Narodni poslanici SRS neće glasati za ovaj amandman, a dodatnu argumentaciju pružio je i predlagač svojim obrazloženjima. Neprirodno je da samo zato što ima elemenata inostranosti određujete neki sud koji će po istom ovom zakonu suditi. Nema drugog zakona. Ali zato što ima elemenata inostranosti, neko je uložio novac po osnovu jemstva ili kao investitor, izvođač ili na koji drugi način, pa sada da odredimo dva ili tri suda koji će samo takve sporove suditi.
U čemu je specijalizacija tih sudija? Jedan sudski tumač i spor se vodi pred svakim sudom. Ako učesnik u sporu ne zna srpski jezik ili neki službeni jezik u upotrebi u Srbiji, jedan sudski tumač i spor se vodi pred svakim sudom. Svaki sud mora da bude osposobljen da vodi sporove po ovom zakonu. Izdvajanje nekakvih specijalnih sudova koji bi sudili u sporovima sa elementom inostranosti bilo bi tek kršenje Ustavne povelje koja se zasniva na pravima i slobodama čoveka i građanina. Želim da svi budemo jednaki pred zakonom i pred sudom.

Samo bih da dodatno obrazložim svoj stav koji nije zasnovan na pravničkom znanju. Imali smo 1300 privatizacija i ako je bilo 2000 partnera iz inostranstva pitanje je koliko to specijalnih sudova nam treba ako u svakom postoji spor. Kažem vam da će postojati spor skoro u svakoj privatizaciji izvršenoj za vreme vaše vladavine pošto ćemo kad-tad izvršiti pregled svih privatizacija. Svaki ugovor koji nije bio u skladu sa Zakonom o privatizaciji ili svako ponašanje momo ugovora koji je bio u skladu sa zakonom biće ništavan. Koliko nam to treba specijalnih sudova, jer nama je sva privatizacija uglavnom išla preko stranih lica.
Kamo sreće da ste osposobili domaću privredu da otkupljuje naša preduzeća. Vi ste poleteli da to prodate strancima, uglavnom sa nekoliko lokacija sa Pacifika ili sa Atlantika, budzašto. Vaše obrazloženje govori o tome da mi nismo ni u kakvoj tranziciji. Da smo zaista zemlja u tranziciji u koju je poleteo strani kapital nikada ne biste govorili o tome da samo dva ili tri suda mogu da rešavaju sporove sa elementima inostranosti. Onda nam treba 20, 50, 100 sudova sa elementima inostranosti. Međutim, tog stranog kapitala ovde nema. Sa te strane ste u pravu. Toliko je mnogo kapitala ušlo da se ne bi isplatio da ni jedan sud ima specijalnu namenu samo zbog toga. Prihvatam da ste vi imali dobru volju podnošenjem ovog amandmana, ali za nas je neprihvatljiv.

Mene čudi da predlagač zakona, ministar pravde, ne reaguje na ovu izjavu koja bi da je istina zaista predstavljala sunovrat srpskog pravosuđa. Ako nemamo sudove koji mogu u takvim sporovima da sude, kako ćemo preuzeti suđenja iz Haškog tribunala, kako ćemo da sudimo za ratne zločine licima koja su optužena pred domaćim sudovima. Najlakše je reći da mi uopšte nismo sposobni nizašta. Onda se postavlja pitanje ako nismo bili sposobni do dana kada ste vi došli na vlast, kako to i u ove tri godine se ne osposobismo, kako se osposobismo za građansko-pravne predmete, a šta ćemo tek sa krivicama, sa ratnim zločinima.
Nemam tako loše mišljenje o pravosuđu iako ste ga unakazili za ove tri godine. Ne vi, prethodniče, ali ima ovde poslanika koji su direktno uticali na to i koji su Zakon o lustraciji primenili jedino u pravosuđu i na univerzitetu. I akteri su tu. Sede u sali. I oni koji su direktno vršili lustraciju u pravosuđu i oni koji su vršili lustraciju na univerzitetu. Što ne dovedoste dobre, bolje? Nije valjda bio motiv samo odjuriti i dovoditi neke za koje posle tri godine kažete da više nizašta nisu sposobni? Kako ste se vi ponašali prema našem pravosuđu da sada optužujete same sebe za stanje koje ste napravili u pravosuđu?

Dame i gospodo narodni poslanici, član 26. je nedorečen i stvoriće probleme kada zakon bude usvojen, a očigledno je da će zakon imati većinu koja je potrebna da bi bio izglasan u parlamentu.
Član 26. u stavu 1. trebalo bi dodatno da objasni šta će raditi poverenik kada dobije žalbu iz člana 24. Naime, po članu 24. predviđeno je da poverenik donosi rešenje po žalbi bez odlaganja, nakon što omogući da se organ vlasti pismeno izjasni.
Sada članom 26. stavom 1. vi kažete – poverenik preduzima radnje za utvrđivanje činjeničnog stanja koje su neophodne radi donošenja rešenja iz člana 24. Nigde dalje nije navedeno koje su to radnje koje poverenik preduzima da bi utvrdio činjenično stanje. Da li poverenik ima pravo da poziva na informativni razgovor, da legitimiše, da privodi; koje su to radnje koje poverenik može da preduzme radi utvrđivanja činjeničnog stanja, ako to nije pismena izjava organa vlasti koja je već predviđena u članu 24, čak se tamo kaže da po potrebi i tražilac može da se pismeno izjasni.
Koje još radnje zakonodavac predviđa da poverenik preduzima, dakle, da li on preuzima ingerencije Ministarstva unutrašnjih poslova i sprovodi radnje radi utvrđivanja činjeničnog stanja, da li sprovodi istragu, koji državni organi mu pomažu u sprovođenju istrage?
Nikako ne vredi da ovako napišete o povereniku, zato što niti on zna šta sme da radi, niti mi koji treba da se izjasnimo o ovom zakonu znamo šta će on to raditi. Tako je široko sve postavljeno da bi on mogao da radi šta hoće, jer mu zakon daje pravo da preduzima radnje radi utvrđivanja činjeničnog stanja. Ako je i od zakona, mnogo je.
Dakle, da u Ustavu piše – poverenik preduzima radnje radi utvrđivanja činjeničnog stanja, mogao bih da se složim i rekao bih, dobro, zakon će da razradi ustavno rešenje, ali vi ovde zakonom predviđate opštu odredbu, pa će poverenik možda svojim aktom ili nekom svojom organizacijom da sam odredi kako će da utvrđuje činjenično stanje. Šta ako on tamo napiše da će da poziva stranke, šta ako se stranke ne odazovu? Da li postoji kaznena mera ako se neko ne odazove kod poverenika da da izjavu?
Ne može ni da se odazove, jer ste u članu 24. predvideli isključivo pismenu izjavu organa vlasti. Pretpostavljam, doći ćemo do kaznenih odredbi, da ste predvideli kaznenu meru za član 24. za onog ko ne da pismenu izjavu. Ako je to već predviđeno jednim članom, zašto se ovo proširilo članom 26?
Ja sam protiv ovog poverenika. Nije ustavna kategorija, a predviđate mu previše nadležnosti. Zato sam i za novi ustav, hajde da ga napišemo. Ali, šta vi radite? Vi pišete nove zakone kojima prilagođavate naše zakonodavstvo zakonodavstvu Evropske unije, sa tim sam saglasan, ali nemate osnova za to u osnovnom aktu, Ustavu Srbije.
Zato vas molim, nemojte prvo da šijete odelca, pa da pravite dete, nego prvo napravite dete, pa kada se rodi, kupite mu sve što je potrebno.

Dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da vam dokažem apsurdnost institucije poverenika ovako zamišljenog u ovom predlogu zakona, upoređujući taj član 27, član 22, pa i članove 1. i 3.

Vidite, član 27. kaže da se protiv rešenja poverenika može pokrenuti upravni spor, i to vam je ista sudbina kao i sa rešenjem Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda, Vrhovnog suda i Republičkog javnog tužioca. Shvatam da protiv rešenja poverenika nemate pravo žalbe, nemate kome da se žalite. On je, tobož, nezavisan.

Shvatam da ste deklasirali zakonska rešenja time što ste državnoj vlasti, koja je u članu 3. stav 1. tačka 1) navedena kao državni organ, dali za pravo da se ne povinuje ovom zakonu. Za Vladu Republike Srbije ne postoji poverenik. Ona sa njim nema nikakav kontakt. Ona prema njemu nema nikakvih obaveza. Jeste članom 24. predviđeno da poverenik omogući organu vlasti da se pismeno izjasni, ali nema obaveze organa vlasti da se pismeno izjasni. Dakle, ovim zakonom ste predvideli... Izdvajam Vladu Republike Srbije zato što je nama na neki način suprotstavljeni organ vlasti, mogao bih to da kažem i za Narodnu skupštinu i za sve ostale, ali Vlada Republike Srbije nema obaveza prema povereniku.

Apsurdno mi je ovo rešenje da sud obavesti poverenika da se vodi upravni spor zbog nekog rešenja koje je izdala Vlada Republike Srbije povodom dostupnosti informacija. Šta će on u tom upravnom sporu? Da šalje nekog svog činovnika, kao što mi imamo na galeriji posmatrače, on drugu ulogu nema. On ništa više ne može da preduzme.

Tako i protiv rešenja poverenika se vodi upravni spor. Ako organ teritorijalne autonomije odbije da vam da informaciju, vi imate pravo žalbe povereniku, pa na rešenje poverenika, to je drugi stepen, imate pravo da povedete upravni spor. Tri puta ostvarujete svoje pravo. Kada vam Vlada Republike Srbije izda rešenje, onda odmah idete na upravni spor. Nema žalbe, nema poverenika.

Za najvažnije informacije poverenik neće moći da vam pomogne, pa šta će nam onda on? Zbog jedinice lokalne samouprave koja krije neku informaciju. Ovako bombasto zamišljenu funkciju zbog jedinice lokalne samouprave nemojte da usvajate.

Nama treba neko ko će nam omogućiti informacije od Vlade Srbije, predsednika Srbije, Narodne skupštine, Vrhovnog i Ustavnog suda, Republičkog javnog tužioca. Nama treba zaštita mimo dosadašnje zaštite, jer ovaj zakon uvodi novu zaštitu naših prava, a vi nas za najvažnije organe vlasti upućujete na dosadašnja rešenja, na upravni spor. To građanin može i sada da podnese.

Ne vidim svrhu donošenja ovog zakona ako pred tim poverenikom, kome ste dali imunitet, za koga ste rekli da je nezavisan u radu, ne bude stajala Vlada Republike Srbije; ako on ne bude mogao da procenjuje njeno rešenje, ako ne bude mogao da se suprotstavi njenom rešenju, ja onda ne vidim funkciju poverenika.

Zakoni postoje zato da se spreči samovolja vlastodržaca i sudija. To je definicija iz 12. veka. Ovaj zakon ne sprečava samovolju nosilaca vlasti. Zakon kojim se sprečava samovolja nosilaca vlasti, opšti zakon, već postoji. Ovaj specijalni zakon koji je trebalo dodatno da nas zaštiti uopšte nad dodatno ne zaštićuje od onih zbog kojih se on u stvari i donosi.

Nikada se srpska javnost ne bi podigla na noge zato što neki opštinski organ vlasti nije rekao da li je voda za piće ispravna ili nije. Ali, da li je došlo do krađe izbora, da li su rezultati dobro utvrđeni, da li su konstituisani organi vlasti posle izbora, to je informacija koju nam duguju organi vlasti, koji pred nama uopšte više nisu odgovorni.

Zato vas molim da ozbiljno pristupite izradi zakona, da ne gubimo vreme. Mogli smo mnogo ozbiljnijih poslova danas da uradimo. Ovaj zakon je mogao da ima 10 članova i odmah bih podigao ruku i za poverenika, ali samo ako bude iznad Vlade, iznad predsednika, iznad Skupštine. Ako bude nezavisan, u tom slučaju da. A ako nas kao pojedince poverenik bude terao i jurio po Srbiji da mu dajemo izjave, od tog zakona nema ništa.

Gospođo, ne znam što ste vi navalili na mene kao pčela na med i zašto vi morate da komentarišete baš sve što izgovorim za ovom govornicom. Kad hoćete da komentarišete, uključite sve vijuge. Komentarisao sam zakonsko rešenje, nisam ovde pokazivao da li imam pravničkog znanja ili nemam. Predlog zakona sadrži ovo rešenje za koje vi meni govorite da nemam dovoljno pravničkog znanja. Recite to predlagaču zakona, odnosno recite svojoj stranci, ona ga je predložila.
U članu 22. stavovi 2. i 3. regulisano je ono zbog čega napadate mene, pa kaže: "Protiv rešenja Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade Republike Srbije, Vrhovnog suda Srbije, Ustavnog suda i Republičkog javnog tužioca ne može se izjaviti žalba." Nastavak: "Protiv rešenja iz stava 2. ovog člana može se pokrenuti upravni spor..." To piše ovde. Nisam ja rekao da ću da vodim spor protiv rešenja tužioca, to piše u ovom zakonu za koji ćete da glasate.

