Ovde je izvršena povreda dostojanstva Narodne skupštine. Stan sam dobio, a pre toga sam interese Kosova i Metohije branio celog života, ali nisam od Čovića tražio da mi da pare, šest miliona dinara u to vreme, kao što ste to vi tražili, gospodine poslaniče.

U sali ne postoji kvorum za donošenje ove odluke. Možete vi da pričate šta god hoćete, u sali ne postoji kvorum za donošenje odluke. Zato je predsednik Skupštine odmah pristupio glasanju, da bi ostali registrovani poslanici koji ne žele u ovome da učestvuju.
(Dobacivanje iz sale.)
Ne razgovaram sa vama, mladi kolega. Kad budete izašli za govornicu, razgovaraću sa vama.
(Predsednik: Gospodine Nikoliću, samo izvolite, ne obraćajte pažnju.)
Gospodine predsedniče, narodni poslanici SRS nisu želeli da učestvuju u glasanju o ovom predlogu. Molim vas da resetujete sistem, da utvrdimo da li imate kvorum, jer to bi jedino bilo pošteno. Onog časa kada budete imali kvorum, donesite odluku kakvu god želite, većinom narodnih poslanika. Bez 126 poslanika, na prevaru, računajući i radikale koji u tome ne žele da učestvuju, nemojte da nastavljate ovu sednicu. Uostalom, ulaze poslanici, možda ćete imati kvorum.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman treba podržati. Ranije smo imali dilema oko toga i često su nas ljudi pitali zašto po više osnova plaćaju zdravstveno osiguranje.
Nikada onaj ko je predstavljao skupštinsku većinu nije umeo da objasni seljaku koji radi u fabrici i ima njivu: zašto na prihod od poljoprivrede mora da plaća zdravstveno osiguranje, ako je već zaposlen i plaća zdravstveno osiguranje iz bruto ličnog dohotka.
Znači, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti treba da se izuzmu iz ovih doprinosa, iz tačke 12), u kojoj se kaže da se plaćaju svi doprinosi. Ne, postoje doprinosi koje lice koje ostvaruje prava zaposlenog na više mesta ne mora da plaća. Ta dva doprinosa su zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je veoma smislen amandman, u istoj ravni sa stavom SRS da zakonsku materiju ne treba prepuštati ministrima na slobodno odlučivanje. Osnovica doprinosa je zakonska materija, utvrđuje se zakonom za sve kategorije stanovništva, za sve delatnosti.
Ministarstvo finansija nas ubeđuje da ima pod kontrolom sve prihoda, a ako ima, onda može da utvrdi osnovicu za prihode od umetničke ili druge delatnosti, kao što utvrđuje za sve druge zaposlene ili za sve druge koji ostvaruju prihode, a ako kaže da će nekoliko ministara da se dogovaraju za osnovicu, misli na osnovicu doprinosa, onda je to znak da oni još uvek nemaju načina da utvrde prihod samostalnih umetnika.
Protiv toga sam da ministri odlučuju kolika će biti osnovica za doprinose za bilo koga, pa tako i za samostalne umetnike, jer mi se čini da ima nekoliko desetina hiljada samostalnih umetnika.
Voleo bih da se ministri u Vladi Srbije bave nečim ozbiljnijim, nego da po ceo dan utvrđuju za svakog samostalnog umetnika pojedinačno osnovicu za doprinos.
Ako je to prost posao i jednostavan, ako će četiri ministra da utvrde jedan procenat, zašto ga nisu utvrdili u Predlogu zakona? Čini mi se, kako su ovo napisali, da će umetnike da svrstaju u pojedinačne ili u grupne slučajeve, pa će za grupe da odvoje procente za plaćanje doprinosa.
Mi ćemo glasati za ovaj amandman, zato što poboljšava zakon i sprečava ministre da se bave materijom koja je predviđena za zakon.

