Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi Predlog zakona koji ima oznaku hitnosti i koji zadire u deo Zakona o izboru narodnih poslanika, a ne vidim razloge za hitnost zato što već čujem od nekih predstavnika koalicije koja će da vlada da treba temeljno promeniti Zakon o izboru narodnih poslanika. Da je u izgledu raspisivanje izbora za narodne poslanike mogao bih da shvatim, ali očigledno da nije. Onda me interesuje šta ćemo dobiti izmenama, zadiranjem samo u neke odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika?
Mi smo, odmah da kažem, podneli amandmane na Predlog ovog zakona i mislimo da prihvatanjem naših amandmana zakon može da bude prihvaćen i u Narodnoj skupštini. Bude li prihvaćen bez amandmana, ostaće nedorečen i štur, a to ćemo dokazati raspravom i odbranom svojih amandmana.
Želim da se u raspravi u načelu osvrnem na tri teme kroz tri člana zakona, a u stvari radi se o tri teme o kojima se zakon ovde posebno izjašnjava.
U članu 4. predlagač zakona uvodi dve novine: da svaki građanin može za svakog građanina da podnese zahtev za upis ili brisanje iz biračkog spiska, i da podnosilac izborne liste od proglašenja izborne liste ima pravo na uvid i na podnošenje zahteva za izmenu biračkog spiska. Gde nas to vodi, ako se zna da je upis u birački spisak poveren posao koji radi lokalna samouprava, da on interesuje lokalnu samoupravu i građane?
Dakle, o tome da li je građanin NN upisan u birački spisak brine lokalna samouprava koja je dužna da ga upiše ili ispiše i građanin NN koji je zainteresovan. Zašto bi samo podnosioci izbornih lista proveravali upis u spisak birača? Zašto ne bi CeSID? Zašto ne bi nevladine organizacije? Zašto ne bi Savet Evrope vršio izmene i upis birača u spiskove? Mnogo je šturo ovo. Ili samo svaki građanin. Zašto ne bi sada mogli građani iz inostranstva da dobijaju biračke spiskove, pa i oni pojedine građane da prijave koji su upisani ili koji nisu upisani?
Bolje je da prihvatite amandman Srpske radikalne stranke da građanin proverava svoj upis i da podnosilac izborne liste ne može da podnosi zahteve za izmenu biračkog spiska. To je potpuno čist posao. Pojedinačni upis u birački spisak je stvar pojedinca, nije stvar prijavljivanja od strane komšija, rodbine.
To je jedan ozbiljan posao. Šta ako vam se 100.000 ljudi obrati sa zahtevom da nekoga, da sto, dvesta ili 500.000 ljudi izbrišete iz spiska? Ko će to sve da proverava? Kada će to moći? Ovo je tehničko pitanje koje mene previše i ne zanima, to će interesovati naše pravnike koji se susreću sa vama na sednicama RIK-a, na kojima bi, mislim, pravnici trebalo dobro da sarađuju, zato što je to čisto pravna materija, i mislim da dobro sarađuju, bez obzira na to iz koje su političke stranke. Od 5. oktobra mislim da se članovi RIK-a teško usuđuju da pogaze zakon, a mislim da je to dobro.
Idemo na član 11. koji je novina, a predstavlja realizaciju obećanja koje je DSS davala u predizbornoj kampanji u svojim kontaktima sa predstavnicima naših građana koji žive i rade u inostranstvu, a to je da će konačno biti omogućeno našim građanima da glasaju u inostranstvu. To lepo zvuči, napiše se, o tome se govori, a već sada znate i ovde iznosite za govornicom da će teško biti da ta odredba bude primenjena za izbore.
Ovaj zakon, ova odredba se primenjuje shodno na izbor za predsednika Republike, i to vrlo dobro znate. Izbori za predsednika Republike će biti jako brzo. Hoće li biti konstituisan savet ministara Srbije i Crne Gore, šta ako vam ministar za inostrane poslove bude iz Crne Gore? Šta će, recimo, biti u Moskvi u kojoj je ambasador koji je, istina, otišao službenim avionom pre 15 dana da bude ambasador, ali je pred polazak izjavio da ne priznaje Srbiju i Crnu Goru za državu? Hoće li on vama da organizuje izbore u ambasadi u Moskvi? A kolika je Rusija i koliko vremenskih zona prelazite u Rusiji s kraja istoka na kraj zapada, na koliko mesta će biti organizovani izbori na teritoriji Rusije?
Kažete da bi na svakom biračkom mestu, u tim diplomatsko-konzularnim predstavništvima, po pravilu izbore trebalo da obavlja pravnik zaposlen u tom diplomatsko-konzularnom predstavništvu. Najpre, koliko pravnika imamo zaposlenih u ambasadama i konzulatima, a drugo, koliko uopšte ljudi imamo zaposlenih, recimo, u Australiji? Ako ih ima 20, mogu li oni da sprovedu izbore na teritoriji cele Australije ili će izbori biti samo u Sidneju, Melburnu, a onaj će da putuje 2000 km da bi došao na izbore u toj zemlji u kojoj se nalazi.
Pokušali smo da vam pokažemo da želimo da se ovaj zakon sprovede, ali da nam niko ne ukrade nijedan glas. I sada vam tvrdim, ovim zakonom niste omogućili našim građanima koji se nalaze u inostranstvu da glasaju, niste. Postoji mogućnost, ali on će negde u zemlji u kojoj se nalazi preći duži put, nego ljudi iz polovine Evrope koji bi došli u Beograd da glasaju. Niste im omogućili da glasaju. Neka bude da jeste. Hoćemo kontrolu na biračkim mestima. Ne vredi tu opšta odredba. Na svakom biračkom mestu podnosioci liste imaju pravo kontrole.
Šta će biti ako mi odredimo Petra Petrovića da kontroliše izbore u Bonu, a Nemačka odbije da mu izda vizu? Hoćete li održati izbore bez kontrolora SRS-a? Ko bi vam ih onda priznao? Ako već ljudi dođu u Bon da glasaju, kako ćete da obrazložite svoj stav da nema izbora, jer nije stigao jedan radikal? Na poslednjim parlamentarnim izborima imali smo po 15-16 članova biračkih odbora u proširenom sastavu uz biračku kutiju. Pričali ste nekoliko dana ovde o troškovima, koliko će da košta 15-16 članova biračkih odbora na svakom mestu u svetu na kome se bude glasalo, a svi će slati svoje aktiviste iz Srbije.