Da vas, kao deda, posavetujem da je uvek bolje imati naknadnu pamet nego nikakvu. Ali, nije nam valjao amandman na član 1. a valjaju amandmani na ostale članove – to niste mogli da shvatite.
Dakle, hajde da raščistimo zašto član 28. ne valja. Ne valja zato što neće biti sproveden u praksi. Sada ću vam dokazati kako znam da neće biti. "Rešenje i zaključci poverenika obavezujući su. Izvršenje rešenja i zaključaka poverenika, u slučaju potrebe, obezbeđuje Vlada Republike Srbije."
Ovo je odredba veoma slična odredbama kojima se reguliše rad Ustavnog suda Srbije. I, šta biva u slučaju da Ustavni sud donese odluku, a Demokratska stranka tu odluku neće da sprovede? Obavezujuća je. Vlada je dužna da je sprovede. Ne sprovodi je niko. I, šta je bila posledica, izuzev političke posledice na izborima, a vi ste se već malo kovarnuli, pa se batrgate? Šta je druga posledica? Kako će Vlada da sprovede ovu obavezu ako ne želi, kao što nije želela u slučaju nekih poslanika kojima ste ovde uskratili osnovna prava i Ustavni sud utvrdio da ste im uskratili prava.
Ima li poverenik policijsku službu? Ima li poverenik telohranitelje iz policije? Ima li uterivače dugova? Koju silu na raspolaganju ima poverenik, ako Vlada Republike Srbije ne obezbedi izvršenje njegovog rešenja i zaključka i koja je kazna za Vladu Republike Srbije ako ne obezbedi; pazite kako je to formulisano, "izvršenje rešenja i zaključaka poverenika obezbeđuje". On izvršava, a oni mu daju obezbeđenje?
Pa, vidite kako je besmisleno zamišljen čitav zakon. Mi ćemo učestvovati u vlasti posle sledećih izbora, ja vam to garantujem, ali ne bih voleo da zateknem ovakav zakon. Ne bih voleo da mi dođe pravni savetnik pa da kaže – ovo možemo da izbegnemo i da ostanemo u skladu sa zakonom, jer je zakon tako postavljen da nas ne obavezuje. Voleo bih da kada donosimo zakone, oni obavezuju.
U principu, ovaj zakon je zbog spora građana sa nekim državnim organom. Vi hoćete da pomognete građaninu. Obezbedite ga ovim zakonom, da mu ta pomoć ne bude uskraćena, da ne ostane mrtvo slovo na papiru. To je moj jedini cilj i zbog toga ovoliko često izlazim za govornicu povodom amandmana, ne da se borim politički protiv vas ili neke druge stranke, nego da dobijemo što bolje zakonsko rešenje, da nam se tamo ne smeju ljudi koji ovo budu čitali kao konačni tekst.

Dame i gospodo narodni poslanici, u vezi sa članom 30. ponoviću deo svoje diskusije iz rasprave u načelu, jer mislim da to možda nije bilo dovoljno, a i neću predugo da govorim.
Vređa me to što ste u stavu 2. predvideli da za poverenika Narodna skupština bira lice sa priznatim ugledom i stručnošću u oblasti zaštite i unapređenja ljudskih prava. Pošto ne postoji diploma za priznati ugled, onda će Skupština morati da formira novo telo – odbor za priznavanje ugleda, i svaki funkcioner kome bude u zakonu uslov izbora priznati ugled, moraće da se obrati odboru za priznavanje ugleda da mu prizna ugled. Ali, postavlja se jedno drugo pitanje – ko će odboru za priznavanje ugleda da prizna ugled? Jer, da biste ocenjivali da li nekome da priznate ugled morate i sami da budete priznato ugledni.
Da li je zaslužio da mu ugled bude priznat onaj ko je u vlasti ili onaj ko je u opoziciji? Koja su merila za priznavanje ugleda? I, da li postoji gradacija? Priznaje se da je ugledan, priznaje se da je ugledniji, priznaje se da je najugledniji. Što niste napisali – lice priznato najuglednije, jer je najniži stepen – ugledan. Od njega ima još – ugledniji i najugledniji.
Drugo, šta će vam za poverenika – osvedočeni borac za ljudska prava? Ovde vam treba pravnik, koji će da utvrdi da li je rešenje u skladu sa ovim zakonom ili nije, da li je državni organ trebalo da da informaciju ili nije. I, kakve to veze ima sa borbom za ljudska prava? Pa, ne mislite valjda da kad god izmislimo neku instituciju koja će se boriti za ostvarivanje nekog prava uslov treba da bude da je osvedočeni borac za ljudska prava.
A, sad, ko će da izdaje svedočanstvo čoveku da je on borac za ljudska prava? Skupštinski odbor za izdavanje svedočanstava borcima za ljudska prava. Ko će skupštinskom odboru da izda svedočanstvo da može da izdaje svedočanstva borcima za ljudska prava? Tako se zaplićete kao "pile u kučine". Što nam lepo ne kažete ko je predviđen ovde. Iskreno da vam kažem, sa ovoliko nadležnosti, sa ovolikom zaštitom, sa ovolikim pohvalama, sa imunitetom, samo predsednik neke od vaših stranaka će konkurisati za ovo.
Čini mi se da predsednik jedne od vaših stranaka ne može da dozvoli da ima neko ugledniji od njega, da ima neko da je veći borac za ljudska prava od njega, da ima neko da je veći pravnik od njega. Jeste li ovo namenili za nekog predsednika političke stranke koji se povlači iz politike? Voleo bih zaista da znam.
I, ako ste već pisali uslove – koliko godina života taj treba da ima? Hoće li to da bude neko iz veća umoljenih ili da li će na njega da se primenjuju odredbe Zakona o radu? Da li će morati da ide u penziju kad mu dođu godine? Život čas posla protrči, dođete do 65 godina, a još se niste osvedočili kao borac za ljudska prava, još vam niko nije priznao ugled, a morate da idete u penziju. Pokušavam da vas ubedim koliko je do besmisla doveden ovaj zakon.

