Šta je član 97? Zašto onda pitate po kom članu ako ne reagujete. Član 97. je osnov za repliku. Ne, ne tumačim vas uopšte, ni pogrešno ni tačno. Samo želim da upozorim predsednika Skupštine da sam dao predlog da se o ovome glasa. To mora da se stavi na glasanje, čak i vaš predlog, predsedniče, da li da se o tome glasa ili ne?
Ne možete da pređete preko mog predloga da se o nečemu glasa u danu za glasanje. Ne možete vi da odlučite hoće li o nečemu da se glasa ili ne. O tome odlučuje Narodna skupština Republike Srbije, a znam da vam je neprijatno. Ali pokušajte da se u ovo uramite, zato što je ovo naš zakon i naš Ustav.

Možete vi slobodno da koristite u borbi protiv mene sva sredstva, jer odavno su dozvoljena sva sredstva u borbi protiv SRS, ali po dosadašnjem zakonu svako ko je zaista lovac, svako ko je član lovačkog udruženja koje održava gazdinstva, svako ko ima do dve puške bio oslobođen plaćanja poreza na držanje i upotrebu dobara. Za mene nije lovac onaj ko ima više od dve puške. Za mene je to bogataš, čak i ubica životinja. Ako vam dve puške nisu dovoljne da krenete u lov, onda u lov nemojte ni da krećete.
Možete vi da okrećete priču, čudi me da već niste intervjuisali neke lovce iz vaših stranaka koji su protiv moje diskusije, ali razmislite malo, puška koja vredi hiljadu evra i još jedna koja vredi hiljadu evra, zar nije dovoljno da mu omogućite da ima dve takve puške i da ne plaća nikakav porez, nego mu sada kažete – kupi još deset basnoslovno skupih pušaka, a mi ćemo da te oslobodimo poreza na nošenje tih pušaka. Nije u redu. Jeste, ima 100.000 lovaca i sada ćete da ih okrećete protiv nas, ali nema veze.
Kada bude priča o gajenju ptičica, ja ću opet da kažem ono što mislim da je tačno, a vi onda recite da su svi koji gaje ptičice protiv mene, sve okrećite na vašu vodu kako je to moguće. Neću da krijem svoj stav da je onaj ko kreće u lov sa više od dve puške ubica životinja.

Moram da upozorim prodavce semenki na sprotskim takmičenjima da je ministar rešio da suzbije sivu ekonomiju, da se pričuvaju, s obzirom na to da ne sme da udari na velike mafijaše.
Dame i gospodo narodni poslanici, svaka vlada kreće u mandat porezima, akcizama, doprinosima, toga će tek najverovatnije biti, a ova je morala zato što je napravila budžet koji drugačije ne može da napuni.
Sada da krenemo, recimo, od Zakona o akcizama. Ministar se hvali da ukida akcize na etanol, ulje za loženje, motorno ulje, tečni naftni gas, petrolej za osvetljenje, a u obrazloženju priznaje ono što svi znamo da to i nije neki prihod.
Vrlo lako se odriče prihoda koga nema, ali zato povećava akcize na ono što građani troše, a to su sve vrste motornog benzina i sve vrste dizel goriva, tako da mi koji ni do sada nismo trošili u Srbiji lož ulje, sada ga nećemo trošiti iako je još jeftinije, a mi koji smo trošili benzin i naftu, sada ćemo trošiti još skuplje. Čujem da je prihvaćen amandman u vezi sa akcizama na cigarete grupe "C", ali to nije opravdanje za predlagača koji je u interesu jednog duvanskog lobija zaboravio da te cigarete grupe "C" puši sirotinja i da moraju da budu jeftinije od drugih vrsta cigareta.
Ponovo se uvodi za određene proizvode akciza po vrednosti, pa nas tako ubeđujete da postoje različite vrste kafa, pa ko hoće da pije kvalitetnu i skuplju kafu neka plati veću carinu. A šta ćemo sa pićima čije se cene kreću u rasponu 1:10? Zašto je kod njih carina utvrđena u dinarskom iznosu, bez obzira na to kolika je vrednost pića? Zašto je za viski od 500 i od 5.000 dinara ista akciza 126 dinara.
Sinoć sam čuo jednog predstavnika vladajuće stranke, mislim na vladajuću stranku u finansijama, koji je rekao da koka-kola neće podlegati plaćanju akcize zato što je domaće piće. Znači, domaće bezalkoholno piće. Sada me mnogo interesuje po kom osnovu je koka-kola domaće bezalkoholno piće, od čega se spravlja, od sirovine koja se uvozi i od vode koja se natače iz česme. Sada zbog one naše vode vi oslobađate akcize koka-kolu i još vređate proizvođača, pa kažete da je to naš domaći napitak. Tako ćemo da povećamo bazu za proizvodnju bezalkoholnog pića, domaću bazu, tako ćemo da finansiramo domaću proizvodnju bezalkoholnih pića, a znate da je akciza 5,42 dinara po litru.
Šta je svrha novog zakona o akcizama? Da obezbedi dodatne prihode u budžet Republike Srbije, ne da oslobodi građane. Onaj ko je hteo da oslobodi građane, taj bi smanjio akcize na proizvode koji se troše. Onaj ko je hteo da optereti građane, opteretio ih je akcizama na ono što svakodnevno moraju da troše u kući, što porodica svakodnevno mora da troši.
Još je licemerniji Zakon o porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara. Vidim da su se ovde neki pripremali da aplaudiraju, zato što je ministar rekao da konačno oslobađa lovačko oružje poreza i otuda negde, od prozora je došlo, od vas ubica životinja, došao je aplauz, jeste, pa jeste, kada krenete u lov kao kaznena ekspedicija, svako po snajper i automatsku pušku, svi na čeke, radare imate za navođenje, a šta ima jadna životinja, a još ste oslobođeni i akcize na ubijanje.
Znam da svi vole da se udvaraju lovcima, horovima, svima redom, ali treba voditi državu ozbiljno i sa namerom da se u njoj čestito i pošteno živi. Vi ne kažete da su lovci već bili oslobođeni plaćanja poreza na lovačko oružje - oni koji su članovi lovačkog udruženja.
Ko gazduje lovištima, ko obezbeđuje streljanu za vas, vezuje tice kada treba da ih pobijete. Sada je samo to prošireno na deset komada oružja koje nosite u lov, a ranije je bilo ograničeno, jer se računalo da će nam trebati neka životinja za ovu decu koja se sada rađaju i da mogu da prepoznaju, ne samo iz slika, nego da vide negde i uživo.
Ne razumem zašto se hvalite ukidanjem poreza na svo lovačko oružje, a povećavate porez za oružje koje služi za ličnu bezbednost.
Zaista mi nije jasno kakvu nam to državu spremate, ako nam povećavate porez na oružje izdato sa dozvolom za držanje ili za nošenje, za oružje koje možete da držite samo kod kuće, a do sada je bio 900 dinara porez, sada je 2.000 dinara, a za oružje za koje je dozvola izdata za nošenje, sa 4.500 povećavate porez za oružje na 10.000 dinara.
Kakav je to znak, kakav je to signal, kakva je to poruka građanima Srbije? Šta ako čovek drži lovačku pušku u kući, iskoristi je za ličnu sigurnost, možete da ga oterate u zatvor, jer je koristio za ličnu sigurnost oružje na koje nije platio porez za držanje u kući. U čemu je razlika između lovačkog oružja i oružja koje služi za ličnu bezbednost, šta vas motiviše da ljudima koji u kući drže pištolj ili revolver za ličnu odbranu propišete toliki porez.
Hajde svi da vratimo to oružje državi i da ne plaćamo porez. Jeste, ali pobićete nas kao zečeve, pa hoćete, u tome i jeste stvar. Važiće za sve. Ovo sa čamcima je ionako bilo smešno, ali vi ste an blok ukinuli poreze na sve ono što se nazivalo čamcem i tu se nalazi čamac do 10 metara sa kabinom.
