Dame i gospodo, amandman treba prihvatiti zato što onda ostaje zakonsko rešenje iz člana 41, koje je i do sada bilo na snazi, i uslove iz tog člana 41. ne treba pogoršavati, ne treba umanjivati vrednosti, posebno vrednost subjekta privatizacije.
Ne znam zašto Vladi Republike Srbije smeta subjekt privatizacije i zašto ga isključuje iz prodaje i iz potpisivanja ugovora. Druga stvar, ne znam koliki je to novi posao natovaren na ministra finansija, kada više njegov onaj tzv. premapotpis ili prethodni potpis nije uslov za sudsku overu ugovora o prodaji, nego se već overen sudski ugovor sada dostavlja Ministarstvu finansija.
Ne znam zašto Agenciji, a u obrazloženju Predloga zakona to uopšte nije napisano, dajete pravo da prodaje i da potpisuje ugovor, šta je sada i postoji li uopšte subjekt privatizacije. Više ga u zakonu nema, niti može da proda, niti može da potpiše, niti ga više iko išta pita.
Sada je ulica jednosmerna. Ministar i kupac, još ako su i dobri prijatelji, još ako je ministar bio ili je sada finansiran od strane kupca, a još ako je politička struktura koja vrši privatizaciju finansirana i mora da vraća dugove, eto vam novog modela privatizacije koji će zaista sprečiti pisanije po novinama da je privatizacija sumnjiva.
Do sada obavljane privatizacije kad god nisu bile po zakonu bile su sumnjive i sada sve što je sumnjivo ulazi u zakon i postaje pravilo. Zaista više nećemo moći da kažemo da nam je bilo šta sumnjivo kada vi sve što nije u redu ubacite u zakon. Imali bi zaista pravo da podnosite krivične prijave i da nas tužite za uvredu. Mi ćemo vas zaista vređati ubuduće ako budemo govorili da privatizacija nije po zakonu i da nam je sumnjiva, ali će privatizacija biti nepoštena, nepravična, silovanje u svakom onom slučaju u kome ste lično zainteresovani da pomognete kupcu.
Još nisam pročitao za slučaj privatizacije u kome je pomognuto zaposlenima u subjektu privatizacije. Još niste ispunili sve obaveze preuzete kada odete pred radnike koji vide da im fabrika odlazi u nepovrat i kada im date obećanje; ili možda treba da vas podsetim koliko meseci samo radnicima fabrike automobila kasne nadoknade koje im je obećala Vlada Republike Srbije.
Vama je bitno tog časa kada vas hvataju za gušu i lupaju automobile da date obećanja i pobegnete za Beograd i više vas Bog ne vide tamo gde ste došli da donesete dobro. Ne dirajte Zakon o privatizaciji, sprovedite privatizaciju, ali je sprovedite tako da više ni MUP, ni tužilaštvo, ni sudovi ne mogu zbog toga da vas prozivaju.
Nikada vas neću prozivati za privatizaciju koju obavite u skladu sa zakonom, ali ću vas prozivati za fingirane privatizacije, fingirane tendere i aukcije, za telefonske pozive preteće sadržine, za zaustavljanje na vratima učesnika na tenderu ili za šapat - je l' ti znaš ko je za ovo zainteresovan.
Ako se prijatelj predsednika Vlade pojavljuje na tenderu i nudi 1,5 evro, ko još sme da izađe na taj tender? Kako kada noću nestaju i prijatelji i neprijatelji predsednika Vlade?
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena i na temu.)
Pomene li se predsednik Vlade, svi odustaju i beže kući da čuvaju decu.

Mislim da treba da ustanovimo odbor koji će zamenjivati predsednika Skupštine kada se ustanovi da nije u stanju da obavlja svoj posao. Ovog ministra je trebalo nekoliko puta zaustaviti. Najpre, uopšte nije govorio o temi, drugo, an blok je optuživao sve koji su bilo kada, bilo gde sedeli sa ove strane, koju on naziva stranom vlasti, treće, preterao je u vremenu, četvrto, davi nas jednom istom lekcijom više puta.

Ministre, propitajte nas, možda smo to naučili, i idite dalje, nemojte da stojite na prvoj lekciji, ali ste izrekli netačnost, da ne kažem neistinu, gospodine ministre. Nije Vlada Republike Srbije preuzela u januaru mesecu fabriku automobila u Kragujevcu, nego oktobra 2000. automatskim puškama. I, kada već govorite o tome da se neko iz nekih poslaničkih grupa boji telefonskih poziva (to je rekao gospodin Jovanović), zašto se Vlada Republike Srbije boji da upravlja fabrikom automobila, zašto Kragujevac vodi Demokratska stranka, a fabriku automobila Demohrišćanska stranka Srbije?
Zašto niste preuzeli odgovornost, da Demokratska stranka, kao najjača stranka u DOS-u, vodi fabriku automobila, nego ste dali jednoj bezimenoj i nepoznatoj stranci, dali ste stranci koja se posvađala pre mesec dana i dovela na ivicu kraha fabriku automobila, dali ste stranci koja je postavila za člana Upravnog odbora čoveka .....

To sam sada čuo iz diskusija prethodnika. Kako oni nisu opomenuti za ono što su govorili, a mene opominjete kada na to odgovorim?
