Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da ću da koristim svoje pravo i po osnovu zahteva za proširenje dnevnog reda, ali želim da vas upozorim da je grubo povređeno dostojanstvo Narodne skupštine, bar četiri člana Poslovnika Narodne skupštine, a posebno me vređa to što je predsednik Narodne skupštine povredio član u kome je dužan da predstavlja Narodnu skupštinu, pa zato ne dozvoljavam da me predstavlja na način na koji me je predstavljao ovih dana u javnosti, a posebno pismom koje je uputio predsedniku Republike i u kome mu je poslao falsifikovani Zakon o radu.
Zbog toga prigovaram to što ste uopšte stavili na dnevni red jedinu tačku dnevnog reda, ponovno glasanje o Zakonu o radu koji ste dostavili predsedniku Republike, zato što, gospodine predsedniče Narodne skupštine, taj predlog zakona o kome tražite da se danas ponovo izjašnjavamo nije zakon koji smo mi usvojili u Narodnoj skupštini. I vi ste, gospodine predsedniče Narodne skupštine, imao sam zaista u svojoj poslaničkoj praksi mnogo predsednika Narodne skupštine, najgori.
Usudili ste se, znam taj vaš blaženi osmeh i da ga ne vidim, znam da ste sada raširili usta od uveta do uveta, ali blaženi mogu da budu samo oni koji žive u neznanju. Vi ste svesno falsifikovali jedan zakon koji je donela Narodna skupština, a sada nas terate da ližemo ono što ste vi pljunuli, gospodine predsedniče Narodne skupštine; da poslanici učestvuju u vašoj ujdurmi.
Ima vas ovde iz različitih interesa, koji svemu ovome danas prisustvujete, ali morate da imate i jedan interes važniji od svega, a to je da vas niko u ovoj skupštini ne gazi, jer gazeći vas, gazi bar 20.000 birača, koji su za vas glasali. Predsedniče Narodne skupštine, ono što ste vi uradili zaslužuje da idete na sud. Dođe li do tužbe, a čuo sam da je neko tražio da se krivično gonite, glasaću da vam se skine imunitet. Ovakvo ruženje Narodne skupštine još nisam doživeo.
Zato tražim da se Narodna skupština izjasni o tome da li uopšte treba da stavlja na dnevni red vašu takozvanu prvu tačku dnevnog reda. Mi u tome nećemo da učestvujemo. Nas ovde niko neće da ponižava.
Vi ste poslali falsifikovan zakon predsedniku Republike, on je to vama vratio. Pošaljite mu zakon koji smo usvojili, ako odbije da ga potpiše, učestvovaćemo ponovo u glasanju o tom zakonu.
Nemojte ponovo da nam poturate kukavičja jaja, nemojte da nas maltretirate, nemojte da nas ponižavate i vređate. Ako mislite da na ovaj način vodite Skupštinu, onda ćete nas odvesti u vreme kralja Milana Obrenovića. On je poslanike sakupljao samo kada treba da se izglasa budžet, a posle toga ih odmah vraćao u zatvor. Mi ovde nismo stoka, nismo maloumni, nismo nepismeni i nemojte da vređate narod koji ovde predstavljamo.
Protivim se tome da glasamo o nečemu što nismo poslali predsedniku Republike Srbije. Štitim njegovo dostojanstvo, dostojanstvo predsednika Srbije, ovaj što je tamo ne zaslužuje da bude predsednik Srbije, ali položio je zakletvu i predstavlja vas u zemlji i inostranstvu. Pošto će radikal biti sledeći predsednik Srbije, hoću odmah da isečem pravo predsednika Narodne skupštine da obmanjuje radikala predsednika Republike Srbije.

Ugasite ovaj sat koji vama ionako ništa ne znači, vi govorite koliko god hoćete. Najpre ću da citiram član 181: "Ako predsednik Republike u Ustavom utvrđenom roku ne potpiše ukaz o proglašenju zakona, koji je donela Narodna skupština, niti zahteva da Narodna skupština ponovo glasa o zakonu koji je donela, predsednik Narodne skupštine o tome obaveštava narodne poslanike".
Gospodine predsedniče, teoretski, mogli ste te noći 17-tog, a reći ću sve kad ste slagali dok ste obrazlagali ovo, kad je slagao, dobro ste čuli, mogli ste da mu pošaljete zakon koji uopšte nije bio na dnevnom redu. Predsednik bi vam vratio, a vi biste ga onda stavili ovde da ponovo glasamo o njemu, o zakonu o kome uopšte nikada nismo ni glasali.
Dalje, citiram stenografske beleške od 17. februara. Obmanuli ste javnost Srbije, vaša tirada je bila namenjena javnosti, a ne nama koji znamo istinu.
Obmanuli ste da je Zakonodavni odbor o ovome raspravljao. Nije tačno, gospodine predsedniče.
Iz izveštaja narodnog poslanika Miloša Aligrudića, podnetog posle sednice Zakonodavnog odbora Skupštini pre glasanja, kaže se: "Zakonodavni odbor razmotrio je amandman na član 119. Predloga zakona i amandman na član 94.". Nema veze sa članom 108, koji je ovde najvažniji, zbog koga je došlo do sporenja.
Onda konstatuje Zakonodavni odbor da može da se nastavi dalji rad na zakonu, da nisu u koliziji amandmani, samo što se amandman Bušetića, čini mi se, šire odnosi na član nego amandman Nataše Jovanović.
Dakle, nije tačno i ne znam zašto se upetljavate kao "pile u kučine", da vas je služba 18. obaveštavala o nečemu. Vi ste 17. poslali zakon predsedniku Republike. Da li vas predsednik Republike u pismu obaveštava i kaže: "Povodom vašeg pisma od 17. februara, kojim ste mi dostavili Zakon o radu..." Vi ste 17. uveče dostavili predsedniku Republike Zakon o radu na potpis. Šta je mogla 18. stručna služba da vam menja, da vas upoznaje kako postoji nešto? Šta ste radili sa poslanicima 18, kada ste ih ubeđivali da oni odluče o sudbini amandmana koje je usvojila Narodna skupština.
Rekli ste, o tome postoje stenografske beleške, a baš mi je drago da se vi iz demokratskog bloka time bavite, a rekli ste da "jedan poslanik ovde nije razumeo šta ga pitam, ali na svu sreću, sve se snima, pa imamo tačno zabeleženo". Da li vi to imate zabeležno šta ste razgovarali sa narodnim poslanikom?
(Predsednik: Nikad rekao "zabeleženo".)
To ste rekli pre pet minuta. Popijte poneki vitamin, gospodine predsedniče, to ume jako dobro da osveži sećanje. Najveća obmana, gospodine predsedniče, ugrozili ste i dostojanstvo funkcije predsednika Republike. Dva puta vam je predsednik Republike rekao da mu niste dostavili tekst zakona koji je usvojen u Skupštini, a vi nas ovde obaveštavate da vam je predsednik pisao kako mu nešto nije jasno u vezi sa zakonom koji mu je dostavljen i da vas predsednik nikada nije upozorio da mu je dostavljen falš zakon o radu.
Jeste, gospodine predsedniče, dobili ste jedno pismo i do njega sam došao, mislim da ga poslanici nemaju. To je prvo pismo kojim reaguje kad mu je stigao Zakon o radu. Tvrdim da on nije potpisao ovo pismo, ali to neka ispituju nadležni organi. Ovde je za mene potpis predsednika Republike. Kaže: "Na osnovu ovoga, konstatujem da mi je na potpis dostavljen tekst koji Narodna skupština Republike Srbije nije usvojila i koji, samim tim, ne predstavlja zakon koji bi po Ustavu mogao da proglasim".
Vi nastavljate kampanju za taj zakon, u saradnji sa ministrom finansija i ministrom rada, koji optužuje poslanike da su zločinački amandman usvojili. Pa šta? Narodna skupština je usvojila amandman koji neko ovde procenjuje da je zločinački.
(Predsednik: Vreme.)