Da li je to čamac, ili je to tako pompezno da bi moglo da se krsti i jahtom, zato što jahta, kažete, ima 15 ili više metara, a čamac do 15 metara, luksuzno opremljen služi isključivo za bes, a bes, to vam tvrdim, ne podleže plaćanju nikakvog poreza za upotrebu, nošenje i kako sve to već nazivate poreze o dobrima.
Vidim da niste prihvatili amandman, obratili su nam se članovi udruženja nekih vazduhoplovaca i kažu da postoje avioni koji ne služe za bes, nego za obuku, za školovanje, za poljoprivrednu avijaciju, mislim da vi treba da imate sluha i za takve zahteve.
Sve u svemu, naplaćivaćete više nego prethodna vlast, a trajaćete kraće nego prethodna vlast. Da ne pričam o porezu na finansijske transakcije. Mi smo podneli jedan predlog zakona, da ga potpuno ukinemo, pa onda drugi da se nastavi sa naplatom tog poreza dok se ne dođe do iznosa od 700 miliona dinara, a to je negde tromesečni iznos, što bismo obezbedili za sanaciju, popravku Hilandarskog manastira.
Vi ste to odbili, nema u dnevnom redu tog našeg predloga, ali ima vašeg predloga da se sa naplatom ovog poreza nastavi, vi kažete do kraja ove godine, a to će otprilike da bude i kraj vašeg mandata.
Izgleda od sada kako koja vlada dođe, sve mere nam do kraja te godine preporučuje, jer nije sigurna hoće li ostati i iduće godine na vlasti ili neće. Vlada koja želi da obraduje građane Srbije ...
Evo, završavam... ne izlaže ih novim porezima i akcizama. Ako ne možete da ukinete stare, nemojte da ih povećavate. Ako ne možete da ih smanjite, nemojte da ih povećavate. Ovo su bile osnove za kritiku jedne prethodne vlasti, prethodne pre prethodne, bivše pre bivše.
Tada to nisu bili porezi. Tada su to bile takse. Moglo se desiti da padne Vlada zato što je uvela taksu na mobilni telefon, zato što je uvela taksu na oružje, iako ta taksa nikada nije naplaćena dok niste u jednom drugom, izvornijem obliku, kao DOS došli na vlast. Možda smo vam mi dali ideju, ali to je bilo vreme rata, kada država nije imala budžet i kada ga je trošila da se odbrani.
Ovo je mirnodopsko vreme, država ima budžet, država već upoređuje cene u okruženju u centima. Nekada je ta razlika bila u markama, a sada smo već stigli na cente i onda gledajte da nam obezbedite barem u 50 centi sličan život onim životima koje vlade u okruženju obezbeđuju svojim građanima. Nemojte da nam upoređujete samo cene. Naravno da će jednog dana u Evropi cene biti tu, izbalansirane, i biće svejedno u kojoj zemlji kupujete, ali nije svejedno u kojoj zemlji zarađujete novac. U ovoj zemlji jako malo ljudi zarađuje novac kojim će da kupuje proizvode, posebno ove proizvode izložene akcizama i specijalnim porezima.
To bi bio moj savet ovoj vladi. Još jedan savet, nemojte mnogo ovde da se trudite da svako od vas, svaka politička stranka koja je član Vlade da se trudi da ispunjava svoja predizborna obećanja preko ove skupštine. Znam da ste svašta obećavali, ali ne možemo da izdržimo poplavu ispunjavanja vaših obećanja. Sedite i dogovorite se šta je ovoj Srbiji najpotrebnije, koji je zakon najpotrebniji i da radi toga sedimo i o tome razgovaramo.
Ova lepa obećanja, te jedan dan predlog zakona koji je obećala DSS u kampanji, te drugog dana predlog zakona koji je obećao G17 plus u kampanji i očekujem sada da moj prijatelj, veliki prijatelj i brat Meho Omerović, podnese i svoje zakone koje je obećavao u kampanji, jer svi vi sada se spremate u stvari za nove kampanje podnošenjem zakona koje ste tobož obećavali u prethodnim kampanjama.
Mi ćemo glasati protiv ovih zakona zato što ne valjaju i zato što ministar koji obrazlaže ove zakone ne zaslužuje našu pažnju, ne zaslužuje naš glas. Ministar koji je obrazlagao ove zakone, koga još drži mržnja od 5. oktobra, ne zaslužuje uopšte da obrazlaže u ime Vlade.

Kada mene jedan SPO-vac opominje da biram reči, znači promenila se klima. Dakle, sve dok ministar finansija bude obrazlagao zakone u Skupštini Srbije, mi ćemo biti protiv tih zakona.

Član 100. Makar koliko mala da je stranka koju zastupate, makar koliko da Vlada od nje zavisi, nikada nemojte da kažete da je Narodna skupština donela sraman zakon. Narodna skupština ne može da donese sraman zakon zato što mi predstavljamo građane Srbije. Građani Srbije ne mogu da donesu sraman zakon.
Možda je on za vas sraman, ali gospodine Omeroviću, da vas neko uhvati, nabije kesu na glavu i otera u Hag, otuda biste rekli da vam je potrebna pomoć.
Taj zakon je jedna vrsta pomoći, a ja se nadam da će institucije i onu drugu, pravnu pomoć u odbrani, omogućiti svim haškim zatvorenicima. Možda je vas sramota, kao i mene, što su ti ljudi u Hagu. Ako je po tom odnosu sraman zakon, prihvatam ovu vašu tvrdnju.
Ali, da ovde neko većini narodnih poslanika spočitava da donose sramni zakon i da to ostane bez komentara predsedavajućeg, a kada kažem da nećemo glasati za zakon koji nam predlaže Mlađan Dinkić i da budem opomenut, onda nešto sa vrednostima u ovoj skupštini nije u redu. Neki su ljudi ovde pogubili kompas.
Nemojte, molim vas, kakva god da je Narodna skupština, to vas je držalo 2001. godine, kada ste poništavali odluke narodnih skupština pre vas, pa govorili da su sramne, učestvovali svi ovi, i moj zemljak koji se smeje sada, ali da znate, nikada Narodna skupština nije na sramotu svome narodu. Narod zna koga će da bira.

Samo bih vas zamolio, kad govorite o demagogiji i licemerju, da ne gledate sebe u ogledalu. Vi ovde kažete da je neke amandmane predlagač prihvatio a neke nije. Pa, mi nemamo mišljenje predlagača. Vi o sebi govorite kao o nekome ko je prihvatio amandmane. Predlagač ovog zakona je Vlada Republike Srbije. Mi nemamo njen izveštaj, šta je prihvaćeno a šta nije. Imamo izveštaje odbora, šta su odbori prihvatili. Nama se nije izjasnio predlagač uopšte povodom ovog predloga zakona... (Dobacivanje iz sale.)
To je druga stvar. E, sad... ma kakvi odbor.
Dalje, nemojte uopšte da mislite da mi imamo želju da vi prihvatite naše amandmane. Mi amandmane pišemo da bismo prikazali šta hoće SRS. To je svrha naših amandmana. I, nije svrha naših amandmana da vi popravljate zakon našim amandmanima, jer bi onda mogli da kažemo - uzmi ili ostavi, ili prihvatite sve naše amandmane ili nemojte nijedan, kvarite nam koncepciju.
Kao što i vi tvrdite da vam nekim svojim amandmanima kvarimo koncepciju, tako i vi kvarite našu koncepciju time što neki amandman prihvatite a neki ne.
Svi naši amandmani imaju vezu, svi imaju smisao, ceo zakon gledamo. Čak se desi da kad napišemo amandman, vratimo se na neki član, pa kažemo - ovaj će biti besmislen, pa neko kaže - šta nas briga, neće prihvatiti ni ovo, idemo do kraja da iščistimo zakon. Da ste prihvatili sve amandmane to bi bio zakon sa kojim je saglasna i poslanička grupa SRS. Pošto niste prihvatili (ili nećete na glasanju), onda sada imate pred sobom Predlog zakona koji je vaš, vaš program, vaša ideja, ono što biste vi želeli, obezbedite većinu i izglasajte.