Zamolio bih vas da pogledate stenografske beleške iz dela sednice kada je narodni poslanik Ksenija Milivojević tražila da glasamo o produženju sednice.
Ona je tražila da glasamo – do završetka rasprave o ovoj tački dnevnog reda.
Zamolio bih vas. Izaći ću i izviniću se ako nisam u pravu.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista je bilo vreme da se kockanje uredi zakonom, u stvari, uskladi sa mnogo tehničkih dostignuća, dostignutih, postignutih ili ostvarenih od vremena donošenja osnovnog zakona i nekih njegovih malih izmena do danas.
Nisam kockar, ne razumem se u ovu materiju. Pretpostavljam da su dobri kockari oni koji su pisali zakon, da su predvideli sve ono što bolji kockari mogu da urade. Mene nešto drugo interesuje. Interesuje me da li Vlada Republike Srbije ima Sekretarijat za zakonodavstvo? Ako ga ima kao u vreme prve vladavine DOS-a, onda ga nema. Čitajući ovaj zakon, ubeđen sam da nema Sekretarijat za zakonodavstvo ili barem da nema sposobnog sekretara Sekretarijata za zakonodavstvo.
Kako se Vladi omakla gruba povreda Ustava u ovom predlogu zakona, toliko gruba da je Vlada priznaje i u obrazloženju zakona. U obrazloženju zakona Vlada Republike Srbije koristi reč "monopol".
Član 57. Ustava Republike Srbije kaže: "Privredne i druge delatnosti obavljaju se slobodno i pod jednakim uslovima, u skladu sa Ustavom i zakonom". Član 64. stav 3. kaže: "Protivustavan je svaki akt i svaka radnja kojima se stvara ili podstiče monopolski položaj, odnosno na drugi način ograničava tržište". Vlada Republike Srbije članom 96.
Poglavlje IX – Osnivanje državne lutrije Srbije, kaže: "Radi priređivanja klasičnih igara na sreću i igara na sreću putem interneta, telefona ili na drugi način putem telekomunikacionih veza, Republika osniva Državnu lutriju Srbije".
U obrazloženju Vlada kaže: "Uzimajući u obzir način na koji se razvila oblast klađenja u Srbiji, a u cilju efikasnijeg nadzora i sprečavanja negativnih posledica, priređivanje igara preko interneta i drugih sličnih medija je zakonom predviđeno da ostane monopol Državne lutrije Srbije". Pre toga je rekla - da bi se postigli maksimalni fiskalni efekti, pravo na priređivanje klasičnih igara, znači klasične kocke, prenosi se na državnu lutriju Srbije, a posle se konvertuje onaj dug koji imaju dosadašnje društvene organizacije za klađenje, za kockanje, posebno prema fondovima.
To se pretvara u vlasništvo Republike, tako da, praktično, Republika preuzima nekoliko društvenih preduzeća u Srbiji koja su bila registrovana za ovu delatnost. Vlada je drage volje pohrlila za vlasništvom konvertovanjem duga nad bankama, nad kockarnicama, ali se nije usudila da konvertovanjem duga preuzme i velike gigante koji su gubitaši i od kojih zavisi sudbina mnogih gradova, rekao bih, sudbina cele Srbije.
Mi ćemo diskutovati o ovom predlogu zakona toliko koliko je neko od nas u stanju uopšte da procenjuje kocku. Kocka je društveno zlo, neminovno u svakoj državi u svetu. Dobro je da se zakonom omogući što striktnija državna kontrola kocke, a pod tom kontrolom podrazumevam ubiranje prihoda i naplatu poreza.
Inače, to što će mnogi ljudi ostati bez
kompletne imovine, to što će pojedine porodice ostati čak i bez glava porodice, jer mnogo ljudi izvrši samoubistvo zato što se kocka, pa se vadi na kocki, pa ode i kuća i imanje, to država, naravno, ovim zakonom ne može da spreči. To i ne prigovaram državi. Državi prigovaram da je ovo jedan od najstudioznijih zakona koje je uradila do sada.
Svi su ovde predvideli, da čovek ne može amandman da napiše na Predlog zakona o kockama, a na sve druge zakone možemo da napišemo na stotine amandmana i da ih branimo, ali ovi kockari su dobro naučili zanat, očigledno.
Znači, molio bih da dobro razmislite o ustavnom osnovu za donošenje ovog zakona, posebno o ključnoj odredbi, jer davanje klasičnih igara na sreću u nadležnost isključivo jednoj firmi je ključna odredba. To je osnov za zaradu. Ali, interesuje me - kako Vlada misli da u ovom Ustavu opravda monopolisanje jednog subjekta u jednoj grani delatnosti? To Ustav Srbije ne dozvoljava. Možda dozvoljava Ustav Slovenije i hajde da kažemo da smo mi deo Slovenije, da uzmemo protektorat pa da kažemo - može, u Sloveniji je to monopolisano, može i ovde.
Vlada je propisala deset kazina. I tu mi nešto nije jasno. Zašto nije hiljadu, zašto nije jedan kazino, zašto nije koliko god može? Ako postavite uslove za tehničku opremljenost, uslove za udaljenost od škole, obdaništa, tu bih rekao čak i od sportskog objekta, čak i od crkve, da se ne brukamo.
Ako neko ispuni sve te uslove, pustite ga neka pravi taj kazino. Kupovaće cement, gvožđe, ciglu, mermer, vrhunsko staklo, vrhunski enterijer će da napravi, a od ove sirotinje on ne može mnogo da se ovajdi.
Možda bi čak bilo dobro u Beogradu predvideti jednu zonu za kockarnice, jednu zonu za kazina, neka to blješti, neka dolaze stranci da se kockaju. Sećam se, bio sam dete, stranci su dolazili na Sveti Stefan da se kockaju, novine su o tome pisale. Verovatno da je ona Jugoslavija od toga ostvarivala neki prihod. Meni to nije smetalo.
