Koristim još deset minuta.

Ne vredi, vama to neću da objašnjavam, vi nikada niste povredili Poslovnik, tako vam obezbedi većina. I juče sam gledao tu farsu od glasanja povodom povrede Poslovnika. kako god mi kažete. Ako mi kažete još minut, u redu, ako mi kažete izađi iz sale, izaći ću iz sale. Vama je sve moguće.

Hvala. Zahvaljivao sam se i bivšim predsednicima, pa ostadoh u Skupštini, a njih ovde više nema.
Sada bih da uđem u meritum stvari, u ono što je u svemu ovome najbitnije, u čemu vidim najveći greh današnje vlasti u Republici Srbiji.
U toku je odbrana Slobodana Miloševića, izvođenje njegovih dokaza, saslušavanje njegovih svedoka. Ako imate vremena pogledajte, ako nemate neka vam snime kod kuće, svi imate videorekordere. Imate dobre plate, imate i videorekordere. Snimite to pa pogledajte uveče, može da deluje otrežnjujuće na mnoge ljude.
Intelektualni vrh srpski – filozofski, politički, ekonomski, pravni – brani Slobodana Miloševića u Hagu. Mnogi koji se sa njim nikada u životu nisu slagali, svesni toga da se tamo brani Srbija. Apsolutno superiorni u odnosu na Evropu i na to sam najviše ponosan.
Svaki od Miloševićevih svedoka tamo je bio superioran u odnosu na Evropu, u odnosu na svet koji pokušava da osudi Slobodana Miloševića, jer to je, jednostavno, bilo neuporedivo. Takve umove Evropa nema. Takvi umovi nisu sluge Slobodana Miloševića, nego su sluge Srbije i zbog Srbije idu u Hag.
Milošević bi trebalo da se dobro brani, da ima mogućnosti da se dobro brani, a vi mu ne dajete tu mogućnost. Onaj ko je od vas roditelj zna da Milošević ne može da uđe sto posto u svoju odbranu. Ostaje briga o tome zašto ne viđa sina, zašto ne viđa ženu, zašto mu je porodica razvejana po svetu sudskim progonima i da li će mu se ikada više sastati?
Uz mnoge poteze koji se ovde nagoveštavaju, uz formiranje nekakvog suda u Bosni i Hercegovini pred kojim će da se sudi našim građanima, uz priču o tome da će našim građanima da sude u Hrvatskoj, uz ovo što se dešava na Kosovu i Metohiji, uz ovo što će da se dešava u drugim delovima Srbije, uz poljuljani moral vojske i policije, uz beznađe onih koji državu vode jer ne smeju da se odluče na rigorozne poteze, sada nam samo još to preostaje da uživamo ako Milošević bude osuđen za ratni zločin i genocid.
Ko će to da bude osuđen? Miloševićevi birači? Bilo ih je 60% od upisanih. To je Srbija. Neka danas glasa za nekog kandidata 60% upisanih birača, reći ću – to je Srbija.
I Tito je bio Srbija u tvoje vreme i nije ti ništa falilo, tada si se i ugojio.
Tu ne upadam u zamku u koju vi upadate, vi lažni nacionalisti, demokrate, patriote, rodoljubi. Ako je za vas Ivan Stambolić bio predsednik Srbije, i Tito je bio predsednik Jugoslavije. Kažem, u komunizmu nije bilo izbora nego smo trpeli onoga ko je izabran, a vi izdvajate iz komunizma neke ljude za koje tvrdite da su bili izabrani, iako nije bilo protivkandidata, a neke mislite da pogazite. E, da sam vas video maja meseca 1991. godine kod "Kuće cveća", da vadimo Tita iz groba i da ga šaljemo u Hrvatsku, sada bih vam čestitao, ali nisam vas tada tamo video.
(Upadice sa mesta: Zašto ga niste izvadili.)
Obraćam se predstavniku vladajuće stranke, čiji stav me jako interesuje u svemu ovome. Ni sami ne znate ko će još biti u Hagu, možda neko i od nas, a možda neko od vas. Ako ste negde izgovorili da treba odbraniti Srbe u Krajini, u Republici Srpskoj, na Kosovu i Metohiji, vi ste na listi. Sada samo od vašeg ponašanja zavisi hoćete li biti u Hagu ili nećete.
Ako ste gledali dnevnik državne televizije i ako je tamo širen patriotizam, dizan moral naroda i ako ste mislili da je to ispravno, vi ste za Hag.
Odavno je rečeno da u Hagu već sada ima čestitijih ljudi nego u Skupštini Srbije. Pripišite mi to, jesam rekao i ne stidim se pred vama da kažem. Tamo već ima i boljeg Generalštaba, i bolje komande policije, i boljih predsednika država i predsednika vlada nego što ih mi imamo ovde u Srbiji.
Nas je Zapad odvođenjem boljih, samo ne na most na kome se seku glave, nego u Hag, osudio da biramo sve lošije i lošije. Možda mi biramo najbolje od onih koji su u Srbiji, ali to su sve lošiji i lošiji. I sebe ubrajam u SRS u te, jer ima bolji radikal od mene, samo je on u Hagu.
Ja sam lošija verzija, ubrajam i vas koji dobacujete, a ne znate uopšte o čemu se ovde radi, ne znate šta vam rade u ovih petnaestak dana pojavljivanjem ovih koji su vas obrukali u javnosti. Ali, dobro, nikoga nisam došao ovde da učim. Došao sam samo da ispunim obavezu, koju bih ispunio prema porodici bilo koga od vas i bilo koga od građana Srbije koji mi se obrati na ulici. Dušu morate da imate. Greh ne smete da načinite i državu uvek morate da stavite na prvo mesto.
Slobodan Milošević može da se pogodi sa Haškim tribunalom, može da se dogovori, na neku vremensku kaznu u Rusiji, da je odsluži, da osudi Srbiju i da posle toga svi mi ispaštamo, a on da se sastane sa svojom porodicom i da živi sa njima zajedno. Vidite da to ne radi. Vidite da sakuplja po dva dana snagu, da bi treći dan mogao da se brani, ozbiljno je bolestan. Sada ga samo još vi dodatno kažnjavajte zato što u to vreme niste mogli da ga pobedite.
