Dame i gospodo narodni poslanici, srpska javnost bi trebalo da zna da ste danas odbili predloge Srpske radikalne stranke za uvršćivanje određenih tačaka u dnevni red po hitnom postupku, da smo vam dobronamerno predložili da rešimo pitanje sanacije štete na Hilandaru, da smo vam dobronamerno predložili rešenje već poznato u našoj praksi o upotrebi grba i himne. Možda znate, možda ne znate, već 12 godina ...
(Predsednik: Gospodine Nikoliću, molim vas, teme se držite.)
... na osnovu takvog rešenja mi koristimo zastavu bez petokrake, a evo, zakone o taksama, zakone o sudovima, ono što vi predlažete to dobija preporuku Narodne skupštine da o tome može da se raspravlja po hitnom postupku. Ponavljate grešku koju su ponavljali svi pre vas.
Jedino je važno ono što vi predložite! Ne vi - 125 poslanika, nego nekolicina od vas, a vi ostali pratite ono što radi nekolicina i kada doživite sudbinu koju je doživela svaka vlast pre vas, ta nekolicina ostane na vrhu, a mnogi od vas potonu! Ja sam vam svedok za to, bezmalo nijednog poslanika u Skupštini ne poznajem, a sve vreme sam narodni poslanik. Izgleda da se uvek nađe neko nov ko dozvoljava da bude prevaren. Ovo mi liči na "hod puža koji ide unazad".
Ja se dobro sećam 2001. godine, kada su predloženi zakoni kojima ste rekli da će biti izvršena reforma pravosuđa. Predložila ih je DSS, a ostale stranke su morale da prihvate taj predlog, jer se radilo o opstanku Vlade. O tome smo govorili na sednici na kojoj se raspravljalo o ovim zakonima i rekli smo - "vi morate da prihvatite ove predloge DSS zato što će vam odbiti da glasaju za nešto što je možda za vas važno".
Ovo je jedan od tih koalicionih zakona, za koji je tadašnja većina u Skupštini znala da ne mogu da budu primenjeni.
Reforma pravosudnog sistema, - ono što je funkcionisalo u Srbiji, zamenjeno je onim što ne funkcioniše, što nije ni uspostavljano.
Dve i po godine je prošlo otkako smo dobili ove zakone koje danas kao menjate! Dve i po godine je prošlo i još tri godine tražite da prođe! Za sve to vreme pravosudni sistem je onaj koji ste nabrzinu promenili 2001. godine. Onaj što nije valjao, pa ako nije valjao odakle vam moralno pravo da bude u Srbiji još pet i po godina! Ma, biće ko zna koliko dugo! Ono što ne valja - to se menja odmah, ono što se menja - počinje da živi.
Ali, nešto što kažete da nije valjalo vi menjate, ali da nikada ne stupi na snagu. Mi sada imamo zakone koji se ne primenjuju. Da li je to reforma pravosuđa?
Ja sada čujem ovde da će za ove tri godine da se ustanovi, da li je to pravo rešenje. Kako da se ustanovi, kada tri godine treba da se konstituiše? Šta ako na kraju treće godine, na izmaku treće godine, tek budu konstituisani sudovi? Pa, treba vam bar godinu-dve da vidite kako oni rade, da biste znali da li je to rešenje održivo ili nije.
Ne valja ovo što radite. Ne valja! Zašto ne priznate da ono što sada funkcioniše može i da nastavi da funkcioniše.
Čija je ovo ideja bila? Neka izađe pobornik te ideje, taj koji je nagovorio Narodnu skupštinu da usvoji zakone koji dve i po godine nisu primenjeni. Jedan kraći, a to je ovaj o nadležnostima državnih organa, on je kasnije donet, ali ova dva su doneta 2001. godine u vreme euforije DOS-a.
Šta se sada ispostavlja? Nisu sudije bile krive, tada je rečeno; nisu sudije bile krive, nego ne valjaju nam zakoni. Ne valja nam uređenje sudova. Šta će nam opštinski, okružni sudovi, šta će nam privredni i viši privredni - mi ćemo sada kasacioni, pa ćemo ovaj, pa onaj, lepe reči. Čak smo imali i magistrate za prekršaje. Čudi me da ni to niste sada predložili? To se negde izgubi ove godine ili prošle, taj Pedlog zakona o magistratima za prekršaje, on se izgubi! Da li zbog Magistrata u kome se nalazi SRS ili već koji je razlog bio, ne znam?
