Dame i gospodo narodni poslanici, u poslednjih petnaestak dana predsedničke kampanje imao sam nekoliko susreta i sa dobronamernim i zlonamernim ljudima, koji su predstavljali razne evropske institucije. Nisam od njih čuo ništa novo, osim jedne istine koju bih želeo da vam prenesem, a vi posle o njoj razmišljajte.
Otprilike - u Evropu su ušli samo oni koji nisu slušali savete Evropske unije, i naveli su mi zemlje koje su mimo preporuka Evropske unije očuvale nacionalno bankarstvo, ekonomiju, proizvodnju, poljoprivredu, sve do momenta dok nisu ojačali toliko da su mogli da otvore svoje granice i da pomešaju robu.
Mi idemo pogrešnim putem. Ministar nam reče - evo, ulazimo u Evropu ako usvojimo ovaj zakon. Pomogao bih vam, gospodine ministre, da u roku od 15 minuta bude usvojen ovaj zakon i da sutra na sva zvona objavite ulazak u Evropu, ali to je tako daleko od nas i tako malo zavisi od ovog zakona, da to uopšte nije trebalo da koristite kao preporuku ovog predloga zakona.
U 2001. godini osnovana je firma sa tri slova, čije ste ime izbegavali sinoć da pomenete, zove se EFT ili I-Ef-Ti, kako je ko zove. Osnovala su je dva povezana lica. Imala je kancelariju, telefon i dve akten tašne. Danas je to konkurencija našoj elektroprivredi. Izrasla je na parama poreskih obveznika iz Srbije. Niste joj vi pomogli, pomogao joj je Mlađan Dinkić.
Pojavljivala se uvek kada je trebalo da nam neko proda struju na tenderima na kojima nismo davali garanciju da će struja biti plaćena. A firma I-Ef-Ti je drage volje prihvatala takve ugovore, bez državne garancije, jer je kod sebe stalno držala državne pare. Za tri godine to je postala najmoćnija firma u ovoj oblasti, ne u Srbiji, ne na Balkanu, mislim u jugoistočnoj Evropi.
Ovaj zakon pisala je ta firma. Čuo sam hvalospeve jednog od njenih vlasnika pre nekoliko meseci, poručio je građanima Srbije - sačekajte zakon o energetici, kada više neće biti monopola na proizvodnju električne energije.
Kao dete sam odrastao uz neka imena - Rama, Vrla, Ovčar. Kao mladić već sam čuo za Đerdap. Posle toga su počele termoelektrane, pa nuklearka u Krškom, pa mnogo govora o tome da se gradi nuklearka u Srbiji. To je sprečeno, ali celog života, od Drugog svetskog rata naovamo, da ne pominjem male elektrane pre Drugog svetskog rata, ali od tog rata pa naovamo, građani Srbije izdvajaju ogroman deo svog budžeta za izgradnju sistema za proizvodnju električne energije.
I, takav je kakav je. I toliko je skup koliko je skup. I najlakše ga je uništiti. Najlakše. I vi ćete ga uništiti. Najlakše je srozati mu cenu u dve zime u kojima će njegova struja biti skuplja od struje u firmi EFT. Vi to radite ovim predlogom zakona. Skoro da me ništa drugo i ne interesuje u ovom zakonu, jer nema strategije. Pričate o zakonu i strategiji koja će biti doneta. Pričate o agenciji koja će biti osnovana. A sve dok ne bude osnovana, o žalbama rešava Vlada.
A, ko će da radi ovo iz člana 15. što je namenjeno agenciji? Ko do tada? Ko će raditi tarifne sisteme, ko tržište, ko izdaje licence dok se ne osnuje agencija? Jer, u prelaznim i završnim odredbama kažete - Vlada će rešavati samo žalbe iz nadležnosti agencije.
Ali, strategija iz koje bi energetska politika proistekla rekla bi nam jasno jesmo li za svoje izvore električne energije ili nismo. Za koje jesmo, a za koje nismo. Koje bismo da privatizujemo, a koje ne bismo. Koje bismo da koristimo, a koje bismo da zatvorimo. Strategiju nemamo. Ali, imamo tržište, imamo mrežu i imamo potrošače.