Znam da je vama potreban publicitet, gospodine predsedniče, ali nemojte da kršite zakon kada dajete objašnjenje. Svakog časa može predlagač da povuče predlog zakona iz procedure; napravi pauzu i povuče predlog zakona.
Član 31. bih kritikovao sa dva aspekta, tehničkog i kao rešenje. Tehnički aspekt je da u stavu 3. ponavljate član 30. Ako ste već propisali da poverenik ne može da bude lice koje nije državljanin Srbije, lice koje je funkcioner ili je zaposleno u državnom organu ili u političkoj stranci, onda to ne morate da navodite kao razloge za prestanak mandata povereniku. Naravno, stekne li se jedan od tih uslova, on ne može da bude poverenik. Ne može da bude izabran, a onda pišete ako počne to da radi ne može da bude poverenik. To piše, da on ne može da bude poverenik. To je potpuno jasno.
Najopasnije je da se razrešava dužnosti ako nestručno i nesavesno obavlja posao. To vam je taj jaki poverenik koji je nezavisan u svom radu. Tu nezavisnost mu garantujete u članu 1. stav 2. Garantujete mu da je nezavisan u svom radu, a onda kažete da Skupština može da proceni da on nestručno i nesavesno obavlja svoj posao. Da li je on nezavisan? Nije. Od koga zavisi? Od većine u Skupštini. Bio sam svedok od 2000. godine naovamo kako se utvrđivalo da sudije i tužioci nesavesno i nestručno obavljaju svoj posao zato što je DOS želeo da dovede svoje sudije i svoje tužioce.
Šta sada biva sa poverenikom koga izaberete na sedam godina? Promeni se vlast i trećina poslanika predloži da se utvrdi kako poverenik nestručno i nesavesno obavlja svoj posao, nova skupštinska većina glasa da on nestručno i nesavesno obavlja svoj posao i bira novog poverenika. Pošto to radite otkako ste došli na vlast, a ne kažem da ne bi i neko drugi radio, zašto onda niste rekli u zakonu da poverenik može da bude razrešen i ako se promeni vlast.
Nemojte mi reći da poverenik nije političko biće, da je idiot, pa ga ne interesuje ko je na vlasti, pa mu je svejedno ko će ovde da ga predloži i da ga izabere, on je poverenik, rođen za poverenika. Da li će DOS da bude na vlasti ili SRS ili SPS, nevažno mu je, on je poverenik. Pisalo mu u izvodu iz matične knjige rođenih - rođen je poverenik. Svaka vlast odlučuje o tome ko će biti poverenik. Da bi bio izabran mora da ima većinu u Skupštini. Da bi bio razrešen mora da se stvori drugačija većina u Narodnoj skupštini.
Toliko o nezavisnosti poverenika, tako da ovim budućim poverenicima poručujem - ne traje vam mandat ni sedam godina, ni do 65 godina života, nego vam traje mandat dok traje ta vlast koja vas je izabrala. U Srbiji nova vlast – novi poverenik. Nova vlast nema poverenja u starog poverenika. To je zato što ste predvideli mandat od sedam godina u članu pre toga. Zar nije previše sedam godina za jednu funkciju?
Računate da će jedno ugledno lice, sa priznatim ugledom, sedam godina ostati na mestu poverenika. Zamislite, čovek sa takvim kvalifikacijama, a pristane da sedam godina bude poverenik. Neće da bude sudija Ustavnog suda, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, neće da bude predsednik Republike, hoće da bude poverenik. Sedam godina, pa još sedam godina posle toga. Ustav će predvideti skraćivanje mandata predsedniku Republike; sa pet godina da se smanji mandat predsednika Republike, a povereniku da ostane mandat od sedam godina.
Ovaj član meša malo i nadležnosti i ubacuje Odbor za informisanje. Kako to da Odbor za informisanje utvrđuje da li postoje razlozi za razrešenje? Zar nemamo neki drugi odbor koji to radi u Narodnoj skupštini? Kako to da Odbor za informisanje obaveštava Narodnu skupštinu o zahtevu poverenika da mu prestane dužnost, kao i o ispunjenju uslova za prestanak dužnosti zbog godina života?
Od kada se to Odbor za informisanje bavi statusnim rešenjima funkcionera koje bira Narodna skupština? To radi isključivo Administrativni odbor, ako zakonom nije drugačije određeno, ali nikada zakon nije mešao neki drugi odbor. Mogao je da meša neki drugi organ u to. Jednostavno, Odboru za informisanje ne priliči da prati godine života lica koje bira Narodna skupština. Nije odbor te vrste, bavi se potpuno drugačijim stvarima, bavi se slobodom informisanja, pravom na informacije, ali ne utvrđuje kada su se za nekoga stekli uslovi za penziju ili za razrešenje.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 33. smeta mi ovo - predlagač poverenika i prestanak dužnosti poverenika.
Naime, poverenika predlaže Odbor za informisanje Narodne skupštine. Zamenika poverenika predlaže poverenik. On obavlja dužnost poverenika u slučaju njegovog odsustva i zbog raznih drugih okolnosti.
Znači, Narodna skupština nije vlasna da preko nekog svog odbora ili preko poslanika predloži zamenika čoveka koga je predložila i koji će imati ista prava i obaveze, već čeka da čovek koga je ona predložila i izabrala njoj predloži svog zamenika. Zamenik poverenika je potpuno u vlasti poverenika, ne Narodne skupštine koja ga bira. Dakle, toliko u vlasti, da ste poslednjim stavom predvideli da se postupak za razrešenje zamenika poverenika pokreće i na inicijativu poverenika.
Ja vas sada pitam - kada poverenik, ili po prethodnom stavu Odbor za informisanje, pokreće postupak za razrešenje zamenika poverenika? Nigde niste naveli razloge za razrešenje zamenika poverenika. Trebalo je da napišete – postupak za razrešenje pokreće se na način i iz razloga zbog kojih se pokreće postupak i za poverenika. Vi ste samo napisali na način, niste naveli razloge zbog kojih se pokreće postupak za razrešenje zamenika poverenika.
Poverenik može da pokrene postupak za razrešenje zamenika bez ikakvog razloga. Za poverenika ste naveli razloge, tu ste ubacili nestručno i nesavesno obavljanje poslova, a za zamenika poverenika samovolju poverenika ili želju Narodne skupštine da preko svog odbora smeni zamenika poverenika, tako da ovaj zamenik poverenika ne predstavlja u stvari nikoga do sebe i poverenika.
U demokratskim političkim strankama koje poznaju funkciju zamenika predsednika, takva je i SRS, nikome nikada ne bi palo na pamet da predlaže kongresu stranke da predsednik predloži svog zamenika, da pravo predlaganja zamenika pripadne samo predsedniku, jer je to igranje sa funkcijom.
Tako vam je i ovde. Ako pravo predlaganja zamenika ostavite samo povereniku, igrate se i sa tom funkcijom, jer on zavisi od "tate" koji ga je doveo, a igrate se i sa Narodnom skupštinom kojoj ste, iako ima pravo da predlaže Ustav, da predlaže zakone, da bira sudije i tužioce, oduzeli pravo da predlaže jednog poverenika. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 34. u st. 2. i 4. predviđena su prava poverenika koja drugi organi nemaju. Nezamislivo je, u stavu 2, pravo poverenika da samostalno odlučuje o prijemu lica u radni odnos u stručnu službu. Nađite mi još jednog funkcionera koji samostalno odlučuje o prijemu lica u stručnu službu.
Ne znam šta vam to znači i šta je stručna služba. Razumem da predsednik Republike ima kabinet, da predsednik Vlade ima kabinet, da predsednik Narodne skupštine ima kabinet i da odlučuje koja će lica za šefa kabineta, imate ove nove nazive pi-ar. Ali, moram da vas pitam, šta je stručna služba poverenika. Da li je to daktilograf? Jeste, i on je stručan za posao koji obavlja. Do kog nivoa poverenik sam bira zaposlene u povereništvu, a od kog nivoa mora da postoji neko ko će o tome da vodi brigu?
I druga stvar, Vlada Republike Srbije se drznula da, suprotno Ustavu, natera Narodnu skupštinu da donese zakon koji ne poštuje opštu ustavnu odredbu da predlagač zakona mora da obezbedi finansijska sredstva za sprovođenje zakona. Vlada Republike Srbije je bila toliko drska da u obrazloženju zakona napiše da finansijska sredstva nisu obezbeđena, a da nas tera da ovde raspravljamo.
Ne znam ko je imao toliki uticaj na stručnu službu predsednika Narodne skupštine i na samog predsednika Narodne skupštine, zato što u članu 34. stav 4. piše da se sredstva za rad poverenika obezbeđuju u budžetu Republike Srbije, a predlagač kaže da nije obezbedio sredstva u budžetu Republike Srbije za poverenika; a predsednik Narodne skupštine ovaj zakon pušta u proceduru, kao da je ispunio sve uslove iz člana 121. Poslovnika Narodne skupštine.
Sada vi hoćete da vam mi iz opozicije verujemo da ćete poštovati ono što napišete. Vi nas toliko omalovažavate da nam napišete kako nas ne poštujete. Mene nećete moći da omalovažite, niti poslanike SRS-a, niti ćemo to ikad od vas tražiti, kada budemo na vlasti, da se osećate postiđenima i posramljenima. Ja samo pitam poslanike skupštinske većine – hoćete li glasati za zakon za koji predlagač zakona, Vlada Republike Srbije, kaže da nije obezbedio sredstva za njegovo sprovođenje?