Pobedili ste ga 2000. godine, neka vam to bude dovoljno. Neka svakome ko se bavi politikom bude dovoljno da pobedi svog političkog suparnika, jer onda će da zasluži kad bude izgubio, da bude častan čovek. Čuo sam da ste mi dobacili. Ne znam o kom ubistvu se radi. Ne znam ko je koga ubio.
Rekao sam vam da imam pijetet prema gubitku koji je Demokratska stranka imala kada je ubijen predsednik, ali vi nema pijeteta prema SRS, kojoj ste odveli predsednika u Hag, prema SPS, kojoj ste oterali predsednika u Hag. To stavljam u istu ravan. Vi ste ostali bez svog predsednika, mi smo ostali bez svog predsednika, samo što vašeg mi nismo ubili, a našeg ste vi oterali u Hag.
Optužnicu je pisala Demokratska stranka i to nikada nemojte da zaboravite. Čak naše kolege, koji su tada bili poslanici, vaši poslanici u Skupštini Srbije. Gubitak je isti. Niti mi možemo sa sigurnošću da tvrdimo da će Vojislav Šešelj da se vrati, a kako je počeo njegov progon u Hagu, sve manje je nade da će ikada da se vrati u Srbiju, niti ćete vi više videti svog predsednika. Ima samo jedna razlika, na svaki čin svog predsednika mi smo ponosni. Da li ste vi ponosni na sve što je radio vaš, ne znam?

Ja vama ne sporim da imate dobro mišljenje o Zoranu Đinđiću. Sporim vaše pravo da imate dobro mišljenje o društvu u kome se nalazio Zoran Đinđić. Zoran Đinđić se družio sa mafijašima.
Želim da moj unuk i, daće bog, još mojih unuka, ne žive u dve Srbije, o kojima vi govorite, nego da žive u jednoj Srbiji. Jedna je Srbija, nema dve Srbije. To ste vi napravili dve Srbije. Ali, kada nema argumenata, vi ste okrenuli na političku priču.
Nismo se mi ovde sastali da politički sudimo Slobodanu Miloševiću ili da ga branimo. Mi smo se ovde sastali da ustanovimo da li mu neko proganja porodicu zato što je on Slobodan Milošević? Slušajući ovaj vaš govor, vidim da ste vi bili spremni da mu proganjate i komšije. Toliko je ostrašćen vaš govor. Toliko je to težak govor da ste se vi pohvalili time kako je Miloševića smenio Čume.
Otkuda vam u ovako teškom govoru čak i ideja da pričate o tome kako ste popravljali puteve kada je otišao Milošević? Jeste, popravljao je Čume puteve. Eno onih koji su tada bili vaši predvodnici, danas se useljavaju u nove kuće i u nove stanove, kupljene parama stečenim za vreme kada je Čume popravljao puteve.
Zato vas molim da ne izvrćemo teze, da ne okrećemo temu. Nisam predstavnik predlagača koji traži da se ispita da li je Milošević radio dobro ili nije, jer to ne može da bude osnov. Svrha rezolucije je to: ne može Milošević da bude osnov za progon njegove porodice, kako to ne shvatate? Zar treba da neko navali na porodice drugih ljudi?
Videli ste Čedomira Jovanovića, doveo je suprugu na konferenciju za štampu da osnaži pretnje koje mu upućuju. Vidim da je dobio i obezbeđenje.
Sećate li se kada ste u toku jednog dana obezbeđenju Vojislava Šešelja oduzeli lično naoružanje? Svi su imali pištolje sa dozvolom i nisu ih ostavljali u kolima. Sinoć kaže Čedomir Jovanović - služili su se drugi ljudi tim pištoljima. On izgovara svoju krivicu mirno pred kamerama, zna da mu neće niko ništa, brani ga onaj ko ga finansira.
Vojislavu Šešelju su za noć oduzeli lično naoružanje, čitavoj njegovoj pratnji i obezbeđenju, a onda ste mu oduzeli i blindirani auto u kome se vozio. Da li je to bio poziv na linč? Jeste.
Čime se hvalite - vanrednim stanjem, 12.000 uhapšenih, a od toga 40 klimavih i labavih optužnica. Čime se još hvalite - time što smo imali ovde pravosnažne presude protiv svetskih moćnika. Prvo ste ih puštali da dolaze u zemlju kako hoće, a onda ste im ukinuli te presude. Čime još možemo da se pohvalimo?
Hajde da ne pokrećemo tu temu, samo vas pitam - može li nečije dete da bude maltretirano za to što je njegov otac Dušan Petrović ili Tomislav Nikolić? Ima li iko prava u Srbiji da maltretira tu decu? Šta je njegov greh?
Da li je švercovao duvan? Gde vam je krivična prijava? Tri godine ste bili na vlasti. Sada ste u drugom obliku već preko godinu dana na vlasti. Da li je bilo vreme da te kriminalce poterate? Kako da ih terate kada je to paukova mreža u koju su se mnogi od vas upleli. Iz te mreže nema izlaza.
Uopšte ne mislim da odgovaram na napade koje upućujete Srpskoj radikalnoj stranci. Ne interesuje me vaš stav. Imate većih problema. Vi ste svoju šansu propustili. Vi ste mogli da nas pobijete kada ste uveli vanredno stanje; niste - sada vas politički više nema. Vi ste isti oni koji su uveli vanredno stanje.
Svi ste tu, svi se zovete Demokratska stranka, svi ste žuti, samo ste u nekim frakcijama. Šta me to briga da li me hapsi jedna frakcija ili druga.
Hoću da uputim apel onima koji su sada na vlasti da to ne rade ni vama, da ne rade ni nama. Dajem obećanje sa ove govornice, od ove godine kada preuzmemo vlast, nikoga nećemo maltretirati po tom osnovu, ali zato, kriminalce u zatvor.
Nemojte da sporadično insinuirate, vi i vaši predstavnici, čas da smo u koaliciji sa DSS, čas sa SPS-om, pustite to. Više nije sramota biti u bilo kakvoj koaliciji. Ako vi trpite Ugljanina, Kasu i Čanka u svojim koalicijama, kakve više sramote ima za koaliciju?
Nažalost, naša koalicija sa SPS-om pukla je u pripremama za izbore 2000. godine. Nažalost. Ima tu svedoka. Nismo mi tu bili krivi. Da nije pukla, ne bi Srbija ovako loše izgledala danas kako izgleda, jer vi ste Srbiju presekli u fazi oporavka. Vratili ste je na dno, kako biste dokazali da može da bude dublji od Miloševića. Sada sam prvi put čuo da je Slobodan Milošević bio taj faktor koji je odlučio hoće li Savet bezbednosti da formira sud u Hagu ili neće. Ako je on odlučio, onda na njegovu dušu.

