Ne znam, gospodine predsedavajući, zašto ovako tumačite Poslovnik. Voleo bih da je naš predstavnik poslaničke grupe govorio pre mene i ne vidim uopšte nijedno ograničenje da predstavnik poslaničke grupe dobije reč kad god je zatraži. On ovog časa menja predsednika poslaničke grupe i ima pravo da dobije reč kad god je zatraži.
Neprirodno mi je da otvaram diskusiju o tački dnevnog reda za koju imamo predstavnika poslaničke grupe. Zato bih vas zamolio da se ipak SRS u okviru ove tačke predstavi najpre sa predstavnikom svoje poslaničke grupe i onda ćemo mi ostali poslanici uzeti reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi jedan predlog zakona oko koga, naravno, u suštini, čitajući striktno odredbe promenjenog člana 27, ne bismo morali previše da se sporimo.
Imao bih pravo da se sporim sa vama koji činite skupštinsku većinu, a činili ste je i u prethodnom mandatu.
Mislim na većinu koja je ovaj zakon već menjala i koja je svojevremeno ukinula pravo osiguranicima starijim od 15 godina da se leče u inostranstvu u slučajevima kada je njihovo lečenje u zemlji nemoguće, a postoje zemlje u kojima bi lečenje moglo da bude uspešno.
Mislim da je ovo jedan zakon koji samo prilagođava postojeći zakon Ustavu Srbije i da vam je na to ukazao vaš član, predsednik Ustavnog suda Srbije. Nije želeo da sazove sednicu Ustavnog suda, da postupi po predstavkama koje su upućivale na diskriminaciju građana, nego je opomenuo svoje partijske kolege da čak mogu da se promovišu time što će dati priliku mnogo većem broju građana da se izleči nego što je to bio slučaj do sada.
Ko će da odgovara za to što do sada građani nisu imali mogućnosti da se leče u inostranstvu o trošku države, kada tvrdite da je ovo sada u stvari izjednačavanje svih građana u Srbiji. Ko će da odgovara što građani do sada nisu bili izjednačeni? Ko će da odgovara za onaj broj dece koja su bila starija od 15 godina? Školske dece, kažete u obrazloženju, studenata, koji do sada nisu mogli da budu lečeni u inostranstvu.
Ko će da odgovara za mlade ljude, ljude do 20 godina starosti, do 30 ili 40 godina, što do sada nisu mogli da budu lečeni u inostranstvu. Ne može ovo da se predstavi kao humani zakon, zato što mora da se kaže da je prethodni bio nehuman, ko ga je predložio, ko ga je doneo i koliko je ljudi stradalo zbog toga što je postojao do sada ovakav zakon.
Tim pre što uopšte ne verujem da će bilo šta da se promeni, gospodine ministre, ako sredstva ostaju na istom nivou na kome su i planirana, jer je najmlađi deo populacije do 15 godina bio predviđen, prava za taj deo populacije su bila predviđena i računajte da je bar još četiri petine građana Srbije uključeno sada u ovo pravo, i to građana za koje morate da pretpostavite kao lekar da će biti skloniji da obole nego deca do 15 godina.
Ako biste želeli da sprovedete ovaj zakon, ako nije cinično napisan, a ne proizvodi prava, onda treba mnogo sredstava u budžetu, a ne reći da nisu potrebna dodatna sredstva. Kako to, ustanovljavamo novo pravo, a ne obezbeđujemo dodatna sredstva u budžetu za novo pravo? To nije za pet, deset korisnika, nego za osam miliona korisnika ustanovljavamo novo pravo. Voleo bih da je to napisano u obrazloženju, zato što me upućuje da tu nešto ne odgovara.
Naravno, moja primedba da se tek sada zakon usklađuje, ali samo u ovom delu sa Ustavom, opravdava se već prvim stavom vašeg obrazloženja.
Kažete da je postojala potreba da se stvori pravni osnov u izjednačavanju prava osiguranih lica, bez obzira na godine života, u mogućem upućivanju na lečenje u inostranstvu. Ustav takvu diskriminaciju nije ni dozvoljavao.
Po Ustavu, svi imamo ista prava i iste obaveze. I do sada, po Ustavu, svaki građanin Srbije imao je pravo da bude lečen u inostranstvu. Ako postoji takva odredba u zakonu za jednog građanina, onda postoji za sve. Tada je to opravdavano kako nemamo sredstava, pa ćemo ipak odvojiti da lečimo decu, a sada kažete "apsolutno ćemo restriktivno tome pristupiti, pošto nemamo dovoljno sredstava". To "restriktivno", reč "izuzetno", koja se pojavljuje u Predlogu zakona, može da zabrine i zabrinjava.
S obzirom na to da postoje strane analize o korupciji u zdravstvu, o nenamenskom trošenju sredstava za reformu zdravstva, u šta je umešano Ministarstvo, sam ministar i njegova politička stranka, uopšte ne verujem da vi imate dobre namere.
Vi dobre namere nemate, nego ste naturili ovoj skupštini dnevni red vaše političke stranke. Ovi ostali to ne razumeju, ćute, dani i meseci prolaze. Mi to koristimo, naravno, jer nama je sve u politici jasno, za razliku od nekih drugih. Ovaj zakon neće moći da vas predstavi kao jedinu humanu stranku, kao što ste do sada govorili - da ste jedina stranka koja vodi u Evropu.
Da sam na mestu vladajuće većine, birao bih dnevni red Narodne skupštine. Na dnevnom redu bi bili najvažniji problemi, a ne problemi jedne političke stranke, koja gleda kako da izbori cenzus od 5% za sledeće izbore. Mi ne govorimo o Kosovu i Metohiji, mi ne govorimo o poplavama koje haraju zemljom, ogromnim materijalnim štetama, mi ne govorimo ni o čemu što je za građane Srbije važno. Govorimo o lečenju u inostranstvu, a pitanje je hoćemo li imati dovoljno sredstava za to lečenje i za decu do 15 godina, koja su do sada bila predviđena.
Voleo bih da ministar, ili bilo koji član Vlade, ili predsednik Vlade, jednom godišnje ispune ustavnu i poslovničku obavezu i podnesu ovde izveštaj o radu Vlade Narodnoj skupštini. A kome bi drugo – ne novinarima, ne svojim kolegama, ne direktorima kliničko-bolničkih centara, poliklinika, ambulanti, svi su sa liste G17 plus, idete pa tražite ko će da se učlani da bi bio direktor – nego narodnim poslanicima, Narodnoj skupštini da podnese izveštaj.
Sada me interesuje, u okviru obrazloženja Predloga zakona, koliko je dece lečeno u inostranstvu prošle godine, koje su to bile bolesti, koliko je sredstava potrošeno? Kako da verujem da će Zavod da odredi za koju bolest i za kog pacijenta može da se izda uput za lečenje u inostranstvu? Zašto Zavod?
Gde je najviša struka za bolesti zbog koje pacijent ide u inostranstvo? Da li su svi ti profesori univerziteta, koji se tim bolestima bave, zaposleni u Zavodu? Zašto Zavod da propiše? Šta smo onda mi? Mi donesemo član od dve rečenice i prepustimo onda agencijama, Zavodu, ministrima da propisuju uslove unedogled, pa su onda ta prepisivanja ponekad 50 puta obimnija od samog zakona i zadiru u materiju koja zakonom uopšte nije predviđena.