Dalje, kažete da im omogućavate da glasaju. Biračko pravo je aktivno i pasivno. Mogu li da se kandiduju naši građani koji žive u inostranstvu? Ne mogu. Niste predvideli odredbu da sakupi potpise u zemlji u kojoj se nalazi, ko će tamo da mu overi potpise. Nego, da bi se kandidovao, mora da dođe u Srbiju da skuplja potpise i da mu opštinski sudovi overavaju potpise. Polovinu biračkog prava ste mu odmah, u startu, odbili, a onu polovinu mu samo deklarativno ispunjavate.
Odredbe na kojima bih da se zadržim su odredbe člana 12, jer bih želeo da ne ostanu nikakve nedoumice i zato što ovde predstavljate da vam je baš u interesu da zaštitite pravo manjina. Ova rasprava će biti zanimljiva zato što bi možda moglo da vam padne na pamet da nekoga optužite da ne želi da zaštiti prava manjina samo zato što je protiv ovakvog rešenja u izbornom zakonu.
Član 12. dodaje dva stava u članu 81. i oni glase: "Političke stranke nacionalnih manjina...."
(Predsednik: Vreme.)
Da, ja bih i drugi deo.
.... "Političke stranke nacionalnih manjina i koalicije političkih stranaka nacionalnih manjina učestvuju u raspodeli mandata i kada su dobile manje od 5% glasova od ukupnog broja birača koji su glasali."
Ovde je predstavnik predlagača poslaničke grupe koja je predložila zakon rekao da je to u skladu sa Ustavnom poveljom Srbije i Crne Gore. Zna da uporište u Ustavu Srbije nema i hajde sada kada nam treba Ustavna povelja da se vezujemo za odredbe iz Ustavne povelje. Nijedan korak niste mrdnuli realizujući Ustavnu povelju, nijedan korak niste napravili da uspostavite bilo kakve odnose između Srbije i Crne Gore. Sada kada treba izbore u Srbiji održati, sada imamo Ustavnu povelju, koju, valjda, treba direktno primeniti. Zašto niste u rokovima koje je Ustavna povelja predvidela prilagodili Ustav Srbije Ustavnoj povelji, nego nas upućujete da nešto iz Ustava Srbije ne mora da bude poštovano, jer je, tobož, Ustavna povelja to predvidela na drugi način. Ko vam još poštuje tu Ustavnu povelju? Kako se zove ta država u kojoj pozivate na bilo kakvu važnost Ustavne povelje?
Želeo bih da pokušam da vas upoznam sa članovima Ustava koje direktno povređujete ovakvom odredbom.
Član 1: "Republika Srbija je demokratska država svih građana koji u njoj žive, zasnovana na slobodama i pravima čoveka i građanina, na vladavini prava i na socijalnoj pravdi."
Republika Srbija je demokratska država svih građana koji u njoj žive.
Član 11: "Slobode i prava čoveka i građanina ograničeni su samo jednakim slobodama i pravima drugih, i kada je to Ustavom utvrđeno."
Vi ćete sada određenoj grupi građana dati veća prava od drugih. Morate da poštujete građane i njihovo pravo da imaju potpuno ista prava. Ne postoji pozitivna diskriminacija. Vi stariji znate, posle rata, kada smo kupovali hleb, pa kupite pola hleba i prodavac iseče otprilike na polovinu, ako ste dobili malo više, pa ste pozitivno diskriminisani, sledeći kupac je dobio manje. On ima ispod 500 grama. Nikada ne možete da nekog pozitivno diskriminišete, a da se neko zbog toga ne oseti povređenim. Nijedno pravo koje nije omogućeno svim građanima Srbije nije pravo koje treba primeniti, ili ja možda ne poznajem dovoljno demokratiju, a nazivate me svakako ovde, i ultranacionalistom i fašistom se neki usuđuju da me nazovu.
Član 13: "Građani su jednaki u pravima i dužnostima ..." pa da vam ne čitam dalje o zaštiti, ali su jednaki u pravima i dužnostima. Da biraš i da budeš biran, to je tvoje pravo i tu moraju da budu svi jednaki.
Član 42: "Građanin koji je navršio 18 godina života ima pravo da bira i da bude biran u Narodnu skupštinu ...". «Izbori su neposredni, biračko pravo je opšte i jednako, a glasanje je tajno.» Opšte i jednako biračko pravo, i ne gleda ti niko u ličnu kartu kako ti je prezime i hoće li tvoj predstavnik sa 2% glasova da uđe u parlament, a onaj sledeći kad pokaže ličnu kartu, njemu kažete - tvoj mora da osvoji 5% glasova da bi ušao u parlament.
Član 49: "Građaninu se jamči sloboda izražavanja nacionalne pripadnosti i kulture i sloboda upotrebe svog jezika i pisma. Građanin nije dužan da se izjašnjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti".
Ovo su prava koja je Ustav predvideo 1990. godine. Šta kaže predlagač zakona? Republička izborna komisija će pri proglašenju izborne liste, na predlog podnosioca izborne liste, odlučiti o položaju političke stranke nacionalne manjine, odnosno koalicije političkih stranaka nacionalnih manjina. Sada, kad politička stranka dostavi listu, mora da dostavi i statut Republičkoj izbornoj komisiji, a Republička izborna komisija će da traži odredbu u statutu po kojoj ta politička stranka zastupa prava nacionalnih manjina.
Da li ima ijedne političke stranke ovde koja neće zastupati prava nacionalnih manjina? Da li ima ovde ijedne političke stranke koja nema člana pripadnika nacionalne manjine, aktivistu, funkcionera? Da li ćemo sada morati da izbrišemo pravo pripadnika nacionalnih manjina da budu članovi političkih stranaka koje su srpske? A, da li će onda biti više pripadnika manjina u Skupštini Srbije zato što imaju pravo da po osnovu ukinutog cenzusa ili prirodnog cenzusa, kako ga nazivate, budu birani brže nego pripadnici nacionalnih manjina koji se nalaze na listama srpskih političkih stranaka?
Gospodin Stefan Zankov se nalazio na listi koja je morala da ispuni 5% osvojenih glasova da bi postao poslanik u Skupštini Srbije. Da li će njegov komšija postati poslanik sa jednim procentom glasova, samo zato što je u drugoj političkoj stranci? Obojica pripadaju istom narodu. Da li je to getoizacija? Da li to mi teramo pripadnike nacionalnih manjina da se udružuju u svoje političke stranke? Šta ako on hoće da bude sa velikom političkom strankom, ako je u njenom programu, u njenom delovanju, u njenom statutu potpuno našao sebe? Šta će mu sad reći komšije - što se ti kandiduješ, da radikali dobiju više glasova, da naša bugarska stranka ne prođe na izborima?