E, to je ono što interesuje firme iz Evrope. Interesuje ih da pod ucenom možete da uđete u Evropu, samo ako otvorite svoje tržište, da pod tom ucenom uđu na naše tržište. Dozvoljavam sebi i da grešim, ali sam ubeđen da će dve godine ulaziti sa damping cenama i izdržaće.
Izdržaće dok nam ne sruše Elektroprivredu Srbije. A, mi još imamo Elektroprivredu, imamo Naftnu industriju Srbije, evo dozvoljavam da ministar poznaje još nešto u Srbiji što vredi.
I, evo ih koji su se okomili na Elektroprivredu Srbije, na perfidan način. Da je oslabimo do kraja, da ne bude konkurentna, da joj uvedemo tržište koje ona najverovatnije neće moći da izdrži.
Da li je spremna Elektroprivreda Srbije da joj ovog časa nametnemo tržište? Jeste li je, gospodine ministre, vi iz DSS-a, a vi vladate Elektroprivredom, sa izuzetkom jednog kratkog vremena kada je kolega bio smenjen od strane DS-a po raznim optužbama, pa se posle ništa nije ostvarilo od toga, a on je ostao smenjen. Onda, čim ste ponovo došli na vlast, vi ste ponovo preuzeli elektroprivredu, ali vas sada pitam - za ove tri godine jeste li pripremili elektroprivredu za konkurenciju. Mislim da niste. Nego ste je baš pripremali za to da ne može da izdrži konkurenciju.
Izbacili ste jamske kopove, sada se odričete uglja, čistite polako. Sinoć ste rekli da će biti tehnološki višak radnici. Neće ostati bez posla, nego će biti socijalnih programa. Nagledasmo se mi tih socijalnih programa, 100-200 evra po godini staža. Pitajte čak i neke poslanike odavde, za koje vreme, pri ovako visokom kursu dinara potroše tih svojih 20 ili 30 godina radnog staža provedenih u nekoj firmi u Srbiji. Pri ovom kursu dinara, koji se ne menja već četiri godine. Kao da radimo 24 sata dnevno.
Trebalo bi da nas postreljaju ovi iz Evrope što im toliko srozavamo evro. Nikako da pobegne od dinara. Nikako. Oni rade, jadnici, angažuju i stranu radnu snagu, ratuju s celim svetom, prodaju oružje i nikako evro da mrdne dalje od dinara, a dinar je valuta u zemlji u kojoj niko ništa ne radi.
Šta to znači tržište električne energije, šta to znači da na njemu učestvuju proizvođači električne energije; trgovci električnom energijom i kvalifikovani kupci, to u redu, njima treba. Gde ste vi pronašli to da izjednačite našeg proizvođača električne energije sa trgovcem električnom energijom iz inostranstva.
Mi bismo tako mogli da uvozimo i šljive, i jabuke, i kruške, i vodu i vazduh, sve bismo mi u Srbiji mogli da uvezemo jeftinije od onoga što u Srbiji proizvodimo. Svaki proizvod, nađite mi jedan proizvod, daću vam bar tri i-mejl adrese iz tri zemlje u svetu gde ima jeftinije. I sa transportom, i sa carinom, i sa porezom jeftinije nego u Srbiji.
Da li je to naša želja? Hoćemo li bilo šta u Srbiji da zaštitimo? Da li je to država koja ne zaštiti svog proizvođača električne energije i neće da zaštiti svoju naftnu industriju, pitajte onog koji vodi Zapadnu Evropu, da li daje nekome naftnu industriju?
Ne, to je nacionalna industrija, to se ne daje. Ne daju se ni banke, ali vi ste banke raskrstili za jeftin novac.
Znači, namera je dobra, mada ne vidim razlog, ali eto iz nekoliko zakona gas, električna energija, privodi se to u jedan zakon. Rekao bih da tu može da se nađe razlog za opravdanje, ali je osnovna ideja zakona sadržana samo u tom tržištu električne energije.
Sve drugo su pisali stručni ljudi. Sve drugo je regulisano drugim propisima. Nema te agencije do sada, nisu nam ni sada potrebne, vi to dobro znate, nego "ajde, Alija, da je više vojske", što bi rekao jedan deo naše zemlje.