Dame i gospodo narodni poslanici, naš narod je lepo rekao - što se krivo rodi, život ne ispravi. Mlađan Dinkić je u vlast ušao automatskom puškom, ne izborima, ne kvalitetom, ne takmičenjem. Puškom je ušao u Narodnu banku.
Pravili ste se da to ne vidite, da to ne smeta. Nazivali ste ga guvernerom mesec i po pre nego što je zaista postao guverner, a istog dana ste mu dali na raspolaganje sve ono čime raspolaže Narodna banka. Gasio je državne banke, pravili ste se da to nije nikakav problem. Nestajala su preduzeća, pravili ste se da to uopšte nije važno. Favorizovao je ekspoziture stranih banaka, pravili ste se da je to izvanredan potez za srpsko bankarstvo.
Gasio je finansijski sektor, zatvarao osiguravajuća društva, zatvara banke, izjavljuje da će smanjiti broj banaka u Srbiji jer imamo mnogo banaka. Nađite mi u svetu, demokratskom i uređenom, ministra finansija ili guvernera koji će u jednoj državi reći - zatvoriću još banaka, imamo mnogo banaka. Da ga pošaljemo u Švajcarsku da tako nešto izjavi i da kaže, imamo mnogo banaka u ovoj ulici, svaka kuća je banka, mi to moramo da zatvorimo, previše je, nema tržišta za strane banke.
Kada ste odredili visine plata poslanicima, on koji je navikao da hajduči, da viče, da se ponaša drsko i bezobrazno, učinio je poslednju drskost i bezobrazluk, vama koji ste ga birali za ministra, koji ste po zakonu odredili plate poslanika, usudio se da kaže da ćete smanjiti plate ili ih primati na 40 dana. Vi njemu ne rekoste - ministre, ili smanji svoju platu ili ćeš i ti primati na 40 dana.
To vam je uradio dan pošto ste nas sprečili da u dnevni red uđe rasprava o Mlađanu Dinkiću. Znate šta, i ja koji sam tolerantan, demokratski orijentisan, fino vaspitan, čini mi se popustio bih i počeo da se ponašam kao Mlađan Dinkić, ako biste mi zaista dozvolili da uradim sve što sam naumio u jednoj državi. Više ni vi ne možete da ga zaustavite. Svako od vas ko neće podići ruku da on bude smenjen, svako od vas ko će podići ruku da mu ovaj zakon prođe, negde će u nekom društvu da pronađe za sebe neko opravdanje.
Vi, gospodo iz DSS, vama upućujem jedan savet, vredeo bi vam ako hoćete da ga poslušate. Pustite da zemljom vladaju političari. Ne dajte da zemljom vladaju tajkuni, bogataši i njihove sluge, jer tajkuni nisu prošli kroz filter demokratskih višestranačkih i slobodnih izbora. Ni sa kim se nisu borili, bili su bez konkurencije.
Navedite mi imena deset najbogatijih ljudi u Srbiji, dokazaću vam da nijedan nije imao konkurenciju kada se bogatio, da mu je jedina konkurencija bila država, a država je padala pred bogatašima i pred njihovim zaštitnicima. Vi ćete reći - jeste, ne valja Mlađan Dinkić, upropašćuje sve, ali to je naš koalicioni partner, trebaju nam ti glasovi da sačuvamo Vladu. Naravno, nećete to reći u duelu, jer bi neko mogao da vas pita - šta će vam takva vlada.
Ne možete vi, kao većinski partner, kao partner koji je sa sobom uveo SPS, koji nema toliko poslanika koliko je vas na broju nego uvek sa pravom možete da računate na poslanike SPS, oni su zbog vas u sve ovo ušli, ne možete da kažete da jedan mali koalicioni partner može da vam radi šta god hoće, jer mislim da vi, za razliku od njih, želite da se bavite politikom i posle sledećih izbora, a ovi koji ne misle više nikada da se bave politikom mogu da rade šta god hoće.
Ne možete ni vi iz manjih političkih stranaka da se pravdate ako odbranite Mlađana Dinkića, zato što imamo dokaze šta sve mislite o njemu i šta ste sve o njemu govorili. Srbija mora da postane normalna zemlja. Pogledajte, umesto da zaustavite Mlađana Dinkića, pronalazite načine da ga opravdate.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. Kada su naša deca u školama ugrožena, na ulici ugrožena, vi ne kažete da im obezbedimo mir, sigurnost i bezbednost, nego kažete da ih zatvorimo u kuću. Nesigurna je Knez Mihailova ulica za decu, nesigurno školsko dvorište za decu, neka sede kod kuće, šta će nam deca na ulici. Kao prohibicija u američko doba. Nema alkohola.