Ko procenjuje zakone, gospodine predsedniče Narodne skupštine? Vi, stručne službe, ministri ili Ustavni sud? Ako padnemo u ruke vladajuće većine, da ona ocenjuje ustavnost donetih zakona, da ona procenjuje da li ste vi izvršili falsifikat zakona ili ne, onda od Srbije više nema ništa, od demokratije u Srbiji više nema ništa. Baš mene briga što vi mislite da zakon ne valja. Ako mislite da zakon ne valja, donesite ovde predlog zakona o izmenama i dopunama zakona, obezbedite većinu, usvojite ga i promenite zakon.
(Predsednik: Vreme.)
Jedan ministar u javnosti izjavljuje da su poslanici usvojili zlikovački amandman, tvrdi da zakon ne valja, ministar tvrdi da zakon ne valja i ministar sad ovde ćuti, kao da ne zna. Ko vam je pisao zakon, ministre? Narodna skupština je usvojila drugačiji tekst, a vi svoju ideju dostavljate predsedniku Republike.
(Predsednik: Vreme, gospodine Nikoliću.)
Nema vremena, sada se raspravlja jeste li vi falsifikator ili niste. Kakvo vreme.

Ne morate vi meni da odgovorite, odgovorite vi građanima Srbije koga ovde predstavljate u Narodnoj skupštini. Da li smo mi vama usvojili ovde predlog zakona koji samo treba da prosledite ili ste ovlašćeni da ga menjate, shodno nahođenjima svojih partijskih drugova ili svojih saradnika iz Vlade Republike Srbije?
Nikada ovakav udar na Skupštinu Srbije nije izvršen. Nije tačno da je Milošević ovo radio u Skupštini Srbije. Evo njegovih poslanika koji su danas na ispitu, na moralnom i savesnom, neka izađu ovde i neka kažu da li su krali oni kao i vi, da li su falsifikovali kao i vi i da li su postali isti kao vi.

Gospodine Aligrudiću, izgleda da je za Srbiju sreća da se desi ono sa čim nisam saglasan, a to je da neko ode u Hag, recimo i taj Haradinaj. Jer da je došao u Beograd, predsednik Koštunica bi mu dao pomilovanje. Jer je dao pomilovanje većim zlikovcima od Ramuša Haradinaja, što ne bi potpisao i za njega.
Dve hiljade terorista je pustio gospodin Koštunica, ne znam odakle vam sada uopšte da nađete vezu između SRS i Ramuša Haradinaja. Odakle vam pravo da to uopšte unosite ovde u raspravu? Sada, pošto ste predsednik Zakonodavnog odbora, mislim da ovde pokušavate sve nas da obmanete sledeći primer predsednika Narodne skupštine.
Ma kakva pravno-tehnička redakcija zakona od strane stručnih službi. Kakva je to pravno-tehnička redakcija? Zapetu ne smeju da pomere, tačku ne smeju da pomere, mogu da promene smisao onoga što je Narodna skupština usvojila. Pravno-tehnička redakcija, da li vi čitate Poslovnik po kome radite, nju vrši Zakonodavni odbor, u saradnji sa nadležnim odborom, i amandmanom vrši pravno-tehničku redakciju.
Nema druge pravno-tehničke redakcije, nemojte da lažete Srbiju. Ne može predsednik Narodne skupštine 17. da potpiše pismo kojim šalje zakon da ode na skijanje, a da mu 18. služba šalje zakon, pošto služba završi pravno-tehničku redakciju. Sada, da li je neko bio u Kini ili neko na Kopaoniku, mene to ne interesuje. Onda je i vaš akt kojim je otišao i predlog zakona predsedniku Republike falsifikat, niti ste ga vi poslali.
Dokle da obmanjujete Narodnu skupštinu. Raspravljali ste o amandmanima na dva druga člana i rekli da nije potreban amandman Zakonodavnog odbora, nisu suprotstavljeni, može Skupština da nastavi rad. I to je, gospodine predsedniče, posle rasprave o članu 118. Nemojte da nas obmanjujete. Nisu amandmani na član 118. došli posle izveštaja Miloša Aligrudića, nego pre. Ako ste hteli da menjate, ako vam nije bilo u saglasnosti, Miloš Aligrudić je imao sednicu Zakonodavnog odbora, što tada niste otklonili nesaglasnosti između člana 118, 108. i onoga koji ste sami na svoju ruku menjali.
Ovde se radi o grubom falsifikatu. Molim te, Aligrudiću, da ne učestvuješ u ovome. Mlad si čovek, ostaće ti zabeleženo za sva vremena. Ovde se radi o grubom falsifikatu. Neka konsekvence podnesu oni koji su ga izvršili, nemojte to da pokrivate, jer će sutradan nečija glava da strada zato što može većina da se stvori, koja će bilo šta da učini sa bilo čime.
Ovo je Ustavom predviđeno rešenje, predsedniče Narodne skupštine, a kako će Ustav da zamisli da vi falsifikujete zakon, pa da kaže - ako predsednik Skupštine falsifikuje zakon, ne mora Skupština ponovo da se izjašnjava o njemu. Gde nas to uvodite?

Gospodine Markoviću, očigledno je da vas savetuje julovsko-ge-sedamnaest-ski predsednik Ustavnog suda Slobodan Vučetić i da vas je uveo bezmalo u to da nebulozno branite stav koji više ne možete da odbranite. Nemam namere da branim Borisa Tadića. On je uzurpirao mesto predsednika Republike, koje je pripadalo meni te godine na izborima. Sudeći po njegovim pismima, očigledno je da nije do kraja sagledao šta radi.
Gospodine predsedniče Narodne skupštine, izlazim poslednji put da bih potvrdio svoj zahtev da ovu tačku skinete sa dnevnog reda, zato što bi ovo bila najveća obmana u istoriji parlamentarizma u Srbiji. Vi ste nas pozvali na ovu sednicu da glasamo o zahtevu predsednika Republike da se Skupština ponovo izjasni o jednom zakonu, a vama predsednik Republike kaže: "Kako mi do isteka roka u kome bi trebalo da bude donet ukaz o proglašenju zakona niste dostavili tekst Zakona o radu, obaveštavam vas da ukaz o proglašenju neću potpisati".
Vi niste dostavili Zakon o radu predsedniku Republike. Vi ste dostavili tekst sročen u saradnji sa ministrima, ministrom finansija, ministrom rada i vašim stručnim službama. Nemojte da lažete da po članu 161. sekretar ima pravo da vrši pravno-tehničke redakcije zakona. Nije tačno. Sekretar može da vrši pravno-tehničke redakcije samo objavljenog zakona, ispravku, na osnovu onoga što je usvojeno, samo onoga što je objavljeno u "Službenom glasniku", ako nije objavljeno u tekstu u kome je usvojeno.
Znači, ako vi danas izglasate ovaj zakon ponovo, kad bude objavljen u "Službenom glasniku", sekretar će ili da izvrši ispravke, u skladu sa onim što je Skupština usvojila, ili će da leti sa ovog mesta. Onda bi on bio ovlašćen da kaže - stanite, ljudi, nije ovako tekst zakona usvojen. Morao bi da kaže.
Ali, vi ste toliko kontradiktorni danas, gospodine predsedniče, da svoju poziciju više, kao jednoga koji najviše vredi od svih nas ovde, a ravnopravni smo, ne možete više da odbranite. Zato vas molim, pokažite da imate čast i dostojanstvo. Verujte mi, učinite li danas ono što bi učinio svako od 250 poslanika ovde, siđete li odatle dobrovoljno i sednete u klupe, a neko iz vaše stranke neka sedne gore, više će vas narod Srbije ceniti, nego ako ostanete na silu na mestu koje vam ne pripada.

Ne znam otkud vam to pravo da pričate šta imam pravo po Poslovniku. Uopšte to ne razumem. Tražio sam reč, dali ste mi reč, šta sada objašnjavate, da li vas je sramota što ste mi dali reč? Ja i ne tražim ništa što mi ne pruža Poslovnik, ali ne dam ni vama ništa od onoga što vam ne pruža Poslovnik.