Dali ste fabriku automobila čoveku koji je sedam puta skuplje naplaćivao svoje usluge, a bio je član Upravnog odbora. Postavlja se pitanje, kad već beži iz sale, i u zatvorima širom Srbije da li je svoje usluge sedam puta skuplje naplaćivao? I do tih podataka dolazimo. To je, ministre, briga za privredu.
Prethodnik je pomenuo milijardu i ne znam koliko stotina miliona za godinu dana uloženih u "Zastavu". Pa, 1999. godine smo uložili tri milijarde u proizivodnju u fabrici automobila, ratne 1999. godine, kad je bilo najteže, i te godine je proizvedeno najviše automobila. Dvehiljadite godine smo proizvodili... ministre, recite kolika je bila proizvodnja u decembru, novembru i oktobru prošle godine.
Nemojte da mi skupite na gomilu automobile, pa kažete - ovi su proizvedeni ovog meseca. Ugovor sa Egiptom je dugoročan, to je stari obnovljeni ugovor, naravno, četristo automobila "Zastava" uvek može da proda Egiptu, kad god ih ima. Nemojte mi reći da ste uticajni u arapskom svetu, pa da ste fabrici automobila obezbedili specijalni ugovor.
Nije tačno, to je ugovor koji se prenosi. Ali sada vas pitam u vezi sa ovim članom Predloga zakona - zašto nema potpisa ministra finansija; zašto je nekada (do danas, ako ovaj zakon prođe) uslov za overu sudskog ugovora bio potpis ministra finansija, a zašto se sada ministar finansija samo upoznaje? Da li je to samo odredba o potvrdi da je plaćen porez na ekstraprofit? Ako je ta odredba u pitanju, a zašto je ukinuta?
Da li ste nas ovim predlogom zakona izvestili konačno da je prestala naplata ekstraprofita u Republici Srbiji? Ako je to tačno, dajte nam podatke da vidimo koliko je naplaćeno, od koga, jesu li završeni svi sporovi; država je naplaćivala ekstraprofit i onima koji nisu ekstraprofiteri. I onda bih mogao da kažem - evo konačno jednog zakona koji je završen, ispunjen, po njemu su svi podneli izveštaje i ispunili sve svoje obaveze.
Da ostane samo zabeleženo, uopšte nisam protiv privatizacije. Nama nema spasa bez privatizacije, ali ako je neki potez nužan, nemojte da ga sprovodite na silu, bez odgovarajuće zakonske regulative i nemojte da nam pominjete 900.000 nezaposlenih, pod sankcijama i blokadom. Recite nam za koliko se taj broj uvećao od kako ste vi na vlasti, a tvrdim - kroz nekoliko meseci imaćemo 1.800.000 nezaposlenih, tačno duplo više nego što ste zatekli kad se došli na vlast.

Ukazujem na povrede članova 97. i 99. Poslovnika Narodne skupštine. Opominjem vas da ovo nisu prostorije Vlade Republike Srbije, ovo je Narodna skupština Republike Srbije i u toku je sednica Narodne skupštine.
Želeo bih da vas podsetim citatima zašto vam prigovaram. Pre dva dana nisam dobio pravo na repliku ministru, rečeno mi je da je obrazlagao i da ministar ne može da izazove repliku. Sada vas pitam, gospođo Čomić, po kom osnovu je sada ministar govorio. Ako je koristio pravo da dobije reč kad god je zatraži, onda je morao da poštuje član 99. stav 1. koji glasi: "Govornik može da govori samo o temi na dnevnom redu". Ako je ministar, kao što je to i učinio, rekao da izlazi da replicira, podsećam vas na član 97. koji govori o pravu narodnog poslanika na repliku, a ne o pravu govornika ili o pravu ministra na repliku.
Molim vas, gospođo Čomić, opomenite gospodu ministre da nas ne dave, da ne zloupotrebljavaju ovu govornicu, da je ne koriste za obračun sa bivšim režimom, a posebno one koji su u tom režimu izvanredno uživali i posebno ne ovaj ministar, jer kritikuje privatizaciju izvršenu pre njega po njegovom zakonu, po zakonu koji je on pisao.
Mislim da je vreme, gospođo Čomić, da vi preuzmete ovu Narodnu skupštinu, jer je očigledno da vršalica dužnosti predsednika Srbije to ne ume da radi. Ako već preuzimate, a znam da ćete vi od sada opomenuti sve nas koji kršimo Poslovnik, pa i gospodina ministra. U ovoj sali ako nema pravo niko da krši Poslovnik, najmanje prava ima ministar. Najmanje prava.
Nemojte da tumačite našom grubošću ili našim nevaspitanjem kada insistiramo da dobijemo reč, pošto znamo da su pre nas reč po istom osnovu dobijali ministri. Ako ne mogu poslanici da izađu za govornicu, ne mogu ni ministri. Nego, ministri u Vladu, pa tamo jedan drugome neka repliciraju i neka govore jedan drugom šta god hoće. Kada dođu u Narodnu skupštinu, da poštuju Narodnu skupštinu i da poštuju narodne poslanike.