Ali, nemojte da pravite greške koje su činile vlasti pre vas, da kritikujete one koji pišu amandmane. Čujem da se još neko danas usuđivao na takvu vrstu kritike. I, odmah, čim neko napiše amandmane vi kažete - opstrukcija, i dostavite nam zakon dva dana pred sednicu da ne bi bilo opstrukcije. I šta je bolje? Šta je bolje, da nam dostavite zakon na vreme, pa i da napišemo amandmane, ili da nam ne dostavite zakon na vreme, da ne napišemo amandmane, pa da se posle u praksi pokaže da je to u stvari jedan jako loš zakon.
Koja god vlada ovde dođe ona optuži SRS da zaustavlja reforme. A, podsećam vas, i oni koji su jutros kritikovali radikale da svojim današnjim diskusijama zaustavljaju reforme nisu rekli Vladi Zorana Đinđića - nećemo da vas diramo, vi sprovodite reforme, nego su je kritikovali i zaustavljali reforme te vlade.
Naš je cilj da reforme koje vi sprovodite zaustavimo. Po našem mišljenju nisu dobre. Pustite nas da to svoje pravo ostvarujemo za govornicom. Mnogo je bolje nego da palimo buldožere i one mašine koje stoje na raspolaganju svakoj opoziciji od 5. oktobra pa nadalje.

Grubo je povređen član 100. stav 1, nije poštovano dostojanstvo Narodne skupštine. Rekao sam da je predlagač ovog zakona Vlada Republike Srbije, ali ako budem morao da sedim sve vreme u sali nema ko da vas pobedi na predsedničkim izborima, to je razlog.

Dame i gospodo, već u raspravi u načelu ukazao sam da je svako nabrajanje u zakonu opasno zato što rizikujete da izostavite nešto ili da upišete nešto što npr. ovim zakonom ne može ili ne bi trebalo da bude sprečeno. Zakon je trebalo da bude opšti i da ostavi Odboru da tumači - ako već imaju tolike plate, verovatno će biti i dovoljno spremni i stručni da tumače - da li je neko izazvao sukob interesa. Prihvatićemo amandman gospodina Vučkovića zato što je pogodio u srž.
Ali, npr. koliko je malo stvari predviđeno i koliko mnogo, u tački 6) kažete da je zabranjeno funkcioneru da primi naknadu od strane države ili međunarodne organizacije, izuzev naknade putnih i drugih troškova, vezanih za učešće na međunarodnim skupovima, shodno odluci nadležnog organa.
Kada bi vas neko pitao šta ste ovim zabranili, ne biste znali šta da kažete, zato što ne znamo šta su ti drugi troškovi vezani za učešće na međunarodnom skupu, a ne znamo ni šta ste zabranili. Šta ako neko od funkcionera dobije Nobelovu nagradu? Zabranili ste mu...
(Iz sale: Za mir, a predsednik države.)
(Predsednik: Molim vas. )
Zanimljivo, pada mi na um da bih tu nagradu mogao da dobijem.
Samo zato što je došlo do nabrajanja u ministarstvu i onda ko se čega setio to je upisano, a ono čega se nisu setili to nije upisano, a nema dovoljno vremena i ne može da bude toliko pažnje da se izbegne greška pri nabrajanju.
Nije dobar zakon. Liči mi na predizbornu kampanju. Liči na zakon o glasanju u dijaspori i tu opominjem vaše koalicione partnere. Jednog dana kada budu raspisani izbori, vi ćete mahati ovim zakonima i govoriti - jesmo vam obećali zakon o sukobu interesa, doneli smo; da li smo obećali da će glasati oni ljudi u inostranstvu, doneli smo. A to što ništa od toga neće biti ostvareno, a to je najvažnije?
Da li donosimo zakone da biste kroz dva meseca mahali njima ili da bi mogli da budu primenjeni odmah? Znam da ih donosite da bismo mahali. Evo, i ja mašem, ali time se ništa ne dobija. Nema nikakve koristi za društvo.
Vi vrlo dobro znate, proteći će meseci dok se ne dogovorite kako će da izgleda taj odbor. Nema obaveze da onaj ko treba da vam predloži kandidate za članove odbora da vam to i predloži u roku; ili će biti kažnjen ili će možda SANU da bude kažnjena ako vam ne dostavi na vreme kandidate za članove odbora.
To znači da ćemo se mi suočiti u ovih nekoliko meseci izbornih, rekao bih, koji nas čekaju sada, sa više primera ovakvih zakona.
Nije potrebno da to radite i mislim, ako ima razuma, sa prihvatanjem dva ili tri amandmana koje su podnele i stranke koje su u Vladi, mi ćemo potpuno obesmisliti zakon i vi to vrlo dobro znate. Zato ćemo, zaista, u danu za glasanje svi mi radikali biti ovde i mi hoćemo da vam dokažemo koliko je lako oboriti ovako loš zakon.
Kada sam već izašao za ovu govornicu, želim svim pravoslavcima i katolicima da čestitam nastupajući praznik, veliki radosni praznik. Kada bi dao Bog da to sve utiče na nas da ubuduće malo više brinemo jedni o drugima.
Mi zaista hoćemo da vam pomognemo da ovaj zakon izgleda što bolje, ako ste spremni da pomoć primite. Ima dobrih amandmana, a nećemo ni mi glasati za svaki amandman, ali hoćemo za one koji popravljaju zakon. Ponavljam, to će uticati na sudbinu ovog zakona, bar što se tiče SRS-a.

Dame i gospodo poslanici, zamolio bih vas iz demokratskog bloka da se ne svađate previše zato što bismo želeli makar kakvu - takvu konkurenciju na sledećim izborima.
Čuli smo da je ministar lično veoma zadovoljan Predlogom zakona, pa upućujem, gospodine ministre, da nam svoja lična osećanja ovde ne iznosite, zato što je predlog mogao da bude i bolji. Ako je već pomenuto ovde i od strane ministra da je ovaj zakon bio predmet njihovog interesovanja i u vreme kampanje, onda nije trebalo da dođe pred poslanike dva dana pred ovu sednicu Skupštine.
Znači, mogao je da dođe i pre mesec i pre dva meseca, jer ako ste vi imali toliko vremena da ga napišete, trebalo je da omogućite i poslanicima razumno vreme da ga pročitaju, da se s njim slože ili ne slože, ili da se slože s njim ako bi bio prihvaćen poneki amandman koji su mnogi poslanici podneli, a i treba da se podnose amandmani na ovaj predlog zakona.
U principu, ostao bi neprijatan osećaj u Srbiji kada bi bilo ko ovde rekao da je protiv zakona. Iskoristili biste to medijski, kao što već nekoliko dana polako zahuktavate tu svoju mašinu, pa biste rekli da je poslanik koji kaže da je protiv ovog zakona u stvari lično zainteresovan i da verovatno on ima neki sukob interesa pa pokušava da spreči i donošenje zakona.
Ali, kako ste konstituisali, koncipirali Vladu, kako ste se opredelili oko kontrole ministarstava, sami ste pružili priliku da ovo bude jedna od najkorumpiranijih vlada u istoriji Srbije. Reći ću vam i zašto. Ne kažem da jeste. Pre nego što reagujete, saslušajte. Ima velikih šansi da to bude. Jer, vi ste se dogovorili da se niko ne meša u ministarstvo, u političkoj stranci čiji je ministar. Tako sada imamo ministra, zamenika, pomoćnike, sve iz iste političke stranke. (Glasovi: Nije tačno, navedi neko ...)
Nije tačno? Evo, hoćete da krenemo po ministarstvima? Ima li ikoga u tim kapitalnim investicijama da ga nije postavio Velimir Ilić? Ima li u Ministarstvu za dijasporu ikoga iz neke političke stranke osim SPO-a? Nemojte da me čačkate.
Ali, o čemu ovde treba razgovarati zato što zakon zaslužuje pažnju, iako je isključivo zakon o dobrim namerama. Čini mi se, kako ste počeli da nam predlažete zakone, da nam samo iznosite neke svoje dobre namere. To je sudbina i Zakona o izboru narodnih poslanika, kojim je tobož omogućeno dijaspori da glasa. To je bila dobra namera, ali ste i sami znali da neće moći da bude ostvarena, pa je otprilike i ovo dobra namera.
