u javnosti saopštavanjem da je izabran novi predsednik poslaničke grupe.

Dame i gospodo narodni poslanici, od ministra smo juče čuli i nešto dobro i nešto loše, a nešto loše i za njega, a dobro za Srbiju. Na primer, da on obara koncept agencija koji je Vlada Republike Srbije prihvatila; to je dobro i to je posle loše za ministra. Obrazloženje je da je to ogroman posao i da agencija ne može da ga radi. Do sada smo slušali da su pri tako ogromnim poslovima ministarstva zatrpana, pa moraju da formiraju agencije.
Opasnije je ovo što se meni ne dopada i što ste danas, prihvatajući amandmane i pišući nov amandman, ubacili u zakon, a to je uplitanje Narodne skupštine u koncesije. Više ne mogu da pričam za ovom govornicom o tome koliko treba da insistiramo na razdvajanju tri grane vlasti. To je jasno svima vama u ovoj skupštini, građanima Srbije je to jasno, ali uvek kad se ukaže prilika, vi najpre pokažete supremaciju izvršne vlasti, a onda, da biste zadovoljili laička mišljenja pojedinih poslanika u ovoj skupštini, tobož obezbedite ravnopravnost Narodne skupštine u poslovima koji se ne tiču Narodne skupštine Republike Srbije.
Naša je dužnost da donesemo ili ne donesemo, mislim da donesemo, zakon o koncesijama. U njemu propisujemo dužnosti za Vladu Republike Srbije, rokove, način sprovođenja itd. Otkud nama sad ideja da u zakonu propisujemo obaveze Narodnoj skupštini Republike Srbije oko sprovođenja zakona o koncesijama?
Sada ste usvojili nekakav amandman, koji je postao sastavni deo Predloga zakona, da će Vlada Srbije da dostavi predlog za koncesije Narodnoj skupštini, a Narodna skupština je dužna da u roku od četiri meseca da mišljenje o predlogu koncesije. Šta ako Narodna skupština ne da mišljenje? Ko to može da obaveže Narodnu skupštinu da dá mišljenje, kojim to zakonom?
Ili, recimo, da dá jednog člana u tendersku komisiju. Kojim to zakonom Narodna skupština Republike Srbije sprovodi tender za koncesije ili za bilo šta drugo? Ne može to, gospodine ministre, mešaju se babe i žabe! Kao opozicioni poslanik kome je u interesu da kontroliše Vladu, mnogo više nego što ima mogućnosti, kažem da ne treba narodni poslanik da bude u tenderskoj komisiji i da ne treba Narodna skupština da raspravlja o predlogu za davanje koncesije. Nije to njen posao!
Mnogo bi bolje bilo da je na kraju 2002. godine Vlada Republike Srbije poštovala i Ustav i Poslovnik Narodne skupština, pa izašla pred Narodnu skupštinu i podnela izveštaj o svom radu, pa onda da kaže - bilo je toliko i toliko koncesija, bilo je toliko i toliko ponuđača, izabran je taj i taj, ugovor izgleda tako i tako, a Skupština prihvati ili odbaci izveštaj Vlade. To je posao Narodne skupštine Republike Srbije.
Kad smo kod koncesija, dame i gospodo narodni poslanici, oprezno, sve sirotinjske zemlje, a mi smo još i pod svojevrsnom okupacijom, negde i pravom a negde prikrivenom, imale su problema sa koncesijama. Malo izgleda ironično, ali naša je prednost što smo siromašni, nerazvijeni, imamo resurse, imamo pravu vodu, zdravu zemlju, zdrav vazduh. Na to će da navale lešinari i već su navalili. Vode imamo najviše u Evropi. Ima li još neki glavni glad u Evropi da sa česme pije vodu? Vrlo malo, vrlo malo! Vi u Beogradu pijete vodu sa česme To je kvalitet. Ne znam Berlin i Beč, mene to ne interesuje, da nastavim ovu svoju priču.