Poštovaću svakog ministra koji ovde bude govorio o tački na dnevnom redu, a ako njemu date pravo da govori mimo tačke dnevnog reda, ne mogu da verujem da ćete imati obraza da meni ili bilo kom drugom narodnom poslaniku to pravo uskratite.

Rešenje iz člana 13. je veoma zanimljivo za raspravu, ne samo sa ministrom za privatizaciju, nego bi ovde trebalo da se umeša u najmanju ruku još nekoliko ministarstava i da nam da odgovor na pitanje, zašto privatizujemo subjekte sa većinskim državnim kapitalom.
Evo, sve vreme slušamo od ministra obrazloženje i on govori da nam je želja da vlasništvo bez titulara dobije titulara. Kaže, društvena svojina je ničija svojina. Istina je da je ravnopravna po Ustavu Republike Srbije sa ostalim oblicima svojina, ali, evo, mi kršimo Ustav, hoćemo na silu da je privatizujemo, određujemo joj rok i pošto postoji politička volja većine političkih faktora u zemlji, eto, proći će i ta privatizacija.
Ali, po kom osnovu je ubačena članom 13. odredba da se privatizuje i subjekt sa većinskim držanim kapitalom? Da li je ovo znak da smo krenuli u privatizaciju državne svojine? Da li je privatizacija državne svojine regulisana nekim drugim zakonima, na primer zakonima o svojini u vlasništvu Republike Srbije ili kako se već taj zakon zove.
Na koje objekte ste usmerili fokus i šta je to sada zanimljivo za vaše prijatelje, ali mu je smetnja to što je većinski kapital državni.
Da bih banalizovao celu priču u raspravi u načelu pitao sam, kada privatizujete zgradu Narodne skupštine, hoće li aktuelni sastav poslaničkih grupa da učestvuje u dodeli besplatnih akcija? Ako zgradu Vlade u Nemanjinoj 11 privatizujete, da li će tamo predsednik Vlade dobiti akcije bez naknade, u skladu sa stažom koji ima i u Nemačkoj i ovde? Ako privatizujete MUP, hoćete li promeniti sastav policije za noć i dovesti neke koje treba nagraditi?
Ovde nam zaista dugujete obrazloženje - zašto je subjekt privatizacije koji ima većinski državni kapital odjednom postao predmet privatizacije? Da li se zakon o privatizaciji donosi da bi se državna svojina, koja ima titulara ili možda mi nemamo državu, možda je danas pre podne bilo nešto dok nisam bio u Skupštini Srbije, možda ste nam konačno i rasturili državu. Možda je sada i državna svojina bez titulara.
Obavestite nas da to znamo jer imamo još nekih poslova. Meni je potrebno jedno uverenje kod države i otrčao bih da to izvadim dok još postoji država. Ko zna ko će posle i na kom jeziku da nam izdaje ta uverenja. Zato vas molim da nam obrazložite na koje se objekte misli ili je ovo generalna odredba, da li Republika Srbija kreće u privatizaciju državne svojine i da li nam je za to potreban potpuno nov zakon ili samo jedna odredba od tri reda, samo jedan stav u nekom članu već postojećeg Zakona o privatizaciji.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi smo se zalagali za privatizaciju. Govorili smo da ona mora da bude pravična, obavezna i oročena.
Odugovlačenjem u procesu privatizacije, ostavljanjem mogućnosti da subjekt privatizacije dugo razmišlja o privatizaciji, dovodimo one koji u tom subjektu odlučuju u situaciju da se bave kriminalom, da srozaju ugled firme, da je dovedu pred stečaj, bankrotstvo, zaduže preko svake mere, da rasprodaju vredne objekte.
Zbog toga je, čini mi se, bilo dobro dosadašnje rešenje, najpre da sva privatizacija mora da se završi u roku od četiri godine, a onda je to stimulisalo radnike zaposlene u subjektu privatizacije da poteraju svoje rukovodstvo da se privatizacija izvrši što pre, kako bi dobili veći procenat po osnovu upisa besplatnih akcija u subjektu privatizacije.
To stimulisanje je bilo regulisano sa dva člana, danas se menjaju članovima 14. i 17. Predloga zakona, najpre visinom za svaku godinu staža, a onda rasponom od 10% vrednosti kapitala, do 30% vrednosti kapitala koji se privatizuje, u zavisnosti od vremena u kome firma izvrši privatizaciju, te je najduži rok u kome se sticao bar neki procenat od vrednosti kapitala bio 30 meseci.
Stimulacija za rok od 18 meseci (taj je istekao, od kada je zakon usvojen) bila je do 30% vrednosti kapitala koji se privatizuje, pa vi sada najpre prvobitni rok privatizacije od četiri godine produžavate na praktično šest, jer je skoro dve isteklo, vi produžavate još za četiri, a onda ukidate raspone u nagrađivanju onih koji se odlučuju za privatizaciju, a u stvari nagrađujete zaposlene u subjektima privatizacije, bez obzira na vreme u kome se privatizacija izvrši.
Zašto vam više nije stalo da se izvrši brza privatizacija? Ako ste već jednom produžili rok, ko nam garantuje da taj rok iz zakona nećete produžavati uvek kada se bude približio kraj ostavljenog roka za privatizaciju.