Ovu priču znam, ne znam da li je zna Srbija, ali zvanična Srbija, a i ova koja tvrdi da je nezvanična, ima predsednika države u svojim rukama, vojsku i skoro sve generale u svojim rukama, dobija naloge sa Zapada da priču okrene. To znaju i neki predsednici odbora ovde u Skupštini.
Srbija, zvanična, koja sarađuje sa Evropom po svaku cenu, dobija prekore da ne čini dovoljno u osudi zločina koje je Srbija počinila, prekore da protiv Miloševića nema ni TV emisija, ni loših komentara, da mu ugled u Srbiji ne pada.
Istina, tamo priznaju u rezoluciji da je za to kriv i loše vođen sudski postupak u Hagu, ali i ljudi koji su u Srbiji na vlasti ili u svojim rukama imaju medije, koji ne potenciraju zločine srpskog naroda u ovim ratovima, i to je ta priča.
Ko je taj ko je lud da ne osudi zločine u Srebrenici? Da li je to počinio Milošević? Da li je Srbija počinila taj zločin? Da li se sudi Miloševiću da je bilo šta tamo naredio, da je komandovao? Sada se dolazi do podataka da je čak i Karadžić bio protiv toga da se bilo šta tamo uradi, a nekmoli Milošević, koji to nije uopšte mogao da prihvati.
Kakve veze Srbija ima sa bilo kojim zločinom, a koji je načinjen u Srebrenici? Neću da osećam taj greh. Šta će nam to na dnevniku? Nije ovo sud za Srebrenicu. Osudili smo, evo predstavnici SRS su išli na komemoraciju kada je podignut spomenik tim žrtvama. Naši poslanici iz Republike Srpske išli su na tu komemoraciju. To je odnos prema tome. Ne pominjemo ni zločine počinjene prema Srbima, ne pominjemo ni ove. Neka se sve to istraži, neka svako bude kažnjen ko je počinio zločin.
Mene danas interesuje druga stvar, to stradanje pod vašom vlašću. Zašto ne izađete ovde i kažete kakvom ste medijskom halabukom doveli do toga da devojčica, ćerka jednog potpredsednika Vlade iz perioda pre vas, doživi da je u školskom dvorištu deca ošišaju, tog dana kada ste preuzeli vlast, da dete dve godine pre nego što to biologija kaže, dobije svoj prvi ciklus. To su posledice vašeg delovanja. Znate vi o kome se radi, ona je već velika devojka. Za to jedno dete je dovoljno da vas osudimo za sve što ste radili. Da li ste gledali snimke kako tuku Dragoljuba Milanovića? To je revolucija.
(Iz sale: Malo je.)
Sram te bilo, džukelo jedna.

Samo da otklonim jednu neistinu ovde izrečenu ili da upozorim one koji izgovaraju neistine da to može vrlo često da im se obije o glavu.
Pomenuli ste pripadnike Otpora. Ne znam da li ih ima ovde u sali, da su u nekim strankama, a ako ima neka me demantuju ili neka potvrde ovo što sada govorim.
Srpska radikalna stranka nikada nije učestvovala u premlaćivanju bilo koga na ulici, ali ako postoje dokazi da je neko u tome učestvovao, to je radio Branislav Ivković. Te dokaze je imao Čedomir Jovanović i sa njima je ucenjivao Branislava Ivkovića.
Gle čuda, vi koji lijete krokodilske suze nad pripadnicima Otpora koji su premlaćivani, prva stvar koju ste ovde u Skupštini uradili bila je da uzmete Branislava Ivkovića i njegovu poslaničku grupu, koja je učestvovala u premlaćivanju Otpora. Ima li kraja licemerju? Jednom to mora da prestane.
Pomenuli ste ovde Tapija. Sutradan po njegovoj smrti rekao sam da se primenila stara izjava iz posleratnih vremena - umro u prisustvu vlasti. To se više ne istražuje. Sa kim je Tapi bio u javnom ratu? Protiv koga je Tapi vodio žestoku akciju, da se njegov kriminal osujeti? Protiv jednog od vaših najuticajnijih članova i najbogatijih najverovatnije, protiv nekog Ljube Anđelkovića, koji je dizao zgrade šestospratnice, osmospratnice, svuda po Beogradu, bez ikakve dozvole, a brinuo o gradskom građevinskom zemljištu.
Veoma mi je sumnjivo da Tapi bude priveden i da umre u prisustvu vlasti. Veoma mi je sumnjivo i ko god je sa vašim čelnicima ulazio u otvorene sporove dešavalo mu se da više ni sa kim nije bio u mogućnosti da bude u sporu. Ali, ovo nije sednica posvećena Demokratskoj stranci, ni Srpskoj radikalnoj stranci, ni Socijalističkoj partiji Srbije. Netačno je da se borimo za glasove.
Imali smo otvorene razgovore oko ove tačke dnevnog reda. Milošević je tražio da budem predstavnik predlagača jer zna težinu broja od 82 poslanika u Skupštini Srbije. Rekao sam poslanicima Socijalističke partije Srbije - dogovorite se, i ako postoji način, neka bilo ko od vas bude predstavnik predlagača.
Za 20 minuta mogu u ime Srpske radikalne stranke sve da izgovorim, a replike su osnov. Sada nemam ništa više prava nego što bih imao da sam isključivo šef poslaničke grupe. Ne treba nam ovde nikakva slava. Nemojte vi iz sadašnje vlasti da mislite da je ovo teško progutati.
Vi možete da prekinete sve. Nema nezavisnog tužilaštva. Niste u pravu. Ali, nema ni nezavisnog sudstva. Otkad je Vladan Batić počeo da harači po pravosuđu, nema nezavisnog sudstva. Da li znate, gde se pojavi kao branilac, dolazi sa tri službena automobila sa rotacionim svetlom. Vladanu Batiću policija sada obezbeđuje pratnju sa rotacionim svetlima. Zašto?