Voleo bih da danas povodom ovog predloga zakona otvorimo raspravu o stanju u zdravstvu. Pohvalite se vi iz vlasti stanjem u zdravstvu. Hajde mi koji smo u opoziciji da vam kažemo kako to izgleda kod onih koji su nezadovoljni, a ne da čačkate po zakonima, šta može da se napiše da izgleda lepše nego do sada, da se predstavimo kao dobra vlast. Skupština ne postoji zbog toga.
Skupština postoji zbog toga da se u njoj rešava ono što je život, ono što je bitno, ono što je glavno, ono bez čega ne možemo. Nas 250 slušamo na televiziji kako je državni vrh usaglasio stavove oko Kosova i Metohije. Zna li iko od vas 249, sa mnom 250, kako izgledaju ti stavovi? Da li su vas ti iz državnog vrha konsultovali, pitali, obavestili? Nisu. Čujete i vi na TV, kao i ja, da državni vrh ima jedinstvene stavove o sudbini Kosova i Metohije. Gde su stavovi Narodne skupštine? Gde je ispunjavanje stavova Narodne skupštine Republike Srbije?
Voleo bih da smo otvorili raspravu o zdravstvu, ali dobro, ima još besmislenih tačaka dnevnog reda. Ova sednica će da traje. Od sada ćemo vam dokazivati svakog dana da poslanička grupa koja ima 82 člana ne može da bude u opoziciji. Ne možete vi što imate tri-četiri poslanika da rešavate kako će da izgleda sudbina zemlje. Od sada će to drugačije da ide.
Možda ćemo vam dosaditi, ali i vi ste nama dosadili, dosadili ste i narodu, pa ćemo ili da idemo na megdan, na izbore, ili će ovo da traje. I ovo je neka vrsta megdana. Mene nije sramota od građana Srbije. Kada se već ne raspravlja o nečemu što je bitno u Skupštini, hajde da vidite kako izgleda rasprava u kojoj će da učestvuju svi srpski radikali.
`Nezamisliva je situacija da vi izjavljujete na TV, pojedinačno ministri, da neće biti izbora zato što bi pobedila SRS. Ubeđen sam da će izbora biti mnogo brže nego što vi to očekujete. Nadam se, kao i građani Srbije, da će ti izbori biti što pre.

"Laki je malo nervozan."
Gospodine ministre, veoma kulturno su vam poslanici ukazivali na ono što oni misle da je problem u zdravstvu i nisu zaslužili od vas, niti ću to ikada da dozvolim bilo kom ministru, da na njih vičete, a onda da pitate građane Srbije da li su baš ovakve birali.
To vama ne dolikuje, gospodine ministre. Nije vaše da procenjujete koga su građani birali. To procenjuju građani. A kada smo već kod ovog zakona, koji je tako jednostavan i tako prost, pa vi ste četiri godine ministar zdravlja. Jeste, bogami; i kad ste davali ostavke, da bi rušili Vladu, pa da bi vaša stranka ušla u Vladu, sve je to bio deo politike, gospodine ministre.
Kako vam ne pade za ove četiri godine da tamo neko gleda da li je 15 godina i 2 meseca, kako vam to pade baš sada u maju mesecu, baš sada kada se traži da se priča ovde o odgovornosti Vlade Republike Srbije za užasno lošu situaciju u društvu, baš sada kada se traži rasprava o izglasavanju nepoverenja Vladi, kako se setiste baš sada da to smeta.
Pa, ubeđen sam - ako je humanost bila razlog da se 15 godina postavi kao granica, da taj razlog stoji i danas. Teško ćete se odlučiti, izuzev dok vi ne okrenete telefon ili neko od vaših pajtaša, da nekom drugom, starijem od 15 godina, omogućite ovo. Nema para, ministre. To razumem. Nestašica novca je uvela granicu, a ne nehumanost. Nijedan ministar pre vas nije bio tako nehuman, pa da kaže - baš me briga za ove starije od 15 godina. To je bila nestašica novca.
Pa, kada je već ta korupcija uzela toliko maha da su se lečile babe, tetke, strine, stričevi, da su vršili plastične operacije, crtali su ih lekari po Italiji kao šahovsku tablu, gde da im skinu salo, gde da ih ispumpaju, onda je neko rekao - pa, daj da odredimo da granica bude 15 godina. Pa, baš me briga, neka se i ogreše, neka ode i dete od 15 godina koje to nije zaslužilo. To je bio motiv. To je bio motiv za uvođenje. Nehumano je, neustavno je, ali evo četiri godine ste trpeli tu nehumanost i neustavnost.
Znam da sada vaši saradnici listaju zakone i traže šta bi još mogao ovaj ministar da popravi pa da ostane upamćen kao dobar ministar. A, ja vam kažem - pođite malo po bolnicama, prerušite se malo. Mogu da vam dam nekoliko načina kako to možete, a da vas ne prepoznaju. Oslušnite malo pacijente. Oslušnite malo šta im sve treba da bi se lečili. Sada kada ima sredstava, šta im sve treba. To bi bilo mnogo dobro za ministra.
Znam da vi niste ugroženi. Nisam ni ja. Zaista nisam. I tamo gde sam se pojavljivao, gde su najcrnji dosovci bili lekari, niko nije smeo da radi protiv struke. Neće ni vama smeti, imaćete para i vi, kao i ja, i za najskuplje operacije, i u to sam ubeđen, ili će se naći neko ko će da vam pozajmi. Ali, znate li koliko miliona ljudi nema od koga da očekuje to.
Pričate o veštačkim kukovima. Pogledajte sadašnje spiskove, koliko košta veštačku kuk. Koliko građana Srbije ima para da donese veštačku kuk da bi bio ugrađen. I znate da postoje kvalifikacije, hoćeš da ti traje 20 godina, ili 10, ili 5, ili da traje 2-3 godine, od kog materijala će da bude, i koliko su opterećeni vrhunski lekari, koliko god novaca da imate, i da mu date novac, on ne može za 4-5 meseci da vas operiše.
Hoću da otvorim ozbiljnu raspravu o zdravstvu, o svakoj temi o kojoj hoćete da razgovaramo, a ne ovako - optužite nas da političimo, a vičete ovde na nas i prozivate građane Srbije da razmisle o tome za koga su glasali. Razmišljaju oni odavno za koga su glasali, to pokazuju rezultati najnovijih izbora i neću time da se hvalim. Možda i nije naša zaliha, možda i mi nismo toliko dobri koliko ste vi loši.
To je ono, što od vas gori ne mogu da budu. Od ove kombinacije, koja sada harači Srbijom, gorih nema i menjajte to. Nađite načina da više ne ucenjujete jedni druge, da ne zavisite više jedni od drugih. Nađite načina da dobro vodite državu.
A što je nama problem da vam podržimo ovako dobar zakon? Ali nam je problem što nam ne dozvoljavate da vodimo državu kao Narodna skupština, da u njoj raspravljamo o onome što je najvažnije, da u njoj raspravljamo o onome što je najbitnije ovog časa za državu. Evo, poslanik iz Šida će da vam pročita pismo. Vodovod nema više čime da hloriše vodu. Sve druge priče padaju u vodu. U Srbiji više nama hlora za prečišćavanje vode za piće u gradovima, u kojima se na taj način obezbeđuje zdrava, i bakteriološki i hemijski ispravna, voda za piće.