Cenim dobru nameru da nema sukoba interesa kod funkcionera, postavljenih lica, posebno kod nosilaca pravosudnih funkcija.
Ali, član 2. u stvari upućuje na to da je i ovaj zakon usmeren samo prema jednoj grani, a to su funkcioneri koji obavljaju funkciju na osnovu izbora, postavljenja i imenovanja u organe Republike, autonomne pokrajine, grada ili opštine, a za sudije i za postavljena ili imenovana lica upućujete nas na zakone kojima je to već regulisano. To je tako regulisano u tim zakonima kao što je bilo regulisano i za ove funkcionere za koje sada donosimo novi zakon, opšte. Znači, treba da se ovaj zakon piše za sve.
Dalje, zašto razdvajanje odbora na republički, pokrajinski, gradski, opštinski nivo? Zašto? Kakva je to disperzija odbora, pa će sad u opštini postojati odbor koji prati sukob interesa isključivo na nivou te opštine, pa ćemo onda na nivou autonomne pokrajine, pa na nivou Republike, pa grad Beograd posebno, grad Niš, grad Kragujevac. I kada se to bude rasplinulo, ko će koga da obaveštava? Ovde sam video dužnost republičkog odbora da obaveštava Narodnu skupštinu, ali nisam video dužnost ovih drugih odbora da obaveštavaju svoje skupštine o svom radu.
(Glasovi: Piše.)
Možda piše, ali za ovo kratko vreme uz sedam finansijskih zakona teško je bilo da čovek uđe u sve.
Dalje, ko kaže da postoji sukob interesa samo ako su roditelji i deca ili tazbina, tast i tašta, zainteresovani za posao koji vrši funkcioner. Srbijom trenutno vladaju kumovi. Osam kumova trenutno vlada Srbijom. Što ne predvideste ovde da i kumovi ne mogu.
Pa, Kopola bi mogao sada da snimi jedan nastavak "Kuma", gledajući samo ove što kradu preko energetske mafije. Ili to možda nije sukob interesa? Ova najnovija postavljenja u NIS-u, i u ostalim državnim preduzećima? I sve kumovi. Kada su se okumili? Kada su počeli da rade poslove. Jedan bio u privatnoj firmi, jedan bio državni funkcioner, okumili se, firma monopolist.
Pa sada ovaj našao sebi novog kuma, pa onaj novog kuma, pa stigoše do šefa kabineta predsednika Vlade Republike Srbije, i on je kum jednom od njih. Što ne upisaste ovde i kumove, pa da počnemo da prozivamo kumove.
Dalje, pri svakom nabrajanju, kao što je u članu 6, rizikujete da mnogo toga izostavite. Ako ste već nabrajali, zašto niste razdvojili koja će mera ići za koju povredu, za koju povredu će ići nejavna mera, za koju će ići mera obaveštavanja javnosti, za koju će ići mera pozivanja da podnese ostavku.
Ne slažem se sa prethodnikom koji je ovde govorio da je tu potrebno neko pravno znanje. Kod sukoba interesa, kod sukoba sa moralom, ne treba vam pravno znanje i neće moći ovaj zakon ljude koji nemaju morala da nauči tome šta je moral, kao što čobanin bičem uteruje ovce u tor.
Ko nema morala, njemu ovaj zakon ne pomaže, a onome ko gleda da li je nešto sa stanovišta morala ispravno uopšte nije potrebno da ima pravno znanje, nego treba da bude čestit čovek i nije mu potrebno da ne bude član političke stranke. Protiv toga sam da zabranjujete članstvo u političkoj stranci svakome ko tobož treba da bude pošten. Šta smo mi članovi političkih stranaka, svi nepošteni?
(Iz sale se čuje dobacivanje: Ti jesi!)
Pa ja jesam, sve vi znate, samo ne znate da se bavite politikom, sve drugo vam je jasno, samo ne znate šta je politika.
Ako biste tražili funkcionera koji treba da ispuni član 11, baš me interesuje kako je to jedan ministar dužan da o svakom pritisku ili nepriličnom uticaju kome je izložen u vršenju javne funkcije obavesti organ koji ga je postavio ili imenovao i nadležni odbor, a ako je izabran na javnu funkciju da o tome obavesti samo nadležni odbor.
Dužan je ministar da vas obavesti kada mu neko nešto ponudi; a šta ako vas ne obavesti, gde je mera ako vas ne obavesti? Hoće li odbor da kaže – izričemo ti nejavnu meru, nudio ti je neko novac, a ti nisi novac prihvatio. Što da vas čovek obaveštava, ako mu je neko nešto nudio i ako je on to odbio, šta je on sada? Potkazivač. Zar nije dovoljno da čoveka cenite zato što je odbio, što mora da vam se legitimiše da je odbio. Sada će da navale ministri i narodni poslanici da obaveštavaju odbor kako su odbili ovo, odbili ono, pa smo sada svi mi čestiti i svi ispunjavamo uslove iz ovog zakona.
Registar imovine, zanimljiva stvar. Svi su dužni da prijave svoju imovinu i da prijave imovinu povezanih lica, u redu je.
Stav 2. u članu 14. kaže - podaci o imovini koju je funkcioner prijavio mogu se koristiti samo u postupku u kome se odlučuje o tome da li postoji povreda zakona ili ne; a podaci o drugim prihodima i plati su javni.
(Predsedavajući: Da li koristite i sledećih 10 minuta?)
Da. Sada vas pitam, šta ako novine počnu da obaveštavaju o imovini koju su pojedini funkcioneri prijavili, gde je kazna za odbor gde funkcioner prijavi imovinu i taj podatak je tajna, a objavi se u sredstvima informisanja. Ta sankcija ne postoji, jer vi ne znate ni ko je objavio, vi ne možete ceo odbor da raspustite, jer ne znate ko je dao podatak, nikada ne možete da ustanovite ko je dao podatak, a to će biti u stvari poslastica, kao što je ovaj zakon o pritvaranju haških pritvorenika za mnoge ljude postao poslastica da se iživljavaju nad sudbinom onih koje su tamo oterali.
Član 19. mora da se menja, mora, nemojte da uplićete druge organe u ono što treba da sprovodi, po mom mišljenju, Narodna skupština Republike Srbije. Šta to znači, je li to čestito ako nam predloži Srpska akademija nauka i umetnosti ta lica?
Što mi priznajemo da, evo, još ima nekoga ko je čestit, a Narodna skupština nije čestita? A što sada da sudije predlažu pravnike, a advokati advokate? Otkud to pravo advokatima da baš advokate predlažu, što sudije da ne predlažu sudije, što i za advokate niste rekli – predlažu pravnike. I što advokati da predlažu, a gde su nevladine organizacije? Ovo je prvi put od kada ste vi došli na vlast, za ove četiri godine, da ste negde isključili nevladine organizacije, udruženja građana, većinske sindikate. Nema dodvoravanja svima ovde, gde vam je Srpska pravoslavna crkva?
Ponavljam, član 20. stav 2 - član republičkog odbora ne može biti član političke stranke. To je diskriminacija stotina hiljada članova političkih stranaka u Srbiji, to je neustavno. To što je neko član političke stranke ne može da ga liši prava da bude u ovom odboru. Ne može, zato što sudija može da bude član političke stranke; onaj ko odlučuje o životima drugih, o zatvoru, o zapleni imovine, on može da bude član političke stranke, a član odbora koji izriče javnu i nejavnu opomenu, taj ne može da bude član političke stranke.
I kako, kada god se radi o nekoj čestitosti, vi prvo kažete da ne može da bude član političke stranke onaj od koga očekujete da bude čestit. Za mene su najčestitiji ljudi oni koji su u političkim strankama, oni su se bar javno oglasili i rekli - da, ja pripadam toj i toj političkoj stranci. To je mnogo čestitije nego da ćutiš, sediš kod kuće i ne pričaš čiji si, ili su bar oba stava čestita. To što neko nije član političke stranke uopšte nije vrlina i ne kvalifikuje ga, ne rangira ga za neku funkciju u državi samo po tom osnovu.