Zahvaljujem se poslanicima koji su učestvovali u raspravi povodom skidanja 1. tačke sa dnevnog reda. Mislim da će to doneti ploda kada budemo utvrđivali dnevni red u celini.
Mislim da su narodni poslanici, koji sada o ovome odlučuju autonomno, čuli dovoljno argumenata zašto ne smemo da dozvolimo da više u naše ime govori, putuje, predstavlja nas, peva, igra, skače, vodi sednice Narodne skupštine, gospodin Predrag Marković, zato što u svakom od nas pojedinačno ima više moralnog integriteta nego u njemu koji nas predstavlja. Gospodin Predrag Marković se usudio da falsifikuje Predlog zakona koji je usvojila Narodna skupština. Namerno kažem da falsifikuje. Mislim da su ga falsifikovali drugi, sada se kriju i sklanjaju, sada ćute, preuzeo je Predrag Marković na sebe, na svoja pleća i svoju zainteresovanost za ovu tačku dnevnog reda da on podnese konsekvence. Lakše je braniti njega u Skupštini, ostavio je utisak čoveka koji voli da brine o demokratiji i da je pominje, ali pravi krivci su oni koji su zakon izmenili, ministar finansija i ministar rada.
I posebno ministar finansija, koji je još imao dodatnu dozu cinizma, pa javio službi predsednika Republike da su izmenili zakon. Tako je teklo to te večeri. Istovremeno, vi svi znate da je to tako teklo, istovremeno nisu ga uzeli u zaštitu ni poslanici poslaničke grupe G17 plus, izjavili su da neće da glasaju za ovaj zakon kada im bude vratio predsednik
Republike, pokazali umešanost G17 plus u ovaj falsifikat. Jutros sam čuo da će glasati ponovo za ovaj zakon, ali nemate vi o čemu da glasate. Oko ovoga ćemo se ćerati do božjeg suda.
Ako ovo danas, ako ovu ujudurmu napravite danas u Narodnoj skupštini, garantujem vam, kad-tad ovo će sve da se otkrije. Znam koliko ste zabrinuti, zato što ćete glasati protiv savesti i protiv volje, i protiv svog morala. Utopili ste se u kolektivni nemoral. Zbog toga, predsedniče Narodne skupštine, da ne bi grcalo 126 narodnih poslanika ovde samo zbog vas, oslobodite ih tog tereta. Podnesite sada ostavku.
Ako niste ovo pisali, nego ste se skijali, snosite krivicu, zato što odgovarate za svaki akt koji izađe iz Narodne skupštine, niste dobro vodili svoj posao, imali ste poverenja u druge, izigrali su to poverenje. Podnesite, gospodine Markoviću, ostavku, to je mnogo bolje, nego da savest mnogih ljudi bude smenjena, zato što će vas braniti danas.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je zahtev istovetan zahtevu za glasanje o smeni predsednika Narodne skupštine. Radi se o istoj ideologiji, istom političkom biću, istom načinu razmišljanja i istoj štetnosti po državu Srbiju.
Ona šteta koju će nam naneti Predrag Marković, ako budete glasali ponovo za Zakon o radu u Narodnoj skupštini, na svoj način već je naneta delovanjem ministra finansija i delom grupacije G17 plus. Žao mi je što su oni koje već imam zabeležene kao najveće zlo za Srbiju uglavnom izvan skupštinskih klupa. Ostalo je da taj usud srpski brane ljudi koji u tome ne učestvuju baš previše.
Voleo bih da jednom smognete hrabrosti, da me ne terate da ovde tražim 126 glasova da bi se raspravljalo o ministru finansija, nego da to stavite na dnevni red, kao jedan normalan zahtev, tim pre, gospodine predsedniče Narodne skupštine, što bismo ovu tačku dnevnog reda izbegli da ste poštovali Poslovnik i da ste tražili od predsednika Vlade Republike Srbije da nam podnese izveštaj o radu Vlade Republike Srbije. Po Poslovniku dužan je da to učini na zahtev Skupštine, Odboru na zahtev odbora, a jednom godišnje bez zahteva.
Vidim, ministri se slikaju na konferencijama za štampu. Tamo je lepo i lako. Tamo se hvali, a u raspravi novinari ne učestvuju. Tamo gde ima rasprave, gde će biti kritike, tamo ministri ne dolaze. Pošto Vlada ne želi da poštuje svoju obavezu da nam podnese izveštaj, da nam nekoliko ministara, među njima najodgovorniji ministar finansija, podnesu izveštaje o svom radu, spremili smo obiman materijal. Spremite obiman materijal da ga branite, ako je zaista zaslužio da ga branite.
Nemojte da ga branite tako što o njemu nećemo raspravljati, nego se usudite da uđemo u borbu argumentima, da mi iznesemo argumente zašto upropašćuje Srbiju, a da vi kažete kako on to podiže Srbiju, da kažemo kako je pljačkao lično i kako stavlja novac u svoje džepove. Da vam kažemo kako zatvara male komšijske prodavnice, da bi neki drugi od toga imali koristi, kako zatvara banke, da bi drugi od toga imali koristi, kako zatvaraju on i njegov kompanjon Jelašić osiguravajuća društva, da bi drugi imali koristi, kako se slika sa onima od kojih ima koristi. I da vam kažem da je odbrana, koju od njega čujem da je najvažnija disciplina, pala zajedno za Hitlerom.

 Kažem da  treba da bude smenjen Predrag Marković, a vi nećete o tome. Ne ume da uključi dugme.
Dame i gospodo narodni poslanici, neću da otvaram previše raspravu povodom ovog predloga. Videćete koliko je ozbiljna stvar u pitanju. Mislio sam da će posle naše inicijative ministar prosvete da razmisli, mislio sam da će predsednik Vlade da razmisli. Jednog ministra prosvete ste zbog ličnih ubeđenja oko nastanka sveta smenili. Drugog koji ima pogrešna lična ubeđenja, tragičnija po srpski narod i srpski jezik, ne smenjujete. Ali da znate, ne samo da ne može da bude uveden bosanski jezik u nastavu, ne postoji ni bošnjački jezik. Postoji standard.
(Glasovi iz klupe: Tu si mi se zamerio.)
Neću da vam se zamerim zato što nauka kaže da Hrvati, Srbi i današnji Bošnjaci, nekadašnji muslimani, govore istim jezikom, ali da imaju različite jezičke standarde. Ministar prosvete mogao je da zatraži da mu odobrimo uvođenje bošnjačkog jezičkog standarda u nastavu u okviru srpskog jezika, ali ministar se usudio da nam uveze bosanski jezik.
Jezik kojim Bošnjaci u Bosni govore ne može u Srbiji da se nazove bosanskim jezikom. Posledice bi bile tragične. Zbog toga vas molim da ovo uvrstite u dnevni red, da vas obavestimo o stavu Odbora za standardizaciju srpskog jezika, koji nije samo odbor Srpske akademije nauka i umetnosti, nego i Odbor Crnogorske akademije nauka i umetnosti i odbor Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske.
Molim vas da ovome posvetite dužnu pažnju. On je mlad čovek. Mislim da za njega još uvek ima vremena. Pomozite mu sada, dok ne napravi mnogo veću grešku.

Nemoralno je završavati govor na sednici Narodne skupštine optužbama o dnevno-političkim aferama i prebacivati to u insinuacijama na Slobodana Miloševića, a zalagati se za nezavisnost sudstva i za to da bude osuđen onaj za koga sud utvrdi da je kriv. Ima tu još jedna doza nemoralnosti na početku vašeg izlaganja, kada ste rekli da nema dokaza da se vrši politički progon porodice Milošević, a mi smo jednog čestitog čoveka udaljili sa mesta, mislim potpredsednika Vlade, možda sam i pogrešio, na osnovu vaših priča da vas je seksualno uznemiravao. Jesmo li mi tada tražili dokaze?
Da li su bili potrebni dokazi tada? Da li je to bio svojevrstan progon čoveka koji je ukazao na kriminal u redovima DOS-a?