U kockarnicu ne ulazim osim kada su izbori, tada moram da se kockam, nešto me grize, jer svaki put manje predvide radikalima nego što osvojimo, i znam da ću da im uzmem pare. Dosta ljudi se kocka, oblast je već dve - tri godine potpuno neregulisana. Hajde da vam pomognemo i da regulišete, ali bez monopola, bez ograničavanja. Čini mi se da je nekome stalo do poslovnog prostora koje imaju dosadašnje lutrijske organizacije, a zaista je to izvanredan poslovni prostor; no, izvanredno opremljen i uvek u centru grada u svim gradovima u Srbiji.
Ukoliko zakon bude donetu Skupštini, ukoliko ga proglasi predsednik, pokrenućemo postupak za ocenu ustavnosti ovog zakona, a onda bi možda bilo dobro da Vlada Republike Srbije, sada su kasni noćni sati, ali ima vremena iduće nedelje, trajaće rasprava, još jednom pogleda ovaj predlog zakona, utvrdi da li može da ga brani pred Ustavnim sudom, pa ako možete da ga branite, neka ostane kao predlog zakona.
Ostavio bih sebi drugih deset minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi se zaista o izuzetno kratkom Predlogu zakona, ali nam je ovde ministar izmamio aplauze dela poslanika, time što je pročitao i deo člana koji već postoji u Zakonu o porezu na promet, pa ispada da se sada na ovaj način čini usluga poljoprivrednim proizvođačima.
Hteo bih odmah da kažem da odredba o tome da poljoprivredni proizvođači i vlasnici samostalnih zanatskih radnji, koji na pijačnim tezgama i sličnim objektima prodaju poljoprivredne proizvode, ni sada nemaju obavezu da evidentiraju promet preko fiskalnih kasa. Uvodi se novo pravo za neidentifikovana lica, i za neodređeni broj lica, i za neodređene profesije, za neodređenu robu, čiji će promet da se vrši na neodređenom mestu.
Praktično, prepušta se Vladi, odnosno dvojici ministara, ministru za finansije i ministru za trgovinu, turizam i usluge, da procene i da utvrde kojim licima će usled specifičnosti delatnosti biti dozvoljeno da ne evidentiraju promet fiskalnim kasama, zato što je onemogućeno kreiranje aplikativnog programa u skladu sa tehničkim i funkcionalnim karakteristikama fiskalne kase.
U obrazloženju Predloga zakona Vlada Republike Srbije nam kaže da postoji nekakva praksa zemalja koje su izvršile fiskalizaciju, a i znatan broj inicijativa, asocijacija i udruženja raznih delatnosti i komora, da se od obaveze evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa izuzmu pojedine delatnosti. Vlada zna za koje to pojedine delatnosti komore i udruženja traže da budu izuzete od evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa. Vlada zna koje su to vrste robe u zemljama u kojima je izvršena fiskalizacija, samo neće da kaže poslanicima.
Otkuda ideja Vladi Republike Srbije da nam predloži ovaj zakon? Dobila je neke inicijative, upoznala se uporedo sa praksom u drugim zemljama, ali ona nama ovde ne kaže koje su to usluge, koji je to promet, koja je to roba, kako ne može da se napravi program za fiskalnu kasu za promet određenih roba. Hoću da znam koje su to vrste robe.
Ovo je zakon, Zakon o porezu na promet, odnosi se na sve građane Srbije i donela ga je Skupština Republike Srbije. Ako promet automobila, ako promet cigareta mora da bude registrovan preko fiskalnih kasa, jer su o tome glasali narodni poslanici, onda neki promet neidentifikovane robe ne može da bude izuzet od fiskalizacije, zato što će to da proceni ministar.
Ministar sada ima podataka o tome koje su to vrste robe, na kom mestu, koja usluga ne može da podlegne fiskalizaciji. Zamislite, zbog tehničkih karakteristika fiskalne kase. Hajde recite, gospodine ministre, pa da mi jednim amandmanom tačno navedemo taksativno robu, usluge, mesto na kome se usluge obavljaju i da to bude sastavni deo zakona.
Nikada ne mogu da se složim sa članom zakona u kome kaže – a ovo što se sada predviđa, o ovome će da odluči ministar i on će saopštiti javnosti svojim rešenjem, svojom uredbom koja roba, koja usluga, na kom mestu ne podleže fiskalizaciji. Što se nas tiče, to tako ne može da prođe.
Znači, znate da postoje oslobađanja, da je potrebno da se izvrše, hajde da znamo to i mi. Mi smo odgovorni što je to uvedeno nekim ljudima. Sada će da nas sretne neko na pijaci, pa da kaže – je li, vi poslanici, zašto ste meni uveli fiskalnu kasu? A srešće gospodina ministra, pa će da mu kažu – hvala vam, ministre, što nama niste uveli fiskalnu kasu.
Ne može to tako. Ovo je zakonska materija, ovo nije materija za Vladu Republike Srbije. Oslobađanje od registrovanja prometa preko fiskalne kase nije materija za Vladu Republike Srbije. Onda nije trebalo da imamo zakon, u zakonu obaveznu fiskalizaciju. Mogli ste da kažete da će ministar odrediti koji promet ide preko fiskalizacije, koji ne ide i završili smo posao. Ne cenite Skupštinu nimalo.
Ovako je cenite malo, da proceni ona ko podleže fiskalizaciji. A ko ne podleže, e to će da proceni ministar. Jedan ministar ili Vlada nikada ne mogu da zamene 250 narodnih poslanika. Bićemo protiv ovog predloga zakona i glasaćemo protiv sve dok nas ne budete dovoljno informisali, da nas ne držite u blaženom neznanju, zato što mi ovde tražimo da budemo obavešteni o onome o čemu donosimo odluku.
Zamolio bih poslanika koji voli da dobacuje, a ništa u životu nije naučio, da me pusti kada kritikujem ministra, sa kojim ratuje njegov predsednik stranke. Bar mi toliko duguje taj gospodin poslanik, koji još pametnu reč nije rekao za govornicom.