Stav 3. - član republičkog odbora ima pravo na mesečnu naknadu u visini od sedam prosečnih mesečnih zarada isplaćenih u Republici Srbiji. Koliku platu ima predsednik Vlade? Koliku platu ima predsednik Narodne skupštine? Jesu li to najvažnije funkcije u zemlji? Otkud to da član republičkog odbora ima dva puta važniju funkciju nego predsednik Narodne skupšine, otkud to da sekretar odbora ima tri puta važniju funkciju nego sekretar Narodne skupštine?
Šta mislite sa trostrukom platom, da nekoga učinite čestitim? A onaj član, odnosno predsednik upravnog odbora je imao apanažu 200.000 dinara pre četiri godine, pa nije čestit čovek, sada stižu podaci da nije bio čestit. Vi mislite da nemoralnom čoveku visina plate određuje kada će da prestane da bude nemoralan. Ako se ovde pruža prilika da zaradi 100 ili 200 hiljada evra, zašto mu dajete sedam puta veću platu, jer mi ovo radimo zbog ogromnih para, ogromnih.
Sada, ove mere zaista su mi... Čitav zakon zbog mera čekam, tražim, čitam mere i onda vidim da postoji nejavna odluka, javna odluka, upozorenje, a onda kažete - sve drugo regulisano je Krivičnim zakonom; pa neka ide onda sve u Krivični zakon, zašto moramo i nejavno da ga upozoravamo?
Saznate da je povredio neko pravilo iz člana 6. stava 2. i odlučite da mu izreknete nejavnu meru upozorenja. Nema smisla, zaista. To nejavno, kako je to nejavno ako ceo odbor zna koja je mera izrečena i onda će u novinama da se pojavi – izrečena je mera nejavnog upozorenja tom i tom, i on će zaista da se zgrane i da prestane da se bavi time čime se do sada bavio.
Ima i mera javnog objavljivanja preporuke da neko podnese ostavku. Pa mi preporučujemo već dva meseca Borisu Tadiću da podnese ostavku, neće da čuje čovek. Cela Srbija čeka sredu da ga razreše, umesto lepo da ode kao čovek. Cela Srbija traži da neko podnese ostavku, a mi sada uvodimo odbor koji će da ga zamoli da podnese ostavku. Vi znate šta je vlast, kao slana voda, što više piješ sve si žedniji. Kakva preporuka da podnese ostavku? Motkom neke ljude nećete moći da oterate sa funkcije.
Mera nejavnog upozorenja (ovo je zaista zanimljivo, član 26. stav 2) izriče se i ako funkcioner zadocni sa izvršenjem obaveza predviđenih ovim zakonom, a u odluci mu se određuje način i rok za povinovanje ovom zakonu. Ako funkcioner potpuno odbije da se povinuje ovom zakonu, koja je onda mera? Koja je mera, ako ima većinu u Narodnoj skupštini pa ne možete da ga smenite, jer ta njegova 22 poslanika sve znače u Srbiji. Nekada je pet poslanika sve značilo u Srbiji, a sada ste to podigli na 22. Koja je to mera kada rizikujete da koalicioni partner izađe iz Vlade i da padne Vlada?
Izbacio bih sve ovo o nadležnostima pokrajinskih i lokalnih odbora. Bavili smo se ovim zakonom. Imamo amandmane na ovaj zakon i bilo bi dobro da skupštinska većina u danu za glasanje prihvati amandmane Srpske radikalne stranke, dodatno ćemo ih obrazlagati. Od toga da li ćete imati većinu tog dana ili ne, kada bude glasanje, zavisi i kako ćemo mi da glasamo.
U principu, da bi javnost znala i da ne komentariše pogrešno, mi smo za to da se spreči sukob interesa. Mi smo za to da svako, kao što se to dešava u Engleskoj kada se u skupštini ili u organu u kome je izabran, postavljen raspravlja o firmi Visa, a on ima visa karticu, izađe iz sale i neće o tome da raspravlja. Ako se raspravlja o fabrici automobila a on ima automobil te marke, izađe i neće sebi da dozvoli da ima sukob interesa, da razmišlja šta će da radi i kako će sutra da ga gledaju. Ako dovedemo društvo na taj stepen onda nam zakon neće biti potreban. Ako hoćete zakon, ovde moramo da imamo dodatnih kazni.
Bez kažnjavanja onih koji su zaslužili da budu kažnjeni u Srbiji neće biti reda.
Možete da pričate o Evropi koliko god hoćete, a posebno o tome da ćemo kada budemo demokratska zemlja ući u Evropu. Dok ne bude reda u Srbiji mi u Evropu nećemo moći da uđemo. Vi to vrlo dobro znate. Mnoge države u svetu red su zavodile kažnjavanjem. Probajte ovim nejavnim merama upozorenja, pa ćemo se naći ponovo da prihvatite mere za koje sam ubeđen da jedino mogu da dovedu do reda u zemlji.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobro je da se o odnosu prema Haškom tribunalu i o odnosu prema građanima Srbije koji se nalaze u Haškom tribunalu otvaraju rasprave jedna za drugom. Ovo je jedna od takvih i bila je naše obećanje građanima Srbije u predizbornim kampanjama koje smo imali prošle godine.
Ovo je jedan od načina da Srbija pokaže da poštuje osnovne norme, osnovna pravila, da hoće da pruži pomoć i zaštitu svojim građanima, bez obzira na to gde se nalaze. Ovo je ujedno i znak da je Srbija promenila stav prema Haškom tribunalu i prema ljudima koji se tamo nalaze zatočeni.
Možda je deo otrežnjenja ono što se dešavalo na Kosovu i Metohiji pretprošle nedelje, kada je svet bio suočen sa onim sa čime se Srbija u poslednjih 13 godina intenzivno suočavala, sa besomučnim napadima na Srbe od strane drugih i prvi put su Srbi imali nekakvu tuđu
odbranu i zaštitu, nedovoljno efikasnu, pred kraj napada efikasniju i postavlja se sa pravom pitanje da su to Srbi branili da li bi se neko našao u Hagu.
Od stava, usvojenog posle 5. oktobra 2000. godine, da su svi koje je narod birao u Srbiji, a nisu iz DOS-a, ratni zločinci, nedemokrate, fašisti, krivi za sve što nam se dešava, spremni da prođu katarzu, do danas mnogo toga se promenilo, ali je nažalost i mnogo ljudi završilo u Hagu, uglavnom političkih suparnika DOS-a. Onda kada su oni bili politički suparnici DOS-a, kada ih je ovde država odmah proglasila ratnim zločincima, počeo je obračun sa njihovim porodicama.
Onda je država služila da tužilac sačini što bolju optužnicu, onda je država služila da sva dokumenta koja ima, tonske, video zapise, naredbe, rešenja, dostavi tužiocu i onda je država služila da onaj ko je optužen bude što jače izolovan, što više osuđen već u samoj Srbiji, osramoćen, žigosan, oblaćen, po mogućstvu bez sredstava za odbranu i njegova porodica, po mogućstvu, bez sredstava za život.
Raduje me promena raspoložena među poslanicima. Poslanici samo izvršavaju ono što se u Srbiji odavno dešava. Niko nije kriv dok nije osuđen, a mnogi će u Hagu biti osuđeni iako uopšte nisu krivi. Ne želim da zaštitim ni jednog kriminalca, a posebno ne ratnog zločinca i svako ko je počinio ratni zločin neka odgovara za to, ali ne postoji komandna odgovornost, ne postoji odgovornost onih koji su se politikom bavili, ne postoji odgovornost za javno izgovorenu reč nigde u svetu, za ideju, a posebno ne odgovornost koja bi se tretirala kao ratni zločin.
Mi smo uputili dva predloga zakona, jedan za savezni nivo, ili kako se to sad zove, a jedan za republički nivo. Ako smo preneli neke dužnosti Srbiji i Crnoj Gori, a tu posebno mislim na davanje garancija, na donošenje zakona o saradnji sa Haškim tribunalom, a ono nismo preneli na tu tzv. državnu zajednicu sudbine naših građana koji se nalaze u Hagu i sudbine članova njihovih porodica.