Šta ste preduzeli? Fabrika zatvorena, tamo se štrajkuje, ne proizvodi se. Ovaj uvoznik, koji je sada verovatno privilegovan, ima mnogo posla. On ne može za dva meseca da isporuči hlor, a sutra treba da se pije voda. Da li ćemo sada da kupujemo svi u prodavnici flaširanu vodu. Imaju li svi novaca za to? Izvinjavam se...

Dame i gospodo narodni poslanici, na početku rasprave o ovom predlogu zakona zamerio sam povredu Poslovnika, zato što smo dobili predstavnika predlagača koji nije naveden u dopisu kojim nam je dostavljen Predlog zakona. Predsednik Skupštine je obećao da ćemo dobiti napismeno izmenu od strane Vlade.
Sada vidim već trećeg predstavnika predlagača u ovoj skupštini i on isto nije dobio saglasnost Vlade da zastupa ovaj zakon, jer ne verujem da je gajio ambicije da će stići njegov predlog zakona do kraja radnog vremena. Pretpostavljam da je došao da zameni svog kolegu.
Zašto ovoliko insistiramo da vam objasnimo da treba prihvatiti amandman kojim se ovaj član ukida? Crkva nikada nije išla mimo naroda. Crkva nikada nije tražila.
Naša mučenica crkva je uvek sa narodom slavila kada se slavilo i patila kada se patilo. Ako ste rešili da građanima Srbije vraćate imovinu, onda vraćajte i crkvi, onda vraćajte i bilo kom obliku organizovanja. Ali, onda nema specijalnih zakona.
Neće to crkva od vas ni da traži. Crkva traži da imate prema njoj odnos koji imate i prema svom narodu. Spregnuto Vlada i crkva treba da rade, i Narodna skupština, da pomognu narodu. Ako je već tako, onda da donesemo sutra zakon kojim se Srpskoj pravoslavnoj crkvi vraća zemlja na Kosovu i Metohiji.
Ajde vi koji možete da sprovedete zakone, koji predviđate da ćete zakone sprovesti, da odmah uradimo nešto konkretno. Izmenite ovaj zakon, prihvatite amandman da se koliko sutra vrati oduzeta zemlja, šume, imanja, objekti SPC na Kosovu i Metohiji. Hoćete li moći to da sprovedete? Da li je to razlog zašto uopšte ne predviđate da vraćate zemlju onima koji su proterani sa Kosova posle Drugog svetskog rata? Jutros ste minutom ćutanja obeležili smrt Draže Markovića.
Ko je to oduzimao zemlju, imovinu, i građanima i SPC - i on među njima.
Ovo je skupština kontradiktornosti. U ovoj skupštini hoćete da ispravljate nepravde, a slavite one koji su nepravde donosili. To samo zato što nemate više mere.
Zato ovaj zakon ne valja i zato ne valja to što piše u ovom zakonu - da će SPC i drugim verskim zajednicama posebnim zakonom biti vraćena zemlja. Ovo nije zakon o vraćanju imovine, ovo je zakon o evidentiranju. Mogli ste da napišete da će biti donet poseban zakon o evidentiranju imovine SPC i verskih zajednica, a ne da će biti vraćena imovina posebnim zakonom. Da li ste sigurni da će i ova imovina biti vraćena?
Da li ste sigurni da ćete ikada doneti zakon kojim se vraća imovina građanima?
Zašto odvajate crkvu od naroda? Ne može, mora pod istim uslovima. Crkva je vlasnik kao i svako drugi, ima tapiju kao i svako drugi, ima oduzetu imovinu kao i svako drugi. U čemu je razlika? Ako biste na taj način određivali, ko zna koliko još institucija niste apostrofirali posebno, a zaslužuju to. Zbog toga smo vam detaljno objašnjavali ovaj amandman. Čini mi se da niste dovoljno shvatili.
Protiv smo, sve dok zemlja ne ojača, sve dok nas ministar finansija maltretira isplatom polovine plate na mesec dana, sve dok najavljuje smanjivanje mnogih izdavanja iz budžeta, protiv toga smo da sirotinja puni budžet kojim će bivšim bogatašima biti vraćena imovina.
Kad zemlja ojača, kad bude imalo dovoljno prihoda u budžetu i za druge namene, kad ljudi budu zaposleni, kad deca budu mogla da idu mirno u školu, da računaju da će moći da rade kad završe školu, onda odvojite deo budžeta za restituciju, za povraćaj imovine bogatašima. Onda ću da glasam i sam za to. Sada, u najsiromašnijoj zemlji na svetu, da se bavite oduzetom imovinom od onih koji su tada izvanredno živeli, sada u tome nećete imati podršku SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da su amandmani narodnog poslanika SRS i narodnog poslanika DS imali isti cilj. Smatramo da čitav zakon ne može u ovakvom obliku da se pojavi i da bude usvojen na Skupštini, pa samim tim i njegov član 3. Mislim da je gospodin Marković svojim amandmanom pokušao da popravi ono što je predlog Vlade Srbije; upustio se gospodin Marković u pokušaj da definiše još neke slučajeve koji nisu predviđeni Predlogom zakona koji je sačinila Vlada Republike Srbije, ali onda bismo mogli da idemo unedogled.
Najpre, sami ste svesni toga da u ovim slučajevima ne postoje naslednici, zato što, kada se obavlja ostavinska rasprava, utvrđuje se da je imovina koja je ostala iza dekujusa predmet ostavinske rasprave. Ono što je predmet rasprave pred sudom, to se deli. Ova imovina nije bila predmet rasprave jer ona nije nasleđena.
S druge strane, da vam dam jedan konkretan primer. Možda bi mogli njime da se pozabave i pravnici, kojima je ova materija osnovni posao. Pre 9. marta 1945. godine veliki deo imovine imale su i političke stranke. Vi ovde ne predviđate Predlogom zakona da postoje pravni sledbenici političkih stranaka i da će imovina oduzeta političkim strankama da bude vraćena. Ako je gospodin Marković već uveo i zadužbine, zašto nije uveo i pojam političkih stranaka. Postavilo bi se pitanje, kako bismo se izborili za to da u mnoštvu od 400 političkih stranaka proglasimo koja stranka je pravni sledbenik one stranke koja je imala imovinu pre Drugog svetskog rata.
Na primer, mi srpski radikali znamo šta je bila imovina stranke čiji smo mi sledbenici, a vi biste nam to osporavali kada bismo se pojavili sa takvim zahtevom pred vama. Nećemo se pojaviti, ne brinite. Principijelno smo protiv toga da išta bude vraćeno, pa nećemo tražiti ni imovinu radikala pre Drugog svetskog rata. Samo vas upozoravam na nedorečenost Predloga zakona i na to da niste razmišljali o mnogo čemu što može da bude opasno za Srbiju.