Kakve to veze ima da li je ulica mirna posle 12 ili pre 12? Jeste li ste vi vlast? Da li je svako na ulici bezbedan od nula do 24 sata? Otkud vam pravo da uvodite policijski čas, pa da kažete da naša deca nisu bezbedna posle 12? Kakva ste vi to država? Obezbedite i posle 12 bezbednost na ulici.
Uništavaju nam banke i preduzeća. Koje opravdanje imate danas pred tom neumitnom činjenicom, pred činjenicom da jedan čovek, drzak, bezobrazan, nevaspitan...

Danas se govori o odbeglom članu Vlade, Mlađanu Dinkiću. Pazite, to je čovek koji je pogazio jedinu knjigu koju je napisao. Zar vam i to nije dovoljno?
Šta još treba da uradi Mlađan Dinkić da kažete - izvini, bre, nisi za našu partiju, mi hoćemo stranku koju narod neće da mrzi.
Doveli ste do toga da postavljaju semafor na Brankovom mostu, pa će prvo da idu automobili, pa ovi što skaču, pa opet idu automobili, pa ovi što skaču, gladni, žedni, nemaju više nikakav smisao da žive sa vama na vlasti. Smejte se i gojte se, ali ovo neće dugo da traje.
Ivo Andrić je napisao možda jednu pesmu, ali je u njoj sve rekao i o vama. Kaže - bilo je vrelo leto i sazrelo je trpko voće.
Ne može više sve da bude za vas, za vaše sluge, za vašu decu, za sluge vaše dece. Narodu morate da vraćate, ne Svetskoj banci, ne MMF-u, ne Evropskoj uniji, narodu. Jer ako mislite da samo vas nekoliko, koliko vas ima u toj stranci, uđete u Evropsku uniju, a da narod ostane pred vratima, šta ćete nam onda vi?

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da Narodna skupština ne treba da prihvati ovaj amandman zato što je jedan od razloga za privatizaciju i to što jedna firma mora samo da uđe u drugi oblik vlasništva, u drugi način organizovanja, da bi joj se pomoglo da bolje radi, a ne zato da neko dođe do dobrog poslovnog prostora, do vredne imovine, do objekata koje će posle toga koristiti po svojoj nameni, po svojoj želji.
Zašto ne treba da prihvatite amandman? Zato što kupac zna pod kojim uslovima kupuje ili učestvuje u privatizaciji. Ovo ograničenje će od sada biti ograničenje svakom kupcu. Uvek sam se zalagao da se propiše rok u kome će subjekt privatizacije nastaviti da se bavi istim poslom kojim se bavio i do privatizacije. Onda stvarate haos. Vi morate da znate čime zemlja raspolaže. A šta da investira, u šta da investira? Uslov mu je da investira određena sredstva, u šta? U nešto novo što će da menja u tome.
Mislim da podnosilac amandmana nije sagledao šta sve može da se posle toga desi. Nije to neko veliko ograničenje. Čovek kupuje fabriku guma, pa hoćemo da bar još pet godina proizvodi gume ili bar još tri ili bar još 10, tako smo to planirali, a ne da kupuje fabriku guma, obezvređenu, koja ima poslovni prostor u Knez Mihailovoj ulici, zatvori fabriku guma, uzima poslovni prostor u Knez Mihailovoj ulici, uzima stanove u vlasništvu te firme. To je bilo u vreme vladavine DOS-a, sve je to bilo u vreme vladavine DOS-a. Zato se zalažem, i mislim da sam to i rekao u raspravi u načelu, da ostane ovo rešenje koje je predložila Vlada Srbije.

Član 100, ovde je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine. Ljudi misle da mi baš ništa ne pamtimo. Tri godine se tako vrši restrukturiranje srpske privrede. Više se nigde, ni u jednoj fabrici ništa ne proizvodi. Želeo bih da ulažemo u proizvodnju, a ne u potrošnju.
Vaš kolega iz Vlade je kupio jednu fabriku koja je proizvodila poljoprivredne mašine i pravi megamarket u njoj. Da li vi mislite da je to interes srpske države? Ovaj Novaković, kako se zove, vi ste ga doveli, eksperta, a čini mi se da ste i prijatelji. Da li je interes Srbije da se zatvori fabrika poljoprivrednih mašina, da se otvori još jedan megamarket?