Kada diskutujete o bilo kome, pođite od sebe, uvažena koleginice. Ima li dokaza da je Milošević organizovao ubistvo Slavka Ćuruvije? Dokle više? Ima li dokaza da je organizovao atentat na Ibarskoj magistrali? Zar nije zastupnik porodica ubijenih na Ibarskoj magistrali tužio Zorana Đinđića za isto to ubistvo? Imate li dokaza da je Milošević organizovao otmicu u Štrpcima?
Kakav je to način, kad god se iznese ovde neki podatak o tome šta radi aktuelna vlast ili šta radi vlast u kojoj ste direktno učestvovali, vi kao ono dete koje dobije jedinicu, ukazujete na neko dete koje tako ništa nije znalo, a dobilo je dvojku. Vama je sva odbrana - sve je to pre nas radio Milošević. Što je narod menjao Miloševića ako ste vi nastavili sve to isto da radite?
Ima dovoljno dokaza, ako vi hoćete da čitate te dokaze, objasnio sam ih u uvodnom izlaganju. Kada je DOS došao na vlast otpočeo je politički progon porodice Slobodana Miloševića; najpre Slobodana Miloševića, a onda i svih članova njegove porodice. Možda je to 2001. godine moglo da prođe pod firmom šta je on sve radio. Narod je očekivao da dokažete šta je to on sve radio, pa je zaslužio, i on, i žena, i sin, i snaha i unuče da budu prognani. Ali ne videh te dokaze, šta je to uradio Slobodan Milošević što vi niste zatrpali za godinu dana svojim delima.
Zbog toga se ograničite: ili ste za ili ste protiv. Znam da ste protiv i nisam ovo predložio zato što sam mislio da ćete vi biti za. Ali, kad god vam bude potrebna zaštita, kad god se na vas neko bude okomio, slobodno se obratite SRS. Imaćete našu zaštitu. Neću da gledam kojoj političkoj stranci pripadate i kom režimu pripadate.
Nemojte da pričate da je Mira Marković dobrovoljno otišla iz zemlje. To je bilo u akciji "Sablja". U akciji "Sablja" niko dobrovoljno nije išao ni ulicom. Ko god je išao ulicom gledao je da što pre pretrči ulicu, ko da je pod snajperskom vatrom.
Nemojte da pričate o tome da su to regularni sudski postupci. Ubedio sam vas da nisu. Ubedio sam vas da nema dela. Možda vi znate da postoje neka krupna dela koja su počinili članovi porodice Milošević. Ali, sud nema proces u kome bi sudio za ta teška dela. Jedini procesi protiv porodice Slobodana Miloševića su ovi koje sam vam sad naveo u uvodnom izlaganju.
Marko Milošević pretio motornom testerom, oštećeni kaže da nije bilo motorne testere. Mira Marković optužena za podstrekavanje u trećem kolenu. Marija Milošević optužena za upotrebu oružja. Četiri godine niste rešili taj slučaj. Želite da to traje 30, 40 godina, dok su živi.
Najbolje je tako, rasteraš iz zemlje, izdaš poternice i nema povratka, ovde ih neprekidno napadaš, a Milošević mora da se brani. To vama smeta, to što nema katarze, nego tzv. međunarodna zajednica prolazi kroz katarzu na suđenju u Hagu. Tamo se otkrivaju njeni zločini, a ne zločini srpskog naroda i Slobodana Miloševića.
Nemoj to da vam to smeta. Pravimo državu u kojoj nijednom građaninu neće smetati ako je država časna. Ono kako smo se mi borili da biste vi danas bili za ovom govornicom bilo je časno. Da se mi nismo borili, ne biste vi ni bili za ovom govoricom. Nažalost, to ostaje za one, što kažu ovi reformatori, reformatori prvi propadaju, branioci zemlje prvi propadaju. Čerčil je izgubio prve izbore posle Drugog svetskog rata. Svega smo mi toga svesni.
Vi ste šansu imali 2001. godine i pokazali ste se i ko ste i kakvi ste. Ta knjiga je zatvorena. Zato se ograničite na ovo što je predlog. Ne tražim od sudija da ne sude po zakonu, tražim da sude po zakonu. Ne tražim od njih da nekoga proganjaju, tražim da obustave progon. Nije to mešanje u sudsku vlast. Svaki građanin Srbije na taj način ima pravo da se meša u sudsku vlast. Svaki građanin sudiji na ulici ima pravo da kaže - prestani više da me proganjaš, ako si uzeo novac ili ako ti je vlast naredila. Svaki građanin ima pravo da traži da se spor završi. Tražim da se sporovi protiv porodice Milošević završe, okončaju.
Da se nismo u to umešali, Okružni sud u u Požarevcu nikad ne bi razmatrao slučaj Marka Miloševića. Šta bi da se zove Simon Simonović? Ne bi vam smetao. Zalagali biste se. Zbog toga vas molim, koncentrišite se i setite se kako je vama svojevremeno trebala zaštita i kako vam je Skupština tu zaštitu dala.

Pošto ste vi ovde govorili u ime Demokratske stranke, ada od vas očekujem da odete da raskopate grobove predaka Slobodana Miloševića i da ih izvedete na suđenje. I oni su krivi što su preci Slobodana Miloševića.
Čitav vaš govor ovde bio je posvećen krivici porodice Milošević, a samo vas upozoravam na to da o krivici govori sud. Sud utvrđuje krivicu, a ne narodni poslanici.
Kada bi narodni poslanici utvrđivali krivicu, gospodine Radosavljeviću, nikada više ne biste bili narodni poslanik, jer ste vi mahali falsifikovanim kartama avionskim, kojim je Neda Arnerić doputovala iz Bodruma da glasa.
Da se vi lepo pokrijete, i po ušima i po drugim delovima tela, i da se ne javljate sa ove govornice.

Voleo bih, kao predstavnik predlagača, da znam da li važi prvi ili drugi deo govora, da li važi optužba da DSS sa nama u ovome sarađuje, da li je ovo Koštunica hteo da oblati DS, ili važi drugi deo govora, u kome kažete da na ovaj način pada i ministar pravde, ministar policije i još mnogi ministri.
Još jednom da vam ponovim, nešto ćete naučiti, ovo nema veze sa saradnjom SRS sa DSS, G17 plus, SPO-NS, koliko tu ima vladajućih poslaničkih grupa. Da ima, ne bi se tražilo da prestane progon, nego da se osudi progon u vreme vlasti DS. Ali, mi u ovome tvrdimo da je to u kontinuitetu i dan-danas. Da ste vi Vojislav Koštunica, da li biste prihvatili da sarađujete na nečemu što vas direktno osuđuje?
Jeste, rekao sam sa ove govornice nekome da je džukela, ali je taj koji traži da se ne krštava tako, na moju primedbu da je došlo do linčovanja Dragoljuba Milanovića i da je malo falilo da čoveka umlate motkama, dobacio "malo su ga bili".
Pa, gospodo demokrate, atmosfera linča je nestala čak i na Divljem zapadu. I tamo su ljudi shvatili da mora zakon da se umeša, da ne može selo, ne može grad, ne može država da kazni, nego mora da se ide na sud.
Vaše shvatanje demokratije je ovih dana došlo do izražaja na Zvezdari. Zamislite, vi ne prihvatate volju skupštinske većine. Skupili se odbornici, izglasali rukovodeće funkcije u opštini, donose odluke u opštini, a vi izađete, bijete u šerpe, zviždite u pištaljke, optužujete odbornike. Pa dobro, šta je trebalo da mi uradimo u januaru 2004. godine, kada je ovde formirana koalicija mimo SRS? Da srušimo Skupštinu. Šta mislite, da mi ne bismo mogli da izvedemo 500 hiljada ljudi onog časa kada se mali udruže i naprave vlast, a najveći nije na vlasti.
Što malo ne pročitate knjige? Da ste pročitali bilo koju knjigu o demokratiji, ne biste izašli na ulice na Zvezdari. Možda biste razgovarali sa pripadnicima onih koje nazivate sebi bliskima. Možda biste se dogovarali, možda biste našli zajednički jezik, možda biste skupili većinu u Skupštini Srbije, ali onaj ko sebe naziva demokratom, a izađe da demonstrira protiv odluke koju donosi većina u skupštini, očigledno da zaslužuje da malo preispita u kakvoj je to stranci učio šta je demokratija. Učili ste u lošoj stranci šta je demokratija. Niste imali vi nekoga ko bi vas demokratiji naučio.