Evo, da vam predložim da povučete iz procedure ovaj zakon, da osnažimo zemlju, da naš budžet bude dovoljan da ne primamo plate na 50 dana i da u zemlji nema ovoliko nezaposlenih; da nema mita, korupcije i kriminala, da postanemo normalna zemlja i da možemo Zakonom o budžetu da predvidimo sredstva za restituciju; da zbog toga ne grcaju i ne pate građani Srbije.
U šta uvaljujete sledeću vladu ili ovu vladu, ako dočeka idući budžet? Uvaljujete je u povraćaj imovine, uglavnom će to biti novčana sredstva. Sada u budžetu nema sredstava nizašta drugo osim za golo preživljavanje, i to u budžetu koji se enormno puni naplatama poreza, akciza, potrošnjom. Ne proizvodnjom, potrošnjom.
Kako to mislite iduće ili one tamo godine da počnete da vraćate ogromne dugove? Vi znate da se radi o desetinama milijardi. Ili je ovo, kao što mislim, sračunato na propagandni efekat? Ali, niste ga postigli.
Protiv ovog predloga se bune i oni koji misle da će im nekada imovina biti vraćena. Ni njih niste ubedili da iskreno mislite. Znam da ne mislite iskreno. Odavno sam raskrstio sa tim da jedna vlada, koja je konglomerat više političkih stranaka, može iskreno da se izjašnjava o bilo čemu. Odavno sam raskrstio sa tim da ova vlada može iskreno bilo šta u javnosti da izjavi. Nema više iskrenosti u vladama Srbije u dugom periodu.
Zbog toga vam predlažem ponovo – povucite ovaj predlog zakona iz procedure. To je mnogo lakše nego da imate zakon koji neće imati nikakve efekte; mnogo jednostavnije i mnogo lakše. Predlažem vam, hajde da razgovaramo o onome što najviše tišti Srbiju ovog časa. Hajde da prekinemo ovu sednicu i da počnemo da razgovaramo o Kosovu i Metohiji, hajde posle toga o kriminalu, mitu i korupciji; hajde da radimo ono za šta nas je narod ovde izabrao.
Zamajavamo se ovde predlogom zakona o vraćanju imovine oduzete posle striktnog datuma 1945. godine. Niko od vas se ne usuđuje da izađe ovde i da kaže zašto taj datum, zašto ne 6. mart, zašto ne 5. mart? Koliko će ljudi biti ponovo oštećeno, ne samo oštećeno tako što će sirotinja uplaćivati u budžet kojim ćete da namirujete naslednike bogataša ili saradnike okupatora, ili Nemce, nego i tako što će ostati nenamiren deo onih kojima je imovina oduzeta, na primer, Srbima sa Kosova i Metohije. Razmislite malo ozbiljnije o ovome što radite. Nudim vam saradnju, da radimo ozbiljno na temama koje život znače.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Aligrudić je delimično rekao istinu. Delimično. Znači, to je intervju iz 1990. godine i zaista je Vojislav Šešelj rekao da bi trebalo vratiti imovinu Karađorđevićima. Zaboravljate da je Aleksandar Karađorđević na prvi upad zengi u Okučane osudio Srbe koji su se branili od upada zengi i da je od onda SRS zauzela negativan stav prema njemu, koji je zadržala i do danas. Zaboravljate da nikada nije bio na strani srpskog naroda. Taman posla kada bismo mu sada vratili imovinu.
Mi mu je ne bismo vratili, vi ste mu vratili, pa evo izgiboše oko imovine, oko Belog dvora, ko može da uđe, ko ne može da uđe. Zatvorili ste ga za narod, dali ste ga engleskom državljaninu, engleskom oficiru koji je položio zakletvu engleskoj kraljici. Jednom položio zakletvu i postao zauvek Englez.
Otkud vama pravo da opominjete političke stranke koje promene stav ili mišljenje? Kada pominjete nešto što smo ranije drugačije govorili spočitavate nam promenu stava ili promenu mišljenja. Šta bih ja mogao da ispričam o DSS-u, romane da napišem. Čovek se menja, čovek evoluira.
Evo vi, ako ste 1965. godište, nego 1966... Koje ste godište? (Miloš Aligrudić: Saznajte.) Jedne godine ste rođeni, te godine ste piškili u gaće. Pretpostavljam da sada ne piškite u gaće.

Dame i gospodo narodni poslanici, uz uvažavanje svakog člana Vlade koji se pojavi u Skupštini i uz moju želju da ih je što više na sednicama Narodne skupštine, moram da primetim da gospodin predsednik Narodne skupštine ne poštuje Poslovnik.
Naime, ovlašćeni predstavnik Vlade u Narodnoj skupštini po ovoj tački je mr Mlađan Dinkić i Narodna skupština je pismeno obaveštena od strane potpredsednika Miroljuba Labusa da je predstavnik Vlade u Skupštini po ovoj tački Mlađan Dinkić.
Dok se ne pojavi Mlađan Dinkić Vlada ovde nema ovlašćenog predstavnika. Ministar Parivodić može da dobije reč kao i svaki ministar, kada je zatraži, ili po Poslovniku, ali on nije predstavnik Vlade. Molim vas da konstatujemo da ponovo nemamo predstavnika Vlade kada se raspravlja o tački dnevnog reda za koju je određen Mlađan Dinkić, koji je već do sada na više načina pokazao da ne poštuje Narodnu skupštinu.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je sudbina zakona koji brani ministar čije ministarstvo ga nije pisalo i zato dolazimo do iskrenog priznanja gospodina ministra da nije oduševljen. Mislim da on uopšte nije zadovoljan ovim zakonom i da je ovde izneo nekoliko svojih ideja koje bi sigurno ugradio u zakon da je učestvovao u izradi ovog predloga.
Imamo tu nesreću da govorimo o zakonu koji će uslediti posle ovog zakona. Mislim da niko od današnjih diskutanata nije spreman da se veže isključivo za ovaj predlog zakona zato što je to, u stvari, samo loš nagoveštaj jednog drugog zakona, koji će, po nama, isto tako biti loš, zato što se meša u nešto što je vreme prekrilo potpuno, u odnose koji su tako čvrsto stvoreni i utemeljeni da bi svako diranje u tu vrstu svojine bilo u stvari suprotno konsolidaciji prava svojine, za koje predlagač zakona kaže da će da bude obezbeđeno ovim i zakonom koji iza njega sledi.
Međutim, ovde je zanimljivo i to da se radi o zakonima koji su doneti posle 9. marta 1945. godine. Ovde vidim bar dve političke stranke koje su na putu da iznevere ideologiju svojih preteča, i tu mislim na SPS i DS, zato što su njihove preteče donosile ove zakone. U posleratnoj Skupštini Grol i komunisti su donosili zakone koji su proizveli vlasništvo nad imovinom koje sada želite da ugrozite. Toliko o tome šta ko, koju i kakvu ideju nastavlja.
Član 1. upućuje one koji će podneti prijavu kada imaju pravo, kada će steći po novom zakonu pravo, ali po kom osnovu im je oduzeta imovina, imaju li pravo da prijave oduzetu imovinu ili ne. Govori se o osvetnicima, ratnim pobednicima, a meni ovo takođe liči na osvetnički zakon, zato što zaboravljate, kada kažete da ćete vratiti konfiskovanu imovinu, da sada pretite pojedinim građanima Srbije ne samo važećim zakonom nego zakonom čiji je predlog u Skupštini Srbije i Crne Gore, a upućuje da će i ovde biti donet, zakonom kojim ćete konfiskovati imovinu lica optuženih pred Haškim tribunalom koja se ne predaju dobrovoljno.