Gospodine poslaniče, mi smo se upravo spremali da vam aplaudiramo posle ovog govora. Ceo ovaj govor je bio namenjen Vladi Republike Srbije, a vi na kraju, da opravdate učešće u toj vladi, napadate poslanike SRS.
Mi nemamo para za odela sa likom Vojislava Šešelja, nosili bismo i ta odela. Imamo para za majice. Nama je Šešelj drag, Šešelj je naš ideolog, Šešelj je naš predsednik, Šešelj i dalje nevin sedi u Hagu, Šešelj se u ovakve kombinacije sa vlašću koja pljačka seljake ne bi upuštao, vi to vrlo dobro znate. Ne zamerajte nam što poštujemo predsednika koji zaslužuje poštovanje, nego vi malo razmislite da li vaši predsednici zaslužuju poštovanje.

Otkud tolika srdžba i otkud toliko ogorčenje na SRS. Ne može sednicu Narodne skupštine da vodi čovek u majici, jer on predstavlja Narodnu skupštinu, a narodni poslanik dođe kako on hoće. Nikoga od vas nisam opomenuo kako se oblači.
Drugo, juče je bila svečana sednica, polagao predsednik Republike zakletvu. Naši poslanici su pokazali svoj odnos prema državi time što su došli, a svoj odnos prema predsedniku time kako su se obukli.
Dozvolite da imamo pravo, da imamo odnos i prema državi i prema predsedniku, a kamere državne televizije su se toliko trudile da prikažu našu nepristojnost da uopšte nisu smeli da prikažu kakve mi to majice nosimo. Dobre su to majice, neka vas opominju na naše izborne rezultate.
Nemojte vi da se junačite nad pobedom Borisa Tadića, to nije ni njegova pobeda, a nekmoli vaša. Ono što sam osvojio, to su naši glasovi. Prevedite ih na sledeće izbore koji budu održavani, pa vidite da li ćete sedeti na tom pretposlednjem mestu.