Dobro ići ćemo još godinu dana u megamarkete, kupovaćemo još dve godine, a onda ćemo da zatvorimo i te megamarkete. Ljudi nemaju od čega da žive. Hoću državu u kojoj će budžet da se puni proizvodnjom, a ne potrošnjom. Ako svi prestanu da proizvode u Srbiji, kako to mislite da ostvarite?
Slažem se, možda 50%, sa vama, povodom ovog amandmana. Teško je meru naći. Ako treba da rešavamo hoćemo li da proizvodimo ili da trošimo, ja sam pre za to da proizvodimo i onda ćemo imati od čega da trošimo.
Iskustvo za tri godine vaše vlasti nije bilo previše povoljno i ovo je ograničavajući faktor koji je trebalo uvesti odmah kada ste ušli u prve privatizacije. Pokloniti fabriku ako će da nastavi u njoj da proizvodi i da ne smanjuje broj radnika. To je bio naš ekonomski program oduvek.
Kažete da je najbolje gazdovanje privatnom svojinom. Delimično je tačno, ja uopšte ne mislim da je loše gazdovanje državnom svojinom. U svakoj zemlji u svetu imate državnu svojinu. Postoji nešto što vam ne bi nikada dali da prodate, hoćemo da država time rukovodi, da time raspolaže.
Društvena svojina je bila nešto loše, samo i tu da me ne shvatite pogrešno, jer ispada sada da su društveni direktori mnogo više brinuli o toj svojini u vreme kada sam ja počeo da radim i doskoro, nego što to sada mnogi privatnici rade sa svojim fabrikama.
Pitanje je zašto privatnik nešto kupuje. Ako kupuje da bi proizvodio, izvanredno će to da vodi, a ako kupuje da bi došao do dobrog poslovnog prostora, da bi došao do kuća, vila i imanja koje ta fabrika ima, onda će on tu firmu jako loše da vodi, nije mu stalo da proizvodi u njoj.
Ili ćete vi da me ubedite možda da zaista našu fabriku neko na zapadu čeka, ona je tu, samo još da proizvede ono što zapadu treba. Nemojte da se zanosimo, jer zapad nije naše tržište, naše tržište je na drugoj strani i zato bih želeo da budemo spremni da proizvodimo i za to tržište, dok još možemo.
U ove četiri godine niko nije vodio brigu o proizvodnji, niko; ni vi kao ministar za privredu i privatizaciju, za vas je samo postojalo ono drugo "p", a ono prvo "p" za vas nije postojalo. Za onog što vas je zamenio nije postojalo ni prvo ni drugo, nego neko treće "p", a nažalost, čini mi se da ni dan-danas u Vladi Srbije niko nije zadužen da o tome vodi brigu, o proizvodnji.

Zaista, posle izlaganja narodnog poslanika Zorana Krasića čovek nema šta da doda, ali ja želim da ukažem na apsurd regulisanja ponašanja druge države članice zakonom jedne države članice.
Vi sada ovde predviđate u normi (ovde ima i gramatičkih grešaka, ali da ne ukazujem na njih) da preduzeća, finansijske organizacije ili ustanove u kojima SRJ ili njeni organi imaju osnivačka prava, pa bi trebalo reći – koja nastavljaju rad i za koja su sporazumom država članica uređena osnivačka prava, privatizuju se po propisima o privatizaciji države članice na čijoj teritoriji to preduzeće, finansijska organizacija ili ustanova ima sedište.
Šta ako Crna Gora ne donese ovakav zakon? Šta će onda biti, dakle, mi donesemo ovakav zakon, a Crna Gora donese drugačiji. Mi smo sada obavezali Crnu Goru da se privatizacija ustanove koja ima sedište u Crnoj Gori obavi po zakonu Crne Gore. Šta ako Crna Gora kaže – privatizacija ovih subjekata obavlja se prema mestu gde obavljaju poslovne aktivnosti, prema zakonu države članice gde obavljaju poslovne aktivnosti. Gde ćemo onda doći?
Nikada ne možete republičkim zakonom da namećete obaveze drugoj, ja kažem – republici, a vi u Beogradskom sporazumu kažete – drugoj državi članici; ne možete. Možete da obavežete, da stvorite prava za Srbiju; za Crnu Goru u ovoj skupštini ni prava ni obaveze ne možete da stvarate.