Znači, Srbija funkcioniše po sistemu po kome je funkcionisala do dolaska DOS-a na vlast. A DOS priča - pravosuđe! A DOS priča da je promenio, reformisao pravosuđe. Samo mu treba još tri godine od dana današnjeg ili, recimo, od 1. januara, treba mu još tri godine da ustanovi te sudove!
Ima vas ovde ozbiljnih pravnika, ima vas koji ste došli iz pravosuđa, da li kao advokati ili kao sudije, - na šta vam ovo liči, dame i gospodo narodni poslanici? Reforma pravosuđa biće za tri godine izvršena, a SRJ ste razbili za mesec dana i doneli "Ustavnu povelju" i "Beogradski sporazum" i napravili nam novu državu za mesec dana!
Opštinski sud ne možete da ukinete za šest godina. Eto, to je ono što nam danas nudite. Ništa drugo i ne očekujem od vas. Ne očekujem nikakvu ozbiljnost. Ovo ne liči ni na šta!
Koliko dana postoji Vlada? Zar nije postojao neki ozbiljan dnevni red za ovu sednicu Narodne skupštine? Ovo ćemo proći za sat vremena. Narodna skupština ne radi ništa!
Da li Vlada nešto radi? Ako Vlada radi, to treba da bude u Narodnoj skupštini, a ne u zgradi Vlade, a ne u uredbama Vlade Republike Srbije, ne u policiji!
Neka svako radi svoj posao, ali mi narodni poslanici otkako ste izabrali Vladu nemamo šta da radimo. Nemamo nijedan predlog zakona, dame i gospodo narodni poslanici!
Svi ministri govore o velikim poslovima koje obavljaju, ogromnim poslovima, a niko nam ne dostavi nijedan predlog zakona u Narodnu skupštinu. Dobili smo valjda obaveštenje da su povučeni svi predlozi zakona koje je podnela prethodna Vlada - s tim se slažem. Naravno, i oni koje su poslanici podneli, koji nisu više poslanici.
Ali, ovde mora ozbiljno da se radi. Imaćemo predsedničke izbore. Mi vam nudimo da održimo zajedno i lokalne izbore, a vi bežite od toga. Zašto? Da bi bilo još skuplje.
Zašto ne uđemo u izmene ili u donošenje celog zakona o lokalnoj samoupravi, da stignemo do roka koji je zamislio predsednik Skupštine kada će da raspiše predsedničke izbore? Može mu se. Opet, čini mi se da je malo bolje. Bivši predsednik šest meseci je razmišljao, ovaj 60 dana, a treći će možda i za mesec dana da se reši da raspiše izbore. Svako ima neko svoje mišljenje.
Ali, Skupština mora da radi. Meni je već 13 godina u Skupštini tema Narodna skupština. Ja se time bavim. Mene interesuje 250 narodnih poslanika, čiji je posao da donose zakone, ali zakone po kojima će Srbija da se vlada.Ovo nisu zakoni po kojima se Srbija vlada. Ja čak mislim da je trebalo ovde utvrđivati i retroaktivnost.
Mi sada produžavamo rok koji je istekao pre tri-četiri meseca. Kako je to moguće? Kako je to moguće bez još nekog člana zakona? Samo konstatujemo da se zakasnilo i sada mi produžavamo rok. Mi možemo danas da produžimo rok, a ne od pre tri-četiri meseca, ako hoćemo da donosimo zakone na način predviđen Ustavom i zakonom. Mi ne možemo da utičemo na donošenje ovih zakona. Obrazloženje je šturo i jasno.
Mora ovako da bude, ali, prečesto se mi u Srbiji suočavamo sa tim obrazloženjem, kada neki posao vodimo i kada ga ne dovedemo do kraja, kada nam u tom poslu propadaju šanse, nade, ambicije, kada nas neko dovede pred zid on nam kaže – a šta u ovom času možemo bolje da uradimo? Kada dođe do toga, onda zaista više ništa ne može bolje, osim produženja ovih zakona, čini se da ništa bolje ne može da se uradi, a može - mogu da se stave van snage.
Mogu da se stave van snage, funkcioniše ono što svakako funkcioniše, a vi pišete zakon koji ćete valjda jednog dana da primenite. Nego, vi nećete da stavite van snage koji ste vi predložili. To je taj inat koji će daleko da nas odvede. Daleko, ali u negativnom smislu. Zašto? Imali ste dobru nameru, posle toga ste se posvađali, Vlada sprovodila ono što ste vi predložili - nije htela da sprovede.
Sada imate svoju Vladu, predložite toj Vladi ono što će hteti da sprovede. Ali, pravosuđe je škakljiva tema, vidite i sami.