Onda će kroz godinu dve, pet, 10, 50 godina neko u nekoj ovakvoj skupštini da sedi i da kaže – prijavite imovinu koja vam je konfiskovana po zakonu o raspolaganju imovinom lica koja se nalaze na haškim optužnicama, a nisu se dobrovoljno predala, zato što i za tu imovinu ova vlast ne obezbeđuje nikakvu, ne pravičnu nego nikakvu naknadu.
Ovaj zakon mi liči na Zakon o izboru narodnih poslanika kojim je omogućeno da se glasa u inostranstvu, efekti su bili nikakvi. Ovaj zakon liči na Zakon o izjednačavanju prava učesnika Drugog svetskog rata, prava četnika i partizana, efekti su nikakvi. Pitam one koji se pozivaju na ispravljanje te istorijske nepravde – koliko je četnika ostvarilo pravo na penziju i koliko će ih uopšte, po zakonu koji ste ovde u Skupštini usvojili, ostvariti pravo na bilo kakvu naknadu za svoje učestvovanje u ratu?
Član 3 – fizička lica ili njihovi naslednici, odnosno pravni sledbenici podnose prijavu oduzete imovine. Prijava se podnosi Republičkoj direkciji za imovinu Srbije na obrascu koji ste već ovde odštampali, ali to me previše ne interesuje. Koja fizička lica stiču pravo da podnesu prijavu, da li samo državljani Srbije, da li državljani Srbije i Crne Gore, da li strani državljani? Da li se zakon bavio time, kada se već bavi obavezom da se imovina prijavi do juna 2006. godine? Šta će biti ako vam se do 2006. godine ne prijavi nijedan stranac, hoćete li moći... A zaista mislim da je ovo pravni presedan.
Nije tačno, gospodine ministre, da ovaj zakon upućuje da će neka materija biti regulisana drugim zakonom; ovaj zakon upućuje kako će biti regulisana drugim zakonom. Velika je razlika između toga.
Ne postoji zakon koji može da obaveže budućeg zakonodavca, tim pre što će do juna 2006. godine biti prijavljivanje imovine, pa će trajati godinu dana procena te imovine, pa ćete imati redovne izbore, ako ne bude vanrednih parlamentarnih izbora. Hoćete li moći da obavežete neki novi sastav Skupštine da uopšte donese takav zakon, a ako se usudi da ga donese, da ga donese tako što neće prvo da stavi van snage neke odredbe ovog zakona?
Uvek kada je SRS imala prilike da se izjašnjava o ovakvom zakonu govorili smo da ne vidimo osnov, vremenski osnov, početni datum, dakle, od kog datuma vraćate imovinu. Vi ste ovde rekli 9. mart 1945. godine, a gospodin Aligrudić je govorio o 1944. godini, ali to ne piše u zakonu, a ja vas pitam kako ste došli do 9. marta 1945. godine. Zar nije posle Prvog svetskog rata bilo oduzimanja zemlje građanima Srbije, zar nije posle balkanskih ratova, zar nemaju Turci tapije na imovinu, skoro na celu teritoriju Srbije i te tapije čuvaju u svojim carskim arhivama?
Da li je imovina folksdojčerima, Nemcima proteranim iz Srbije, oduzeta pre 9. marta 1945. godine ili posle? Posle. Da li su već dolazili, otkako vi u ove tri ili četiri godine nagoveštavate ovaj zakon, da obilaze kuće i imanja – jesu. Da li su zbog njih popravljene pruge kojima vozovi odavno ne idu kroz Vojvodinu – jesu, jesu. Da li tačno znaju gde je ko stanovao, ko živi u tim kućama danas? Vi, draga deco, vaši roditelji, neki od vas su se uselili u te kuće i prvi put videli neke delove nameštaja za koje nisu ni znali ni da postoje. Kako ćete vi to da vratite, kako ćete da menjate strukturu stanovništva, kako ćete da menjate kulturu, većinsku veroispovest, koliko ćete evropskih konvencija da prekršite ako se usudite da uđete u ovako nešto?
Idemo dalje, članovima 8. i 9. direktno obavezujete i vezujete ruke budućoj većini u Narodnoj skupštini kako taj budući predlog zakona mora da izgleda, pa kažete da ponošenje prijave oduzete imovine ne predstavlja zahtev za povraćaj, već uslov da se taj zahtev podnese u skladu sa posebnim zakonom. Ima li većeg besmisla? Uslov u skladu sa zakonom koji će biti donet. Vi možete da ispunjavate uslove samo iz postojećih zakona, a ne uslove iz zakona koji će možda biti doneti i možda biti doneti u tekstu koji je komparativan sa ovim tekstom, sa tekstom ovog zakona.
Članovi 8. i član 9. direktno obavezuju novi zakon; stav 2: ″Zahtev za ostvarivanje prava po posebnom zakonu iz stava 1. ovog člana može se podneti samo ako je prijava oduzete imovine podneta u roku iz člana 6. ovog zakona.″
A onda i član 10. Mislim da ministar Parivodić nije video ovaj predlog zakona i nije došao danas da ga brani. Ne bi ovo vama prošlo, gospodine ministre, vi kažete ovako: ″Vraćanje oduzete imovine crkvama i verskim zajednicama urediće se posebnim zakonom.″
Pa, i vraćanje ove imovine urediće se posebnim zakonom. To je već nešto drugo. Vi sada upućujete da će biti dva zakona. Ako već piše da će vraćanje imovine biti uređeno posebnim zakonom, onda ne izdvajajte crkvu i verske zajednice. Sve što bude vraćeno biće vraćeno posebnim zakonom ili zakonima i posebnim zakonom može da znači više zakona. To znate i vi i pravnici koji se bave time.
Ova prijava oduzete imovine je tako štura, rubrike koje ćemo morati da poštujemo su tako male, pa kaže: vrsta (stan, kuća, poslovni prostor, zemljište i drugo) i površina u metrima kvadratnim, opština, mesto, ulica, broj, katastarska opština, naziv, odnosno ime lica koje poseduje nepokretnost.
Sada vas pitam, gospodine ministre, pošto ste samo tri miliona dinara predvideli u budžetu, i to dodatnih sredstava, pa mislim da zakon sa stanovišta Ustava nije usklađen, a šta ako se pojave stotine hiljada bivših vlasnika? Šta ako bude desetine, stotine hiljada prijava? Koja je to služba u Republičkoj direkciji za imovinu opremljena da to sve pregleda, da izvrši procenu imovine, svakog kvadrata?
Kažete da će biti regulisano posebnim zakonom. Sve dok ne bude donet poseban zakon nećete moći da procenjujete vrednost imovine, jer će zakon da kaže da li je to vrednost na dan oduzimanja, da li je to današnja vrednost i kako će se proceniti ulaganja koja je neko imao u tu imovinu. Pričamo o fabrikama, ne samo o stanovima i o zaštićenim stanarima.