Član 5. tačka 12 - imali smo dobar zakon o koncesijama, trebalo bi da ovaj bude bolji zato što je noviji. Nekako mi je rogobatno to da uplićemo zdravstvene ustanove. Ne mislim na izgradnju. Dao bih koncesiju za izgradnju novih zdravstvenih ustanova, ali za održavanje i korišćenje zdravstvenih ustanova ili za njihovu rekonstrukciju, modernizaciju, održavanje i korišćenje i pružanje usluga, to je veoma diskutabilno i problematično!
Ponavljam, 95% naših građana nema mogućnosti da se privatno leči. Njihovo lečenje država pomaže isključivo u državnim zdravstenim ustanovama. Pređu li sve državne zdravstvene ustanove u privatne ruke, posebno za stacionarno lečenje, kako će se naši građani ubuduće lečiti, ako znate da oni koji su ostali bez posla već šest meseci nikakvu nadoknadu nisu primili?
Znate da je proizvodnja u Srbiji sve slabija, budžet pun ali samo od akciza, poreza, nameta na potrošnju, a nikako od proizvodnje. Čekaju nas jako teška vremena! Razmislite dobro; ovim predlogom i članom 5. praktično, više ništa neće ostati isključivo Srbiji. Sve je sad na pijaci i na tezgi: voda za piće, hidroelektrane, termoelektrane, sve! Razmislite dobro kada sve date, šta će da vam ostane!
Član 6. - davanje koncesija. Do sada je bilo tako, ali nije bilo koncesija, pa se problemi nisu ispoljavali. Znači, koncesija se da na rok, najduže na 30 godina, ali stav 3. da može da se produžava ugovoreni rok veoma je nejasan, kao što je mnogo toga u ovom zakonu veoma nejasno, posebno oko ugovora, a stići ćemo i dotle.
Vi kažete: ako posle zaključenja ugovora dođe do bitne promene uslova pod kojima je koncesija data, ako se ona nije mogla predvideti u momentu zaključenja ugovora, to je onda znači sve, nije mogla da se predvidi, došlo je do promene i koncesija se produžava.
Hajde da razmišljamo drugačije. Onaj ko hoće koncesiju i vi mu je dajete na pet godina, on se sračunava: troškovi, realizacija, prihod, profit na pet godina. Zašto mu dati onu šestu godinu? Ako je prihvatio da u ulaganjima, i sa pet godina korišćenja, ostvari planove koje je imao kada ulazi u koncesiju, šta je to što može da se desi, kada smo tamo posebno rekli za rat i za neke druge uslove, što vi niste mogli da predvidite kada ste raspisivali tender za koncesiju?
Hoćemo li da opravdamo ministra nadležnog za davanje koncesije, što nije mogao sve da sagleda i, odjedanput, pre isteka roka za koncesiju on kaže: to nisam mogao da predvidim, promenile su se okolnosti i dajte mu na još neku godinu. Zašto ne bismo nov tender raspisali, tim pre što objekti ostaju u našem vlasništvu?
Član 11. stav 2. glasi: "Izuzetno, postupak javnog tendera može se isključiti kada bi njegovim sprovođenjem bili ugroženi nacionalna odbrana i bezbednost, o čemu odlučuje Vlada". Kakvu to mi imamo nacionalnu odbranu i bezbednost, koja može da bude ugrožena, pa zbog toga nema tendera?!
Juče na suđenju u Hagu gledali smo film o proslavi dana Jedinice specijalnih operacija koji je snimala policijska kamera! Nikada ga javnost Srbije nije videla! Taj film je u Hagu! O čemu, o kakvoj mi nacionalnoj bezbednosti i sigurnosti razgovaramo? Mi to nemamo, oni su ušli u svaki papir, njima je policija dala svaki papirić naše državne i nacionalne bezbednosti!
Ovo je samo način da se izbegne tender. Ja bih izbrisao bilo koji način da se izbriše tender. Nema davanja koncesije bez tendera, ako ste već rešili da tender bude jedini!
Član 20. stav 2. kaže da ako učesnik određen za koncesionara po osnovu javnog tendera odustane od zaključenja ugovora, komisija predlaže za koncesionara prvog narednog učesnika sa rang liste iz člana 15. stava 4. ovog zakona, osim u slučaju kada Vlada odluči da u takvoj situciji pod istim uslovima i po istom postupku ponovi javni tender. Ne može prvi sledeći!