Predlagač zakona nam nije rekao zbog čega to čini, zato što je direktno suprotstavljeno javnim zalaganjima Vlade Republike Srbije za reforme, bržu i opštu privatizaciju. (Žagor u sali.) Meni ne smeta, gospođo Čomić, to što narodni poslanici imaju neka druga posla i ne interesuje ih rasprava, ali bilo bi dobro kada biste obezbedili malo reda u sali. Ovo sve više liči na mesto u kome se ne nalaze ljudi.

Gospođo Mićić, ovog časa povredili ste Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije, član 81. stav 1, koji kaže da Narodna skupština radi na sednicama na kojima se vodi rasprava o predlozima zakona u celini ili u pojedinostima utorkom, sredom i četvrtkom, u vremenu od 10,00 do 18,00 časova, sa prekidom od jednog sata.
Koristeći odredbe stava 4. člana 81. juče ste, a na to ste imali pravo (zamolio bih da zatvorite vrata od ove prostorije u kojoj ne sede ljudi) doneli odluku da Narodna skupština radi i drugim danom tj. u petak. Saopštili ste tu odluku narodnim poslanicima i sada petak ima istu sudbinu kao utorak, sreda i četvrtak, a to je, što se tiče rada Narodne skupštine, da se sednice održavaju u vremenu od 10,00 do 18,00 časova sa prekidom od jednog sata.
Do sada ste, gospođo Mićić, imali toliko obzira prema Poslovniku, pa je izlazio uvek jedan isti narodni poslanik za govornicu u 18,00 časova i predlagao ono što po Poslovniku nije moguće, ali većina može da odluči, vidimo da može, da sednica bude produžena i posle 18,00 časova.
Danas u 18,03 vi nastavljate rad kao da se ništa nije desilo, a niste doneli odluku da danas Narodna skupština radi duže od 18,00 časova. Ta odluka nije vaše diskreciono pravo. Ako mislite da ste vi time što ste nam rekli da ćemo danas da radimo dok ne popadamo sa nogu, da ste time bili u pravu i da možete da zamenite Narodnu skupštinu i Poslovnik, grdno se varate.
Koliko sam čuo vi ste diplomirani pravnik. Ako tako tumačite Poslovnik, gospođo Mićić, idite tamo gde su vam dali diplomu, izvinite se lepo što je nezasluženo nosite, vratite ljudima. Možda će neko to da zasluži većim radom, većim poznavanjem i većim prihvatanjem onoga što je izglasano nego vi.
Dakle, razumem vašu nervozu, vama se sve izmiče.
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena.)
Kakvo prekoračenje, vi produžite sednicu Skupštine bez odluke, a mene upozoravate na prekoračenje. Vi ste ispustili prednost od 176 narodnih poslanika, a sada se batrgate na cifri od 115, 116 i želite da vladate kao da imate 176. Ne može. Ova sednica ne može da se nastavi bez odluke. I ona nije po Poslovniku, ali bez odluke većine...
(Milka Marinković: Sve može kad se hoće.)
Narodnik poslanik Demokratske stranke kaže da sve može kad se hoće.

Vi ste povredili član 100. Poslovnika, koji traži da narodni poslanici, mislim da ste vi još uvek narodni poslanik, poštuju dostojanstvo Narodne skupštine.
Gospođo Mićić, takođe bih voleo da ste vi nešto drugo, možda bih sa vama ravnopravno ili bar nešto zajedničko imao i mogao da razgovaram, ali to nikada ne iznosim za ovom govornicom. Ima mnogo toga što vi treba da ispravite, gospođo Mićić, da biste sa mnom ravnopravno mogli da razgovarate.
Najpre da ispravite svoj stav da su vam u ostvarenju cilja dozvoljena sva sredstva danas, na ovoj sednici Narodne skupštine. Vaš cilj je danas da završite vanredno zasedanje Narodne skupštine, kao da sam vam ja kriv što ga niste započeli na vreme. Noćas u ponoć vi prekinite ovo vanredno zasedanje, počinje vam redovno zasedanje, kao što i znate, prvog radnog dana u martu. Radite posle šta god hoćete.
To što ste vi obećali poslanicima da će danas da bude glasanje, pa sada to morate da ispunite, zamislite da sam, recimo, mojim komšijama obećao da im asfaltiram ulicu i dođem, uhvatim ministra za privatizaciju ili ministra za finansije za gušu i kažem - vadi pare, obećao sam komšijama da im finansiram ulicu.
Otkad ovu skupštinu vode obećanja koja je predsednik Narodne skupštine nekome dao? Ovu skupštinu vodi Ustav, vodi Poslovnik, ona je u interesu narodnih poslanika zastupljenih u parlamentu.
Vrlo dobro znate, da biste glasali o bilo čemu, treba vam u sali 126 poslanika. Vrlo dobro znate da ste nakaradnom politikom odavno izgubili većinu od 126 poslanika. Samo vi bučite, dragi moji poslanici, nećete još dugo, sigurno.

Znam da će Ustavni sud, kao i ovo sve, poništiti i ovu moju diskusiju.