Vi otvarate ovde Pandorinu kutiju, sa jednim članom hoćete da rešite pitanje da li su ušle nacionalne manjine u parlament ili nisu. To se rešava na drugi način. Uradite ono što smo uradili mi radikali. Pozovite Jožefa Kasu, Rasima Ljajića i Sulejmana Ugljanina i sve ostale predstavnike manjina koje imaju političke stranke i neka se kandiduju sa vama na listama.
Mi smo to učinili javno, učinićemo to još jednom. Izvolite sa nama na listu, proći ćete sigurno. Dogovorićemo, po broju birača, koliko poslanika imate. Čim se završe izbori, formirajte svoju poslaničku grupu. Ušli ste kao stranka manjine u Skupštinu. Uopšte me nije sramota da uđu uz snagu SRS, a ne ovako. Hajde da ih žigošemo, da svaki birač dobije žig, onaj glasa za listu kojoj je dovoljno 1%, a onaj glasa za listu kojoj je dovoljno 5%. To su homogene sredine. U osam opština na severu Vojvodine su u većini Mađari. Osetiće da im na ovaj način smetaju srpske stranke, a do juče je bio ponos da budu članovi stranaka koje nisu stranke manjina.
Ovde se političke stranke hvale pripadnicima manjina koji su poslanici. Treba da se hvale i to treba da se neguje, a ne da se razgrađuje. Navlačite mržnju ostalih pripadnika te manjine na njih, zašto nije sa njima. Zašto da bude sa njima? Da li Ustav kaže da moraju da pripadaju strankama nacionalnih manjina, da moraju njihov program da zastupaju? Ako mu se ne sviđa program, on mora da osnuje stranku manjine, da je prijavi, da ide na izbore, da bi mogao nešto da uradi.
Najlakše je obećavati, najlakše je praviti se, licemerstvo je poznato, praviti se - evo, rešio sam problem. Niste rešili probleme. Ovde je mogao da se postigne nacionalni konsenzus, da nam ne bi niko ništa prigovarao. Što ste vi potrčali? Žalili su se Jožef Kasa, Rasim Ljajić da nisu ušli u parlament. Sad, čim nisu ušli u parlament, kažu da su ugrožena prava manjina. Jedan je potpredsednik Republičke vlade, drugi član Saveta ministara Srbije i Crne Gore i kaže da su ugrožena prava manjina. Čim on više nije na funkciji, ugrožena su prava manjina. Tri godine je sve bilo u redu, svi izbori do sada su bili u redu, jer je ulazio Jožef Kasa u parlament i bio je uvek privilegovan od strane onih koji su na vlasti.
Vi znate, kada smo mi kao opozicija ovde napadali Jožefa Kasu, branila ga je SPS. Kada smo ga napadali kao člana DOS-a, branio ga je DOS. Uvek ste računali - veliko biračko telo, doneli su nam glasove, doneli su nam poslanike. Nemam ništa protiv toga da svaka politička ideja bude zastupljena u parlamentu, ako može da osvoji određeni broj glasova.
Šta može da uradi SRS? Ono što smo uradili amandmanom - spuštamo opšti cenzus na 3%. Ne možete sad reći da je bilo ko diskriminisan. Dve stranke nacionalnih manjina mogu automatski da uđu u parlament, da naprave koaliciju. Mi nismo rekli, kao što postoji uporedno u drugim državama, za političku stranku 3%, za koaliciju 6%. Da vidimo kako bi to onda izgledalo. Ne, mi smo rekli svaka lista 3%, pa neka bude 10 stranaka na listi, neka bude jedna, neka budu dve ili tri. Ući će pripadnici manjina. Vi pravite ustupak njihovim političkim strankama. Ustupak je da ih zovemo u koaliciju, a ne da im obaramo cenzus, zato što je to nešto što u Srbiji ne može da bude prihvaćeno.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. Ne može glasač koji glasa za SRS, da vas ostale ne prozivam, da strepi da li je prešla 3%, a glasač koji glasa za neku drugu političku stranku da strepi da li je prešla 1%; ili 5% za radikale, a 1% za ostale. Ne može, mi smo ravnopravni. Ravnopravnost podrazumeva da nekad stisnete petlju i da kažete - ukaži mi na deo Okvirne konvencije o pravima manjina koji Srbija nije ispunila. Pozivam tog velikog borca za prava manjina da mi pokaže gde nismo nadmašili Okvirnu konvenciju, a ne samo gde joj se nismo primakli.

Javnosti radi, da vas obavestim da nisam zadužio mladog gospodina da promoviše našu pobedu. Ovo je on na svoju ruku. Ali, moraćete vi još malo vode da popijete i knjiga da pročitate da biste mogli da govorite o onome za šta nemate argumenata. Dešavalo se i meni da moram da ponekad branim javno nešto za šta nemam argumenata, pa sam to činio mnogo ubedljivije.
Evo, samo da se osvrnemo na glasanje u diplomatsko-konzularnim predstavništvima. Sve vreme, izuzev godinu i po dana, bili smo u opoziciji i sve vreme sam se čudio zašto Slobodan Milošević ne donese ovakav predlog zakona. Mogao je, samo što je tada bio jak pa je smatrao da mu ti glasovi uopšte nisu potrebni.
Sve vreme ste vi insistirali na tome da se glasa u inostranstvu, da se glasa u inostranstvu. Da je donet taj zakon, džakovima bi socijalisti dobili glasove iz inostranstva na ovaj način, da vlast kontroliše regularnost održanih izbora u inostranstvu.
Zbog toga, kada je postojala ideja, dok smo mi bili u Vladi, da se to uradi za izbore 2000. godine Vojislav Šešelj je rekao ne može. Jeste li spremni da obezbedite opoziciji da čuva biračke kutije? Nismo. Nećemo omogućiti da se glasa u inostranstvu. I tu je bila saglasnost SPS-a.
Pogledajte šta sam ja sada čuo – pošto imate glasanje u celom svetu, vi odredite te svoje birače tamo u svetu da vam oni čuvaju biračke kutije, mi nećemo odavde slati, mi ćemo da obezbedimo kontrolu izbora. Pa, vi ste vlast. Mene uopšte ne interesuje hoćete li vi da obezbedite kontrolu izbora. Hoćete, možete. Nećete, ne morate.