Da li vi znate kako smo mi otišli sa vlasti? Je li neko od nas dobio obezbeđenje, pratnju, jesmo li bili sigurni i bezbedni? Je li nam to trebalo? Nije. Mi se nismo družili sa kriminalcima kada smo bili na vlasti. Možda smo se zamerili nekom od vas, možda i nekom građaninu, ali ni političari, ni građani ne ubijaju. Ubijaju kriminalci.
Niko ko se s njima druži i niko ko od njih dinar primi nije siguran da će da ostane živ. Samo vas na to upozoravam.
Vi ste uveli manir da kriminalci postanu časni građani.
Sa ove govornice Vojislav Šešelj je Zoranu Đinđiću u oči rekao da posao na asfaltiranju puteva nije smeo dati mafijašu. Đinđić je replicirao i rekao – imao je najpovoljniju ponudu. Onda je Vojislav Šešelj ponovio - možda bi i Al Kapone imao najpovoljniju ponudu u Americi, ali Americi nije padalo na pamet da mu takav posao da. E, to je vaša istorijska katastrofalna greška i svi ste u tome učestvovali.
Jer je nemoguće da meni gospodin Petrović ovde kaže da je bio šikaniran 1991. godine, a da nije, kao takav revolucionar, od 2000. naovamo odlučivao šta će vlast da radi; pustite vi to.
Onaj ko je tučen 1990. godine, tad, bilo kada u bilo kom obliku ovde bio je na vlasti. Onaj ko je tučen 1991, 1992, 1993, 2000, 2001, 2002. Je li vidite? Ništa nije večito. Svako ko tuče, doživeće da onaj koga je tukao, ako je preživeo, a vidim da su neki od vas to shvatili, pa neki nisu ni preživeli, ako je preživeo, doći će da pita jednog dana, zašto sam tučen?
Ovde samo pitam, zašto ste proganjali porodicu Slobodana Miloševića i zašto se to ne prekine ovog časa, da bi odbrana bila uspešna. Kroz tu prizmu posmatram i Vojislava Šešelja. Želim da mu obezbedim najbolju moguću odbranu. Kroz tu prizmu posmatram i one koje niko i ne pominje, ili ih, možda, neko pominje, one koji će jednog dana biti na spisku.
Ako se nekome učini da je SRS prejaka, može da postavi pitanje kako može ponovo da je oslabi? Ako bi hteo ponovo da je oslabi, morao bi da skloni Tomislava Nikolića sa političke scene. Na koji način? Na jedan od vaših načina. Prvi je Hag. Ako ne uspe, onda je tu neka vlast u čijem prisustvu može da se izgubi glava. U principu, povod postoji. Povod je porodica Milošević, ali se ne radi ni o jednoj samostalnoj porodici, radi se o porodicama u Srbiji.
Kad se slažete oko Porodičnog zakona, kad hoćete evropske principe da primenite na svaki zakon, primenite ih i na ljudska prava.
I taj Hag, koji nikada neće biti sud, vi to vrlo dobro znate - iz njega niko ne izlazi neosuđen i u njemu niko nema pravo na odbranu. I nisam vas čuo da pitate zašto Vojislav Šešelj sedi u pritvoru dve godine, da li je počelo suđenje? Zašto ga ne puste da ovde pripremi odbranu, pa da ode ponovo.
I taj Hag ne kaže da je Milošević zločinac. Poštuje osnovno načelo koje vi ovde ne poštujete. Kad bude osuđen, za neke će biti zločinac, za neke neće biti ni tada. Za dela koja mu se tamo pripisuju, za mene neće biti zločinac ni kada bude osuđen. Da vam ne pričam o Šešelju.
O tome neću ni da razgovaram. Ali, vi ovde osudite svakog pre nego što ga i pošaljete.
Ta sednica Vlade, na kojoj je uredbom izručen Slobodan Milošević, mora da bude sankcionisana. Mora. Drugačije ne može sve ovo da se završi. Nisam siguran, kad se skupi 30 ministara, ko još može da ostane bez glave. Kad se skupe da odluče o nečemu, o čemu uopšte nemaju pravo da odlučuju, o izručivanju u Hag.
Ako može Vlada da izruči u Hag, koliko je tek poslala u Centralni zatvor, koliko li je poslala u Požarevac? U koliko gradova je Vlada odlučila ko će da bude uhapšen? To nam dugujete da ovde kažete. Revolucionarni zanos je prošao. Njime je slomljena srpska privreda, zauvek.
Ovo što sada radite, što uništavate finansijski sektor i predajete ga strancima, to je samo dodatno tapkanje robova po glavi. Uz taj sektor slomili ste moral srpskog naroda. Kad ste došli na vlast, 95 posto građana Srbije imalo je poverenje u vojsku. Koliko je njih imalo poverenje kad je Tadić postao vojni ministar? Koliko ih je imalo kada je on prestao da bude ministar? On je delimično uništio vojsku. I suviše je lenj da bi bilo šta radio, pa nije držao sednice. Drugo, nije ni previše inteligentan. Vi to dobro znate.

Onda je došao ovaj klupski drug gospodina predsednika, koji je školovan da uništi vojsku - taj Davinić. On je to dokrajčio. To što je počeo Tadić, Davinić je dokrajčio školovano. Nemojte da branite Tadića. Vi znate da je Đinđić tražio koja je najdalja ambasada, da ga pošalje, samo da više ne sedi u Beogradu i da ne spava. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, imao bih mogućnost posle svakog govornika da izađem i samo da ispravljam netačnosti ili neistine koje izreknete. A i ne osećam potrebu svaki put, ali moram da odgovorim na apsolutne neistine, ili recimo na lošu analizu koja je izvršena. Dozvolio sam gospodinu Markoviću da mimo Poslovnika govori pre mene, znam u kakvoj je on situaciji, i to zaista potpuno razumem.
Dakle, ovde je izneta jedna teorija zavere koja je potpuno apsurdna, koju nije mogao da objasni onaj ko je iznosio, a ne verujem da su shvatili ni građani Srbije. Ali, otprilike, kako sam shvatio, ja sam dogovorio sa Vojislavom Koštunicom da raspravljamo o ovoj rezoluciji, u kojoj ću napasti Demokratsku stranku i Vojislava Koštunicu.
Da sam na mestu Vojislava Koštunice, uz sve ono što kod njega uopšte ne cenim, ipak mislim da toliko mozga ima da to ne bi dogovarao sa mnom. Tačno je, ova rezolucija optužuje one koji su počeli progon i traži od onih koji su sada na vlasti da taj progon zaustave, što posredno znači da je progon nastavljen i kada su otišli sa vlasti.