Ako već možete da stvarate za Srbiju, gospodine ministre, ja cenim vaše prisustvo u Narodnoj skupštini, uvek sam bio za to da ministar prisustvuje sednicama Narodne skupštine na kojima se raspravlja, ali vas pitam da li vaše kolege uopšte misle o JAT-u.
Da li misle o tome da sada 700 ljudi štrajkuje, 700 operativaca štrajkuje u JAT-u i da će JAT uskoro doći do grane sa koje neće moći ni da se privatizuje.
Danas je bivši ministar privatizacije pričao o privatizaciji državnih preduzeća na zapadu. Tako je, ali da li je ikome u Nemačkoj palo na pamet da "Lufthanzu" da "Panamerikenu".
A, mi ovde pričamo o nekoliko subjekata privatizacije, ovaj član neka bude nešto kao dodatno da reguliše subjekte privatizacije koji se nalaze na obe teritorije, funkcionišu na obe teritorije, obe države imaju osnivačka prava, a ja vas pitam sada šta će biti sa JAT-om, gospodine ministre, hoćemo li imati tu aviokompaniju u roku od pet, deset ili 15 dana ili nećemo.
Da li Vlada učestvuje u urušavanju naše aviokompanije, da li to radi da bi je neko dobio džabe, da li to radi zato što JAT ima pravo da sleće u svaku državu u svetu; to je vrednost JAT-a, iznajmljeni avioni kojima se koristi JAT nisu njegova vrednost. JAT nema aerodrom i ono što je bilo u Tivtu poklonjeno je Crnoj Gori.
Mene interesuje jeste li vi procenili vrednost JAT-a, šta je sada vrednost JAT-a, i da li to sada urušava Vlada Republike Srbije. Iskreno da vam kažem, Srbiju volim više od svega na svetu, JAT volim više od bilo koje aviokompanije na svetu, ali postavlja se pitanje i pred mene i pred ostale građane Srbije, za 15 dana, ako budu u mogućnosti da kupe JAT-ovu kartu da negde putuju ili kartu nekog stranog prevoznika, za koga će se odlučiti.
Da li će da rizikuju da svoje stare roditelje ili svoju decu pošalju, da sami na neki poslovni put krenu kompanijom za koju ne znaju da li će ponovo da stupi u štrajk i da li će i kada početi ponovo da radi.
Po meni, to je važnije od današnje sednice, po meni bi trebalo već da imamo sednicu o situaciji u JAT-u. Ako 700 avioinženjera i aviomehaničara štrajkuje, to nisu ni sekretarice, zapretili ste im otkazom i oni više ne mogu da uđu. Rekli su da neće na silu da ulaze u svoje bivše radne prostorije ako im date otkaze.
Šta će onda biti prekosutra sa JAT-om, jer JAT nije direktor JAT-a, JAT nije ministar saobraćaja, JAT nije predsednik Vlade; JAT su piloti, avioinženjeri, aviomehaničari, stjuardese, sve osoblje vezano za JAT. Mi nismo JAT, ali smo zaista zabrinuti za nešto što je naš ponos, za nešto što nam je u interesu da sačuvamo, i to se odvija tu pred našim očima.
Mi ovde sedimo i pričamo o popravkama Zakona o privatizaciji, slažem se, jer došao je zakon konačno, a vi kažete da se čekalo dugo, i to vam nisam zamerio posle jednog vašeg izlaganja, jer rekli ste – ovaj zakon čeka od kraja decembra. Ali, ne čeka Skupštinu, Skupština je u moći Vlade, januar, februar i mart, tu je i vladina većina, i mi nismo mogli da zakažemo jednu sednicu Narodne skupštine zato što nismo imali 84 poslanika da zakažemo vanredno zasedanje.
Gospodine ministre, Vlada je mogla da zakaže vanredno zasedanje povodom ovog zakona kada god je htela, januar, februar i mart mesec. Da je zatražila, gospodin Marković ne bi mogao da vas ignoriše kao mene, on bi to morao da stavi na dnevni red, morao bi da zakaže.
Zato vas molim, možda vi niste upoznati, da dovedete ″kapitalca″ da nam ispriča šta je naumio sa JAT-om i šta će da ostane od te naše aviokompanije.

Da, nešto ste rekli što je istina, a mnogo toga što je laž.
Vjerica Marković je potpisala verovatno preko 5.000 rešenja o prodaji placeva. Ali, ne mešajte babe i žabe, to je prodaja placeva za izgradnju kuća sirotinji koja je proterana iz Republike Srpske Krajine i koju niko u Srbiji nije hteo da primi, izuzev opštine Zemun. Ta sirotinja je napravila kuće.
