Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno da će Srbija još jedno kratko i izvesno vreme biti u rukama određenih moćnika koji će, u zavisnosti od toga da li su u vlasti ili u konsultantskim firmama, menjati, dopunjavati, hvaliti, kuditi, napadati predložene izmene i dopune zakona.
U svakom slučaju, očigledno je da se moj prethodnik, koji je bio ministar iz ovog resora u prethodnom mandatu, poneo po onoj "ja ću tebe vojvodo, a ti mene serdare", a u smislu da mi imamo i bivšeg dobrog ministra privatizacije i sada dobrog, samo im ne valjaju vlade u kojima su bili. Oni su izvanredni, oni se i hvale. Video sam jednu emisiju u kojoj su zajedno učestvovali, nahvališe se kao da su rođena braća.
Jedan ima ambicija da smeni ovog drugog posle sledećih izbora i trebalo bi da nađe šta to kod njega nije dobro, ali moguće da je fizička veza između njih, zbog blizine radnih mesta, neraskidiva. Naime, firma u kojoj radi gospodin Vlahović je samo jedan sprat ispod ili iznad Ministarstva za privatizaciju, tako da sam ubeđen da zna i sa koliko kašičica šećera ministar za privatizaciju pije čaj.
Sad, 4. februara ove godine poslanička grupa SRS je podnela Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, u želji da se spreči ono na šta je s pravom ukazivao moj prethodnik, a što se intenzivno dešavalo i prošle i nastavljeno je i ove godine, a to je svojevrstan vid upropašćivanja državnih i javnih preduzeća. Pomenuta su ovde preduzeća, neka nisu pomenuta, ne znam razlog, možda samo nije bilo bitno, bilo je et cetera, et cetera. Inače, ima još nekoliko preduzeća. Jedino ako je neko zainteresovan, pa se ona ovde ne pominju javno.
Dobili smo zanimljivo tumačenje Vlade 10 meseci posle toga, neposredno pred prispeće ovog Vladinog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, i dobili smo mišljenje Vlade kojim je brutalno odbačen predlog poslaničke grupe SRS, sa nekoliko zanimljivih obrazloženja.
Vlada nam je na naš predlog da regulišemo čvršće koji bi instrumenti plaćanja trebalo da dospevaju na naplatu u skladu sa rokovima utvrđenim ugovorom o prodaji kapitala, odnosno imovine, odgovorila da Zakon o obligacionim odnosima ovu materiju uređuje u potpunosti, kao i odredbe samog ugovora, tako da nepoštovanje ugovornih obaveza nije predmet Zakona o privatizaciji.
Otkud vam onda ideja da u svoj predlog ubacite nepoštovanje ugovornih obaveza i da postoje određene sankcije ako ne poštuje, uglavnom kupac, svoje ugovorne obaveze? Samo pitam šta je stav Vlade, da li je poštovanje ugovora predmet Zakona o privatizaciji ili nije? Kad radikali predlože, vi kažete da nije predmet, a kad vi predlažete, onda ga uvrstite u Predlog zakona. Vlada treba da ima jedan jedinstveni stav.
Da mi ne dobacujete, imam iskren stav prema ovome, nisam učestvovao ni u jednoj, niti ću učestvovati u bilo kojoj privatizaciji. Možda nemam dovoljno znanja kao neki, ali verujte, imam više iskrenosti od svih onih koji će ovde stručnije od mene da govore. Svako ko je od mene stručniji u Srbiji lično je zainteresovan za ove probleme, jer nema ko je stručan a nije se omastio u postupku privatizacije. Dokazaću to i gospodinu ministru, jer je rekao da još uvek nije izgrađeno finansijsko tržište u Srbiji. Kada će da bude izgrađeno, završismo privatizaciju.
Šta je to razlog da, otkako je DOS došao na vlast, četiri godine nismo izgradili finansijsko tržište, ali smo naterali subjekte da idu u privatizaciju na neizgrađenom tržištu. Kada smo u svom predlogu zakona o privatizaciji, gospodine ministre, predvideli da mora najmanje tri učesnika da bude, vi ste rekli - neshvatljivo je to, uglavnom se pojavljuje samo jedan učesnik. To je bio vaš odgovor.
Sada, ako ste slušali šta ste govorili, pretpostavljam da ste slušali, vi kažete - navaliće kupci. Gde da navale kupci? Taj jedan će navaliti. Dobro, to mi je već jasno. Sada sam potpuno ubeđen da će biti tako.