Ovo je jedan socijalni zakon. Ovim zakonom hoćemo da sprečimo da bude osuđen onaj ko bi trebalo da se brani, da bude osuđen samo zato što mu nije data mogućnost da se brani. To je princip koji bi trebalo da zastupamo za svakog čoveka sa zemaljske kugle. Svako ko je optužen mora da ima mogućnosti i prava da se odbrani. Da bi se odbranio, mora da sprema svoju odbranu. Da bi spremao svoju odbranu, mora da bude slobodan.
Znate kako Hag postupa sa Srbima. Naredi Vladi Srbije da ih pohapsi, da ih sa kesama na glavi, po mogućnosti, da ne znaju ni ko su ni šta su, dovede u Hag, onda ih tamo smeste i tužilac počne da prikuplja dokaze. Vlada Srbije se stavi u pogon, obezbeđuje dokaze tužiocu, a građanin Srbije koji je optužen, u ćeliji 2 puta 3, čeka kada će tužilac da prikupi dovoljno dokaza da ga izvede pred sudiju. A Evropa garantuje čoveku slobodu, koja može da bude izuzetno uskraćena na veoma kratko vreme do izvođenja pred sudiju.
Predsednik SRS dr Vojislav Šešelj je duže od godinu dana u pritvoru i nije izveden pred sudiju. Nema mogućnosti komunikacije sa porodicom, sa svojim timom koji mu ovde priprema odbranu, ni sa kim u svetu ne može da komunicira, ni na koji način, niko ne može da ga obiđe, a tužilac prikuplja dokaze sa kojima sme da izađe pred iole čestitog sudiju.
Ovim zakonom nudimo da, na neki način, delimično, materijalno obezbedimo porodice onih koji se nalaze u Hagu i da im na neki način, makar delimično, omogućimo pravo na odbranu, ukoliko to materijalno-finansijsko pravo nije obezbeđeno u okviru Tribunala u Hagu. Znači, nema dupliranja ako Hag obezbedi odbranu, mogućnosti za odbranu, finansije za odbranu građaninu Srbije koji se tamo nalazi u pritvoru. Ta odredba ovog zakona se ne primenjuje. Primenjuje se samo u slučaju da optuženi nema nikakvih mogućnosti da angažuje odbranu, da prikuplja dokaze.
Znate kako Haški tribunal prikuplja dokaze u Srbiji. Sve mu se stavi na raspolaganje. U ovih godinu dana mi smo išli njihovim tragovima. Gde se pojavimo da skupljamo dokaze o tome kako je Vojislav Šešelj nevin, saznamo da već tri godine haški istražitelji prikupljaju dokaze da je on kriv. Srbija o tome ništa ne zna. Znaju pojedinci u Vladi Srbije, oni dežurni evropejci, oni pročišćeni, koji tako glatko izgubiše izbore prošle godine.
Ovo je moralni zakon. Ovde je na ispitu savest i moral svih nas. Možemo li da se izdignemo iznad političkog suparništva, možemo li sa ove govornice da kažemo – jeste, taj me je pobeđivao na izborima, ali sada hoću da omogućim da se brani; nisam bio zadovoljan kako se ponašao u Srbiji ili nije radio dobro, ali sada hoću da mu omogućim da se brani.
Ne zaboravite, ako padne optužba za genocid, podignuta protiv Slobodana Miloševića, pala je optužba za genocid protiv Srbije. A da li je Srbija pomogla Slobodanu Miloševiću da tu optužbu odbaci? Nije. To je morao sam.

Da li vi to ograničavate?

Zamolio bih vas da mi ne ograničavate vreme, a neću dugo da govorim. Završiću vrlo brzo.
Da ne ulazimo u poređenja sa državama koje su manje demokratske od nas, koje neki od vas vole da ističu kao primer. Ali, Hrvatska ima u Hagu kupljenu zgradu koja je detaširana Vlada Hrvatske. U njoj sedi uvek poneki predstavnik Vlade Hrvatske. U nju dolaze predstavnidi odbrane, članovi porodica, ona je direktno vezana sa Hrvatskom. Svaki dokument, svaki papir koji je potreban, daje se na raspolaganje braniocima. U budžetu Hrvatske izdvaja se novac za odbranu građana Hrvatske koji su optuženi pred Haškim tribunalom. Šta smo mi do sada radili? Još da su nam tražili da platimo da budu osuđeni, mi bismo iz budžeta davali novac, samo da budu osuđeni, samo da se neko od njih slučajno ne vrati u Srbiju, da se ne vrati dok je još na nogama, da nam ne preuzima vlast.
Ovaj zakon će podržati oni koji se toga ne boje. Ovaj zakon će podržati oni koji mogu da zamisle da i sami mogu negde da se nađu u situaciji u kojoj im treba pomoć Srbije. Srbija tu pomoć svojim građanima mora da pruži.
Srbija ovim zakonom menja odnos prema Hagu, prema Haškom tribunalu. Ja se toga ne stidim. Moj odnos, kao i SRS, uvek je bio negativan. Pod velikim pritiskom medija, takvo je bilo vreme, možda su i neki od vas imali pozitivno mišljenje o Haškom tribunalu.
Danas bismo mogli možda i jednoglasno da dokažemo da o Hagu imamo mišljenje koje je Hag sam zaslužio. Ponašanjem prema građanima Srbije koji se tamo nalaze i ponašanjem prema građanima Srbije koji žive u Srbiji. Verujte mi, nijednog od nas, koliko nas miliona ima, ne cene ni za gram više od onih naših građana koji se tamo sada nalaze u Hagu. Za njih smo mi roba.
Oni bi hteli da se ovde ne usudi da se takmiči u političkom životu onaj ko bi mogao da završi u Hagu. Dok je Srbije, mislim, taj cilj sigurno neće moći da ostvare. Mi im to dokazujemo ovim zakonom. Nikome prst u oko ne guramo. Ovakve zakone imaju sve države u svetu, a Srbija je jedna od demokratskih, svetskih država, na putu da posle sledećih izbora postane još demokratskija.

Sada je uvedena praksa jedan minut. Od sada svak ima pravo jedan minut.
Odavno se ne čudim srozavanju ugleda Srbije u svetu, pošto znam da je zastupa Goran Svilanović. On nama ovde priča o koaliciji, ovo je koalicija sa narodom. Priča nam ministar da se stvorila nova koalicija. Jeste li vi u opoziciji? Zašto ministar Svilanović ne podnese ostavku? Zašto ministar Tadić ne podnese ostavku? Kako to Demokratska stranka uvek u opoziciji, a uvek ima ministre u Vladi? Otkad je to?
Kada se pozivate na osnovna načela politike, opoziciju i poziciju razdvaja to da li ima ministre ili nema, a ne kakve stavove zastupa i za šta glasa u Skupštini. U Skupštini je narod i na ulici da sretnete tri građanina i da ih pitate šta misle o ovom zakonu, mogu da pripadaju različitim političkim opcijama a da vam kažu isti stav, iako nisu u koalicijama. Samo što mi radikali nikada nismo sa Čumetom bili u koaliciji. Gospodin Svilanović ima šefa Čumeta.
Pričate o pravu na odbranu, a već sam rekao, pravo na finansiranje odbrane pred Haškim tribunalom ima onaj ko prizna Haški tribunal.
Prkosni Srbin Vojislav Šešelj nema pravo na finansiranje odbrane, ne priznaje Tribunal. Slobodan Milošević nema pravo na finansiranje, ne priznaje Tribunal. Da li je to za nas manje vredan građanin, taj što tamo kaže - ne priznajem da mi vi sudite - i ne treba da mu sude.
Šta kaže gospodin Svilanović, da ne sudimo oficirima a da sudimo političarima, pa opet ne može da se vrati nikada više na vlast, nikada više. Da sudimo svim političarima u Srbiji Goran Svilanović - "po" "jo" - više ne može da vodi srpsku politiku.