Da. Ne može prvi sledeći! Vi znate kako se to radi. Videli ste i na aukcijama kako se to radi. Šta ako taj prvi ide namerno previsoko, a sledeći je nizak? Sada tobož otvore se ponude, a sve ćete otvarati ponude za zanimljive poslove gde ima mnogo para, otvaraćete vi to ranije. Sve se to radi, gospodine Jovanoviću, pitajte ove što su to do sada radili, a i vi ste dobri učenici. Nema, ako prvi odustane, gubi novac, raspisuje se novi tender! Nema drugog sledećeg!
U vezi ugovora; zašto se Vlada odriče da ugovor sadrži sve elemente koje Vlada Republike Srbije traži za koncesiju? Zašto, a ministar je hvalio tu slobodu, slobodu da se dogovaraju dve strane. Nema dogovaranja dveju strana. Ovde nam nepovratno odlazi jedan resurs. Nepovratno, na 30 godina, a ko zna šta će od nas biti, ministre, od mnogih od nas, kroz 30 godina. Uglavnom odlazi. Iscrpeće se, na kraju krajeva, jedan neponovljivi resurs.
Vi kažete, kada dobije koncesiju, onda neka sedne da se dogovara sa Vladom kakav će ugovor da pravi. Ne može! Ugovor mora da bude zadat unapred, potpuno jasno određen, hoće ili neće. Pregovaračka komisija o sastavljanju ugovora? Ne može tako! Vi znate šta dajete u koncesiju, koliko to vredi, pod kojim uslovima; a ugovor je takav, ugovor može da bude i predmet tenderske dokumentacije.
Znači, onaj ko hoće da ide na tender za koncesiju, ima pred sobom ugovor koji će morati da potpiše. Ugovor mora da ima, a uostalom članom 22. propisuju se svi elementi koje ugovor mora da ima. Tipski ugovor možete da napišete za koncesiju ili za svaku posebnu koncesiju, poseban ugovor, ali već da bude napisan.
"Na osnovu i u skladu sa ugovorom o koncesiji, koncedent i koncesionar mogu sa bankama i drugim finansijskim institucijama zaključiti poseban ugovor kojim se na bliži način reguliše finansiranje koncesije predviđeno ugovorom o koncesijama". Zašto koncedent? Zašto sada Vladu Republike Srbije mešati u to kako će koncesionar da obezbedi finansiranje svoje koncesije? Koji je tu njen interes? Koji je njen posao tu? Kako će se pojaviti pred bankom koncesionara i šta da radi tu Vlada Republike Srbije? Vlada traži pare od koncesionara, a ne od banaka.
Član 25. stav 2. glasi: "Ugovorom iz stava 1. ovog člana može se predvideti da, u slučaju pokretanja postupka stečaja ili likvidacije nad koncesionim preduzećem, na predlog banke, druge finansijske institucije, koncedent može doneti odluku o zameni koncesionara drugim koncesionarom."
A zašto kažete - može doneti odluku? A šta ako ugovor ne predvidi da koncedent može doneti odluku da koncesionara zameni drugim koncesionarom, odnosno zašto bi koncedent brinuo o tome hoće li koncesionar otići u stečaj, šta se time gubi, šta gubi koncedent? Resurs koji je ponudio tu je, ugovor propada, sve što je onaj uložio ostaje koncedentu, raspisuje se novi tender.
Zašto bi Vladu Republike Srbije, koju ne interesuje nijedno preduzeće koje će da ide u stečaj, brinulo hoće li koncesionar da ide u stečaj? Zašto da koncesionar može dobijenu koncesiju da prenese drugom licu, uz saglasnost koncedenta? A šta ako je to drugo lice, u stvari, pravi koncesionar koji nije smeo da se pojavi kada je tender raspisivan; je li nam Čume asfaltirao puteve, a nigde se nije pojavio on, nego se pojavljivao na tenderu neko drugi, a puteve asfaltirao Čume!
Pa ništa, gospodine Jovanoviću, samo što je to najveći mafijaš u Srbiji, eto samo to, to je srpski Al Kapone! Ja bih baš voleo da vidim Ameriku kojoj bi Kapone asfaltirao puteve.