Tražim da mi imamo pravo na kontrolu izbora. U tome je razlika. I nećemo da angažujemo ljude koji tamo žive. Hoćemo koga mi hoćemo. Hoćemo odavde da šaljemo proverene ljude, koji su se tukli još na Kosovu i Metohiji sa srpskom policijom da bi obezbedili regularnost glasanja. Takve mi hoćemo.
(Komentar iz sale se ne čuje.)
Izađi ovde pa to reci, nemoj da dobacuješ iz kokošinjca.
Dakle, ili će biti omogućeno podnosiocima izbornih lista da odrede člana biračkog odbora po imenu i prezimenu, sa adresom bilo gde u svetu, jer se i glasa bilo gde u svetu, ili tu, na tom biračkom mestu neće biti izbora. Ako neće biti izbora, zašto to predviđate? Zašto ne napravite zakon da predvidimo da će tu biti izbora? Zašto u diplomatsko-konzularnim predstavništvima? Hajde neka nam Nemačka otvori sva svoja biračka mesta. Vi ste to omogućavali kada se glasalo u Hrvatskoj. Otvarali ste biračka mesta. Mnogo biračkih mesta u Srbiji je otvarano kada su bili izbori u Hrvatskoj. Hrvatska nije glasala samo u ambasadi u Beogradu, nego na svim mestima. Vi to zaboravljate.
Mi smo za pravičnost. Neka pobedi onaj ko bude imao najviše glasova tog dana, ali da niko ne izađe sa sumnjom da li je to prebrojano ili nije. Kada prebrojimo, ko pobedi neka se raduje, ko izgubi neka se sprema za nove izbore, jer izbora će biti dok postoji Srbija. Izbora će biti i posle nas. Izbora je bilo i pre nas. Samo se političari pamte po tome ...
(Predsednik: Vreme.)
... kako su se ponašali kada su bili u opoziciji, kako su se ponašali kada su bili na vlasti i kako su sprovodili izbore?
Da vas podsetim, u Srbiji se još priča o suparnicima radikala, dvoglascima, žao mi je što Radoš nije tu. Tada je vlast rekla – prvi radikali, ne može; ko je drugi? Ima dva glasa. Nema veze, on je poslanik. To su poslanici dvoglasci. Tako ste vi sad ovde postali pozicija. Bez malo pozicija, dvoglasci, razmišljajte vi o tome.

Kamo sreće da je narodni poslanik koji se ovako okrenuo prema srpskim radikalima bio ovako glasan kada su ga Srbi zvali na izbore na Kosovu i Metohiji, kada ga je Vojislav Koštunica zvao da izađe na izbore na Kosovu i Metohiji, kamo sreće da je bio ovako jak i glasan i da se usprotivio svojoj političkoj stranci, nego je lep mandat.
Prvo, nikoga nisam uvredio. Prihvatam da sam uvredio onoga kome se obratim u direktnom govoru sa govornice. Ono nepostojeće lice koje nema pravo da mi dobacuje, a dobacuje, nema pravo da se oseća uvređenim sa moje strane. To zna predsednik Skupštine, zato nisam dobio ni opomenu. Vama nije bilo tog časa ni mesto da vi meni dobacujete. Ja sam ovde dobio reč, a vi nemate hrabrosti da tražite reč, nego dobacujete iz sale.
Nešto ste ljuti na SRS i na tu vladu u koju smo mi ušli. Zbog tog ulaska u tu vladu neki ljudi se nalaze u Hagu, jer cilj rada te vlade je bio da odbranimo Kosovo i Metohiju. Trebalo bi ovde da lupate šamare velikoj većini narodnih poslanika koji tada o vama uopšte nisu brinuli, a ne da prozivate srpske radikale, od kojih je jedan narodni poslanik za vreme tog rata poginuo, a to vama na sramotu. Zato, kada ste tako hrabri kada udarate na stranku koja je osvojila 74 posto biračkog tela Srba na Kosovu i Metohiji, podržite našu inicijativu da se ovde raspravlja o jednoj rezoluciji o Kosovu i Metohiji, da se mi ovde ne prepiremo.
Zaista predstavljam veliku poslaničku grupu i ne mogu da gubim vreme na vas koji izlazite iz sale da o tome sa nama raspravljate.
Ako brinete o Kosovu i Metohiji, hajde da zaustavimo odlazak Kosova i Metohije iz Srbije, ako brinete, hajde sprečite Nebojšu Čovića da nastavi dalje da ga prodaje. Ne brinete vi ništa, vama treba poslaničko mesto i malo aplauza samo.

Zaista me čudi, gospodine predsedniče, da niste čuli poslanika koji je potpuno uvredljivo govorio o Administrativnom odboru, iako je njegov član. Zato dopunjujem zahtev gospodina Vučića. Želim da se Administrativni odbor izjasni o tome da je gospodin Cvetković povredio član 75. stavove 1. i 2. Poslovnika Narodne skupštine, zato što ste i vi konstatovali da to što nije izneo mišljenje Administrativnog odbora ovde ne vređa dostojanstvo Narodne skupštine. Mislim da vređa.
Ako Administrativni odbor utvrdi da je gospodin Cvetković išao mimo ovlašćenja iz člana 75, da nije ovde podneo izveštaj Odbora, nego da je iznosio svoje mišljenje, onda on ne samo da je povredio dostojanstvo Narodne skupštine, on je ovde sve nas povredio. On je ovde uzurpirao naša prava. Onda on ne zaslužuje da pripada stranci koja se naziva demokratskom, zato što se na odboru odlučuje većinom glasova, zato što je izvestilac odbora dužan da iznese stav odbora, a po članu 75. stav 2. onaj ko se ne slaže sa mišljenjem odbora svoje lično mišljenje iznosi kao član odbora koji je izdvojio mišljenje.
Izvestilac odbora nema pravo da iznosi mišljenje izvan stava odbora. Možda to vama ne čini veliku povredu Poslovnika, ali nas samo upozorava da ste spremni da činite još grublje povrede Poslovnika.
I, nemojte da nam govorite ovde o koalicijama, jer ćemo se mi ovde tek nagledati svakakvih koalicija, bolje ćutite.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo dočekasmo da vi jedni drugima opraštate vreme po osnovu da vam je isteklo vreme, a zaista se ne ljutim što koristite malo više ovu govornicu nego što bi Poslovnik dozvoljavao i mislim da se neki građani Srbije tek navikavaju na skupštinsku atmosferu.