Zato kada pričate o svemu što vezujete za Miloševića, i o kapitalu, i o novcu, i o bezbednosti porodica, stavite sve to u ravan sa onim što se dešava u DS, sa DS, oko DS. Hajde, vagajte sa jedne strane Miloševića i radikale, a sada vam kažem - nikada lažno nisam optuživao ni Miloševića ni Miru Marković, i nijednu reč ne povlačim, i bio sam u zatvoru, ali me to ne motiviše da im se svetim.
U tome je razlika između vas i nas. Vi biste i dalje da se svetite. Vi biste da se osvetite i za poraz na izborima. Što se ne ugledate na nas? Jesmo li se mi kome svetili posle 2000. godine? Ali se nismo nabili ni u mišiju rupu. Znali smo da će kad-tad vrednosti da dođu do izražaja, znali smo kakvi dolaze. Pogledajte vi kakvi su došli na vlast.
Juče sam gledao, utrkuju se televizije da vam prenose, da ste znali da isključite, da isterate sve kamere, gledao sam juče taj skup. Vi jedni druge hoćete da pojedete na tom skupu. Ako nema tu Miloševića, hajde da skočimo svi na Tadića. Ako nema Tadića, hajde svi na Čedu. Vama je važno samo da nekoga linčujete. Prošla su ta vremena, učite se malo ovom poslu. Pomalo postajem prestar, otići ću iz ove skupštine, a vi nećete da naučite to. Učite ovaj posao dok vam je vreme.

  Kao predstavnik predlagača nisam zadovoljan što ovo teče samo u jednom smeru. Ali, razlog tome je i što su predstavnici vlasti pobegli iz sale pa deluje tako. Ne bi delovalo kako treba da i onaj drugi deo rezolucije opravdavamo, a to je da je progon nastavljen, i dalje nema kome da se govori, praznim stolicama.
Predlažem poslaničkoj grupi DS da ide na kolektivnu terapiju ohrabrivanja. Znam da vam je hrabrost potrebna. Postoje stručnjaci koji to mogu da vam uliju, ali to nije skupštinska govornica. Znam da vam je veoma neprijatno, nelagodno, izrekli ste nešto zbog čega sam spreman sa vama javno da se kladim. Rekli ste da ćemo biti na vlasti jedino ako ne bude DS. Hajde da se kladimo. Ako budemo na vlasti posle sledećih izbora da se samougasite. Hajde, pošto ste vi tako jaki.
A nešto da vas pitam, pošto ćemo imati više glasova od vas, a i da imate više od nas, vi teško 50% da možete da imate sami, pa recite mi, sa kim ćete vi to u koaliciju. Hoćete sa ovima što su vas ubijali i što ste sa njima u teškom sporu. Hoćete sa onima iza njih, što pokradoše i opljačkaše celu državu.
Sa onima ne možete, oni su već sa Karićem. Sa onima ispred njih ne možete, tukli su se juče na Glavnom odboru. Sa socijalistima nema šansi, oni mogu sa mnogima, ali sa vama ne mogu.
Hajde, kako, osim ako ne napravite novi 5. oktobar, kako da dođete na vlast vi iz DS-a, i kako 22 poslanika da budu na vlasti. Kako to mislite da ste vi pobedili na predsedničkim izborima?
Bio sam atletičar, trčali smo u stazama i ko prvi prođe kroz cilj on je pobednik. Prvi sam prošao kroz taj cilj. Vi ste se posle udružili, da ja nosim još nekog na leđima, a Tadića dvojica - trojica da nose na leđima, i da se ponovo trkamo. Znači, Tomislav Nikolić prema Tadiću 32:29, tzv. demokratski blok, haški lobi, koliko vas tamo ima, koliko je bilo stranaka vi ćete mi reći, koje su prema Tomislavu Nikoliću 52:48; pa zar vi stvarno mislite da ste pobedili. Ne, niste.
A, ako već putuje Boris Tadić neka bira opet ambasadu, jer neki pravi predsednik Demokratske stranke ponovo će da ga skloni iz Demokratske stranke. Pogledajte, otkad vam je Boris Tadić predsednik vi već imate tri frakcije. Vi kažete - bilo je 10.000 ljudi, evo bilo je 20.000. A, u koliko frakcija vas je bilo? U koliko frakcija po koliko hiljada je bilo?
Zamislite skup jedne političke stranke na kojoj zvižde predsedniku stranke dok drži govor. Da li to postoji u svetu? Ne postoji. I, nemojte da se kuražite u Skupštini nego krenite od odbora do odbora, od sela do sela, probajte nekako da dignete tu stranku. Stranka vam je na izdisaju.
Molim poslanike SRS da ne obraćaju pažnju na želju DS-a da učestvuje u ovoj raspravi. Demokratska stranka je ovom našoj rezolucijom pomenuta kao stranka koja je godinu i po dana držala Srbiju bez Ustavnog suda, kao stranka koja je privatizacijama ostavila milion ljudi bez posla, kao stranka pod čijom vlašću porodice političkih suparnika i suparnici nisu bili sigurni: ili su bili u zatvoru ili su gubili glave. Jer vi vrlo dobro znate - rasplet u slučaju Gavrilovića se očekuje ovih dana. Do kostiju je umešana Demokratska stranka, do same srži, i zato nemojte previše da izlazite za ovu govornicu i neke svoj ljude iz prošlosti previše da hvalite. Moraćete da ih se odričete, jer su činjenice nepobitne. Da ste u akciji "Sablja" mene uhapsili, rekao bih za ovom govornicom koliko je kesa po hodnicima u ulici 29. novembra bilo.
Koliko je bio nedostatak kesa, koliko ste stotina ljudi dovodili i nabijali im kese na glavu. Ovde bih vam doveo svedoka kome ste stavljali pijavice u kesu koju ste mu stavljali na glavu, i rečeno mu je - pijavice su zaražene sidom, da ti skinemo kesu, ali optuži Vojislava Šešelja. To je demokratska vlast. To je Demokratska stranka.
Pogledajte kako izgleda zamenik Republičkog javnog tužioca, prošao je demokratsku proceduru u pritvoru, a i onaj tamo što ga hvalite da je najbolji advokat u Srbiji, i njegove sam greške morao u Administrativnom odboru da ispravljam. Srećom, napunio se budžet, pa sam skoro sve ispravio. E, sad traže kamate ljudi, i tačno bih rekao neka idu kod njega da traže kamate od njega, jer se on usprotivio odlukama Ustavnog suda Srbije. I još jedna stvar koju Ustavni sud Srbije ne sme da raspravi iz doba vaše vlasti - preko 60 zakona doneli ste uz korišćenje 12 građana Srbije u Skupštini Srbije, a koji nisu bili poslanici, koji su podneli ostavke i čije su ostavke usvojene u Skupštini, a onda je gospodin Boško Ristić rekao - u zabludi su bili kad su podneli ostavke. Ostaje im mandat, bili su u zabludi, pa tako optuži i profesora pravnog fakulteta da je bio u pravnoj zabludi, koju mu je ispravio Boško Ristić.
I zato ne pominjite mi, molim vas, vreme vaše vladavine, i ne pomišljajte da dođete na vlast, jer rane koje ste zadali građanima Srbije su još uvek sveže, nisu zacelile. Pogledajte kako ono što vi kažete da su bile rane, koje smo im mi zadali, zaceliše. Blagi ljudi, melemi, dobar rad, rana zaceljuje. A vi čačkate. Taman se stvori krastica, vi je raskopate ponovo pominjanjem nekih svojih ljudi.
Zato nisam zabrinut za to šta će biti u Srbiji posle sledećih izbora. Samo sam zabrinut da ne upropastite nešto do sledećih izbora. U Evropu ćemo da uđemo kada nas Evropa bude htela, a ne kada Demokratska stranka bude na vlasti. Jer da je Evropa htela Srbiju sa Demokratskom strankom na vlasti u Evropi, tri godine je to trajalo, što nas ne uvedoste. Što sada, kada ste u opoziciji, trčite tamo gde niste hteli da idete kada ste bili na vlasti.