Nisam siguran da je namera predlagača zakona da zakonom reguliše povraćaj imovine. Više mislim da je ovo priča, talasanje. Čuli ste da su neke druge države koje su ili na putu ili su primljene u Evropsku uniju izvršile restituciju imovine i sada da potrčimo i mi.
Nisam siguran da ovo može da bude osnova i da je ovo uopšte potrebno za bilo koji zakon o povraćaju imovine. Napišite predlog zakona o vraćanju imovine koji će da sadrži sve ove članove, koji će da ima deo u kome se prijavljuje imovina, deo u kome se procenjuje i deo u kome će da piše kako će imovina da bude nadoknađena.
Ovaj uvodni zakon nije ništa. Ovo posle može da bude uredba koja će da sledi iz zakona, uredba koju će da potpiše ministar, obrazac da potpiše ministar, a ne Republička direkcija za imovinu. Ovde je zakon već, kao svoj sastavni deo, predvideo obrazac prijave.
Previše je primedaba na ovaj predlog zakona da bi to izgledalo zaista ozbiljno. Zato vas molim da još jednom razmislite. Očigledno je da će biti dosta onih koji nisu za ovaj predlog zakona. Mislim da i u konstituisanoj većini ima dosta poslanika koji znaju da je ovo neizvršivo, da je neizvodljivo. Onda bi trebalo iskreno da kažete onima koji traže nazad imovinu koja je oduzeta njihovim očevima, dedovima, po bilo kom osnovu, da li je to uopšte moguće ili nije.
Što se nas tiče, nikada nećemo glasati za zakon kojim bi se promenili odnosi stečeni pre 60 godina, a i vas molim da obezbedite nekakvu pravnu sigurnost, da se ne desi da svaka promena vlasti poništava zakone i odnose stečene u vreme prethodne vlasti, jer onda nećete imati nijednog kupca, nijednog prodavca.
Danas smo čuli od vas ili od nekog predstavnika vladajuće većine da će biti donet zakon koji sprečava promet između nekih nepokretnosti koje će biti predmet nekog posebnog zakona. Hoće li biti ubrzane prodaje te imovine? Šta će kupac dok ne bude donet zakon, šta će ovaj koji ima u rukama tu imovinu, vidi da ćete mu zabraniti promet, hteo bi da je proda; samo neobavešten kupac, koji ne zna da pripremate neki zakon, pojaviće se i kupiti tu imovinu. Šta će onda biti? Pitam vas iskreno, u postupku privatizacije prodali ste mnogo fabrika koje su oduzete posle 9. marta 1945. godine, da li ste i o tome razmišljali?

Želeo bih ovim šerpasima što hoće da nas na silu uvedu u Evropu i koji ovde koriste neistine da bi ubedili građane Srbije kako nas tamo čeka blagostanje samo da, recimo, pročitam kako bi to izgledalo kod razvijanja semena.
Kako će izgledati u praksi izdavanje sertifikata kontrolnih organa, postojanje zvaničnih organizacija za zaštitu, organa za registrovanje pesticida, ako znamo da su kod nas veliki poljoprivredni sistemi unapred proglašeni za nerentabilne. Svakako je povreda Poslovnika to što je prethodnik favorizovao, glorifikovao naš ulazak u EU i rekao da nas tamo čekaju ogromne pare odvojene za poljoprivredu, pa da kažem našim seljacima šta ih zaista čeka, i to se ograničavam samo na ovaj zakon.
Znači, kako svaki sitni poljoprivredni proizvođač da ispuni standarde, a stručnjaci sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta smatraju da bi usitnjavanje poseda i rasparčavanje kombinata bilo greška, posebno u semenoj proizvodnji. Direktor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Malešević kaže: "Bez velikih zemljišnih celina i izolovanog prostora nema proizvodnje semena."
Mi već sada imamo problem gde proizvoditi seme, pa smo prinuđeni da deo poslova radimo u inostranstvu.
Tokom prve faze prilagođavanja EU, u oblasti semena treba prihvatiti 12 baznih direktiva, koje regulišu do najsitnijih detalja postupak sa semenom repe, krmnog bilja, žitarica, krompira, uljnih, mahunastih biljaka, povrća.
Zvanično ispitivanje semena i izdavanje sertifikata moći će da vrše privatni organi, ali EU predviđa u drugoj fazi još strože mere za proizvodnju, kontrolu, sistem pečatiranja.
Odluka 80/75 propisuje autorizovanje neizbrisivog štampanja zabranjenih informacija o pakovanju semena žitarica; direktiva 75/502 ograničava trgovinu u semenu biljke poa prantetis lg na seme koje je zvanično sertifikovano kao bazno seme; odluka 89/374 uspostavlja uslove koje žetva mora da zadovolji.
Odluka komisije 93/213 o klasama semenskih krompira propisuje učešće inertne materije u semenu sojinog zrna. U sklopu ove regulative, direktiva 93/63 i 93/78 mere za nadzor kod trgovine ukrasnim biljkama i njihovim sadnicama, liste reproduktivnih i ukrasnih biljaka koje smeju da se drže na zalihama, režim zdravlja, takse za izdavanje pasoša, zamena pasoša, registracija u oblasti šumarstva, karantini, laboratorije za proveru.
Direktiva komisije 92/105, koja reguliše pesticide, menjana je čak 13 puta od sedamdesetih godina do danas, propisuje postupak zaštite intelektualne svojine za nove biljne vrste. Sada me interesuje, šta će se desiti ako do nove biljne vrste uporedo dođu stručnjaci iz Srbije i stručnjaci iz Francuske, na primer, čija će biljna vrsta biti priznata, a čija neće?
Onda, upravljanje poljoprivrednim zemljištem, uz visoku restrikciju korišćenja đubriva. Vi našim seljacima morate da kažete šta ih sve čeka kroz 15 godina, kada ih neko uvede u EU. Čeka ih ono što je Evropa sto godina razvijala, a vi im pečatite zakonima, koje su tzv. eksperti iz G17 plus prevodili, prepisivali i naturili ovoj skupštini da o njima danas raspravlja.
Tako mi danas raspravljamo o tome kako će izgledati zaštita semena kada uđemo u EU, a ne raspravljamo o Kosovu i Metohiji, ne raspravljamo o JAT-u, ne raspravljamo o krađama, o pljačkama, o kriminalcima. Postali ste toliko bahati i osioni da ljutite one od kojih vam zavisi vlada, a ljutite i one koji su vas uveli u vladu.
Trpim vas ovde deset dana, izlazite za govornicu vi iz G17 plus. Vi objašnjavate Srbiji šta će biti posle sledećih izbora na kojima vas neće biti. Zato nam samo oduzimate dragoceno vreme.
Evo prihvatam i to sam rekao i novom šefu posmatračke misije EU u Beogradu – primite nas u EU, za deset dana donosimo vam 500 zakona usvojenih, samo ćemo da dižemo ruke, a nemojte da nas terate da usvajamo 500 zakona, da ličimo na potkovanu žabu ili na onaj američki kufer, kad putuju, pa lepe nalepnice, a da ne ličimo više ni na zemlju, ni na državu.