I, nije ova sednica zakazana da bismo rušili stranku koja je srušena sa vlasti, nego je zakazana zato što to traže 104 poslanika. Možda bi se oglušio gospodin Marković da su to tražili samo radikali, ali pošto su to tražili i socijalisti, o tome mora da vodi računa. Jer je pitanje da li bi održao sledeću sednicu ako naljuti socijaliste, pa ne zakaže onu sednicu koju oni traže. I, ta igra brojki je bila prisutna i dok ste vi bili na vlasti. Znam koliko ste trpeli zbog toga, ali šta ćete, to je tako, tako se sabiraju glasovi poslanika.
Nešto drugo je ovde možda čak i važnije, to veličanje 5. oktobra i svega što je urađeno 5. oktobra. Da je to narod prihvatio, ne biste vi izgubili prve sledeće izbore. Ne bi na prvim sledećim izborima birači glasali za one koji su 6. oktobra napali 5. oktobar. Tako da sam učestvovao u tom 5. oktobru na strani na kojoj ste bili vi, gledao bih da napravim naušnice, malo da se pokrijem, malo da izmenim izgled, pustim bradu, brkove, da me ljudi ne prepoznaju, zato što upasti u Carinu puškama, upasti u Narodnu banku puškama, mlatiti ljude po ulicama, paliti Skupštinu i grad Beograd, nikako mi to ne ide uz sinonim demokratije, kao što mi ne ide uz sinonim diktature to što kažete da je postojala od 1990. do 2000.
A da vas podsetim, višestranački izbori su bili 1990. godine, 1992. dva puta, 1993, zatim 1996, 1997. i 2000. Možda sam preskočio nešto. Čak i 1992. krajem maja smo imali prve savezne. Osam puta smo izlazili na izbore u diktaturi, za 10 godina. U tih 10 godina zaboravite 1994. i 1995, izdvojite ih kao demokratske godine, jer tada se govorilo da biste odmah ušli u vladu sa Miloševićem, ali je uslov bio da Zoran Đinđić bude predsednik Vlade.
Nije bio uslov da se demokratizuje SPS, nego da vam da mesto predsednika Vlade. Postupci Vojislava Šešelja, zbog kojih kažete da sada ispašta, veoma nalikuju, ali su mnogo hrabriji od postupaka Zorana Đinđića. I ja sam Zorana Đinđića preko Drine viđao, i na Palama i svuda.
E sad, delegacija SRS je bila u jednoj sporednoj prostoriji, a u glavnoj se jeo pečeni vo, i tamo je bila delegacija Demokratske stranke. I to nađite u knjizi Tomislava Panajotovića, knjiga se zove "Narodni poslanik", opisuje do u detalje kako su se uveče, poslanici koji su tada bili poslanici DS-a, radovali jer im je Đinđić rekao - ceo dan sam bio sa Karadžićem, a Tomislav Nikolić je sedeo sa jednim članom DS-a, Ostojić Velibor, i primio je Karadžić Tomislava Nikolića tek uveče, kada smo mi iz Demokratske stranke otišli za Beograd.
Tako da to šta je ko, koliko je ko za svoja dela, kada je rat za odbranu srpstva u pitanju, odgovoran, ostavite da o tome sudi vreme. I još jednu stvar ostavite vremenu, a to je ko zaslužuje da uđe u Aleju velikana. U Aleji velikana, kada bi vas sada neko pitao ko tamo leži, osim naravno Zorana Đinđića, ne znate ko leži, a i kad bi vam pokazao ime i prezime, ne biste znali ko je taj čovek.
Vreme učini da li će nekoga zaboraviti, pa čak i ako se nalazi u Aleji velikana. Neki ljudi, koji nisu dospeli u Aleju velikana, nikada neće biti zaboravljeni, a skoro svi iz Aleje, čak čestiti i pošteni, i pravi borci, odavno su zaboravljeni. Tako da to što ste vi svog predsednika odmah svrstali u velikane, to nije merodavan sud za istoriju. To je vaš sud.
I nismo rekli ovde da su u istoj poziciji Šešelj i Đinđić, nego da su u istoj poziciji političke stranke, Demokratska stranka i Srpska radikalna stranka, samo što se to kod vas pokazalo pogubno. Vi ste se odmah, kao mačke, porasturali, a ova stranka, bogu hvala, sve jača, sve snažnija, i ne može niko više da je rasturi.
Nije tačno da porodica Miloševića ne može da dobije vize, sve do optužbe i izdavanja poternice za Mirom Marković ona je obilazila Miloševića u Hagu. Poternicom ste sprečili da ga obilazi i to nema veze sa vizama. Tamo su dužni, obavezni da daju članovima porodice vize, i to se pitanje uopšte ne postavlja.
Poslednja stvar koja me boli, to je neka vaša priča o antimemorandumu. Jedini memorandum koji imate u rukama, to je memorandum SRS o KiM. Ako zaista tvrdite da treba doneti memorandum protiv onoga što smo vam dostavili kao poslaničkoj grupi, onda sa vama više razgovora ni o vlasti ni o opoziciji nema. Protiv tog memoranduma može samo da se napiše nešto što će još bolje da objasni šta mi želimo, ali nijednu od deset tačaka vi nećete moći da pobijete, niti javnim istupanjima predsednika Srbije, vidim da pobija memorandum, a pobijate ga vi pričom o antimemorandumu i zaista me interesuje šta vama smeta u memorandumu SRS o KiM.

U najmanju ruku nehumano je prema ostalim poslanicima upozoravati prethodnika da nije govorio o temi koja je na dnevnom redu, a onda govoriti dva minuta o temi koja nije na dnevnom redu.
Ali mi smo se raspitali kod ljudi koji su dovezli ovu humanitarnu pomoć i oni su rekli - znamo mi da je PDV porez koji ste preuzeli iz Evrope, ali u Nemačkoj nema poreza na dodatu vrednost kada im stigne humanitarna pomoć. Istina, Nemcima još uvek nije potrebna humanitarna pomoć, pa kažu - samo zato nismo to predvideli. Mi smo mislili da ste vi pametna sirotinja i da od sirotinje kojoj šaljemo pomoć nećete tražiti da plati porez na tu našu pomoć.
