Dame i gospodo narodni poslanici, evo pripadam grupi poslanika koju je, pred kraj svog izlaganja, ministar direktno prozvao nekakvom minikosovskom kletvom u smislu - ko ne glasa za budžet biće odgovoran za mnoge probleme koji će u Srbiji pogoditi najsiromašniji sloj stanovništva, pa bih hteo da vas podsetim da vi o radikalima govorite kao o populističkoj stranci i da bi trebalo da se manete takvih izraza.
Mi, nažalost, u martu, kada je usvajan budžet Republike Srbije, odnosno Zakon o budžetu, nismo bili u sali Narodne skupštine, zato što je Narodna skupština odbila, većinom svojih glasova, da otvori raspravu o terorističkim aktima na Kosovu i Metohiji, koje su albanski teroristi vršili prema Srbima, u jednoj teškoj tragediji, od koje, izgleda, više nećemo moći da se oporavimo. Tog časa je Skupštini bio važniji budžet. Nama nije bio važan.
Vi ste budžet usvojili, uz protivljenje dela opozicije. Naravno, vlast nikada ne sluša opoziciju kada joj daje primedbe na zakone, a posebno kada joj daje primedbe na budžet, i tu se slažem. Ako ste zamislili svoju politiku i ako hoćete da je sprovedete, ništa vam ne znači da se prilagođavate zahtevima opozicije.
Želite da politiku sprovedete do kraja, ali sada kada ste je sproveli i kada smo ušli u oktobar, i kada nas čekaju obaveze krajem oktobra, sada treba da sagledamo da li je vaša politika bila dobra ili nije.
Nije bila dobra. Da je bila dobra ne biste uvrstili u dnevni red ovu tačku, ne bismo danas raspravljali o, nazovimo ga, rebalansu budžeta, mada on ne zaslužuje da se tako nazove. Zaista je došlo do disbalansa i treba balansirati budžet, ali ovo bi pre trebalo nazvati nekim drugim imenom, mada se pod opštim imenom - rebalans budžeta svrstavaju bilo kakve izmene budžeta.
Ali, ako je ministar u pravu i kaže - da ovaj zakon usvajamo zato što dolazi do smanjivanja obaveza iz budžeta, to nikada ne bi bio razlog za sednicu Narodne skupštine, ako Vlada merama štednje smanjuje obaveze iz budžeta. Ne. Ova sednica je sazvana zato što se za neke korisnike predviđa veće izdvajanje iz budžeta nego što je predviđeno zakonom. To je jedini razlog.
Vi znate koje su to stavke zbog kojih se danas održava ova sednica. Naravno, lepo je to sakriti pod priču o povećanju penzija, ali ne znam šta o tome misle invalidski penzioneri u Vojvodini, kojima se obratio Fond da vrate dve penzije. Ili, možda ne znate, ministre, da su invalidski penzioneri u Vojvodini u panici, jer su svi dobili obaveštenje od Republičkog fonda da treba da vrate dve penzije. I, još se pozivaju na neku 1992. godinu.
E, sada, da odmah kažem šta mislimo o ovom budžetu.
Ovo je budžet dužnika. Ovako dužnici usvajaju budžet. Ali, ovo je budžet dužnika koji brine o poveriocima, koji ne brine svoje interese i koji nema svoje zahteve. Da, tako je, krajem oktobra prva tranša velikog, oglašenog na sva zvona, otpisa duga. Ali, ministre, taj otpis duga je doveo odmah do otplate. Odmah ste ugovorili kada počinje otplata kamata, tranši, a po kojim kamatama - niste nam nikada rekli. Tako da smo mi, u stvari, ušli u otplatu duga a ne u otpis duga.
Mi smo ušli u otplatu duga. Mi imamo novaca mnogo, nama privreda izvanredno radi i samo nam je još trebalo da vi tri godine pregovarate o tome kada ćemo ući u otplatu duga, kada ćemo ući u ispunjavanje svih svojih obaveza.
Pre nekoliko meseci ovde sam govorio, a naravno dočekali ste me vi –jučerašnji evropejci – veoma negativno, o tome kako države ulaze u Evropsku uniju, i rekao sam - samo ko ne ispunjava uslove MMF-a, EU, Svetske banke, taj može da računa da će ući u Evropsku uniju. Evo, juče u intervjuu u nekim novinama, rektor Ljubljanskog univerziteta je baš te reči upotrebio, i rekao - mi u Sloveniji nismo izvršavali naloge koje su nam davali i jednog dana smo stali pred njih i rekli: a sad izvolite primite nas, mi sada stojimo bolje nego mnogi vaši članovi.
Ovo je budžet onih koji izvršavaju svoje obaveze. To bih razumeo, ali gde su obaveze drugih prema nama. Zašto nikada nisu zatražili raspravu u Narodnoj skupštini Republike Srbije o tome da li neko ima obaveza prema nama u ovom belom svetu.