Zato poručite ministarki, ako se ikada usudi ovde da dođe, za nju imam jednu potpuno drugu priču. Ovo je bila jedna delimično ozbiljna upozoravajuća priča, a ministarki ćemo da održimo predavanje, pojavi li se ikada u ovoj sali. Recite joj – bruka i sramota je za Srbiju da je Ivana Dulić-Marković njen ministar poljoprivrede.

Sada se ovde snalazi kako ko zna i ume.

Ovo je sada nova povreda Poslovnika.
Ovde je hvaljena ministar Ivana Dulić, nije poštovano moje dostojanstvo kao narodnog poslanika.
Da vas podsetim da je kao direktor Saveznog zavoda za biljne i genetičke resurse, u koju je došla preko Instituta G17 plus, ugovorila izdvajanje 250.000 dolara iz američke donacije za edukaciju osoblja i drugih zainteresovanih subjekata iz oblasti poljoprivrede. Na tim predavanjima su reklamirane strane sorte. Pri ugovaranju i kao neka vrsta savetnika angažovana je Holi Higins, koja je pre dve godine bila zadužena za sprovođenje donacija na teritoriji Balkana i trenutno se nalazi pri Američkoj ambasadi u Beogradu.
Za dve godine Ivana Dulić nije zakonsku regulativu iz oblasti semenarstva dovela do nivoa koji će da obezbedi zaštitu i promociju domaćeg semenarstva, već je omogućila favorizovanje stranih kompanija i njihovih semenarskih proizvoda i sorti. Time je direktno nanela štetu našoj poljoprivrednoj proizvodnji, jer je zaustavljala razvoj domaćeg semenarstva.
Namerno je usporila učlanjenje u Međunarodnu organizaciju UPOV, jer dve godine nije uspela da sačini izmene Zakona o zaštiti sorti na osnovu preporuka koje su im dale komisije iz UPOV-a.
Članstvo u OECD pokušala je da obezvredi time što nije htela dati pravo izdavanja sertifikata nijednoj ustanovi. Tadašnjem ministru Veselinovu sugerisali su da pošalje pismo OECD, u kome izjavljuje da SRJ nije spremna za implementaciju OECD i da se čeka izgradnja nacionalne laboratorije za ispitivanje semena u Beogradu, iako u Novom Sadu već postoji, kao i to da je radila za OECD i u vreme bivše SFRJ, odnosno SRJ pre uvođenja sankcija.
Sabotirala je ustanovljenje ekvivalencije sa Evropskom unijom, jer materijal koji je poslat diplomatskom poštom nije namerno na vreme dostavljen gospodinu Bilsu, kome je bio namenjen, već tek posle završetka sastanka na kome je to trebalo da bude učinjeno. Tada je, zamislite, Hrvatska dobila pravo ekvivalencije, odnosno prodaje semena zemljama Evropske unije, a treba prosuditi da li u ovome ima nekog sistema, da li je tu umešana genetika i da li se ta genetika od MASPOK-a prenela na današnje dane u Vladu Republike Srbije.
Ono što je Ivani Dulić bio osnovni zadatak, ustanovljavanje banke biljnih gena, nije izvršeno, jer ona nije ustanovljena, iako se mnoge vrste gube, a i te kako može doći do kontaminacije sa GMO, koji sivim kanalima ulaze u našu zemlju, ali ne baš ni sivim, jer ima mnogo odobrenja i potpisala ih je Ivana Dulić-Marković.
Umesto toga ona je aktivno vršila propagandu, donoseći rešenja za odobrenje uvoza kao nenadležni organ. Kada su nadležni granični inspektori zabranjivali uvoz takvih pošiljki, ona je izdejstvovala preko potpredsednika tadašnje savezne vlade Miroljuba Labusa nezakonito odobravanje uvoza. Umesto da se zalaže za strogo ograničenje uvoza i prometa GMO po principima Evropske unije, ona, naprotiv, daje doprinos maksimalnom olakšavanju. U nacionalni savet za biološku sigurnost imenuje sve same promotere i lobiste multinacionalne kompanije Monsanto, kao i druge kompanije.
Nemojte nas ubeđivati u ono u šta ne možete da nas ubedite. Nekima od vas je problem genetika, to razumem. Ona utiče i danju i noću, osetno i neosetno. Nemojte da vas uvlači u to, nema potrebe. Mi se ovde sada prepiremo oko odsutne žene, a zašto da napadam nju koja nije udostojila Skupštinu da ovde dođe i zašto je branite kada nije udostojila Skupštinu da se ovde pojavi.
Kakva ste vi to stranka koja ovde diktira dnevni red, dovede ministra da održi uvodno predavanje i onda on ode, ostavi poslanike da se između sebe prepiru oko toga šta je ministar hteo da kaže, šta je uradio, a šta nije. Da li ste vi uveli u Vladu eksperte? Stavite ih ovde u prvu klupu.
U prvoj klupi sede ministri da odgovaraju na pitanja narodnih poslanika, da reaguju, možda poslanik obmanjuje, možda nije stručan i dovoljno obavešten.
Ministar bi trebalo da bude i najstručniji, najobavešteniji i najmanji obmanjivač. Dajte nam te ministre da ih vidimo, vi gospodo šerpasi što nas ovde za velike pare vodite u Evropsku uniju.

Neću dugo da oduzimam vašu pažnju, ali bih želeo samo da upozorim građane Srbije, s obzirom na to da se gospođa Ivana Dulić-Marković izuzetno dobro razume u genetsku modifikaciju,  ako ostane ministar, naša će goveda početi da bleje, a ovce da muču.

Vi ponovo vređate dostojanstvo Narodne skupštine, gospodine predsedniče. Ubeđujete nas da ste govorili o nečemu o čemu niste govorili na kraju prethodnog dana zasedanja. Nijednom rečju niste opomenuli govornike da ne govore o amandmanu. Toga nema u stenografskim beleškama.
Vi ste se podsmevali narodnim poslanicima, pokušavali da budete duhoviti, a bili ste bezobzirni. Prvo ste rekli da razumete da neko govori ni iz čega, a neko čita sa papira, i tu ste mislili da oni koji izlaze po amandmanu govore ni iz čega, znači iz svoje glave.
Dalje, gospodine Markoviću, tražili ste da se držimo Poslovnika, a dozvolili ste da ceo dan traje rasprava bez predstavnika Vlade, bez ministra koji je trebalo da brani svoje stavove i stavove Vlade u raspravi o zakonu. Nezabeleženo.
U vreme kada su mnogo lošiji predsednici Narodne skupštine od vas vodili sednice nije mogla da bude održana sednica ako tu nije ministar.
Desilo se čak, kada je DOS bio najjači, marta 2001. godine, da je trebalo da počne sednica, rečeno je da ministar Đelić kasni iz Francuske avionom, magla je na aerodromu, prekinuta je sednica dok se ne pojavi ministar koji treba da brani zakon.
Ono što mene najviše u svemu ovome boli je to što ste vi upoređujući dužinu rasprave, o kojoj sada govorite tako afirmativno, u stvari uvredili predstavnika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke Aleksandra Vučića. Vi ste, naime, rekli: "...sa svim pravom političke opstrukcije i meni je veliko zadovoljstvo da imamo vešte govornike, kao što je bio gospodin Paroški, koji je govorio nekoliko sati u ovoj skupštini pre nekoliko godina, ili kao što je danas jedan poslanik, ali molim vas, budimo ljubazni, odnosi se na sve nas."