I ova tačka dnevnog reda je znak da se neki tek navikavaju, a da neki koji vrlo dobro znaju šta je Narodna skupština i kako bi u njoj trebalo da se radi svesno učestvuju u obmanjivanju građana u pripremama za jednu vladu koja će ponovo da radi po sistemu ucena, a to znači koja će kratko da traje.
Šta da kažem kada je gospodin Bogdanović podsetio na našu trogodišnju borbu u Narodnoj skupštini jednom rečenicom, da je ovaj zakon retroaktivan i da ga ne treba doneti. E, moj gospodine Bogdanoviću, doneli ste na desetine takvih zakona za ove tri godine, a to samo zato što su osvetnici 2000. godine ušli u Skupštinu, i ponovo neki novi osvetnici 2004. godine.
Ovakve odluke predlažu osvetnici, ne predlažu razumni ljudi. I, najlakše bi bilo nama, radikalima, da posmatramo šta radite od parlamenta, da u tome uživamo. Ali ne vredi, parlament je mnogo ozbiljnija i svetija stvar nego što vi smatrate da jeste.
Na šta će da liči parlament ako ga vodimo na ovaj način. Da li je igde utvrđeno kako su pokradeni glasovi pri izboru guvernera Narodne banke. Jasno je da je guverner izabran krađom glasova i tu nema nikakvog spora, i to se zove - krađa. Ali, ta krađa je počela tri godine ranije i u njoj je učestvovao celokupni DOS. Ovde imam na 20 stranica izvode iz stenograma i svi su u knjizi SRS - kada smo vas sve, od februara 2001. godine, opominjali šta radite sa karticama, i vi koji pomažete da se ova odluka poništi učestvovali ste u ovome.
Hoćete li da vam čitam kako smo vam to dokazivali? Hoćete li da vam čitam, gospodinu Maršićaninu sa ove govornice rekao sam da Jožef Kasa deset dana nije dolazio u Skupštinu a glasa, da Čedomir Jovanović ne sedi u klupi ceo dan a glasa. A šta je rekao predsednik Narodne skupštine - trebalo je odmah da to prigovorite, pošto taj član Poslovnika Narodne skupštine (a to ne čita predstavnik predlagača do kraja), kaže - "glasanje se poništava, vrši se identifikacija i odmah se pristupa novom glasanju". To je bila jedina mogućnost za ovu odluku, a ne posle godinu dana, ne posle šest meseci i ne posle četiri meseca.
Zašto ne valja ovaj predlog odluke? Zato što nema ustavni osnov. I, da vas podsetim - svi akti koji mogu da budu stavljeni na dnevni red Narodne skupštine, to je moja primedba našem novom sekretaru, svi akti moraju da zadovolje nekoliko uslova, mislim da je to član 132. Prvi i osnovni uslov je da je ovlašćeni predlagač, drugi da obrazloženje mora da sadrži ustavni osnov, a ne poslovnički osnov.
Po Poslovniku se sednica zakazuje. Član 156. kaže da svi opšti akti koji se donose u Skupštini moraju da zadovolje proceduru koja je propisana za donošenje zakona.
Za donošenje ove odluke morate da mi kažete gde je uporište u Ustavu Republike Srbije, ne u političkoj klimi, ne u koalicijama, ne u raspoloženju. A, kako da glasam da se poništi odluka o izboru Kori Udovički u Skupštini ako to traži stranka čiji je član puškama upao u Narodnu banku samo godinu dana pre Kori Udovički.
Jeste li se setili nekada da je to izazvalo neke odluke koje je trebalo poništiti. Bio sam potpredsednik Savezne vlade kada su nam stizali dopisi iz Narodne banke, potpisani od strane Mlađana Dinkića, u kojima su tražena sredstva za lekove, za devize. Imali smo naravno manjak tada. Nikome od vas ne pade na pamet da je to nezakonito, da je to neustavno. Mesec i po dana pre odluke o izboru on se potpisivao kao guverner, kao što se jutros Jelašić na televiziji predstavlja kao guverner Narodne banke.
Guverner Narodne banke je živ, nije smenjen, a vi promovišete novog guvernera Narodne banke. Na šta to liči? Da li je to možda pritisak da se napravi neka koalicija?
Pričamo o retroaktivnosti. Zašto ne kažete - ako ne poništimo izbor Kori Udovički, da ona ni jednu odluku nije donela, to vam je kao da nije ni rođena, ništa nije uradila u Narodnoj banci. A šta ćemo sa onim što je rađeno u Narodnoj banci. Šta će sa tim biti? Kolike će štete nastati? Šta ćemo sa donetim odlukama o zabrani rada nekih banaka?
Mnogo sredstava je propalo na taj način nekim bankama, a odluka o zabrani banke ne postoji, ne postoji izbor Kori Udovički. Najlakše je napasti izbor Kori Udovički. S tim se slažem potpuno. Izbor je bio nezakonit.
Tri godine ste tako radili. Tri godine ste bez kvoruma donosili zakone i opominjani sa ove govornice, ali da bismo dokazali kako radite, morali smo da budemo iznošeni iz ove sale. Nije džabe polivan Dragan Maršićanin kao predsednik Narodne skupštine, nego zato što je insistirao na nezakonitom radu Narodne skupštine.
Sada dolazite u istu tu situaciju. Kada se budete posvađali kroz dva meseca, šta će onda biti. Šta će biti ako pukne ova simpatija između G17 plus i DSS. Hoćemo li reći da je nezakonito doneta i ova odluka o poništaju odluke o izboru Kori Udovički? Kada će da bude ozbiljna zemlja Srbija, kada će u njoj parlament da bude ozbiljan i kada će u tom parlamentu ozbiljno da se radi? Sve dok mali članovi koalicija daju predsednika Narodne skupštine znam da vi ne cenite Narodnu skupštinu.
Znam da vi ne cenite ono što se ovde radi, a to je najvažniji posao u Srbiji. Ako može član Građanskog saveza, 143. na listi DOS-a, da bude predsednik Narodne skupštine, ako može član G17 plus da bude predsednik Narodne skupštine, to vi veliki ne cenite Narodnu skupštinu. Baš vas briga, jer ovde nema para, ovde nema finansija, ovde nema sponzorstva, ovde nema ničega osim teškog rada, a ima još uvek, nadam se, direktnih televizijskih prenosa.
Šta bi mogli narodni poslanici da očekuju ako danas glasaju za ovakvu odluku? Šta onda još u Srbiji ima smisla? Onda je sve obesmišljeno. Koliko ste retroaktivnih zakona doneli kada ste stupali 2001. godine? Niko se nije pobunio protiv toga, ni profesori univerziteta.