Moram da vas upozorim na ono što činite članom 20, odnosno izmenama člana 61. Zakona o privatizaciji. Shvatam da Skupština Vojvodine u sadašnjem sazivu predlaže autonomaške, separatističke zakone i Skupštini Vojvodine i Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ali da Vlada Republike Srbije postojeći zakonski tekst menja tako kao da ga je pisao predsednik Skupštine Vojvodine, on se osvedočio i rekao da na Srbiju uopšte više ne računa, ne mogu to da shvatim. Šta je napisao predlagač zakona u tački 2. stav 2, ali pročitaću vam i stav 1. da biste shvatili o čemu se radi.
Znači, sredstva ostvarena privatizacijom raspoređuju se na sledeći način: 50% sredstava izdvojiće se za finansiranje restrukturiranja i razvoja privrede na teritoriji Republike Srbije. A sada se dodaje: "Ako se sedište subjekta privatizacije nalazi na teritoriji AP Vojvodine, 50% sredstava izdvojiće se za finansiranje restrukturiranja i razvoja privrede na teritoriji AP Vojvodine".
Ne znam šta je hteo predlagač. Znam šta se dobija tumačenjem ovog člana. Znači, ako se subjekt privatizacije nalazi u Valjevu, 50% sredstava ostvarenih privatizacijom idu za finansiranje restrukturiranja i razvoja privrede na teritoriji Republike Srbije. Ako se subjekt privatizacije nalazi u Kovačici, 50% ide Vojvodini. (Čedomir Jovanović: A gde je drugih 50%?) Izvinite, gospodine Jovanoviću, pročitajte, 5% samoupravi, pa 5% za restituciju i da vam ne objašnjavam Predlog zakona.
Tih 50% ne ide više za celu Srbiju, ide isključivo za Vojvodinu. Po kom to osnovu, dame i gospodo narodni poslanici? Gde vam je sada ustavni osnov? Kako to dovodite u neravnopravni ustavni osnov teritorije u zavisnosti od toga da li su na severu Dunava ili na jugu?
Mi smo vam predložili amandmanom da se jasno onih 50% predviđenih za budžet podele: 25% odnosno polovina da ide u budžet Vojvodine, a polovina da ide u budžet Srbije. Vi ni to ne prihvatate. Vi sada kažete, ako je subjekt privatizacije na teritoriji Vojvodine, sve pripada Vojvodini.
Šta je to Vojvodina? Region? Država? Da li je ona izvan Srbije? Zašto bi onda Valjevo kada se privatizuje "Krušik" reklo, zašto sve da ide Srbiji, što ne ide okrugu valjevskom, da ga nazovemo tačno Kolubarskom. U čemu je razlika? Šta podstičete? Šta podgrevate ovim? Ili kupujete glasove? Glasove isključivo narodnih poslanika, ali ne građana Vojvodine.
Građani Vojvodine sa zebnjom gledaju kako ih odvajate od Srbije. Misle da im je to lako, ne mislim na one koji će se radovati kada se Vojvodina otcepi. Mislim na većinu. Sve se u državi radi po volji većine, a ne manjine. Zato se drže izbori da se utvrdi šta je većina. Očigledno da je u Srbiji četiri godine predug rok da bi neko utvrdio da je većina.
Očigledno da je popis stanovništva pokazao da se preko 70% građana Vojvodine upisalo kao Srbi, a ne Vojvođani i po bilo kom osnovu drugačije, a na šta imaju pravo; kao Srbi, to vam je znak da žele da budu u Srbiji. Nemojte neravnopravnost da uvodite, neravnopravno da nas razvijate. Vi ćete večeras pokušati i onu drugu tačku dnevnog reda da sprovedete u delo, a gde se određenim gradovima daju sredstva za razvoj infrastrukture. Hoće li biti ostale opštine u Srbiji zadovoljne?

Obećao sam da ću sve ovo da kažem, pa moram da ispunim ono što sam obećao.

Ovde je došlo do povrede Poslovnika zato što nije poštovano dostojanstvo Narodne skupštine. Ne radi se ovde o tome da smo mi ekstremisti, a čak smo svrstani u istu ravan sa ekstremistima tobože na nekoj drugoj strani. Nije tačno da smo mi rekli da je ovo antisrpski član. Mi smo rekli da je ovo antidržavni član, jer Srbi žive i u Vojvodini i izvan Vojvodine. To ne bih mešao za pripadnost narodu ili manjini.
Ovo je antidržavni član, zato što nema tog čoveka u ovoj sali koji će moći da mi objasni - kako to, ako je subjekt privatizacije u Subotici, da će od toga imati koristi stanovnici Vršca, a da neće imati koristi stanovnici Valjeva? To morate da mi objasnite. Ne vredi da koristite ovu govornicu za priče o tome kako vi brinete o posebnostima Vojvodine.
Kakve to posebnosti ima Vojvodina u odnosu na stanovnike Pirota ili Kragujevca? Kada im napravite posebnosti, nemojte posle da se pitate zašto traže državu. Gde su vam ti poslanici? Da li su završili tu skupštinu danas na kojoj donose neke od svojih najvažnijih istorijskih odluka?