Onda kada smo vam predložili da se ugovorena cena plaća u više rata, do 12 rata, vi ste rekli da odredbe Zakona o privatizaciji govore o isplati u celosti, ali se predviđa samo kao mogućnost plaćanje u ratama. Sada ste već naveli plaćanje u šest rata, kao deo Zakona o privatizaciji. Biće, ako usvojite ovaj zakon.
Sada nekoliko primedbi na Zakon o privatizaciji, o kojima bi trebalo razmisliti, zato što zaista želim da imamo najbolji, najčistiji, pravno najuređeniji zakon. Zbog toga vam ukazujem da ste u članu 2. predvideli da Agencija određuje metod privatizacije, u zavisnosti od veličine i strateškog značaja subjekta privatizacije, kao i od drugih raspoloživih podataka o subjektu privatizacije. To je tako široko postavljeno.
Agencija određuje metod u zavisnosti od strateškog značaja subjekta privatizacije. Sad mi morate reći koje kriterijume sada Agencija iz nekog zakona ima, na koje će moći da se pozove i da kaže - po ovim kriterijumima procenjujemo da je ovaj subjekt strateški značajan, ovaj drugi je značajniji, onaj treći je još značajniji. Da li su to privredne grane? Da li je to možda industrija lekova, da li je to fabrika automobila, da li je to prehrambena industrija? Šta je to što će da motiviše Agenciju da bude ubeđena u to kako je procenila šta je strateški važno?
Pazite, kako Agencija presudi, takav će metod biti primenjen. Subjekt je tu baš subjekt, ne učestvuje, ne odlučuje, odlučuje Agencija. Videli ste kako ponekad možete Agenciju jednim telefonskim pozivom da sludite, da ljude oterate u bolnicu, ili iz fonda, ili iz agencije. Naravno, ubeđen sam da tu stižu pretnje i članovima i njihovim porodicama, pretnje životom. Tu se radi o ogromnim sredstvima, milijarde se tu prevrću.
Mislim da smo već nekim zakonima predvideli – s tim što ne razumem ovu formulaciju, moraće Krasić da mi pomogne, zaista nisam verovao da se još uvek pominju bračni ili vanbračni "drug", to treba menjati, moja supruga nije moj drug, ona je moja supruga, vi tu komunističku terminologiju izbacite – zašto tu niste predvideli roditelja bračnog ili vanbračnog druga? U svim ostalim zakonima smo predvideli da je član porodice i roditelj bračnog ili vanbračnog druga.
Šta vam to znači ako zabranite roditelju supruge koja je zvanični učesnik, a niste zabranili roditelju supruga koji se ne pojavljuje kao učesnik i ne pominjite ga nigde u ograničenjima koja zakon propisuje. Mislim da to možete da ispravite, da treba da ispravite. Tehnički, član 5. je trebalo da u novom stavu regulišete, u starom stavu 3. Prepisali ste pet redova bez veze, a mogli ste još samo tu jednu definiciju u stavu 3. Bio bi čistiji zakon, s tim što u članu 7, član 19, tu je trebalo da bude novi stav.
Interesuje me u članu 20a, u kome je sad već obaveza državnog poverioca da pismeno prijavi svoje potraživanje, da li ima kazne ako državni poverilac ne prijavi svoje potraživanje? (Ima.) Nisam video u kaznenim odredbama. Prihvatam da nisam dobro video, ali bih vas zamolio ako nema, da to ispravite. Pažljivo sam čitao Predlog zakona i nisam to pročitao.
Član 20b, ovo ne može da opstane, predviđate da arbitražno veće rešava po sukobu iz člana 20a, da ima tri člana i da stranke određuju veće tako što će jednog da predloži državni poverilac, drugog subjekt privatizacije, a predsednik veća je ministar za finansije ili lice koje on odredi. To su dva člana veća direktno zainteresovana i iz istog su kluba.
Ministar, takođe, predstavlja državu. Znači, imaćete dva predstavnika države naspram jednog subjekta privatizacije. Šta će vam tako arbitražno veće. To veće neće nikada moći da odluči u korist subjekta privatizacije jer onda treba smeniti ministra ili treba smeniti onoga ko zastupa državni kapital u tom arbitražnom veću.