Dana 12. juna 2003. godine prestao je mandat nekim poslanicima Demokratske stranke. Konstatovan je prestanak mandata ovde, u Narodnoj skupštini. Pojavili su se novi poslanici umesto njih. Posle mesec i po dana nema onih novih, a vrate se oni kojima je prestao mandat i svi zakoni i izbor Kori Udovički doneti su uz pomoć 12 građana koji uopšte nisu narodni poslanici. Ako tako stavljamo pod lupu zakonitost i ustavnost rada Narodne skupštine, pa onda nema od 12. juna nijedne odluke koja je u Skupštini doneta.
Nemojte da hvalite Ustavni sud Srbije, obrukao se. Zašto se obrukao? Zato što prvo nismo godinu i po dana imali Ustavni sud Srbije, pa su sudije sedele kao na vreloj stolici i čekale koja će politička stranka kog pravnika ili kog sudiju da predloži za Ustavni sud Srbije. Tako ste dobili člana Građanskog saveza u Ustavnom sudu, pa člana Demokratske stranke u Ustavnom sudu, pa članove stranaka ste dobili u Ustavnom sudu, a ne Ustavni sud Srbije, pa jedan...

Iskoristiću još dva-tri minuta, a računajte kao deset, biće tu replika dovoljno.
Pa, onda jedan član Ustavnog suda iznosi jedno mišljenje, a drugi član iznosi drugo mišljenje o istom pitanju, o istom problemu. Zaboravljate kako je predsednik Ustavnog suda vraćen u Ustavni sud: poništavanjem jedne odluke Narodne skupštine.
Ne počinje sve našim izborom za poslanike. I pre nas je neko biran za poslanika, i pre nas je postojala neka vlada. Nemojte nikada da pomislite da ste vi prvi demokratski izabrani, kao što to čujem od pojedinaca. Nije tačno. Svi su birani demokratski. Koliko je tada bilo demokratije, toliko su mogli demokratski da budu izabrani.
Nema poništavanja unazad godinu-dve, država se uruši ako tako nastavite da radite. Hajde onda da uzmemo sve odluke da poništimo, nemojte samo one koje vama odgovaraju, nemojte da trčimo kao june pred rudu. Danas u zemlji Srbiji najvažnije je izabrati novog guvernera Narodne banke. Uhvatite sa ulice dete za ruku, odvedite ga u Narodnu banku, pokažite mu gde treba da sedi, zabranite mu da daje izjave za štampu i biće odličan guverner, odličan.
Samo mu ne dajte da ruši naše banke, ne dajte mu da zatvara naše banke, ne dajte mu da depozit Narodne banke drže u inostranstvu lopovi i da nam to posle kao uvoz određenih energenata koje nemamo vraćaju i imaćete izvanrednog guvernera Narodne banke.
Šta je to upropastila Kori Udovički za ovih nekoliko meseci? Ima li neke njene odgovornosti da moramo danas odmah da je smenimo? Možete da me pitate da li je časna žena, ma da je časna ne bi dozvolila da je biraju za guvernera Narodne banke. Ne mislim uopšte da je branim. Znala je vrlo dobro kako je biraju.
Svi vi koji ste je birali znali ste kako je birate. Nemojte da prebacujete samo na Nedu Arnerić. Vas stotina je tada znalo šta radi i svako od vas, a vidim tu su ponovo poslanici koji su direktno uticali na zakonitost rada Narodne skupštine, ali svako od vas neka se zapita koliko je tome doprineo, i Boško Ristić, i Bojan Pajtić, i onaj Mitrović iz Nove demokratije, a prozivam sada i ljude koji nisu bili tu, i onaj što je tu sedeo iz Mladenovca iz Demokratske stranke-Pavlović, što je nosio štafetu.
Znate vi ko je obezbeđivao ovde falš kartice i znate da su samo dve činovnice po imenu i prezimenu smele da sede ispred sale kada se glasa, samo u njih ste imali poverenja da će vam dati kartice poslanika koji nisu tu. Znate zašto je onaj inženjer napustio rad u Narodnoj skupštini čim ste došli na vlast, kada je prvi put od njega zatraženo da falsifikuje podatke o tome ko je prisutan.
Svi ste odgovorni, gospodine Mihajlov, pod vama je to počelo. U tome ste učestvovali. Onda ste snižavali kvorum, a čini mi se predsednik Skupštine kada dođe bilo bi dovoljno za kvorum, koliko vam je nedostajalo kada ste ušli u svađe.
Vama iz G17 plus da dam jedan savet, na sreću ili na žalost, u dva odbora sam predsedavao kao najstariji poslanik po godinama, pa da znate imam pravo već da delim savete: ako vam ovo izglasaju danas, platićete na ćupriji. Ako ne platite na mostu, platićete na ćupriji. Ovo će da vam naplate, jer oni još nikom ništa nisu dali džabe, to da znate.

Mislim da ste me pogrešno protumačili. Da bi guverner bio izabran morala je da stoji kartica Nede Arnerić u poslaničkoj jedinici. Da li je neko pritiskao dugme ili nije, to je nebitno. O tome smo ja i predsednik Narodne skupštine, tadašnje a i sadašnje, vodili raspravu, o tome kako na monitoru piše "nije glasao"; tvrdio sam na početku saziva one skupštine da mi u Poslovniku nemamo odredbu "nije glasao", međutim tada sam preglasan zahvaljujući DOS-u, tako da oni koji nisu glasali izabrali su Kori Udovički za guvernera Narodne banke.
I što se tiče još samo tog kvoruma, trebalo je menjati Ustav koji traži kvorum, a to je Ustav Republike Srbije, nije nemački ustav. Možda ste mogli da oktroišete nemački ustav, možda je mogao direktno da se primenjuje jedno vreme u Srbiji, kao što se sve nemačko primenjivalo, možda je mogao direktno i nemački ustav da se primenjuuje, možda bi vam i to prošlo kod Ustavnog suda, ali sada vajkati se da u drugim državama nema kvoruma nije rešenje.
Ali, da iskoristim priliku, prilikom glasanja o Zakonu o radu, koji je donet sa samo jednim glasom, da nije tog glasa bilo ne bi bilo Zakona o radu, po kome su stotine hiljada ljudi ostali bez posla. Gospodin Mihajlov je tražio da odmah bude poništeno glasanje, zato što je narodni poslanik Novaković u Solunu, pa je predsednik Skupštine Maršićanin rekao - poništava se glasanje; pa je onda počela neka buka iz sale, a on je rekao - ma ne, to samo predlažem, prihvatam predlog poslanika Šabića, sazivam sednicu predsednika poslaničkih grupa.