Ne možete ovde da zamagljujete stakla tako što odjednom nudite autonomašima 50% sredstava ostvarenih privatizacijom subjekata sa teritorije Vojvodine. Neće ih to zadovoljiti. Otvorili su usta i šta god ubacite u ta usta biće malo. Koristite Ustav, koristite većinu, koristite demokratiju da obezbedite da Srbija bude jedinstvena.
Na ovaj način kako ste počeli, kako doživljavamo ponižavanja da donosite ovde zakone koji upropašćuju Srbiju samo zato što vam treba još šest glasova, na taj način Srbija neće opstati. Ako Srbija ne opstane, eto vama i privatizacija i koncesija. Gotovo je, svesni ste vi toga.

Gospođo, imam još 40 sekundi. Ukazujem kako se sve ovde povređuje Poslovnik. Ne psujem, ne vičem, ne govorim na stranom jeziku, poštujem dostojanstvo Narodne skupštine, a tražim i od vas, gospođo Mićić, da i vi poštujete Poslovnik.

Dame i gospodo narodni poslanici, da se odmah razumemo, SRS se zalaže za privatizaciju, ali je svrstavamo u hirurške intervencije koje se obavljaju pod anastezijom. Ovako naživo, pod totalnom anastezijom, ovako naživo, uz bolne rane koje izazivate građanima Srbije, kako zaposlenima, tako i nezaposlenima, ovako tumarajući i menjajući zakonske odredbe koje se tiču najvažnijih odnosa u društvu, nećemo daleko stići.
Kako da stignemo daleko, kada Vlada očekuje podršku za ovaj predlog zakona od poslanika DOS-a, a od vas 176 na prste bih mogao da nabrojim one koji su bilo kada i bilo šta u životu izgradili. Evo, pozivam sve one koji su bilo kada radili u bilo kom preduzeću da dignu ruku. Ako bude dignuto više od deset ruku, skraćujem diskusiju na tri minuta.
Ostaću za govornicom dovoljno dugo. Evo, da, Toma Panajotović, radi u muzeju i računa da mu je to privreda. Hajde ozbiljno da razgovaramo, pustite to, da vas ne diram u tu temu. Radio sam u rudniku i ponosim se time. (Milka Marinković: Vidi ti se.)
Pa, da vidimo šta to menjate u Zakonu o privatizaciji i protiv čega smo mi? Obrazlažući promenu člana 5. predlagač zakona kaže da se ukazala potreba da precizira operativnu samostalnost Agencije za privatizaciju, a kada pročitate član zakona, saznajete da je sada Agencija ovlašćena da prodaje kapital, odnosno imovinu. Onda, gospodine ministre, a ne znam da se ne bavite utvrđivanjem šta je u skladu sa pravnim poretkom, ali trebalo je da vas saradnici obaveste da je nužno da se promeni i Zakon o agenciji.
Agencija vam nije po zakonu, ona je ovlašćena da prodaje. Ne može da dobije ovlašćenje po Zakonu o privatizaciji, kada u svom izvornom zakonu nije promenjena odredba o tome šta ona sve radi, a sve što radi nema veze sa prodajom. Zato što ste prvobitno, a bili ste u pravu, planirali da onaj ko prodaje može da se nazove vlasnikom. Ovo će biti jedinstven primer da prodaje neko ko nije vlasnik.
U članu 2. postoji odredba da kupac kapitala ne može da bude domaće pravno lice koje posluje većinskim društvenim kapitalom. Sada vas pitam, otkud vam ustavno pravo da takva pravna lica stavljate u neravnopravan položaj sa ostalim oblicima svojine, ako već to pravno lice ima obavezu da se privatizuje. Znači, ne može da posluje po zakonima dok se ne privatizuje. Može. Može i da kupuje.
Zašto se ne bi širilo društveno preduzeće sve do momenta privatizacije. Vi mu zabranjujete da menja sporazume koji se tiču visine zarada. Verovatno ste se opekli na nekim preduzećima koja su privatizovana, i to prihvatam. Ali da mu zabranite da postane još jače, to ne razumem. To je sada samo ustupak onome ko će preduzeće da kupi. Šta ako imamo dobro preduzeće sa društvenim kapitalom, kome se ukaže prilika da kupi još neko preduzeće, pa kada ide u privatizaciju da bude još jače i da bude još bolji partner?
Na član 2. dali smo vam amandman, zato što je praksa pokazala da se rupom koja postoji u zakonu privatizacija obavlja mimo naših želja. Možda je to vaša želja. Građani Srbije su zabrinuti. Predviđamo amandmanom da onaj kupac kapitala ili imovine, domaći ili strani, pravno ili fizičko lice, ako odustane od kupovine obavljene na tenderu ili javnoj aukciji ili ne ispunjava obaveze iz ugovora o prodaji, onda više nikada ne može da se pojavi na tenderu ili na aukciji.
Svedoci smo da neko licitira do basloslovne cifre, rastera sve ostale kupce i pojavi se kroz 15 dana u vidu svastike, tetke, brata, kupi po veoma niskoj ceni istu imovinu i propadne mu samo onaj deo koji je uložio kada je licitirao.
Dalje, zašto član 3? Da li ste nam obrazlagali, gospodine ministre, kada smo pre dve godine imali ovaj predlog zakona pred sobom, da je četiri godine rok u kome mora da se izvrši privatizacija. Imali smo čak i bonuse za preduzeća koja to izvrše brže.