Znam da bi bilo teško 2000. godine, i da nije pobedio DOS, i da smo mi pobedili, u razorenoj zemlji napraviti budžet i krenuti u nekakvu proizvodnju, u investicije. Ali, ubeđen sam da to ne bi bilo lako. Ne bi išlo lako zato što bismo mi isticali i svoja prava, a ne samo svoje obaveze.
Ove godine, posle sedam meseci vaše vladavine, da vidimo šta hoćete, koga hoćete da oštetite, a kome hoćete da date. Vi ne postavljate uopšte pitanja onima koji su vam odobrili ovaj budžetski deficit kada je usvajan. Zašto sada insistiraju da se smanji budžetski deficit, ali da se ne smanje obaveze prema njima. Vi ste čak povećali obaveze prema otplatama glavnica kredita, donacija nema ni dinara.
Ovo je Vlada koja sada kada puni budžet računa isključivo na kredite. Sada već uključujete i tzv. domaće banke, to su strane banke. Vi nemate domaću banku koja će davati kredite i kod kojih će moći da se zadužuje budžet, to su samo stranke banke, fiktivno domaće banke i vi to ministre jako dobro znate.
Smanjujete izdatke za vojsku, pravdate to time da vojska do sada nije utrošila sredstva koja su joj bila predviđena. Vi ste upropastili Vojsku Jugoslavije.
Počelo je to sa ministrom Borisom Tadićem, dovršava ministar Davinić i vi svi u tome učestvujete, i vi koji zviždite, i vi koji znate šta se tamo radi, i vi koji ne znate. Mi više nemamo vojsku. Naša deca u kasarnama jure zrno pasulja u tanjiru i vi to dobro znate. U vreme kada sam služio vojsku bojali smo se koji će dežurni oficir da bude toga dana, kada je izlaz u grad, jer polovinu nas ne pusti u grad, traži neko dugme da nije dobro prišiveno, a vi sada svojoj deci dajete – petak, subota, nedelja kući, obavezno kući, jer nemaju šta da jedu u kasarnama Vojske Jugoslavije.
Uništili ste oružje za odbranu i postavlja se pitanje: a što to tako? Zašto ne donesete odluku da više ne postoji vojska? Uveli ste civilno služenje vojnog roka, u mestu boravka, u školi, u bolnici, nije više vojnik uopšte, kakvo civilno služenje vojnog roka. Zašto ga bar niste uveli u kasarnu, pa bez puške da služi vojni rok. Neće pušku – ne mora, ali ima šta da radi.
Ko hara Ministarstvom odbrane? Nevladina organizacija, Atlantski savez, nekakvi nepoznati ljudi haraju Vojskom Jugoslavije i vi to dobro znate. To valjda G17 plus zna. Ko su ti, tamo preko puta Zvezdinog stadiona, kod kojih idu na raport naši generali?
Od Borisa Tadića počeli su generali da podnose raport klincima od 22, 23, 24 godine u farmerkama.
Od Gorana Vesića počelo je materijalno-finansijsko propadanje Vojske Jugoslavije, jer je on odlučivao tog dna kome se plaća račun, a kome se ne plaća. Sada je lako reći – za vojsku šest milijardi manje. Za vojsku sa kojom želite da uđete u NATO pakt, pa vi svake godine morate još po šest milijardi novih da obezbedite.
To je kao sa Srbijom. Hoćemo u Evropsku uniju, a sve smo siromašniji. Ministar kaže - iznenadili su Vladu izdaci za nezaposlene. Povećani su izdaci za nezaposlene. Znate zašto? Povećan je broj nezaposlenih. Nije cifra povećavana svakom nezaposlenom, nego je broj nezaposlenih sve veći, nema investicija, nema proizvodnje, nema ničega u Srbiji.
Čime punite budžet? Porezima? Evo, povećavate prihodnu stavku od poreza i od akciza. Od neporeskih prihoda se za devet milijardi smanjuje prihod. Od poreza i od akciza se povećava, ali se zato smanjuje od carina. Zar to nije vama indikativno, gospodine ministre? Imate za 900 miliona, skoro za milijardu manje prihoda za carinu nego što ste planirali, a uvoz je strašan.
Da li je dobra mera ograničavanje godišta polovnog automobila? Ogorčili ste građane Srbije. Ja sam iz Kragujevca i voleo bih da proradi fabrika automobila, ali vi ste najpre nju zatvorili, a sada govorite da je ovo mera zbog proizvodnje automobila u Kragujevcu. Kome to pričate? Ili kažete, da bi proizvođači komponenti proizvodili, mora da se uvozi auto do tri godine starosti.