Voleo bih da ste vi uspeli da dostignete društveni proizvod iz 1998. godine, pa čak i iz 1999. godine, u kojoj smo bili bombardovani.
Sada me jedna druga stvar interesuje, gospodine ministre, da li je 21. maja ove godine vaš vozač oborio devojku na pešačkom prelazu između Kalemegdana i Knez Mihailove ulice u 23,55 časova, pobegao sa mesta nesreće pod dejstvom alkohola i da li ste bili u kolima te večeri sa njim?

Zašto, gospodine ministre, Ministarstvo kada je auto pripadao Republičkom zavodu za tržište rada?

Ne znam šta bi ovom gospodinu Obradoviću. Kao da te je neko bocnuo iglom. O čemu se ovde radi? Da li sam vam predlagao da ne ističete kandidata za predsednika Republike? Da li sam rekao da ćete da propadnete načisto? Da li sam vam ja kriv što vam je kandidat osmi? Čime smo stekli pravo da budemo u medijima? Pa, bio sam u drugom krugu. Da li je trebalo u drugom krugu da se priča o SPS-u? Ili o kandidatu cele ove skupštine i kandidatu SRS-a?
I, kada smo sarađivali sa SPS-om, ti si bio u pelenama. Šta ti znaš o tome? Da li sam ja izneo Slobodana Miloševića kada su ga ovi jurili da ga uhapse ili vi? Da li sam ja govorio da treba da se oslobodimo Slobodana Miloševića ili vi? Da li ja dan-danas ne slušam šta priča Slobodan Milošević ili vi? A hoćete njegove ime na poštanskoj markici. Ne vredi. Tražite se gde ste. Nađite negde svoj identitet, ja vam ne smetam uopšte. Ja vam nisam uzeo ni birače. Ja imam one koji glasaju za SRS, a na predsedničkim izborima one koji su patriote. Prebrojimo koliko je, to je naše. Malo li je mnogo li je, naše je, a otkud sada vama ideja da se vi sukobljavate sa SRS-om.
(Žarko Obradovića, sa mesta: Pa Šarović je počeo.)
Pa zato što vi ne valjate, ali vi ćutite kada on počne. Šarović ima pravo, vi ne valjate, ali vi nemate pravo da pričate ništa SRS-u.

A kada je gospodin Obradović rekao da lažemo? Za vas to nije bila uvreda?

A zašto ga ne opomenuste?

Završavam. Meni je žao što nestaje SPS i to govorim već tri godine. Žao mi je što nestaje SPS. Drugi se ubacuju na vaše mesto, ne mi, a vi razmislite malo o tome kakav ste udarac svojoj partiji naneli kada ste glasali za ovu vladu. Ja mislim smrtni. Ne interesuje me ko će od poslanika SPS-a kako ovde da glasa. Vi više i niste oni koji sami vode svoju partiju. Vašu partiju vodi Vojislav Koštunica, a njega vode Labus i Dinkić, a njih vode Hamović, Lazarević, a njih vodi Solana.