Sada odjednom, od ovog dana produžavate za još četiri godine. To vam je kao kad smo odlagali popis stanovništva, pa može još za dve godine, pa još za dve, pa kada smo odlagali da promet pređe iz Službe platnog prometa u banke, pa odložili za godinu, pa još za godinu. Dokle ćemo mi da budemo zemlja u tranziciji i da za sve ove nevolje koje nam je DOS doneo uvek imate opravdanje - mi smo u tranziciji, nije završena privatizacija.
Pa, kada znaju ljudi da će biti ovakvih izmena i dopuna zakona, vi privatizaciju nikada nećete ni da završite. Odnosno, produžavate rokove dok svi vaši prijatelji ne učestvuju na svim tenderima i aukcijama koje su im interesanatne i dok sve što je za njih zanimljivo ne ode kod njih, a onda će biti - u roku od šest meseci sva ostala privatizacija mora da se završi.
Poznajući vas, većinu od vas, ubeđen sam da je to jedini razlog. I naravno, kada menjate član 1. pa kažete da agencija prodaje, onda morate da menjate i član 41, pa će sada agencija i kupac da sklapaju ugovor o prodaji. Čak ste se ovde usudili da kažete kod državnog kapitala: "U subjektima privatizacije sa većinskim državnim kapitalom zaposleni stiču pravo na akcije bez naknade."
Hoćemo li da privatizujemo Narodnu skupštinu Republike Srbije, hoćemo li zgrade MUP-a da privatizujemo, hoćemo li državnu imovinu da privatizujemo na osnovu Zakona o privatizaciji i da zaposleni koji se tog časa tu nalaze stiču pravo na akcije bez naknade? Jeste, da rasteramo sadašnje milicajce, dovedemo nove, ove što im sada izdajete legitimacije i uniforme, kupite sa ulice, pa da im odmah damo i akcije bez naknade.
Član 13. to je taj državni kapital, nisam znao da ide po tom redu. Zašto ste članom 15. ukinuli sve one beneficije, predviđene osnovnim zakonom za zaposlene, koji brzo izvrše privatizaciju, zašto vam sada nije u interesu da stimulišete brzu privatizaciju preduzeća, tako što će u zavisnosti od roka u kome se privatizacija izvrši radnici imati pravo na različite iznose za godine staža u subjektu privatizacije.
Nekada je to bilo 200 evra, 150 evra, 75 evra, a sada ste sve sveli na 200 evra; zašto vam sada nije u interesu da neko za godinu dana završi privatizaciju, nego u ovom roku od četiri godine; vama je svejedno hoće li to biti u prvoj godini, u drugoj, trećoj ili četvrtoj. Ili, hoćete li da odgovarate ako ono rešenje nije bilo dobro.
Jedno od ta dva rešenja nije bilo dobro: ono u kome su radnici različito stimulisani, u zavisnosti od toga kada se izvrši privatizacija (hoću i drugi termin da iskoristim) ili ne valja ovo sada kada će biti podjednako stimulisani, bez obzira na to da li će još tri godine subjekt privatizacije da ostane u društvenom vlasništvu.
Obrazloženje je bilo izuzetno šturo i nije moglo da nam posluži kao osnov za diskusiju o ovom zakonu. U članu 20. stav 1. tačka 2) ima toliko nejasan drugi stav da, ako ne prihvatite naš amandman, neće se znati koji procenat sredstava se izdvaja za finansiranje restrukturiranja i razvoja privrede na teritoriji AP Vojvodine.
Ako važi tačka 2) i ako kažete da se 50% sredstava izdvaja za finansiranje restrukturiranja i razvoja privrede na teritoriji Republike Srbije, usudio sam se da razumem da vam je želja, ako se subjekat nalazi na teritoriji Vojvodine, da će tih 50% biti podeljeno, ali čitajući ovu odredbu ispada da svih 50% prelazi Vojvodini.
Pa ne može ni tako. Koncesije su pale zato što su neki to hteli, pa im Vlada nije dala. Zato što procenat nije isti, kažete, ako je subjekt na teritoriji Vojvodine ili na ovom delu koji nije Vojvodina. Hajde da razumem to, ali ispada, čitajući drugi stav tačke 2), da će 50% sredstava otići Vojvodini, a to su ukupna sredstva koja idu državi. Znači, nema više Srbiji ništa, sve ide Vojvodini. E, pa nećemo da glasamo za to, izvinite, nemojte da se ljutite. Ko još to bude prihvatio u ovoj skupštini, taj neka odmah potpiše i ustav Vojvodine, koji se trenutno piše, odmah, istovremeno.
Šta dobijamo ovim zakonom, gospodine ministre, i šta smo dobili sprovođenjem dosadašnjeg Zakona o privatizaciji? Mi smo juče slušali, bili prinuđeni, primorani da slušamo polusatnu vakelu gospodina ministra, van teme dnevnog reda. Nije se usudila uopšte gospođa predsednik Skupštine da ga opomene, a sasvim je jasno da govornik može da govori samo o temi koja je na dnevnom redu.