Otkud sad u Libiji ima nešto za predsednika Srbije? A dok je bio u opoziciji, gadio se. Otkud u Kini? Pa, mi smo uvozili lekove iz Kine koji su bili pet puta jeftiniji, a vi ste rekli - ne valjaju, male su doze, za male ljude, hoće naši ljudi da pomru.
Zato bih voleo da se vrate ove pobegulje, da okrenem rezoluciju na deo koji se tiče stvarnosti i sadašnjosti. A ovo što je bilo u prošlosti, to su građani Srbije procenili pre godinu i po dana, sada će skoro dve, na parlamentarnim izborima.
Zato osim napada na SRS uradite još nešto u politici, osim napada na SRS uradite nešto korisno u politici. Osim Narodne kancelarije i priča, hajde neka nešto uradi predsednik Srbije za Srbiju. Hajde samo nešto. Nemoj za sebe da radi. Nemoj da vodi bogate ljude kada krene na put avionom. Nemoj. Jer, mi znamo što predsednici vode bogate ljude. I znamo kako je jedan vaš bivši predsednik govorio gde da ga čeka novac kada krene na put. Pazite. Sve to ostaje zapisano.
Zato kada vidim vašeg predsednika da je okružen gomilom bogatih ljudi pitam - šta li će da im da kada stvarno dođete na vlast. Jer, video sam kako morate da se odužite kada dođete na vlast onima koji su vas na vlast doveli. Niste raščistili sa kriminalcima u svojim redovima. Niste. Nemojte da čekate pravosudne organe. Sami ste ih odavde optužili da sporovi traju unedogled.
Priča o tome da vi čekate da vam sud reši ko je obmanuo Srbiju u aferi Bodrum, a za to vreme ljudi umešani u aferu, jedan reče danas - izvinio sam se za falsifikat koji sam napravio, čist sam i miran, a onaj drugi je potpredsednik stranke i predsednik je Vlade u Vojvodini. Organizator organizovanog kriminala DS-a u Skupštini Srbije je sada predsednik Vlade u Vojvodini. Šta li će on tek sa budžetom Vojvodine da radi, ako je umeo da pokrade glasove u Skupštini Srbije.
E tako, pošto smo mi završili sa Demokratskom strankom, samo da predložim, da zamolim poslanike vladajuće većine da se pojave u sali, jer ovde se govori o veoma važnim stvarima. Ovde se govori o progonu onih koji se u Hagu brane. Ako ste vi bili prema njima nemilosrdni, hoću stav onih koji su sada na vlasti, da li su i oni nemilosrdni prema onima koji su u Hagu.
U Hagu sedi nekoliko vrsta građana. Sede ratni zločinci. U Hagu ima ratnih zločinaca. Voleo bih da im je suđeno u Beogradu, da pokažemo da mi hoćemo da osudimo sve ratne zločince. Ali, u Hagu sede i nevini ljudi.
Šta im je krivica - što su bili političari, policajci, generali i oficiri u vreme kad smo vodili ratove. Kad već hoćete katarzu, očekujem da neko od vas izađe za ovu govornicu i da kaže - nije taj i taj čovek ratni zločinac, iako je u Hagu, iako su ga optužili, iako su ga odveli. Sve dotle, ne verujem u vaše dobre namere.
Ne hvalite se tim zrncetom vlasti u lokalnoj samoupravi, zato što to ne umete da opravdate. Vi kažete, "da je bio neki drugi zakon, mi bismo imali još više". Da nije bilo zakona, da ste uzeli po motku, vi bi možda imali najviše. Zakon koji je bio, to je zakon po kome smo birali odbornike. Da li vam se nešto ne sviđa, imate li većinu, promenite zakon, nemojte da se pozivate na nekakve zakone, posebno ne na zakone koje ste vi izglasavali i posebno ne na odluku DS da Narodna skupština promeni Ustav Republike Srbije, jer pred tim argumentom padaju svi ostali koje uzimate sebi na korist, kao DS.
Vi ste politička stranka koja je u Skupštini svojom većinom donela odluku da menja Ustav mimo Ustavom utvrđene procedure. Nije vas bilo sramota. Vi ste politička stranka koja je političke konkurente lišila prava na život, samo zato što je nekome od vas to pravo bilo uskraćeno dok ste bili u opoziciji, ili je čuo da je nekome bilo uskraćeno to pravo. Vi ste revolucionari. Kada bismo govorili o zabrani DS, vas bi branila Socijalistička internacionala. Pred tako velikom silom, moram da kažem, na vas ovde u Srbiji ne vidim ko bi udario na taj način. Vas brane levičari iz celog sveta, a vi u rukama imate ceo srpski kapital. Još kad bi vam se dodao G17 plus, i pola balkanskog kapitala još imate. Te dve stranke, a ostali samo gledaju šta ste vi radili i šta ovi rade.
Vi juče na bini imate ljude koji su se nakrali za vreme dok su bili ministri u vladi DS. Tek posle toga su ušli u DS. Vi to vrlo dobro znate. Teško mi je kad vama poslanicima, za koje znam da se nijedan od vas nije obogatio, pričam kako ima lopova u vašim redovima, i vi branite te lopove iz svojih redova i ne smete da kažete da su lopovi. Videli ste šta je narod rekao decembra 2003. Vlast ulazi u izbore i osvaja 22 poslanička mesta. Da je bio zakon iz 1990. da li biste imali ijedno poslaničko mesto. Eto, tako možemo da razgovaramo.
Jeste, dokazali ste da ste sada jedina opozicija, jedina proevropska, jedina za Hag. To ste dokazali celoj Srbiji. Okanite se više napada na SRS. Samo izazivate poslanike da vam kažu sve šta hoće. Meni se lično ne sviđa to da se ovakva snaga obračunava sa šačicom demokrata. Dođe mi da vas branim. Uvek sam bio na strani slabijeg, ali vama ne mogu da zaboravim da ste bili prejaki za svoju vrednost, mnogo ste više imali vlasti nego što vredite.

Evo sad i sam da saznam nešto što nisam znao, a to je da neko dovodi u vezu Miru Marković i atentat na Zorana Đinđića. To zaista nisam u sudskim spisima pronašao, izuzev u tvrdnjama DS.
Ali, da objasnim gospodinu Petroviću, a i da usput priupitam predsednika Narodne skupštine, šta se ovo radi u Narodnoj skupštini i u šta se pretvorila Narodna skupština, gospodine Markoviću. Zašto niste prekinuli da se skijate odmah, i ne bi rizikovali po mećavi ovoj i ne bi rizikovali da vam negde krcne noga ili nešto, nego da dođete da sređujete stanje u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
U petak sam od jednog poslanika vladajuće većine, gospodine Markoviću, zato što još nisam nigde video zvanično pismo Borisa Tadića, saznao da je Boris Tadić vratio Zakon o radu. Da ga je vratio u četvrtak u 23,20 iz kabineta, a bio je u Kini, ali to je sada verovatno ostavio svoj potpis, pa koristite kako god hoćete.
Tamo je Boris Tadić naveo da mu nije dostavljen tekst u obliku u kome je usvojen na sednici Narodne skupštine, što je veoma ozbiljna optužba, gospodine Markoviću, i mora da rezultira nestajanjem iz politike jednog od vas: Predraga Markovića ili Borisa Tadića.
(Dobacivanje iz sale: Obojice.)
Polako, da raščistimo. Lako je to komentarisati, ali ovo je veoma ozbiljna situacija. Predsednik Narodne skupštine ne sme da obmane predsednika države. On mora da mu pošalje zakon u tekstu u kome je usvojen. Predsednik Srbije ne sme da obmanjuje javnost. Ako mu je dostavljen predlog zakona u tekstu u kome je usvojen, ne sme da kaže da mu to nije dostavljeno u tom obliku. Na pitanja novinara kada ćemo zasedati povodom toga, tada sam posle prvog pisma Tadićevog koje sam video rekao da Skupština sa tim nema ništa. Tadić traži pravi tekst. Nije se izjasnio o sadržini.