Onda ste rekli ono što treba da uđe u istoriju Narodne skupštine: "Skupština nije terapija. Ako nekome ne dozvoljavaju kod kuće da govori, naravno da on mora, najnormalnije, molim vas, dozvolite mi da završim svoje izlaganje, najnormalnije je da on ima pravo da traži mesto na kome će govoriti."
Skupština nije terapija – te reči upućujete narodnom poslaniku koji je govorio, zaključujete da mu ne daju kod kuće da govori, pa je iskoristio skupštinsku govornicu.
Sada, gospodine Markoviću, ako ste se zaista uverili da Skupština nije terapija, podnesite ostavku na mesto predsednika Narodne skupštine, jer vama Skupština očigledno ne može da pomogne.
Ako ste ovde tražili pomoć na mestu predsednika Narodne skupštine, sada uvideli da to ne može da se ostvari u Narodnoj skupštini, podnesite ostavku da ovu skupštinu vodi neko ko ovde neće da se leči.

Pošto ste vi čuvari lika i dela Mlađana Dinkića i kažete da se ne razume u oružje, pitajte ga da li se razume u CD-ove, i šta mu znači pseudonim "Avram besparić", i koliko je para po tom osnovu uzeo i kako se od toga obogatila "Grand produkcija". Kako to da baš ona, koja je uhvaćena u švercu, bira stan koji ide kao nagrada koju Ministarstvo finansija daje sirotinji? Poštujem svakoga koga je narod izabrao.
Sa te strane, vi poslanici G17 plus zaslužujete naše poštovanje. I vi ste deo naroda, tako da uopšte ne treba da dovodite u pitanje to da li vas poštujemo zato što ste narodni poslanici. Da, poštujemo vas.
Da li vas poštujemo zato što branite Mlađana Dinkića? Ne, ne poštujemo vas. Branite ono što niko u Srbiji ne sme da brani: ogromne pljačke, koje se mere desetinama miliona evra, uništavanje svega živog u Srbiji.
Da li je vama koincidencija uništavanje JAT-a i dizanje avio kompanije "Delta", sa kojom se Mlađan Dinkić slikao kada je prodavala banku? Za jedan perec PDV je sedam para, deset para, tri dinara, nije bitno.
Koliki je PDV za prodaju jedne banke? Ima li država išta od toga? Ako nema ništa od toga, ako je naš državljanin svoju stranu banku prodao stranom bankaru, što se tu slika ministar finansija?
Zašto se slika ministar finansija kad dva stranca razmenjuju banke između sebe i kad od toga država nema dinara i kad taj kapital ulazi kao strani kapital da nam upropasti JAT, da napravi svoju aviokompaniju?
Vama je to normalno. Vas je neko ubedio da je to potpuno normalno. Vas uopšte ne interesuje kako je stvorena Nacionalna štedionica. Vas uopšte ne interesuje što je Mlađan Dinkić 50 miliona dolara držao neprekidno u Moskvi, u banci za koju je Jelašić pisao da je sumnjiva i tražio od njega da povuče taj plasman i da se stavi u solidnu banku, novac kojim je energetska mafija trgovala strujom.
Vi znate kako su raspisivani tenderi za kupovinu struje. Država nije davala garanciju da će da plati tu struju i niko nije učestvovao osim Hamovića i Lazarevića, koji su već imali 50 miliona državnih para svakoga dana na svom računu. Vas to ne interesuje.
Vi kažete – mi smo politička stranka koja je izborila mesto u parlamentu. Slažem se. Vi kažete – sve je bilo crno do dolaska Mlađana Dinkića. A šta je belo otkako je on došao? Čuo sam jednog poslanika malopre koji kaže da sada u našim bankama ima milijardu i trista-četristo miliona evra štednje. U kojoj, kako se zove ta srpska banka u kojoj se nalazi ta štednja?
(Predsednik: Vreme.)
Ne, nego ste doveli ekspoziture stranih banaka, razmenili su građani marku za evro. Mlađan Dinkić je favorizovao sigurnost štednje u tim bankama. Naša štednja po veoma niskim kamatama je u tim bankama. Taj naš novac se po visokim kamatama vraća našem građanstvu i našoj privredi, ili taj naš novac služi da stranci kupe našu privredu.
(Predsednik: Vreme.)
Vi ste time hvalite i vi ćete naći neko opravdanje za to. Ja ću da vam kažem – Labus će da pobegne u neku ...
(Predsednik: Gospodine Nikoliću, četiri minuta. Molim vas, završite.)
Gospodine Markoviću, kada ste se javili po Poslovniku na kraju poslednjeg dana prošle nedelje rekli ste da reklamirate član 100. i kada vas je predsedavajući na 3,46 minuta opomenuo da ste prekoračili vreme, vi ste rekli – imam pravo pet minuta. To je vaše tumačenje Poslovnika.
(Predsednik: Da, ali budući da sam danas više puta opomenut da moram strogo da se držim vremena, budite ljubazni i završite.)
To je vaše tumačenje Poslovnika. Kad govori Predrag Marković može pet minuta, a kad govori Tomislav Nikolić može tri minuta. I to razumem. Evo, samo u dve rečenice da vam kažem gde će ko otići. Možda vas to interesuje.
(Predsednik: Ja to znam.)
Onda ništa.

Nisam pitao da li se on razume u snimanje diskova. Pitao sam i tražio sam da vi njega pitate da li se razume u šverc diskova. Da li je zaustavio akciju policije i Poreske uprave u kojoj je otkriveno na stotine hiljada diskova ″Grand produkcije″? Da li je u toj akciji učestvovao ″Avram besparić″, koji odavno više nije besparić, ali mu je to nadimak? Da li je čovek odgovoran za istrage u Poreskoj upravi odbio da posluša nalog Dinkića koji mu je prosledio Ilić?
Na tu vrstu diskova sam mislio. Na tu priču da čuveni ″Grand″ snimi CD i da ga ovde štampa u hiljadu primeraka, a da iz Bugarske uveze ilegalno 300-400 hiljada primeraka, pa da nema ni PDV, ni prihoda za državu i da se to prodaje na crno i da u tome učestvuje ″Avram besparić″. Na tu vrstu CD-a sam mislio.
Nemojte da me previše izazivate, to spremam za sud. Možda sada možete da sakrijete te tragove, ali toliko toga imam da njega više niko ne može da opere.
Samo gledajte da se otresete toga, gledajte da se sklonite, vi ste jedan čestit i pošten čovek, to sam video ovde u Skupštini. Gledajte da se sklonite iz toga. Pitajte ga prvo, neka vam da dokaze, pa izađite ovde sa dokazima da ga branite. To što je on potpredsednik stranke ili predsednik uopšte nije bitno.
Videli ste kako je Labus odgovorio bar na dva teška pitanja – pitajte Dinkića, pitajte Dinkića. Znate, kada učestvujem u nekoj emisiji i kažu mi nešto za Zorana Krasića, odmah odgovorim. Ako moram da kažem – pitajte to njega, to znači da ne smem da kažem o čemu se radi.