Nama je ministar govorio o restituciji. Je li ona predmet ovog predloga zakona - nije. O tome kako ćete vi da obeštetite bivše vlasnik regulisali ste osnovnim zakonom i to niste menjali Predlogom zakona, a bili smo prinuđeni pola sata da slušamo teoretska razmatranja o tome da li treba ili ne treba. Usuđujem se da kažem ekonomska razmatranja, a tu se radi o čisto pravnim pitanjima.
Kako ćete da obrazložite da posle 50 godina nekome vraćate imovinu i kako ćete mi obrazložiti da ćete Nemcima da vratite imovinu u Vojvodini, i agama i begovima u Srbiji, zaista me interesuje kako ćete to izvesti, pri ovakvoj sirotinji? Koliko vam budžeta treba da to izvršite, ako ne budu zadovoljni procentom koji od privatizacije ostaje isključivo za to, a protiv toga sam bio i kada ste doneli Zakon o privatizaciji.
Sada se nakupilo 100 i nešto miliona evra, podelite to sirotinji, podelite za dečije dodatke, za razne socijalne naknade. Nema vlasnika preduzeća koje nije u njegovim rukama 50 godina, pa to i vi ministre znate, izbačene su parne mašine iz tih preduzeća odonda, ako ništa drugo.
A ne to - pravda se da imaju gubitke, pa će da natovarimo naslednicima bivših vlasnika gubitke na leđa. Auh, pa ne bi oni tražili tu imovinu da "Branko Krsmanović" ima gubitke koji njemu nešto, kao, pa mnogo znače. Razmislite malo, ministre, iako ste vi jednu granu svoje delatnosti potpuno zapostavili.
Podsećam vas da ste vi ministar privrede i privatizacije, potpuno ste se posvetili privatizaciji i u tome privilegovanim kupcima. To je očigledno, o tome i ove novine koje se ne usuđuju da govore protiv vas, već bruje.
Uzalud se upinjete da razne komisije dokazuju kako sve radite po zakonu. Očigledno je da ne radite po zakonu i očigledno je, gospodine ministre, da su se mnogi upleli u ove naše afere. Šećerane su omče oko vrata, mislim Vladi Republike Srbije, a ne bilo kom ministru pojedinačno.
Vi vrlo dobro znate šta znače procenjivati šećeranu pre dve ili tri godine, kada su cene bile limitirane, kada su pojedinci iz političkog vrha terali direktore šećerana da dele šećer besplatno u kampanji; ili procenjivati šećeranu sada, kada ima tržišnu cenu i kada sve posluju pozitivno. I kad neko kupi šećeranu za nekoliko evra, i kad ima obavezu da uloži možda 5 miliona evra, a u njoj ima zaliha u vrednosti od 20 ili 30 miliona evra, postavlja se pitanje ko tu krade i od koga krade.
Što se tiče našeg stava prema privatizaciji, zaista mi je žao što već tri zakonska projekta o privatizaciji društvene imovine, uz svu želju srpskih radikala da za čestitu, brzu, efikasnu privatizaciju glasamo, nikako ne mogu da dobiju naš glas u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
I, sada se žalite na pojedine direktore. To je bio oduvek problem sa direktorima društvenih preduzeća. Oni su bili izvor moći. U njihovim rukama je bio novac. Oni su odlučivali ko će da radi, ko neće. Pojedinim zakonima im je dato neograničeno pravo u ruke, sad nisu morali da uđu u postupak privatizacije. A vi sad kažete da oštete subjekt privatizacije ogromnim platama u poslednjih nekoliko meseci ili na neki drugi način. Odlaze firme skoro besplatno, pa se onda ustanovi da imaju kuću na Dedinju, da imaju lokal u Knez Mihailovoj ulici i da je to u stvari bio razlog da se neki subjekt privatizuje.
Prete telefonom ljudima koji žele da učestvuju na tenderima i na aukcijama, otvoreno, ljudi čija se imena pominju u novinama, koji pripadaju mafiji, a vezuju ih za Vladu Srbije. Zato vam učestvuju samo privilegovani, samo prijatelji i zato učestvuju samo oni koji će dati vrlo malo para.
Čitam u stranoj štampi da se ministar industrije Nemačke ili neke pokrajine Nemačke žali i sprema da napiše krivičnu prijavu protiv Zorana Đinđića jer ga je obmanuo oko privatizacije Sartida. Ko napiše protiv Đinđića, on prvo mora protiv Vlahovića, jer sve Đinđićeve poteze određuje Aleksandar Vlahović.
Ministre, imali ste priliku da ostanete upamćeni kao ministar koji je pokrenuo srpsku privredu, oslobodio nas balasta društvene svojine. Tu priliku, uz obilje reči kojima se služite kada nam ovde izlažete i objašnjavate svoje greške, niste iskoristili. Institut je jedno, a život i vođenje države Srbije je nešto sasvim drugo.

Moram da vas upozorim, gospođo Mićić, da ste povredili Poslovnik kad je predhotnik, Stevan Kesejić, bio za govornicom. Iznosili ste detalje iz njegovog privatnog života, što vam je zabranjeno Poslovnikom. Imam mnogo toga da prigovorim i vašem vaspitanju, i stanju vašeg duha, i stanju vašeg mozga, pa ne prigovaram zato što ću da povredim Poslovnik.