Imali smo nastavak posle pauze i saznali da su se predsednici poslaničkih grpa dogovorili da rešava Administrativni odbor, da postoje dva spiska, jedan po kome je prisutan Novaković, jedan po kome nije, i sve bi to bila igrarija da se negde iz inostranstva nije javio Miroljub Labus i rekao - reformski zakon ne sme da se zaustavlja i nije bitno na koji je način taj zakon donet u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Sada najverovatnije previše pamtim. Zamolite me da ne pamtim šta se dešavalo u Narodnoj skupštini, a onda neću da izlazim da vam govorim šta je bilo, ali ovako je bilo, drage moje demokrate iz DB-a. Samo ovako je bilo i nikako drugačije. Primenjujte iste aršine i kad ste na vlasti i kad ste u opoziciji. Sada ste i sami svesni kako se lako ta granica pređe i kako ono što ste gurali grudima morate da sačekujete na slaba i nejaka leđa.

Čovek se lepo izvinio i to prihvatam. Godine 1993. smo bili podrška manjinskoj vladi SPS; 1994. i 1995, kada je Demokratska stranka bila ta podrška, mi smo bili u opoziciji; 1995. godine sam podržavao Miloševića iz zatvora u Gnjilanu, gospodine Labus, to samo toliko.
A jesu nas pokrali 1996. i 1997. na Kosovu i Metohiji, kada su trpali glasove u džakove, samo što tada mi nismo mogli da napravimo nikakav metež, nikakav lom na ulicama. Imali su podršku Amerike. Americi je i tada, a i sada, bolje bilo da loši ljudi, da lopovi, da kriminalci, da korumpirani vode Srbiju, nego da je vode čestite patriote koji Srbiju vole više od svega.

Nemam dopunu, nego hoću da obrazložim predlog. Ovo su potpuno novi kandidati, održavaju se novi izbori. Mogli ste isto tako da kažete – ovi ne mogu da budu kandidati, nisu izabrani prošli put. Znači, sve se radi ispočetka. Želim da obrazložim predlog da Godana Pop-Lazić bude predsednik Narodne skupštine.
Obrazloženje je jasno. Za Gordanu Pop-Lazić glasali su patriotski opredeljeni birači u Srbiji, birači koji žele da Skupština konačno prestane da bude mesto na kome će biti ugrožena prava narodnih poslanika, mesto na kome će se na neustavan, nezakonit i neposlovnički način donositi odluke i zakoni, mesto zbog koga će svi oni koji se politikom bave gubiti polako ugled među građanima Srbije.
Gordana Pop-Lazić je trenutno jedini kandidat patriotskih snaga, jedini kandidat iza čije kandidature ne stoji nijedan poslanik koji ima bilo kakvu aferu, koji je opterećen bilo kakvom kriminalnom prošlošću, nijedan poslanik koji nije zaslužio da uđe u parlament. Gordanu Pop-Lazić podržava njena poslanička lista, lista na kojoj je izabrana za poslanika. Biračima je tu sve jasno. Kada su glasali za SRS, glasali su i za to da jedan od nas bude predsednik Narodne skupštine, a ostavili su nam da o tom pravu sami odlučujemo. Zbog toga ima prednost nad svim ostalim kandidatima u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Da bi sve ovo prestalo, predlažem da danas ovako javno sklopimo dogovor, da izaberemo Gordanu Pop-Lazić za predsednika Narodne skupštine i da Gordana Pop-Lazić vodi Narodnu skupštinu do izbora Vlade, do konstituisanja većine koja će izabrati Vladu, a onda će Gordana Pop-Lazić podneti ostavku na funkciju predsednika Skupštine, svesna toga da ste pronašli ciljeve, da ste pronašli motive zbog kojih možete da se udružujete. Današnji izbor predsednika Skupštine je bacanje magle u javnost Srbije, skupljanje ulja i pogonskog goriva, skupljanje u jednu većinu protiv SRS.
Ako nema Bate Živojinovića, imam najveće poslaničko iskustvo u Skupštini i da vam kažem jednu stvar: ko god se udruživao protiv SRS neslavno je završavao. E, ovako tiho kako sad reagujete, 2001. to nije moglo da se izdrži od decibela, a sada već reagujete tiho.
Dakle, razmislite dobro šta činite. Mi smo istakli najboljeg kandidata za predsednika Skupštine, pomažemo vam da rešite krizu koju ste proizveli u Srbiji svojim neslavnim dogovaranjima. Govorim isključivo o kandidatu SRS, govorim o kandidatu liste koja je pobedila na parlamentarnim izborima i koja će ove godine pobediti na svim izborima koji budu u Srbiji održani.
Možete da se udružujete kako god hoćete, ali da se malo razumete u politiku, izbegli biste, vi koji još uvek ličite na neisprljane političare u Srbiji, da se prljate samo zato da sprečite stranku kojoj su birači dali najveći broj glasova da tu svoju prednost, da taj svoj ugled realizuje u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Ukoliko danas većinom glasova bude izabran predsednik Skupštine, mi ćemo, po pravu koje nam daje izborni rezultat, podneti kandidature za mesta potpredsednika, za mesta predsednika, potpredsednika i članova odbora. Tražimo od vas da poštujemo demokratsku proceduru da se o svim funkcijama dogovorimo pre glasanja, da o svim potpredsedničkim mestima glasamo odjednom, da o svim odborima glasamo odjednom i da dogovorimo, kao časni ljudi, funkcije u tim odborima. Ako se ponovi 2001. godina, ako na bilo koji način pokušate glasanjem da nas prevarite, mi ćemo učiniti ono što smo učinili 2001. godine – povući ćemo sve svoje kandidature, a vas će sačekati ono što je sačekalo DOS već 2002. godine, ali je krađom glasova u parlamentu to odložio još za godinu i po dana.
Dakle, još jednom vam predlažem da glasate (Pop-Lazić) kao kandidata za predsednika Narodne skupštine.

Gospodine Simonoviću, znam da ste za ove tri godine naučili kako se sprečavaju poslanici da govore, ali ne samo da sam pomenut lično, stranka je pomenuta nekoliko puta. Moja replika će biti jako kratka, ali ne znam zašto me sprečavate da govorim. Veći je vaš greh što ne date da se raspravlja na sednici Skupštine o kandidatima za predsednika Skupštine, raspravljaćemo o kandidatima za neke članove upravnog odbora, a nećemo o kandidatima za predsednika Skupštine.