Zato predlažem vama bogatašima, novim bogatašima, ovim koji su se za godinu dana obogatili, od sedmog reda do desetog, vama predlažem da ispovrtite tih 5 do šest hiljada evra, to za vas nije ništa, platite za ovu sirotinju porez na dodatu vrednost.

Ja imam šleper dokumentacije, nego uzećete mi porez na dodatu vrednost na taj šleper.
Jeste, mi smo upropastili državu, ako i na nas računate. Mi smo priznali sve spoljne dugove, mi smo otpisali sve ono što nama drugi duguju, mi smo uveli evropske cene na komunalije i energente, mi smo zatvorili domaće banke, mi smo zatvorili domaća osiguravajuća društva, mi smo finansijsko tržište prepustili strancima, zemlju uveli u ropstvo, mi smo razbili Vojsku SCG, mi razbijamo Srbiju i Crnu Goru, mi otpisujemo Kosovo i Metohiju, jeste, mi se zovemo G17 plus.

Sada kada smo izneli podatke jedni o drugima, prihvatam da smo ugrozili političku stabilnost zemlje zato što se zovemo na slovo "O", opozicija. To je jedini razlog zašto ne možemo da prihvatimo da G17 plus vodi zemlju. Ne mogu da prihvatim da lopovi vode zemlju. Neke vaše funkcionere svrstavam u lopove.
Neke koje ste doveli iz inostranstva i dali im državljanstvo da bi postali državni funkcioneri, i njih svrstavam u lopove i uništavače ove zemlje.
Možda država ima čvrst dinar, možda vi vodite makroekonomsku politiku dobro, ali vi ne vidite čoveka uopšte. Da li ste pitali građane Srbije kakav je njihov dinar? Da li ste ih pitali imaju li posla? Gde je ono vaše obećanje za godinu dana novi automobili, a za dve godine stanovi i kuće. Da li ste vi to možda zaboravili?
Kada vi mislite da odete sa grbače naroda? Da li znate da su svi zaboravili koliko je pogubne posledice JUL doneo u ovu zemlju, jer ste se pojavili vi. Mi smo mislili, od JUL-a nema goreg. Možda biste se vi u nekom drugom obliku pojavili kao gori od ovih koji ste sada, a ovo više ne može da se izdrži, da se trpi.
Ako mislite na političku stabilnost, zahvalite se bogu što ima viših ciljeva, ali sve više se primičete najvišem cilju Srbije, srušiti G17 plus sa vlasti. Sve bliže smo tome da je važnije vas srušiti, nego brinuti o mnogo važnijim državnim pitanjima, jer ste potpuno ugrozili državu.
Iz korena ljuljate državu vi iz G17 plus, vi tzv. eksperti, vi međunarodni podstrekači uništavanja Srbije. Na ivici smo. Recite vi to Vojislavu Koštunici: ili će on još malo vas da trpi na vlasti, pa neće imati posle s kim da razgovara, ili će da vas se otrese; ili se razlikuje od vas, ili je isti kao vi. Ne mogu da verujem da predsednik Vlade ne vidi šta mu radite. To ne mogu da verujem. Ili neće da vidi, ili sarađuje sa vama. Kažem vam, ko sa vama sarađuje, kad-tad ga čeka pravedna kazna.
Ono što ste uradili Srbiji nije uradio ni NATO pakt bombardovanjem. Šteta koju je Nato naneo bombardovanjem manja je od štete koju vi nanosite svakodnevno; ili hoćete da vas povedem iz firme u firmu i da vidite šta im radite, da li hoćete da vas povedem iz banke u banku i da vam se ljudi požale zašto zatvarate banke.
Da li znate obrazloženja Jelašićeva za zatvaranje banaka? Nemate, kaže, sposoban menadžment. Menjate menadžment često. Imate nesolidne plasmane. Niste mi po volji. Niste u G17 plus, niste nam odavno dali nijedan dinar. Nećemo da vas trpimo, imamo mi banke na zapadu.
Nemojte da mislite da građani Srbije to ne vide. Vi pevate "labudovu pesmu". Možda nije, možda je Dinkićeva pesma. Ne mogu još uvek da odlučim ko je gori, ali poručujem Miroljubu Labusu ono što poručujem Vojislavu Koštunici: ili si sa Dinkićem, ili si bez njega. Ovo što vam radi Dinkić ...

Ovo kako bruka sve vas u ovoj sali, ovo kako tera ovog veselog Albijanića da izađe da ga brani, to je sumrak srpske politike. Pa da znate i vi koji ste grcali zato što ste morali da sarađujete sa JUL-om, koliko sada poslanika u ovoj sali grca zato što mora da sarađuje sa G17 plus.

Moguće da sam pogrešio, a ako jesam, oduzmite mi reč, ali čini mi se da je jedan opozicionar, koji je to samo za ovom govornicom i u prenosu, pomenuo radikale, pa bih želeo da iznesem naš stav u vezi toga.
Dakle, ne znam u čemu se sastoji podela na levicu i desnicu kada je u pitanju zakon o radu, tim pre što sam čuo nešto sa čime se ne slaže ideologija SRS. U odnosu poslodavac-zaposleni ne postoji onaj na koga ne obraćate pažnju. Džabe je ako svu pažnju usmerite na zaposlenog, a nemate poslodavca. Džabe ako tom poslodavcu niste posvetili pažnju da može da radi da bi imao zaposlene, to jest u posebnoj ideologiji socijalista.
Prvi zakon o privatizaciji je donet u vreme vladavine Slobodana Miloševića. I tadašnja SPS nije verifikovala samo zaposlene. I ona je odustala od Marksovog principa da su zaposleni vlasnici fabrika. Znači, mi sada imamo vlasnike fabrika. Neki su to postali pre 12 - 13 godina, neki pre godinu ili pre mesec dana. Država o njima mora da vodi računa, oni plaćaju porez. Oni organizuju proizvodnju, u kojoj rade zaposleni, kojima treba plata i prava, slažem se.
Istina je da ste ovde predvideli da bez potpisa zaposleni ima prava i obaveze koje je neko potpisao u njegovo ime, većinski sindikat, a on nije član tog sindikata. Možete to da obrazlažete pričom da se to radi za njegovo dobro, ali svaki zakon je za dobro svakoga. Ovaj zakon je i za dobro poslodavaca, pa poslodavac mora da potpiše. Tu mi nedostaje još nešto i nedostaje mi kod sporova ili, recimo, kada inspektor rada utvrdi da neki poslodavac ne radi u skladu sa zakonom, pa konačno rešenje je ministrovo. Zabranjeno je pokretanje upravnog spora. Nešto mi tu ne odgovara.