Dame i gospodo narodni poslanici, zadovoljstvo mi je kada od predstavnika DOS-a saznam kako sprovodite izbore. Odmah prihvatam da je tačan veliki deo ovoga što je naveo gospodin Omerović, a pretpostavljam da će se kroz rad anketnog odbora utvrditi dodatno šta je sve rađeno tog dana na izborima.
Samo želim da vam kažem da će predstavnik Srpske radikalne stranke u tom anketnom odboru insistirati na svemu onome što se od izbora do danas dešava u Srbiji, da jednom Srbiju uvedemo u red država koje izborima stiču vlast, kojima izbori ne služe da se predstave Evropi kao država koja održava izbore, pa bude kao u Alžiru, kad pobedi onaj ko ti se ne sviđa, poništiš izbore i kažeš - više nikad ovde neće biti izbori. Neko može da ima izbore, neko ne može.
Šta se dešava? Vi, gospodo, koji vršite vlast, izbegavate da konstituišete skupštine opština i gradova i Skupštinu AP Vojvodine, kao da je to vaša prćija, vaše imanje, kao da vi odlučujete kad se ore, kad se seje, kad se žanje i kako se žanje. Koliko je dana proteklo otkako je poslednji izabrani odbornik ili poslanik dobio uverenje da je izabran? Više od dvadeset dana. Više od polovine skupština opština nije konstituisano. U Vojvodini nije ni gradska, ni pokrajinska. Gradska skupština grada Beograda nije konstituisana. Opštinske skupštine u Beogradu nisu konstituisane.
Šta je razlog? Jesu li izbori legitimni? Jesu li doveli legalno izabrane predstavnike naroda? Šta čekate? Više vam se sviđa da ostanete na vlasti? Po kom osnovu vršite vlast od izbora do danas? Šta vam daje pravo da vršite vlast i vi koji više niste na vlasti, koji niste uspeli ni na koji način, ni ucenama ni pretnjama, ni potkupljivanjima, ni podmićivanjima da stvorite sebi većinu?
Ovde tražite vrhunac demokratije. Ovde se bunite kad poslanik upotrebi grubu reč, a tamo gde vršite vlast, tamo biste večito da budete u sedlu, i kad vas narod neće.
Kakva je to država u kojoj se onaj koji izgubi ne pojavi na televiziji, preda ključeve i kaže - izvolite, pobedili ste.
Organizovaćemo se, pripremamo se, pobedićemo vas idući put. Razmislite dobro o tome šta radite u Srbiji. Nije to smešno. Učestvujete skoro svi u tome. Možda vas ne pitaju vaši šefovi, ali to rade u vaše ime. Te noći, ako ste krali izbore, svi su pomalo krali, možda vas niko nije pitao, ali krađa je vršena i u vaše ime. Neko iz vaše stranke misli da vi treba da budete na vlasti u nekoj opštini, iako narod ne misli tako, ali neko iz vaše stranke tako misli.
Inače, ne vidim uopšte razloga da ovoliko otežete sa konstituisanjem lokalnih organa vlasti izabranih na izborima i ne znam kako sad trošite budžet vi koji ste još uvek nekakva vlast u gradovima i opštinama, a izgubili ste izbore pre mesec dana. Da li mislite da će vas nekakva odgovornost stići zbog svega toga što radite?
Upozoravam vas, SRS nije od stranaka koje će krasti, koje će na silu bilo šta u Srbiji da rade, ali pripadamo grupi demokratskih stranaka koja kad izgubi preda vlast, kad pobedi traži da joj se vlast preda. Upozoravam vas na situaciju u Zemunu, na svetilište SRS...
Samo se vi smejte. Da sam ja onako katastrofalno izgubio u Kragujevcu, ne bih imao reč da kažem, a ne da dobacujem u sali. Da vršim vlast u Srbiji četiri godine i da izgubim vlast u Kragujevcu.
Ali, to što sprečavate da se konstituiše opština Zemun dovelo nas je u situaciju da sutra napravimo veliki miting pred opštinom. Obaveštavam javnost, mi ćemo sutra konstituisati lokalnu vlast u opštini Zemun. Koristićemo najdemokratskiju metodu, uvedenu u Srbiji 6. oktobra, kada su izabrani odbornici Gradske skupštine Grada Beograda ušli u gradsku skupštinu, održali konstitutivnu sednicu i izabrali organe. Evropa je rekla - alal vera, Srbijo, to je demokratija.
Sutra ćete imati prilike da vidite, jer svako se uči dok je živ, vi ste nas 6. oktobra lepo naučili, sutra ćete videti kako će Evropa da kaže - alal vera, radikali, pribegli ste najdemokratskijim metodama, a zato krivicu snosi DS. Neka zna da ćemo joj to zapamtiti.