Posle toga saznajem, a ponovo nema dokumenata koji bi stigli čak ni meni kao šefu poslaničke grupe, da je Boris Tadić osporio i zakon koji je dobio. Da li ste vi ispravili tekst, pa mu poslali pravi zakon, ali da je odbio da ga, to kaže neka od onih njegovih plavušanki, kako se zove ne znam, potpiše i zato što nije u skladu sa Ustavom.
To je ono što saznajem iz novina, kao što i za ove afere mnogo toga saznajem iz novina, nego vi ne čitate novine. Tamo ima dosta dokaza za optužbe protiv svih vas, a posebno, gospodine Markoviću, za vas protiv nameštanja žreba za izbor Radiodifuznog saveta. I to sve u nedelju dana, tako da ne opravdavam ako je predsednik Marković, odnosno njegova služba, on je izgleda već zbrisao na skijanje, poslao falsifikovani tekst predloga zakona Borisu Tadiću.
Evo, mi trenutno radimo na tome da napravim sebi čaršav, da vidim predlog zakona, šta smo usvojili i šta je otišlo Borisu Tadiću. Ako je to tačno, gospodine Markoviću, mi prvi podnosimo predlog da vi budete smenjeni sa mesta predsednika Narodne skupštine. To je jedan korak. Ako se ispostavi da je Boris Tadić dobio predlog zakona onako kako bi trebalo da izgleda posle usaglašavanja na Zakonodavnom odboru, onda je Boris Tadić obmanuo javnost, onda on mora da snosi posledice.
Treće je - ako vrati zakon o radu, iako su njegovi poslanici glasali za sve amandmane koji su usvojeni, onda me interesuje šta nije u redu sa njegovim poslanicima ili šta nije u redu sa njim.
Ali, nikada neću da opravdam nikakav falsifikat, nikakvu prevaru, nikakvo izigravanje Narodne skupštine Republike Srbije. Tim pre što se u jednom kvorumu u 15,55 minuta i 50 sekundi, na kome je bilo tačno 126 poslanika, pojavljuju imena dvojice poslanika SRS koji nisu ubacili svoje kartice. A što se tiče ko je opozicija ili ko nije opozicija, jednom smo glasali, mislim da je to bila jednoglasna odluka, o zakonu o direktnom izboru poslanika u Skupštinu Srbije i Crne Gore, i jednom smo Rezoluciju o Kosovu i Metohiji usvojili jednoglasno, i ni u jednom drugom slučaju ni za koji zakon poslanici SRS nisu glasali.
Ako je mera ko je opozicija broj zakona za koje je neko glasao, onda ste vi na vlasti, gospodine Petroviću. Za polovinu zakona donetih u ovoj skupštini vaša poslanička grupa je glasala. Po čemu onda možete da nekome prebacujete da nije opozicija po tome što sedi u Narodnoj skupštini? Stavite na vagu ili zatražite od svoje službe da vam izračuna koliko je zakona doneto, za koliko ste tih zakona vi glasali. Videćete da ste možda glasali za više zakona nego socijalisti. Tako.
Znači, opozicija je onaj ko se bori protiv vlade, ali se ne bori protiv Srbije. U vama još uvek prepoznajem staru iskonsku želju da i Srbija padne da biste vi došli na vlast. Zbog toga sam zamolio poslanike SRS da ne obraćaju pažnju na vas, jer kada se neka vatrica polako gasi, ne treba dodavati ni benzin, niti bilo koji ogrev na nju. Pustite neka se DS razjeda nad svojom prošlošću i sukobima, sama od sebe ugasi.

Vrlo ću kratko, zato što me jednom ovako konstruisanom laži provlačite kroz medije. Čak ste me doveli do toga da protiv mene okrenete brata pokojnog Ćuruvije. To vam je i trebalo, zato što medijski napadi ne bi uspevali da se ne umeša neko iz porodice.
Dakle, za ovom govornicom sam rekao da ne žalim sa Slavkom Ćuruvijom. Nikada nisam rekao da ne žalim što je neko ubijen. Nemojte da lažete. Da sam rekao da ga ne žalim, rekao sam i da sebi zadržavam pravo koga ću da žalim i koga neću, ko je zaslužio da ga žalim, ko nije, ali nikada nisam rekao da mi nije žao što je neko ubijen. Zbog toga vi iz DS, kojima štabovi prave pripreme za napade na mene, okanite se laži.
Stojim iza svake svoje reči i svaka moja reč je objavljena u nekoj knjizi SRS. Svaku ću da ponovim. Pitajte me šta sam za Miru Marković govorio, sve ću vam reći. Šta sam za Miloševića govorio, sve ću vam reći i stojim i dan-danas iza toga. Ali, nemojte da lažete.
Porodica Slavka Ćuruvije je ugrožena. Vaša policija je htela da mu ubije brata na autoputu kod Galenike, imao je udes sa policijskim autom. Njegova tzv. supruga je direktor nekog srpskog muzeja, i nije ni Srpkinja. Da li ste negde čuli ili ste negde pročitali da sam bio protiv toga? Njegova porodica je u sporu oko ostavštine. Da li sam se mešao u to? Nisam.
Nemojte samo da izmišljate i da lažete. Tražite kad sam gde nešto pogrešio, koristite to u borbi protiv mene, protiv SRS, bilo koga, ali nemojte da lažete. To sa lažima ne može da prođe.
Treba li hiljadu puta da ponovim to što mislim o ubistvu. Hiljadu puta ću da ponovim, nije me sramota. Ali, ubistva nisu bila u moje vreme, niti možete ijedno da mi pripišete.
Vašim rukovodiocima pripisujem mnogo ubistava. Pripisivala im je pravnička javnost, ta koja se sada okrenula i stoji uz njih. Pitajte ih koji je razlog. Tog advokata Danilovića izveo bih pred neki sud da kaže koje dokaze je imao kada je optužio Zorana Đinđića za "Ibarsku magistralu", a koje dokaze ima sada kada optužuje državnu bezbednost. I da nije na dokazima samo promenio ime ili možda izbrisao deo dokaza, a deo ostavio. I Vuk Drašković je grešio nekoliko meseci, optuživao je Vojislava Šešelja za atentat na Ibarskoj magistrali, pa mu se posle javno izvinio, jer je video da je to besmisleno.
Za Miru Marković, da je bilo koja žena u ovoj sali ili bilo koja žena u Srbiji pogledala dnevnik u kome joj se tovari da je organizovala ubistvo predsednika vlade, mislite li da bi ostala u zemlji? Ja sam ostao, iako ste i meni to tovarili. Sećate li se izjava prvih nekoliko večeri? Tražili ste šta sam izgovorio pre mesec dana, dva, pet, deset, samo da me nađete negde.
Samo što sam tada imao neoboriv argument, ni jednog od tih 11.000 nisam poznavao lično, možda trojicu-četvoricu, koje ste posle dva meseca hapsili, ali onih prvih 40 i nešto koje ste optužili direktno za ubistvo, na poslednjoj konferenciji koju su hteli da prenesu vaši mediji, rekao sam: hajde da kažem koga od njih poznajem, a da to kaže Čedomir Jovanović, a da to kažu nosioci akcije "Sablja", da kažemo koliko puta sam se ja sa njima video, a nisam nikada, a da kažu oni koji sada izlaze na televiziju i optužuju nas. Taj ispit niste izdržali.
Jeste, ponekad pravim i doskočice. I toga mi je bilo žao. Vi znate koju ste moju doskočicu najviše citirali, ali otkud znam koga će banda sutra da ubije, pa da ne smem da ga pomenem. Toga se i vi držite u životu, ako hoćete mene da optužujete. Ali, da sam rekao da mi nije žao što je neko ubijen, da sam se ja izjednačio sa ovima iz DS, to nikada nije bilo.