Samo još jedna stvar: jeste, za bivšeg predsednika Milutinovića 200 evra mesečno, a Nataša Mićić koristi sve privilegije kao da je bila predsednik Srbije. To Građanski savez ne priča. Bila je vršilac dužnosti, nije izabrana uopšte, uzurpirala, pogazila Ustav dok je bila vršilac dužnosti i sad uživa sve privilegije predsednika Republike. Ajde i vama ćemo, svima koji ste vršili dužnosti, svima ćemo po 200 evra da damo da idete u Hag, da vidite da li je to tamo dobro ili nije dobro.
Dakle, molim vas da se ne bojite ovog čina. Nije ovo antidržavno, nije upereno ni protiv koga, ovo je samo solidarnost Srbije sa onima koji su tamo samo zato što su optuženi. Neke ste oterali na silu, a neki su otišli dobrovoljno. Mi srpski radikali smo dali najbolje što imamo – Vojislava Šešelja i nemamo više šta, jedino sad ovako sve da nas povedete.
Ali, kad nam je tamo najbolji, kao da nam svima sudite. Mislio sam, kad ste oteli Slobodana Miloševića, da ste prekinuli sa tim, jer kad ode onaj ko je na vrhu, mislio sam da ste postigli dogovor: evo, dajemo onog što je na vrhu, ne dirajte nam više građane. Samo što ste ga izvadili iz helihoptera, oni su vam ispostavili zahtev za braću Banoviće. Toliko su vas potcenili, toliko su vas ponizili.
To nikada neće da prestane, ako bi o Srbiji i dalje vodili računa ovakvi. Zato, u pamet se i vi koji ste na istoj listi sa ovakvim neprijateljima države, razmislite malo. Slažem se da vam je to možda pomoglo da imate bolji izborni rezultat, ali ako izađe ovde pa kaže da vas zastupa, čudi me da niko od vas ne izađe na repliku.

Mene ne čudi nedoslednost. Juče nisam verovao da je poslanička grupa SPO potpisala ovaj predlog, zato što sam bio savezni poslanik 1993. godine kada ste prvi predali u proceduru u Saveznoj skupštini zakon o saradnji sa Haškim tribunalom.
SPO je preteča saradnje sa Haškim tribunalom. To je ideja koja vas vodi već 11 godina.
Demagoške priče o tome da se od sirotinjskih sredstava finansiraju bogati bi trebalo da pretresete prvo u SPO-u. Veliki broj vas ne bi smeo da se finansira iz budžeta kao ministri, kao poslanici, kao direktori javnih preduzeća, a vas je narod već finansirao dovoljno dugo. Vas je Beograd toliko dobro finansirao da će proteći vode i vode Savom i Dunavom dok se ne napuni budžet koji ste vi ispraznili.
Ovde se ne radi o tome ko je bogat, a ko je siromašan, posebno ne mogu da evrujem da vi imate podatke i dokaze da je Milošević ukrao milijardu i 500 miliona dolara, a da niko u Srbiji drugi nema te dokaze. Zar bih zastupao ovde da obezbedimo novac za odbranu čoveka koji ima milijardu i 500 miliona dolara? To su priče za malu decu.
Gde je taj novac? Četiri godine po celom svetu se traga za novcem koji ima Slobodan Milošević i niko ga ne nađe, a našao ga je gospodin Pejčić.
Znači, nedoslednost se ogleda u tome što ste predlagač ovog zakona i što ste noćas došli do naknadne pameti. Ali, zašto sam srećan zbog toga? Bilo mi je teško kada sam video da ste i vi predlagač, i drago mi je što se i deo G17 plus izdvaja, neće da podrži ovaj zakon. Uvek mi je teško kada oni za koje znam da im to nije po volji, da im to nije u programu i da im to nije u duši u nečemu sa nama sarađuju.
Zato vas molim sve koji ste protiv ovog zakona, glasajte protiv. Nemojte da glumite u javnosti da hoćete da pomognete, samo imate neki razlog. Glasajte protiv. Vi ste bili srećni kada su ljudi počeli da odlaze u Hag. Pitam vas, čime ste vi zaslužili da niko od vas ne ode u Hag? Čime? Da li je SPO pozivao da branimo Srbe? Da li ste formifali Srpsku gardu? Da li je garda učestvovala na frontu? Jesu li u svim mesnim odborima SPO-a pravljeni spiskovi i skupljani dobrovoljci? Čime ste vi zaslužili da niko od vas ne ode u Hag, ako se u Hag ide zato što su skupljani dobrovoljci i što je zastupana ideja da treba braniti Srbe.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Možda služenjem Zapadu? Možda imate neki dogovor da vas ne diraju, a da vi ovde remetite situaciju u zemlji. Zato dobro ubuduće razmišljajte, kada nešto potpišete stanite iza toga. Ako ste ušli u Vladu Srbije, budite u toj Vladi Srbije, nema minsitara koji su u opoziciji, a to sam već jednoj poslaničkoj grupi morao da kažem.
Vi ste sada u Vladi Srbije. Ko zna koliko dugo ćete da budete, dokle vas budu trpeli. Sada, kada ste u Vladi Srbije, to molim i vas iz ostalih poslaničkih grupa, nastupajte ovde jedinstveno. Dogovorite se. Možda naš Predlog zakona nije bio dobar za podršku, možda Vlada ne stoji iza ovog predloga, pa onda nemojte niko da ga podrži. Ne mora da bude usvojen.
Ovom raspravom je postignut cilj. Sve nas Srbija sada vidi. O svima nama Srbija posle ove rasprave sve zna. Ta sredstva su tako minimalna i uopšte ne vredi pominjati koliko nosi iz budžeta. Više će nositi dva automobila i obezbeđenje jednog vašeg ministra nego ova odbrana osuđenima u Hagu.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi danas, nadam se, imamo odlučno suočavanje sa bolnom i optužujućom istinom. Voleo bih da od sada radimo i da više nikad nemamo potrebu da se ovako sastajemo zato što nešto nije urađeno ili zato što nešto nismo hteli, smeli, mogli ili nismo imali političku saglasnost.
Od 5. oktobra 2000. godine vlast je, zauzeta progonom političkih protivnika, neistomišljenika i saradnjom sa Hagom, zaboravila na Kosovo i Metohiju. Naravno, to je počelo i Sporazumom Ahtisari-Černomirdin, prihvaćenim ovde u Skupštini Srbije od strane poslanika SPS, JUL-a i SPO. Tada smo bili protiv. Znali smo šta će da se desi. Imate stenogram sa te sednice. Tada je Vojislav Šešelj rekao: "Kad odu vojska i policija, otići će Srbi sa Kosova i Metohije."
U tih nekoliko meseci buknuo je jug Srbije, kao da se stvaralo jedno žarište koje bi nam još više odvlačilo pažnju. U tih nekoliko meseci izabrali ste Nebojšu Čovića za koordinatora koji će da rešava sudbinu Kosova i Metohije. Prvo što je učinio bilo je da nas nazove "psima rata". Pre četiri dana ultimativno je tražio da vojska i policija idu na Kosovo i Metohiju.
Sada možete slobodno da pitate KFOR i UNMIK zašto su srpska vojska i policija pucali na teroriste 1998. i 1999. godine. Sada je valjda jasno i onima koji su do sada to koristili kao priliku za obračun sa političkim neistomišljenicima, jer kad stotine hiljada terorista krene, vojska puca ili beži. Naša vojska i policija nikada nisu bežale pred teroristima sa Kosova i Metohije.
KFOR nije mogao da reši situaciju dok nije počeo da puca. Postoje trenuci u životu kad morate da pucate. Ima vas mnogo koji na to ne mislite. Mislite da to nikad u životu nije potrebno. Potrebno je. Za Kosovo i Metohiju treba da se puca.
Nikada nikoga u kampanji nisam čuo da kaže - nećemo da branimo Kosovo i Metohiju. A ko god dođe na vlast, on kaže - ne možemo da branimo Kosovo i Metohiju. To govorite u kampanji. Jer kad smo mi prošle godine u kampanji govorili da treba da se vrate vojska i policija na Kosovo i Metohiju, ko od vas nas je podržao u tome? Mi nismo rekli - mobilišite i krećite, nego smo rekli - gde je diplomatija; gde je Rezolucija 1244? Slamka, ali da se držimo za slamku. Hiljadu vojnika; pa hiljadu bi odbranilo 17. do 19. marta Srbe na Kosovu i Metohiji. U to sam ubeđen.