Prethodna diskusija je dokaz da uvek u svakom čoveku čuči po jedan mali diktator, samo je pitanje okruženja koje će mu dozvoliti da to ispolji ili ne. Izrečeno je malo više neistina i malo više političkih kvalifikacija koje moramo ovde da komentarišemo.
Lako je reći – završeni su izbori, podeljeni su mandati, sve je konačno. Zašto to niste rekli 5. oktobra? Petog oktobra je vlast rekla – završeni su izbori, mandati podeljeni, Ustavni sud presuđivao, svi presudili, a vi ste znali da ste prevareni. Ovde s pravom jedna politička stranka tvrdi da izbori nisu bili regularni i ne mogu sada odbornici izabrani na neregularnim izborima da odluče da li su izbori bili regularni ili ne. To je apsurd.
Moram da vas upozorim na nešto na šta sam vas upozoravao kada smo donosili zakon. Vi znate da su izbori uvek neregularni u drugom krugu, zato što u drugom krugu jedan kandidat... Na primer, sada je kandidat DS-a u Beogradu imao na svakom biračkom mestu šest svojih članova, a njegov protivkandidat imao je samo jednog. Zakon kaže – niko ne sme, nijedan kandidat ne sme da ima većinu na biračkom mestu. Vi ćutite. Ako je ovoliko neregularnosti bilo u prvom krugu, gde smo svi imali članove biračkih odbora, šta se dešava u drugom, gde je jedan suprotstavljen kandidatu vlasti?
Što se Zemuna tiče, neće to biti hajdučka skupština, valjda nije DOS radio hajdučiju kada je preuzimao vlast. Ovo će biti DOS-ovski način preuzimanja skupštine. Ako niste demokrate, recite, onda je to nedemokratski način.
Ako ste demokrate priznajte nam da ono što vi radite možemo i mi, jer mi od vas učimo šta je demokratija. Mi ne znamo šta je demokratija.
Trojica odbornika Pokreta snaga Srbije nisu prešla u SRS, žele da glasaju za predsednika opštine i za većinu koju će da sačini SRS. A, ja nisam predsednik Ustavnog suda, ja nisam doneo odluku da mandat pripada poslaniku i odborniku. Tu odluku je doneo Ustavni sud. Ti mandati ne pripadaju političkim strankama, vi to jako dobro znate. Pripadaju onome ko ima ime i prezime i izabran je za odbornika.
Koji je faktor bivši predsednik opštine da on razgovara kada će da se stvori skupštinska većina da bi sazvao konstitutivnu sednicu? Nije on predsednik Republike da treba da podeli mandat, pa ga interesuje većina. Ni predsednika Republike ne interesuje koalicija, nego ako poštuje Ustav dužan je da najjačoj političkoj stranci u Skupštini, najvećoj, najbrojnijoj poslaničkoj grupi poveri mandat, a ne da čeka koalicije, da pita da li se ko dogovarao. Naravno, ako se skupi 126 poslanika, donesu dokaze, to je za njega svršen čin.
U skupštini opštine bivši predsednik opštine kaže – da se formiraju koalicije, da se stvori većina, pa ću da konstituišem skupštinu. To je vaše shvatanje demokratije. I gde ste odmakli od 5. oktobra? Nigde. Samo je trebalo da dođe do promene vlasti da shvatimo da ste isti kao i oni koje ste pobedili.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja svrstavam u onu grupu predloga koji su načinjeni radi dodvoravanja Evropskoj uniji i svim posmatračkim misijama u Beogradu, ali je predlog sačinjen nedovoljno iskreno da bi me ubedio u to da ste vi, kao trenutni ili bivši nosioci vlasti u ovoj zemlji, zaista spremni da obezbedite slobodan pristup informacijama od značaja za javnost.
Zakon je potreban ovoj zemlji zato što ova zemlja svoje ponašanje treba da uredi zakonom. Tekst zakona me ne ubeđuje u to da ste u svojim glavama odlučili da zakon bude primenjiv i da omogući građanima Srbije da saznaju šta rade državni organi.
Ukazaću na preveliki broj izuzetaka od zakona koji me ubeđuje da sam u pravu kada tvrdim da mnogo toga u Predlogu zakona nije napisano da bismo mi koji ne vršimo vlast mogli da znamo šta se u zemlji dešava. Ta ograničenja prava koja počinju od člana 8. već u prvom stavu kažu da se prava iz ovog zakona mogu izuzetno podvrći ograničenjima propisanim ovim zakonom ako je to neophodno u demokratskom društvu. Zanimljivo je da je tu trebalo reći - ako je to neophodno u demokratskom društvu. Dalje – radi zaštite od ozbiljne povrede pretežnijeg interesa zasnovanog na Ustavu ili zakonu. U Ustavu odrednicu "pretežniji interes" ne možete da nađete, nje tamo nema.
Već u članu 9. stav 1. tačka 1) kažete da organi vlasti neće omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama ako bi to ugrozilo život, zdravlje, sigurnost ili koje drugo važno dobro nekog lica. Moram da vas pitam kakva informacija može da ugrozi život, zdravlje ili na bilo koji drugi način? Kako informacija o nečemu što se desilo ili što postoji može da ugrozi? Kako to da pojava ne može da ugrozi, a informacija o pojavi može da ugrozi?
To je način razmišljanja iz komunističkih društava. Nijedna informacija ne može da ugrozi. To vam je kao kada sednicu Narodne skupštine zatvorimo za javnost, pa nas 250 ovde imamo pravo da znamo nešto što građani Srbije ne smeju da znaju.
Oni nas poslali ovde, među nama ovde ima svakakvih i mi svakakvi smemo da znamo, a narod, koji sve to finansira iz poreza, ne sme da zna. Tako vam je i sa ovom odrednicom da neka informacija može da ugrozi nečiji život, zdravlje, bezbednost.
Naravno, ne razumem kako ćete obezbediti prava licima bez obzira na njihovo državljanstvo. Da li ste zaista iskreno mislili da ćete dati informacije svakome ko vam se iz belog sveta obrati? Hoćemo li imati službu za davanje informacija? Koliko stanovnika ima na zemljinoj kugli? Šta ako krenu da nam podrivaju ekonomski sistem tako što će nam tražiti ogroman broj informacija? Kako ćete od njih da naplatite poštarinu?
Dalje, koji je to organ vlasti koji će da procenjuje da li neko traži preveliki broj informacija? Šta je odrednica za veliki, mali, preveliki ili premali broj informacija? Da li ćete jednom građaninu Srbije reći – ti možeš da tražiš samo tri informacije, ili samo jednu, ili samo dve? Ako ostavite organu vlasti da procenjuje šta je preveliki broj informacija, za njega je preveliko, naročito ako je birokrata i činovnik, i jednu informaciju da da, jer to za njega stvara dodatni posao i reći će da čak za to nije ni plaćen.