Znate, ako nekome zabranite da se pojavi pred sudom, tu nešto nije u redu. Otkud vam to pravo da izuzimate određene kategorije, u ovom slučaju poslodavce, za koje ste vi, ministre, utvrdili da ne poštuju npr. kolektivni ugovor? Otkud vam pravo da kažete da on ne može da vodi upravni spor? Mora da vodi upravni spor.
Sud mora da rešava, kao poslednja instanca. Ne može ministar da bude poslednja instanca. Inspektor rada je u vašem ministarstvu i ministar je u Ministarstvu rada. Ne može jedno ministarstvo da obezbedi dvostepenost u postupku. To je ono što mi smeta.
Inače, kada mi kažemo da ćemo glasati za zakon, mi za zakon glasamo. Kada kažemo da nećemo, mi nećemo. Kada neko ovde kaže da je veliko pitanje da li će da glasa ili neće, onda ostaje da Vlada kaže koje je to pitanje. Svedok sam tih velikih pitanja. Često je ovde bilo velikih pitanja i ne uradi se onako kako je tražio onaj ko je postavio veliko pitanje, a on glasa za zakon. Sada me interesuje koje je sada u pitanju veliko pitanje.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS glasaće za ovaj zakon. Uložili smo nekoliko amandmana. Kasnije bih obrazložio bar onaj koji je po nama najbitniji.
Mi nismo učesnici Beogradskog sporazuma, potpisnici Beogradskog sporazuma, mi nismo glasali za Ustavnu povelju i danas smatram neustavnim način za promenu Ustava SRJ i danas taj vaš akt smatram udarom na državu koja se do tada zvala SRJ i vi znate da je to počelo od momenta kada je Vojislav Koštunica, predsednik Jugoslavije, podneo zahtev za prijem SRJ u članstvo EU. Od tog neustavnog poteza na koji je pravo imala samo Savezna vlada, sve je posle sledilo jedan osnovni neustavni potez i tako smo došli do Ustavne povelje koju sada poslanici SRS moraju da poštuju.
Nije se niko usudio da je oglasi neustavnom, način njenog donošenja niko se nije usudio da oglasi neustavnim, niko od onih koji su za to nadležni i sada imamo Ustavnu povelju koje moramo da se pridržavamo. Kada ste dogovarali državu koja se zove Srbija i Crna Gora, ubedili ste trećeg partnera EU da SCG niti razdvojeno, niti kao država, nije spremna za direktne izbore, zamolili da poslanici iz skupština članica predstavljaju privremeno u Skupštini države građane Republike ili države članice, kako ste to nazvali beskompromisno, ali ste se obavezali da ćete februara 2005. biti spremni za izbore koji će biti neposredno održani. Evo ih tu, sada pred nama. Već nekoliko meseci imam prilike da razgovaram sa ljudima koji u ovoj zemlji odlučuju jer predstavljaju velike političke stranke i uvek sam se zalagao za to da održimo neposredne izbore za Skupštinu SCG.
Razlozi - prvo, rukovodstvo Crne Gore ih ne želi. Rukovodstvo Crne Gore traži načina da umilostivi trećeg partnera EU da EU prizna da Crna Gora još nije spremna za neposredne izbore iz ko zna kojih razloga. Jedan od razloga čujem da je ovde naveden, a to je država više ne postoji. Kao kad biste čoveku koji hoda rekli da je mrtav.
Govore ljudi koji vode tu državu, koju uzimaju sav njen novac, koji komanduju oružanim snagama te države, virtuelna država, samo novac nije virtuelan, moć nije virtuelna, oružje nije virtuelno. Nije u redu, licemerno je da se jedna stranka iz vlasti tako ponaša. To građani više ne mogu da trpe.
Ako se u vreme kada je Slobodan Milošević bio u većini nešto znalo, znalo se ko je vlast, ko je opozicija. Bilo je onih iz opozicije koji su tajno šurovali sa Miloševićem, sad to neće da priznaju, i bilo je nas koji smo javno sarađivali sa njim. U ovo vreme ne zna se ko je vlast, ko je opozicija. Kad treba moć, kad treba novac, automobili, sekretarice, putovanja, vi ste vlast. Kad treba vlast da povuče neki potez, vi ste opozicija. Pomoći će neko iz opozicije da se donese odluka koju vi ne želite da podržite. Tako izazivate makar dve političke stranke ovde koje su u opoziciji da pomažu pri donošenju zakona.
Zaista, bilo bi čudno da me neko na ulici pita - zašto ste vi radikali protiv neposrednih izbora, posebno kada je predviđeno da cela Srbija bude jedna izborna jedinica, kada to piše u našem programu. Ne bih mogao da obrazložim zašto bismo bili protiv. Ako treba da se jednom konačno raščisti.
Šta fali ovom zakonu? Oberučke ste prihvatili Beogradski sporazum i Ustavnu povelju. Sad kad treba sprovoditi, sad ne postoji država. Postoji država Srbija i Crna Gora i ne može niko da je ukine. Predvideli ste da je građani ukinu referendumom. Održavajte te referendume. Politička volja moćnika oligarhije vladajućih stranaka i iz Srbije i iz Crne Gore da ukinu državu, više nije dovoljna. Mi, nažalost, imamo u Srbiji na vlasti stranke koje žele da ukinu državu Srbiju i Crnu Goru. One to otvoreno i jasno govore. Izgleda da više nikog u Srbiji nije sramota od onoga što čini. Može da učini šta god hoće i da ne oseća sramotu.
Zakon je dobar. Zakon je, u principu, prepisan Zakon o izboru narodnih poslanika. Ima nekih odredaba koje bi trebalo promeniti, jer se pokazalo da nisu dobre. Tu prvenstveno mislim na glasanje u inostranstvu. Nije me sramota. Da je omogućeno biračima u inostranstvu da glasaju, kao što je pisalo u zakonu, SRS bi bila ubedljivi pobednik na izborima.