Novembra 2001. godine, ovde u Skupštini, podneli smo predlog rezolucije da Srbi ne izađu na izbore na Kosovu i Metohiji. Svi ste bili za to da Srbi na Kosovu na izbore izađu. Šta smo dobili? Hajde da se svi sada suočimo. Šta smo dobili izborima na Kosovu i Metohiji, na kojima su, kao, učestvovali Srbi? Kosovo je dobilo predsednika, Skupštinu, Vladu, na te institucije počeli da prenose nadležnosti, a mi smo dobili poslaničku grupu "Povratak", u kojoj je šef Koordinacionog centra odmah formirao svoju stranku.
Imaju zadatak da kada ubiju Srbina, da sutradan ne dođu na sednicu Skupštine. To su Srbi na Kosovu i Metohiji dobili izborima, grehom. Nisu učestvovali na tim izborima, nego ste lažirali rezultate izbora. Uopšte nisu izašli.
Šta sad treba da se radi? Ako mi danas postignemo saglasnost - a mislim da na ovoj rezoluciji ne treba ništa da se radi, ona treba da se razradi, nju treba da razradi Vlada Republike Srbije; ona je potpuno jasna i prvi put ćemo imati stavove Skuštine koje Vlada mora odmah da razradi u program koji će Skupština da usvaja - niko više od ministara, ni predsednik Vlade, ni ministar spoljnih poslova državne zajednice, ni ministar odbrane zajednice država, kako je sve zovete, ne sme da odstupi od onoga što mi ovde usvojimo.
Niko više svoju ideju ne sme da iznosi, nego ideju Narodne skupštine, rešenje Narodne skupštine Republike Srbije, bio on intimno saglasan sa njim ili ne. I mi smo, otkako je DOS na vlasti, tri puta glasali za nekakve deklaracije i znali da ništa iz njih ne proističe, ali smo glasali, da ne kaže neko - evo, radikali razbijaju jedinstvo, sada kada je najpotrebnije. Nećemo da razbijamo jedinstvo kada je najpotrebnije.
Hajde da vidimo čemu služi i kako možemo da iskoristimo to svoje jedinstvo. Nema bolje prilike, nažalost. Jer kad čujete podatke koliko je stotina sela, koliko je gradova ogromnih ostalo bez Srba, onda je to znak da ćemo sada da učinimo nešto ili više nikada.
Ako sada ne učinimo ništa, dočekaćemo i mi, stariji od vas ovde, da vidimo kako padaju i drugi gradovi. Onda više ništa neće moći da ih zaustavi. Je l' strah od Haga uticao na neke ljude u ove tri godine? Ja se Haga ne bojim. Recite šta treba da se uradi, ko treba da potpiše nešto što treba da se uradi i da odgovara, i da zna da ga čeka Hag. Jer kad razmišljate da li vam treba Kosovo i Metohija ili vas čeka Hag, uvek mislite na Kosovo i Metohiju.
Vlada bi trebalo da podnese krivične prijave protiv najodgovornijih. Desetine Srba nalaze se u Hagu po nekakvom principu komandne odgovornosti, hijerarhijske nadređenosti. Predsednik Srbije, u vreme kada smo branili Kosovo i Metohiju, komandanti vojske, traže komandante policije, političari, Vojislav Šešelj se nalazi u Hagu po nekakvoj odgovornosti.
Svet je priznao da je od 17. do 19. izvršeno entičko čišćenje na Kosovu i Metohiji. Haški tribunal to za teritoriju Vojvodine već svrstava u ratni zločin. Mi ne priznajemo Haški tribunal. Hoćemo da pomognemo onima koji se tamo nalaze. Evo, priznajemo Međunarodni sud pravde u Hagu, da njemu podnesmo krivične prijave.
Ko je tamo odgovoran? Hari Holkeri, komandant KFOR-a. Ko komanduje UNMIK-om? Konandant Kosovskog zaštitnog korpusa, predsednik Kosova, predsednik Vlade Kosova. Jeste li spremni da uđete u koštac sa njima, ali ne da ih puštate posle iz zatvora, ako ih negde neko bude osudio! Nego do kraja.
Mi Vladi ovde nismo napisali, ali ovo je jasno iz druge tačke po kojoj će da radi program, Srbija će da zaštiti Srbe na Kosovu i Metohiji i da im osigura ostanak. Pazite šta pišete. To znači ako neće KFOR i UNMIK, hoće Srbija, mora Srbija. Samo tako ćemo da prihvatimo kada budete došli ovde sa predlogom mera za političko rešenje.
Političko rešenje sve dok je to moguće i da požurimo dok imamo za koga da donosimo politička rešenja na Kosovu i Metohiji, zato što vreme curi i vreme ističe. Ne računajte da ćemo biti zadovoljni ako izdvojite severnu Kosovsku Mitrovicu, Leposavić, Zvečan, Zubin Potok, pa kažete - ovo će biti teritorija na kojoj ćemo da obezbedimo Srbima zaštitu. Ne, mi to ne računamo u celokupno Kosovo i Metohiju, mi to ne računamo u Srbe na Kosovu i Metohiji.
Nemojte da pričate o autonomijama ni o kantonima, ni o čemu, sedite, napišite, objasnite nam i nacrtajte nam to rešenje. Jer mi hoćemo da vidimo svako selo, svaki grad i hoćemo da znamo šta će biti. Ako međunarodna zajednica kaže da neće da obnavlja crkve, kuće, hoćemo mi, odmah. Od ove naše sirotinje videćete koliko sredstava može da se izdvoji za to. Kad bi počelo malo da se štedi, da obnovimo što može da se obnovi. Crkvu iz 15. veka ne obnovi niko. Prave ljudi sad po selima nove crkve, dvojica arhitekata ih crtaju, sve liče jedna na drugu.
Ono što je nekada rađeno, više niko nikada ne napravi. To više ne može da se nadoknadi, ali da ih dižemo na temeljima, nove crkve na starim temeljima, pa opet postoji neka veza. Mi smo ponudili svoju pomoć 17. uveče. Niko je nije tražio, zato što ništa nije rađeno. Mi smo rekli da nećemo odmagati i nismo odmagali.
Mogli smo. Možda je neko želeo da mi odmažemo te noći. Možda bi to bio dobar način da se raščisti sa SRS-om. Možda ste mislili da nemamo dovoljno razuma. Razum nisu imali oni koji su palili džamije. Oni ništa o životu ne znaju, nisu ni Srbi, nisu ni hrišćani i pravoslavci, i njih treba osuditi najstrože.
Neuporedivo je stotine crkava i dve džamije, ali ostaće nam to večito. Gde god budu pominjali Srbe, reći će - to su oni što su palili džamije. Reći će - isti ste kao oni tamo gde ste u većini, vi palite tuđe bogomolje. To ste morali da sprečite te noći. Da osigurate u Srbiji miran i bezbedan život, da neka budala ne pokvari ovo raspoloženje koje sada imamo u Srbiji. Vršite vlast, obavljajte redovne poslove, ne zaboravljajte Kosovo i Metohiju, nećemo vam zaboraviti da se tek danas održava sednica Narodne skupštine.
Mnogi su održali pre nas, i Skupština Vojvodine, koja se otuđila od Srbije, i ona je održala sednicu da pokaže kako mislimo. Duma je držala sednicu. Havijer Solana je juče dao oštriju izjavu nego bilo ko od naših političara iz vlasti. Nema više straha. Ko državu vodi sa strahom neće spasiti Kosovo i Metohiju. To vam garantujem.
Ko ne spasi Kosovo i Metohiju nemoj da se bavi politikom u Srbiji, nemoj ni da živi u Srbiji. Možda vi ne verujete u Boga, posebno oni koji se pred kamerama mole Bogu. U Boga verujem i znam da postoji božja kazna. Ko ne sačuva Kosovo i Metohiju, sigurno će ga stići božija kazna.