Sada ova privatnost i druga prava ličnosti. Vi kažete da organ vlasti neće omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama ako bi time povredio pravo na privatnost, pravo na ugled ili koje drugo pravo lica na koje se tražena informacija odnosi, ali zašto sada iz toga isključujete državne i političke funkcionere, istina, uz jednu odrednicu, ako je informacija važna s obzirom na funkciju koju vrši. Zar politički funkcioner nema prava da mu štitite privatnost, ugled ili koje drugo pravo?
Zanimljiv je manir Narodne skupštine u DOS-ovskom višestranačkom sazivu, u DOS-ovskoj većini koja uvek nekako žigoše ljude koji se bave politikom, ljude koji su narodni poslanici i uvek im obezbeđuje neka manja prava, već predviđena za sve građane Srbije. Onaj ko nosi državnu funkciju, onaj ko nosi političku funkciju ima pravo da mu čuvate ugled. Ili nikome ne čuvajte ugled u ovoj zemlji, nego objavljujte svaku privatnu informaciju o nekom licu, ili je čuvajte svima.
Ispašće da vlast objavljuje informaciju o opoziciji, a vi znate da organ vlasti o svom šefu, o šefu svog šefa i o šefu šefa svog šefa nikada neće dati informaciju. Informacije kojima se ne čuva ugled političara su informacije o političarima iz opozicije i vi to vrlo dobro znate, vama je to postao manir.
Dalje, odlučivanje po zahtevu – ovde već u stavu 3. člana 16. kažete da organ vlasti može da proceni kada nije u mogućnosti, iz opravdanih razloga, da poštuje rok koji je propisan zakonom.
Šta li je opravdani razlog da nekome rok sa 15 dana produžite za još 40 dana i kakva je to informacija koju će neko dobiti 55 dana posle traženja informacije i u čemu će ona da pomogne, posebno ako mediji traže, ako je tema goruća, ako je informacija aktuelna. Informaciju koja je stara dva dana više niko ne objavljuje. Vi ovde omogućujete da neko drži informaciju 55 dana, iz njemu znanih, opravdanih razloga.
Onda dolazimo do poverenika, kome ste već od člana 19. predvideli prava i obaveze, a tek od člana 29. počinje opis poverenika. Trebalo je malo sistematizovati ovaj zakon, zato što čitam odredbe o povereniku, ali još ne stižem do toga šta je poverenik.
U postupku pred poverenikom, a kasnije ću i o samom povereniku, imam primedbe na stav 2. člana 22, a to je pravo na žalbu. Ustanove, institucije, pojedinci koje ste naveli u izuzećima, protiv kojih ne može da se izjavi žalba, u stvari su oni od kojih će se tražiti informacija. Vi ste sve one od kojih će biti tražene informacije oslobodili jednog stepena zaštite i tu ne može da se izjavi žalba.
Zašto onda i oni drugi...
(Predsednik: Izvinite, koristićete i drugih 10 minuta?)
Dakle, zašto onda i oni drugi da podležu obavezi da odgovaraju na žalbe, da izađu pred nekoga ko rešava po žalbi, ako to nije dužna Narodna skupština, ako nije dužan predsednik Republike, predsednik Vlade, predsednik Vrhovnog suda, Ustavnog suda i republički javni tužilac. Ko još postoji u Srbiji da je bitan?
U vezi sa poverenikom, zašto se za poverenika u stavu 2. člana 30. bira lice sa priznatim ugledom i stručnošću u oblasti zaštite i unapređenja ljudskih prava? Kada čitate obaveze poverenika, ovlašćenja poverenika, to su normalna ovlašćenja koja bi svaki građanin Srbije mogao da izvrši, a već stručno, ako mu tražite pravni fakultet, svaki diplomirani pravnik sa uslovima koje ispunjava za poverenika potpuno je sposoban da obavlja posao poverenika.
Trebalo je da nam dostavite fotografiju ovde, jer po vašem mišljenju postoji samo nekoliko priznatih stručnjaka iz oblasti ljudskih prava. Pretpostavljam da neki od njihovih predstavnika sede na balkonu gore, to su vam NVO, eventualno neki isluženi profesor Beogradskog univerziteta koji se dokazao kao borac za ljudska prava, a unapred opredeljen da se bori protiv Srbije.
Čemu sada ovoliko ograničenja za izbor poverenika, zašto da ograničavate Skupštinu u tome da sama odlučuje o tome može li neko da bude poverenik ili ne? Šta je ovde kod vas Narodna skupština? Glasačka mašina, jer odbor predloži poverenika koji mora da ispuni uslove iz zakona, a Skupština samo digne ruke i glasa, jer pred priznatim borcem za ljudska prava svi padamo na kolena.
A onda Narodnu skupštinu dodatno ponižavate da bira zamenika poverenika, na predlog poverenika. Ko je taj poverenik da on predlaže svog zamenika Narodnoj skupštini Republike Srbije? Dakle, onaj koga je izabrao, sada on predlaže koga će da izabere za njegovog zamenika i Narodna skupština ne može da bira nikoga ko nije na listi koju je predložio poverenik.
Narodna skupština ima ograničenja u izboru ljudi na ovako važnim funkcijama. Ograničenja Narodne skupštine treba da se ogledaju u tome da li taj neko ispunjava uslove koji su predviđeni za zamenika poverenika i da li je dobio potrebnu većinu u Narodnoj skupštini. Gledajte da ovu državu vodite tako što ćete Narodnoj skupštini sve manje ograničenja da date. Onome ko ne sluša Narodnu skupštinu ne vredi da bira ni svoje poverenike, ni svoje tužioce, ni svoje sudije Vrhovnog i Ustavnog suda.
Mnogim pravima koje vi sada ovde konstituišete mi se nećemo koristiti kada vas pobedimo na sledećim izborima, ne uklapaju mi se u demokratiju. Vi to možete da zaogrnete velom svog demokratskog bloka, ali to je kao pod poklopcem pod kojim vri.
Narodna skupština za vas je igračka, Narodna skupština će da izabere zamenika poverenika, i to onog koga predloži poverenik. Ako predloži poslanik, predlog će biti odbačen. Ako predloži predsednik Narodne skupštine, predlog će biti odbačen. On nije poverenik, on je samo poslanik, samo je predsednik Narodne skupštine. Nije poverenik, nema pravo da predloži zamenika poverenika.
Gde je Odbor za informisanje? Što se Odbor za informisanje nije pobunio protiv ovoga, nego vi imate poverenika, on vam je već rekao koga će da predloži za zamenika poverenika, jer on ne sme da ostavi tu funkciju ako ode u inostranstvo da se obučava dodatno, kao da nije imao dovoljno obuke po inostranstvu. Kome će da ostavi povereništvo nego svom povereniku koga je on odredio.