Mislim da bismo i sami formirali vladu. Gde god se krećete, sa kim god razgovarate iz inostranstva, on govori o SRS. Vi ste u ambasadama organizovali da osoblje ambasada, njihove porodice i šoferi glasaju i došli smo do nekih ludačkih rezultata. Zato su oni koji su čuvali kutije u inostranstvu, uglavnom za male političke stranke, moram da priznam, velike su se gnušale toga, potrošili skoro trećinu novca potrošenog za obavljanje izbora na teritoriji Srbije. Za koliko, za tri, četiri hiljade glasova u inostranstvu?
Nemojte da se zamajavamo i nemojte da se zavaravamo. Način predviđen zakonom nije dobar za glasanje naših birača koji se nalaze u inostranstvu. Nije, ne omogućava glasanje u inostranstvu. Nađite bolji način, angažujte tehniku, angažujte institute, akademiju, elektrotehnički fakultet.
Pronađite način da birač u inostranstvu glasa, da taj glas ne bude pokraden, da može da se izvrši kontrola i mi ćemo prihvatiti glasanje u inostranstvu.
Ovo glasanje u ambasadama, u diplomatskim predstavništvima, gde čovek mora da putuje par stotina ili hiljada kilometara da bi glasao, za nas nije prihvatljivo i ne stidimo se toga da kažemo i ne ljutimo birače u inostranstvu, znaju koji su naši razlozi. Ne znam zašto ste ponovo insistirali na odredbama koje su se već pokazale u praksi da ne donose ništa.
Srbija mora da obavi ove izbore. Srbija više ne sme da načini nijedan potez koji bi bilo kome mogao da posluži da u kažnjavanju države koja se zove Srbija i Crna Gora koristi kao povod neki potez Republike Srbije. Nije vam ostavio Beogradski sporazum, nije vam Ustavna povelja ostavila mogućnost da birate. To recite vlastima iz Crne Gore. Nema mogućnosti da se bira izborni zakon, način izbora, jedino predviđen ovim zakonom.
Nemojte da produžavate mandat poslanicima u Skupštini Srbije i Crne Gore, za to nema opravdanja. Mogao bih da prihvatim opravdanje koje bi donelo neka dva meseca najviše, ako se zaista dogovorimo oko ustava. Ako uspemo da se dogovorimo oko ustava i ako je to potpuno izgledna stvar, ako nema vremena do februara da izađemo na referendum za promenu Ustava, ako je to mart ili april, prihvatam da, uz osudu bilo koga ko bi protiv toga ustao, odložimo na mesec ili dva direktne izbore za Skupštinu Srbije i Crne Gore.
Ako se pokaže da od tog pisanja ustava nema ništa, onda nema razloga, nema opravdanja da mi povredimo Ustavnu povelju, iako je povređujete u dogovoru sa rukovodstvom Crne Gore, po više osnova.
Upozoravam vas, Ustav ne smete da povredite ni ako se dogovorite da ga povredite. Ko smo mi da se dogovorimo da povredimo Ustav? Da li smo ga mi ovde doneli? Nismo. Postojala je neka većina koja je o tome odlučivala. Za Ustav Srbije čak postoji i obaveza da izađemo na referendum. Bez većine koja je Ustav donela, bez većine koja je Ustavom predviđena za njegove promene, nemojte da donosite odluke. Tamo imamo dva ministra, odbrane i spoljnih poslova, na koje nemamo pravo po Ustavnoj povelji.
(Predsedavajući: Da li koristite i drugih deset minuta?)
Završavam i neću se više javljati. Nemamo pravo da imamo ministra odbrane i ministra spoljnih poslova po Ustavnom povelji, mi imamo. Možda se to nekome od vas sviđa, meni se ne sviđa. Stalno se pitam šta ste dali rukovodstvu Crne Gore, jer ne bi vam se nikada složili da neki drugi ustupak niste načinili. Ako ima ustupaka prema rukovodstvu Crne Gore, recite nam javno. Možda ćemo sa nekim ustupcima i da se složimo da bi država opstala.
Ovako, vi sve znate, vi odlučujete, vi imate pravo da znate, blaženi su oni koji žive u neznanju. To neće daleko da nas dovede.
Ponudili smo vam amandmane, imaćemo raspravu o njima, pokušaćemo da vas ubedimo. Sudbina amandmana nije sudbina zakona. Nisu amandmani naša ucena, ali, iskreno rečeno, do kraja rasprave ćemo razmisliti da li ste vi vlast ili niste, zaslužujete li vi da budete vlast ili ne. Kada izglasate neki zakon, koliko je poslanika koji čine vlast glasalo za njega, a koliko onih koji ne čine vlast?
Nemoralno je da vršite vlast a da ne obezbeđujete većinu ovde ili da izađete pred nas sa zakonom za koji neko iz vlasti izađe za govornicu i kaže - neću da glasam za ovaj zakon. Koalicija je teška, mera trpeljivosti se u koaliciji ogleda. Ili pokazujte trpeljivost u toj koaliciji ili će biti novih koalicija.

Dame i gospodo narodni poslanici, stavljanjem ove tačke na dnevni red neki od vas znali su šta čine, neki možda i nisu.
Rekli smo vam na početku rasprave da u ovome želimo da učestvujemo samo ako želite pomirenje. Pomirenje je da odustanemo od svih diskusija, kao što su to učinili poslanici Srpske radikalne stranke, da šefovi poslaničkih grupa iznesu svoj stav, da pristupimo glasanju, da Narodna skupština koja ima pravo da odluči o ovome odluči i da zakopamo ratne sekire. Nije pomirenje ako ovde nastavljate ratove. Nije pomirenje optuživati ni partizane, ni četnike, ni za izdaju, ni za kolaboraciju, jer se nikada ne zna ko je načinio izdaju.
Jesu li socijalisti i SPO načinili izdaju 1999. godine? Jesu. Prihvatili su plan Ahtisari-Černomirdin i vi ste ćutali kada su oni to prihvatali. Sada mi ostajemo bez Kosova i Metohije. Jesam li vas ikada optužio za izdaju? Nisam. Kad god ste se vi i SPO našli zajedno za Srbiju je bilo loše: ili ste se tukli i palili gradove ili ste se mirili na lošim rezolucijama.
Zato vas molim, prekidajte, mi ćemo izaći sa ove sednice, mi više da vas slušamo nećemo. Vratićemo se kada bude dan za glasanje, svoj stav da iskažemo na glasanju, a vi ako vas nije sramota da vas deca gledaju, da vas unuci gledaju, da vas žene gledaju, a vi nastavite da se svađate i dalje.