Je li to upozoravate gospodina Jovanovića?

Nisam shvatio, mislio sam da upozoravate onoga što dobacuje.
Član 31. kaže da uvećanje vrednosti objekta, uređaja i postrojenja koji su u državnoj svojini, a koji su predmet koncesije, svojina je Republike, ako ugovorom o koncesiji nije drugačije uređeno. Zašto to? On uvećava vrednost da bi izvukao veći profit. Ne može ugovorom drugačije da se odredi, nego da to bude svojina Republike. Sve što koncesionar ulaže u koncesiju svojina je Republike, jer on to sve planira na rok na koji mu se koncesija daje, on pravi analizu i zna da li mu se to isplati ili ne. Dovoljan je taj stav 2, u kome se kaže da on ima pravo na naknadu za učinjena poboljšanja, ako je to predviđeno ugovorom.
Član 34. - koji je i protiv programa SRS i više puta sam imao problema i sa Koalicijom Zajedno i sa svima vama koji tvrdite da ste nove demokratske vlasti, a zalažete se za eksproprijaciju - u stavu 2. kaže da, ako se u vezi sa davanjem koncesije mora izvršiti eksproprijacija, utvrđivanje opšteg interesa i eksproprijacija vrše se po hitnom postupku.
E sada vas pitam - šta je imperativ, koja je svojina najvažnija u Republici Srbiji? Ja mislim privatna svojina. Ona se čuva kao svetinja. I sada neko hoće koncesiju tamo gde građanin NN ima njivu. Važnije je tom građaninu NN njiva sa koje skida dve tone pšenice, nego koncesionaru koncesija sa koje će uzeti milione dolara. Jer, onaj ko hoće milione, mora najpre da se dogovori sa ovim koji ima dve tone pšenice na svojoj dedovini! Nema otimanja!
Aerodrom Fjumićino pet godina nije mogao da bude bezbedan za sletanje džambo džetova, smetala je jedna njiva. I, umesto kad su projektovali da su otkupili njivu, oni su dovukli pistu do njive, pa počeli da se dogovaraju sa seljakom, ali njega je štitila država i zakon.
A ja vas molim, ako vi to umete, a ako ne umete i ako nećete, nema opravdanja, zaštitite do kraja privatnu svojinu. Ko god hoće koncesiju, ne sme da nas ovde dovodi u svršeno stanje i da kaže: jeste, sklopio sam ugovor, smeta mi njiva, dajte hitno utvrdite opšte interese eksproprijacije, a koliko mu tržišno pripada - ne može, nego prvo obezbedite da je sve slobodno što će biti predmet koncesije, ali ne otimanjem, ne eksproprijacijom, nego dogovorom, jer je to njegovo!
Koliko on iz toga izvlači, izvlači. Možda će koncesionar da mu da procenat, ali nemojte eksproprijaciju da vršite zato što je to klasična otimačina privatne svojine.
Za tuđi interes, ni za državni interes, ne možemo da dozvolimo eksproprijaciju, a kamoli za interes koncesionara. Što je on važniji od čoveka koji ima svoju njivu?
Koncesioni odnos se prekida ako se vršenjem njene koncesione delatnosti ugrožava životna sredina i zdravlje, što se u vreme davanja koncesije nije moglo predvideti, a ovo vam nijedan koncesionar neće prihvatiti. Ovo je sada izgovor Vladi da raskine koncesiju sa nekim ko joj se ne sviđa.
Vi ne znate šta će da se radi, pa će to da izazove ugrožavanje životne sredine, koju vi niste mogli da predvidite. Odmah ostavke, i Vlada, i ministri, i svi. Pa, ako u to umešate Narodnu skupštinu, da se raspusti i Narodna skupština Republike Srbije!
Pitate se - što nema koncesija! Pa kakva je sada sigurnost koncesionara ako mu ovo propišete. Svako može da dođe. Promeni se vlast, bude taj Čume koncesionar, mi kažemo da je bandit, menja se vlast. Mi kažemo, član 40. stav 1 - raskida se koncesija, jer si bio po volji prethodne vlasti, sada nisi po našoj volji i raskidamo ti koncesiju.
Mnogo toga ima, mi nismo pisali amandmane na ovaj predlog zakona zato što je zaista teško pisati amandmane na koncept kada bismo ceo svakako sasvim promenili i dolazimo u situaciju, kada hoćemo da vam konceptualno menjamo zakon, da već treći ili četvrti amandman, posle dva ili tri odbijena pre toga, budu besmisleni, jer sadrže ideju koju vučemo kroz ceo Predlog zakona, a već je neostvariva, čim u samom startu ne prihvatite ono što bi promenilo ceo zakon.
Mi ćemo biti protiv ovog predloga zakona, a vi ćete imati problema ako u ovakvom tekstu bude usvojen.

Zaista je neshvatljivo, gospođo Mićić, da vam smeta dva ili tri minuta, koliko bi predstavnik poslaničke grupe iskoristio da odgovori na polusatno izlaganje ministra o stavovima poslaničke ...

... i o mojim ličnim stavovima koji su ovde pogrešno protumačeni. Gospodin ministar je ravnopravni učesnik, odnosno više ravnopravan od svih nas. Ima pravo da se javi za reč kad god hoće, može da govori koliko god hoće.

On izaziva repliku svojim izlaganjem i ta replika ne mora da bude negativna. Ta replika je odgovor na ono što je ministar govorio. Nema tog poslovnika u svetu koji ne bi dozvolio da poslanik prozvan sa govornice, da poslanička grupa prozvana sa govornice, ne izađe i da ne obrazloži stav koji je ministar negativno protumačio! Nemojte baš da idete do kraja, nema smisla. Na šta bi to ličilo? Već minut i po vas ubeđujem šta je demokratija, do sada bih završio sa replikom ministru. To samo zato ...

Nemojte da mi pretite kad kršite Poslovnik. Ako vam nije dovoljno to što je moje ime pomenuto sa govornice, ako vam nije dovoljno to što je poslanička grupa, tj. stranka pomenuta sa govornice, koji osnov onda postoji za repliku?

Ministar se izražavao o mojoj sposobnosti...

Gospođo Mićić, ministar se izražavao negativno o mojoj sposobnosti logičkog rasuđivanja. Za vas to nije uvredljivo, za mene jeste!