Da ne dužim previše, mi smo malo amandmanima pokušali da utičemo na Predlog zakona. U principu nismo protiv ovakvog zakona ne zato što smo u opoziciji, nego zato što ćemo biti na vlasti. Želeli bismo da ovaj zakon poštujete sve dok ste na vlasti, da biste onda mogli nas da prozivate, ako ga mi ne budemo poštovali.
Nedovoljno je iskren; već sama činjenica da je prepisan od prethodne vlasti, koja je bila opterećena mitom i korupcijom i koja nikada nikome nijednu informaciju nije dala, dovoljan mi je znak da nije iskren. Kaznene odredbe me ubeđuju to. Kakva je kazna za onoga ko onemogući informaciju? Od 5.000 do 50.000 dinara; vi to zaradite za pola sata. U Naftnoj industriji Srbije za sve vas ima za svaki sat po 50.000 dinara, kada zafali vi uvezete prljavu naftu i opet podelite novac, vi ste takvi ljudi.
Kakva je to kazna, ko će da odgovara ako ne da informaciju? Nema, sve su prekršaji, čini mi se. Vi niste predvideli, naravno ne bi ni trebalo ovim zakonom da se predviđa, krivično delo, ali imate običaj i predlažete i konstituišete krivična dela i u drugim zakonima, nije vam palo na pamet da neko ima i krivicu, ako uskrati informaciju.
Samo prekršaj, do 50.000 dinara, i time se priča završava. Ako vas već gleda OEBS i EU, Savet Evrope, Amerika, onda bar recite iskreno hoćemo li mi od dana stupanja na snagu ovog zakona imati pristup informacijama ili nećemo. Ako ćemo imati pristup informacijama i ako usvojite amandmane koji samo popravljaju zakon i oštrije predviđaju ponašanje državnih organa, glasaćemo za ovaj zakon.
Ako ostanete samo pri ovom predlogu, nepopravljenom i nedorađenom, mi za ovaj zakon nećemo glasati, zato što ovaj zakon pruža prava na papiru, a u praksi ih neće biti. Ponovo će u praksi da se pojavi čovek koji o svemu odlučuje i on će reći – o ovom iskliznuću vagona sa šina ne obaveštavajte, zato što ćete da uznemirite javnost, zato što može da se stvori panika; o ovoj pogibiji policajca koji čuva kriminalca ne izveštavajte, jer može da se uznemiri javnost, jer kada vas negde napadne kriminalac vi više ne znate da li vas to tuče policija, koja je u njegovom obezbeđenju, da li na vas puca policija koja je u obezbeđenju kriminalaca.
Mislio sam da ste sa tim prestali, a najnoviji događaji dokazuju da je policija svoje resurse stavila na raspolaganje kriminalcima. Hajde dajte nam tu informaciju. Koliko policajaca obezbeđuje kriminalce u Srbiji? Da li u tom obezbeđivanju nose policijske legitimacije? Da li imaju specijalne legitimacije koje im služe da kriminalci prođu gde god hoće, da prenesu šta god hoće, da kupe ili prodaju šta god hoće? Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS imala je najviše zamerki na izbor, položaj i nadležnost poverenika, na samu funkciju poverenika i ovaj amandman koga slede mnogi amandmani posle toga u stvari ima za zadatak da izbriše funkciju poverenika. Naravno, to će zavisiti od glasanja. Voleo bih da je stari poslovnik na snazi, pa da sudbina ovog amandmana odmah opredeli i naše ponašanje prema ostalim amandmanima koji su sa ovim u vezi, ali mislim da nećemo ni trošiti previše vremena da obrazlažemo praktično jedan isti amandman.
Moram da vas upozorim na to da je položaj poverenika zaista izuzetno jak i voleo bih da je predlagač predvideo da poverenik bude nestranačka ličnost, više nego da bude iz opozicije. Onda bih mogao da prihvatim da postoji čovek sa ovoliko ovlašćenja, sa ovoliko nadležnosti, čak i sa imunitetom, za koga Ustav Republike Srbije nije predvideo imunitet. To je ono što me najviše zabrinjava.
Vi uvodite imunitet za nekakvog poverenika, a znate vrlo dobro da je imunitet uveden u članu 77. za narodne poslanike, u članu 86. za predsednika Republike, u članu 94. za Vladu, i imate još za sudije (101. član) i za tužioce (član 106). Ustav ne predviđa imunitet više ni za koga u Srbiji. Vi sada uvodite imunitet za poverenika ravan imunitetu ustavnih kategorija.
Predlažete, tražite da se za poverenika izabere lice sa priznatim ugledom. Voleo bih tog jezikoslovca da vidim ovde, da izađe za govornicu i da mi kaže šta to znači "priznati ugled".
Čovek je ili ugledan ili nije. Recite mi u koju grupu ljudi će taj biti svrstan, a to će biti prvi čovek u Srbiji sa priznatim ugledom. Mi još nismo imali nijednog čoveka za koga bismo rekli da ima priznat ugled. Čovek može da ima ugled, a priznati ugled znači da ćemo morati da imamo komisiju koja će da proverava može li povereniku da se prizna ugled.
Šta mi još smeta kod poverenika? U članu 34. stav 2: "Poverenik samostalno odlučuje, u skladu sa zakonom, o prijemu lica u radni odnos u stručnu službu..." Sada vas pitam, mogu li ministri samostalno da odlučuju o prijemu lica u stručnu službu, može li predsednik Narodne skupštine samostalno da odluči ko će biti zaposlen u Narodnoj skupštini, a ko ne? Odjednom poverenik, koji bira i svog zamenika i celu svoju stručnu službu, postaje čovek koji u svom domenu ima mnogo više vlasti od specijalnog tužioca.
Mislim da prepisivanje zakonodavstva iz razvijenih zapadnih demokratija ovde nije primenjivo. Tamo kada ljudi kažu specijalni tužilac znaju da je on nepotkupljiv, znaju da će glavu dati da istraži delo ili pojavu ili da iskoreni nešto i da neće odustati dok ne dođe do kraja. Kada se tamo formira nekakav skupštinski odbor, izlazak pred taj odbor predstavlja strah za ministre ili za one koje odbor prozove.
Samo u tekstu napisano da ćemo imati poverenika čije su odluke, rešenja i zaključci obavezujući, lepo će zvučati kada vam to pročitaju na Zapadu. Ali, vi to ovde uopšte nećete moći niti hteti da sprovedete.
Naravno, predlagač zakona je odstupio od ustavnog načela da predlogom zakona mora da predvidi finansijska sredstva, da sredstva moraju da budu obezbeđena u budžetu Republike Srbije. On je ovlaš napisao da se sredstva za njegov rad obezbeđuju u budžetu Republike Srbije, a naš je budžet tako napregnut da je ministar finansija oteo NIS-u šest milijardi da krpi rupe u budžetu i time nadmašio čak i onoga koga smo zvali "Boža derikoža".
Zbog toga, da ne širim priču o povereniku, zbog toga je poslanička grupa SRS mišljenja da je ovo trebalo konstituisati na drugi način. Naravno ...