Ovde je izrečena žalost što neko mora da se složi sa stavom Srpske radikalne stranke. Gospodine Tadiću, uskoro ćete vi biti u dubokoj žalosti zato što ćete u svemu da se slažete sa Srpskom radikalnom strankom. Tek sada ćete nas upoznati i moći o nama da razmišljate kao o ljudima koji zaslužuju da se o njima razmišlja. Sada kada ste upoznali ovaj svoj DB.

Dame i gospodo narodni poslanici, računamo da ovim nastavkom sednice Skupština počinje da funkcioniše u skladu sa željom birača i ostvarenim izbornim rezultatima. Izbor predsednika Skupštine nije izvršen na taj način, a pretpostavljam da ćemo od sada raditi u skladu sa voljom birača i Poslovnikom Narodne skupštine. U ovom rasporedu snaga, u kome je po Poslovniku predviđeno najviše pet potpredsednika Narodne skupštine, SRS ima pravo na dva potpredsednika i naši kandidati su Gordana Pop-Lazić i Stefan Zankov.
Želeli bismo da poštujemo dogovore koje smo danas otpočeli da sklapamo. Mi ćemo ih sigurno poštovati, sve dok se neko ne usudi da ih izigra. Mi ćemo glasati i za potpredsednike koje predlože druge poslaničke grupe, glasaćemo za sve članove odbora koje predlože druge poslaničke grupe, sve dok to konstituisanje bude teklo onako kako su birači opredelili brojem narodnih poslanika. Znači, voleo bih da je izbor predsednika bio jedini izuzetak, jedino odstupanje od principa.
Pretpostavljam da nas čeka još jedan izbor predsednika, jer ovo je stvarno nerealno. Čak mogu i da izrazim sumnju u regularnost glasanja. Sve mi se čini da nisam nešto dobro čuo. Ali, nudimo vam dva kandidata za potpredsednike Narodne skupštine Republike Srbije.
Mislim da smo i prošli put, u prošlom sazivu, neopravdano povećali broj potpredsednika, ali što šire koalicije, to više potpredsednika Narodne skupštine. Time se neke ambicije malih poslaničkih grupa zadovoljavaju. Fudbalski klub ima 11 igrača. Ko zna koliko će još ovde biti potpredsednika? Time se malo omalovažava funkcija potpredsednika Narodne skupštine, to uvek imajte na umu. Ali, u želji da Narodna skupština što pre uđe u vanredno zasedanje, koje smo već zatražili dopisom upućenim Narodnoj skupštini, mi ćemo danas glasati za potpredsednike.
Očekujem da se i dalje poštuje dogovor da uskoro imamo sednicu na kojoj ćemo birati i odbore, pa sednicu na kojoj ćemo menjati i Poslovnik i Zakon o izboru poslanika u Skupštini Srbije i Crne Gore. Što se nas tiče, time bi konstitutivna sednica mogla da završi svoj rad.
Ponavljam, predložili smo dva kandidata. Ne utičemo na to ko je predložio kojeg kandidata, glasaćemo i za kandidate drugih poslanika. Mi smo dali najbolje, valjda ćete i vi tako da opredelite svoje kandidate.

Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što na današnji dan održavamo ovu sednicu, zato što neće baš ostati upamćena po efikasnosti, zato što je trebalo da se održi mnogo ranije, ali to je sve plod besmislenih dogovaranja koja se trenutno vrše u Srbiji.
Mi predlažemo Gordanu Pop-Lazić zato što, da vas podsetim, 28. decembra 2003. godine na održanim izborima pobedila je Srpska radikalna stranka. Sve što pokušavate posle toga, sem manjkave većine koju pokušavate da stvorite posle naše pobede, produžava krizu u koju je Srbija zapala, a ako neko od vas kaže da toga nije svestan trebalo bi da prestane da se bavi politikom.
Treba da izaberete danas Gordanu Pop-Lazić, a samo jedan razlog postoji da ne glasate za nju, to je ako će 126 poslanika podržati predlog za drugog kandidata. To je znak da ste stvorili većinu koja može da izabere Vladu, pa eto, da vam na neki način i mi radikali oprostimo što se udružujete protiv radikala i protiv Srbije, ali, eto, kada vas ima 126 udruženih, radite kako mislite da je najbolje. Ako nemate 126 poslanika, onda da vas podsetim da ovo nije izvršna vlast, ovo je zakonodavna vlast, u ovoj zgradi, na ovoj sednici funkcije se dele prema izbornim rezultatima, onako kako su građani Srbije želeli. Građani Srbije želeli su da Srpska radikalna stranka pobedi na ovim izborima, onaj ko pobedi, taj ima najvišu funkciju u Narodnoj skupštini Republike Srbije, najviša funkcija u ovoj skupštini je predsednik Narodne skupštine.
Zašto da izaberete Gordanu Pop-Lazić? Zato što ćete imati demokratski poslovnik, zato što više neće biti kažnjavanja narodnih poslanika, zato što više neće biti novčanog kažnjavanja, zato što više neće biti oduzimanja reči zbog prekoračenja od jedne sekunde, zato što ovde više nikada neće biti diktature kako je sprovođena u poslednje tri godine; polovinu mandata je sprovodio jedan predsednik Narodne skupštine, a u drugoj polovini mandata drugi predsednik, ali osim dužine kose, ni po čemu drugom se nisu razlikovali, posebno ne u načinu kako su vodili sednice Narodne skupštine Republike Srbije.
Gordana Pop-Lazić je izvanredan čovek, izvanredan poslanik, dokazala vam je to, zna vrlo dobro šta je demokratija, završila je Pravni fakultet, udata je, ima tri ćerke. Gordana Pop-Lazić je srpski radikal, pobednik na ovim izborima. Jedino neprincipijelnim udruživanjem, udruživanjem protiv Srpske radikalne stranke, može da se desi da ne bude izabrana za predsednika Narodne skupštine, ali to će nas samo opredeliti prema onima koji misle da mogu da imaju većinu, opredeliće naše ponašanje ubuduće.
Od sveg srca vam preporučujem Gordanu Pop-Lazić, a vi zavirite malo u svoje srce, pa razmislite kako ćete da glasate. Hvala. (Aplauz.)

Gospodine predsedavajući, da odlučimo da li će glasanje biti javno ili tajno.

Vi kažete da pređemo na glasanje.

Vi ste iz Demorkatske stranke Srbije, bojim se da će to sporo da ide.