Dame i gospodo narodni poslanici, današnje vanredno zasedanje i ova tačka dnevnog reda nisu sazvani, kako to zlonamerno neki mediji objavljuju, na zahtev Slobodana Miloševića, nego na molbu Slobodana Miloševića; molbu upućenu najpre meni, a onda i svim poslanicima Srpske radikalne stranke, Socijalističke partije Srbije, za koje je Slobodan Milošević bio ubeđen da će razumeti o čemu se ovde radi. Drago mi je što je 104 poslanika razumelo o čemu se radi, a trudiću se da vas ubedim da vi imate isto mišljenje i da vas ubedim da iskažete to svoje mišljenje.
Današnja sednica je svojevrsni ispit i suočavanje sa shvatanjem demokratije i ljudskih prava. Imate dosta toga napisanog na papiru, imate dosta toga obezbeđenog rezolucijama, imate iza sebe izbornu volju građana, koja je sastavila ovu vladu na neki način. Naravno, da je neko pitao birače pre izbora, da li glasaju pojedinačno za ove političke stranke, koje bi posle toga mogle da naprave koaliciju za vladu, vi ovakvu vladu ne biste imali, ali poštujem legitimitet Narodne skupštine da promeni volju birača. To se uvek iskaže na nekim narednim izborima.
Provera shvatanja demokratije, posebno posle petooktobarskih događaja 2000. godine. Tada je uveden manir da je demokratija sve ono što podrži Zapad. Tada je u Srbiju ušla američka izvozna demokratija; što priliči Jovu, ne priliči volu; znači, ono što u Americi ne sme, u Srbiji mora da bude primenjeno. Petog oktobra je počeo obračun sa mnogim ljudima u Srbiji, prvenstveno obračun sa Slobodanom Miloševićem, njegovom porodicom i njegovom političkom strankom. To je bio prvi planirani zadati udarac mimo demokratije.
Slobodan Milošević je neustavnom uredbom Vlade Republike Srbije, o čemu se izjasnio Ustavni sud, povodom čega niste preduzeli ni dan-danas nijednu meru, izručen u Hag, a Srbiji lansirana priča da u Hag ljudi idu da bi dokazali nevinost, da je Hag čistilište kroz koje svi moramo da prođemo, da ćemo posle toga doživeti reinkarnaciju i svi ćemo biti mali Evropljani, pa ćemo da rastemo dok ne dorastemo na normalne Evropljane.
Odlaskom Miloševića u Hag počeo je obračun i sa njegovom porodicom. To je ono što mene najviše boli. Obračun sa njegovom porodicom počeli su oni koji nikada nikakvu štetu od Miloševića nisu imali, koji su se sa njim dogovarali kako će Srbija da izgleda posle 5. oktobra, a kojima su i tada i danas, a i sada su puna usta demokratije.
Milošević je imao nesreću da ne bude tu da brani svoju porodicu. Inače su mnoge porodice bile ugrožene, ali smo mi koji smo njihovi očevi, domaćini, bili tu, pa je bilo malo nezgodno udariti na naše porodice kada se znalo da ćemo da ih branimo.
Da samo malu digresiju napravim. Nikad neću da zaboravim članak u "Večernjim novostima", objavljen tri dana posle odlaska Vojislava Šešelja u Hag, dobrovoljnog odlaska, za kojim žudite i sada za svakog optuženog. Naslov je bio: "Batajnica odahnula". Komšije srećne, otišao Vojislav Šešelj, koji je pravio probleme u Batajnici. Bio je to znak da treba krenuti i na porodicu Vojislava Šešelja i na njegovu decu, i na njegovo unuče.
Vojislav Šešelj je iza sebe imao Srpsku radikalnu stranku, koja je u to najteže vreme uspela da obezbedi mir i sigurnost njegovoj porodici. Milošević tu sreću nije imao. Ne dugo po odlasku Miloševića u Hag, rasturena mu je i razvejana porodica po Evropi. Ne ulazim u to, nije moje da ulazim u to, kako su izgledale te presude. Nisam o tome znao ništa, kao i niko od vas, kao i 90 posto građana Srbije, kojima je dovoljno bilo reći Milošević, i više se ne istražuje.
Samo se pitalo, je li ubijen? Mira Marković, je li uhapšena ili ubijena? Marko Milošević, je li uhapšen ili ubijen, gotovo. Stiglo se i do snahe, koja je osuđena, čini mi se, po nekoj presudi. Možda se čeka punoletstvo unuka, da i on bude osuđen, zato što je unuk nekoga ko je bio izabran od strane naroda. Niti može da bude privilegovan onaj ko pripada porodici izabranog čoveka, niti sme da bude kažnjen samo zato što pripada njegovoj porodici.
Nisam znao na osnovu kojih dokaza je osuđen Marko Milošević. Kada me je Sloba pozvao iz Haga i zamolio da se u to uključim, nije tražio ni preinačavanje presude, ni ukidanje presude, tražio je da samo pročitam spise sa suđenja, a onda kaže - postupi po savesti, i ti si i otac i deda. Tada sam ustanovio da je taj čovek osuđen nizašta.
Dobio sam neki izveštaj MUP-a u kome piše da se sumnja da je Marko Milošević švercovao duvan, ovo, ono, umešan u šverc, u kriminal, ali nigde nisam pročitao da je bilo koji tužilac podneo krivičnu prijavu, da je bilo ko poveo postupak protiv Marka Miloševića za krivična dela, o kojima SUP piše da postoje sumnje da se time bavio. Ali, sproveden je sudski postupak, sudska farsa, koja će ostati zabeležena u analima.
Bilo je moguće zato što je u pitanju Marko Milošević, koga lično ne poznajem i nikada ga nisam video, bilo je moguće da sudija kaže oštećenom nad kojim je načinjeno krivično delo, na suđenju pri izricanju presude - vi ste danas na suđenju izjavili da vam Marko Milošević nije pretio motornom testerom; taj vaš iskaz ne uzimam u obzir, nego uzimam iskaz dat u istrazi kada ste rekli da vam je pretio motornom testerom.
Ne bih želeo nikom od vas 250, niti bilo kome od miliona građana Srbije da se nađu pred sudijom koji će reći, ovo što sada pred sudom govoriš ne uzimam ti u obzir, uzimam ti u obzir ono što si rekao kada su te uhapsili. To ne želim zaista nikome.
Ta presuda je bila osnov za izdavanje evropske poternice zbog koje Marko Milošević četiri godine ne može da se vrati u Srbiju, jer će biti uhapšen i od nove vlasti koja se nije o tom predmetu uopšte do sada izjasnila, a posebno od evropskih vlasti, posebno u Holandiji, ako bi otišao da obiđe oca.
Poternica za Mirom Marković je nonsens, apsurd, čak SUP i ne obaveštava da je ona činila neka krivična dela, sumnjaju, priča se da je ona činila neka krivična dela. Kaže se da je izdata poternica za njom jer je optužena da je podstrekivala sekretara Vlada Živku Knežević da ona podstrekuje predsednika Stambene komisije Branislava Ivkovića, da Stambena komisija da stan dadilji njenog unuka. SUP priznaje u svom izveštaju da mnoge evropske zemlje nisu prihvatile poternicu, neće da kaže koje zato što moderno demokratsko, evropsko zakonodavstvo ne poznaje takvo krivično delo.
Kamo sreće da ga ne poznaje ni srpsko zakonodavstvo. Kamo sreće kada ovu našu "žabu potkivate" da liči na Evropu, kamo sreću i tu potkovicu da ste udarili i da ste rekli - ne može da bude optužen onaj ko je podstrekivao nekoga da taj podstrekuje nekog drugog, a da taj posle utiče na komisiju, koja ima više članova, da donese nekakvu odluku.
Da vas podsetim, uz pijetet, i sami ste donosili takve odluke. I sami ste jednu vilu dali nekome ko na to nije imao pravo. Vi ste imali neke druge razloge. Neko je imao neke druge razloge.
Stavite sve na isti "kantar", kada se izbaždari kantar, neka važi za svakog građanina Srbije, a ne jedan kantar ispod tezge za nas, a jedan javni za one protiv kojih imamo nešto.