Daćete mi još jednu opštinu u Srbiji koja je više od 50 placeva odvojila za stambenu izgradnju za ljude koji su proterani iz Hrvatske. To nema veze sa privremenim objektima. Lokacije za privremeno zauzimanje javne površine, ne odnosi se to na stotine hiljada i milione kvadrata, nego na dva do tri kvadrata, koliko zauzima jedan kiosk.
Dragana moja gospođo, kada ste došli na vlast posle SRS sa ovom pričom, porušili ste ukupno 17 objekata u Zemunu. Gde su te hiljade objekata podignutih u vreme radikala nezakonito, mimo propisa, uzurpacijom.
Što vi ne porušiste to što postoji? Što je posle toga u celoj Srbiji svaka opština krenula u taj način, na izvestan način zapošljavanja ljudi i legalizovanja onoga što rade.
Više nisu prodavali cigarete na kartonskim kutijama, kiši, snegu, vetru, suncu, nego u objektu, pa tu dođe i finansijski policajac, i tržišni, i sanitarni, proveri knjige...
(Glasovi iz klupe.)
Ne dobacuj, nisi još popio dovoljno. Nije još tvoja minuta.
To je istina o Zemunu i tako smo loše mi vladali u Zemunu, da je posle one prljave poplave 5. oktobra SRS ponovo pobedila u Zemunu. Da smo mi tamo bili lopovi i da nismo dobro radili, nikada građani Zemuna ne bi glasali za nas.
Kada smo prvi put došli na vlast u Zemunu, naše pobede su išle od 32. biračkog mesta. U centru Zemuna znate kako kreće, broj jedan iz centra i širi se na stranu, u centru Zemuna nismo pobeđivali. Ovoga puta smo pobedili od 12. biračkog mesta. Samo još na 12 biračkih mesta u Zemunu ne pobeđuje SRS. Pobeđivaćemo i na tih 12, vi to vrlo dobro znate.
Nešto drugo me interesuje, šta se dičite tom štednjom u bankama? U čijim bankama štedite? Da li je to Beobanka, Beogradska banka, Jugobanka? Kako se zovu te banke? Gde odlazi taj novac koji štede naši građani po niskim kamatama u stranim bankama?
Ponovo se vraća tim istim građanima kroz kredite sa veoma visokim kamatnim stopama.
Koji dugoročni krediti? Da li nam je obećao taj vaš sadašnji ministar finansija, kada je došao na vlast prvi put kao guverner, sa puškom kad je ušao i kad se ne nađe niko da ga spreči da uđe, da li je rekao - za godinu dana ćete imati nove automobile, za dve godine nove kuće i stanove? Da li je tako rekao građanima Srbije? Gde je to sada?
Čime se vi dičite - onim što rade Mlađan Dinkić i Miroljub Labus i njihove bande?
Nemojte samo tako sporadično da iznosite i nosite papire koje vam je neko napisao. Pustite raspravu o tome šta se desilo za ovih pet godina u Srbiji. Pustite raspravu za ovom govornicom, da donesemo dokumenta, da vidite koga podržavate, koju vi mafiju podržavate.
Čestiti ste ljudi i ne znate o čemu se radi. Partijski zadatak - brani mi Dinkića, napašće ga radikali. Koga da branite? Šta je doneo Srbiji? Juče se hvalite da zavodi red u Srbiji. Zna se ko u državi zavodi red. (Glas iz sale: Jočić.) Jeste, zavodi ga Jočić.
(Predsedavajući: Gospodine Nikoliću, vreme.)
Kada mi neko kaže da zavodi red, mislim na policiju, ne mislim na ministra finansija. Zavodi red ministar finansija! Zatvara radnje zbog kifli. Uzimate mito i korupciju gde stignete.
Napravili ste milijardere od nekih građana Srbije, napravili ste posao od para koje narod drži u Narodnoj banci. Posao za neke bandite iz vaših redova. Nemojte više uopšte da se hvalite. Nećemo ni da vas kudimo.
Dovedite tog Mlađana Dinkića, da ga omlatimo, da ga ispreskačemo kao plitak potok.

Prvo, srećan sam što možete da citirate moje izjave i od pre 10 i od pre 15 godina. Uvek me je neko pitao da dam izjavu za novine. Bio sam važan. Moje mišljenje je uvek bilo važno. Evo, da prelistam sve novine otkako postoji višestranački sistem, ako do pre dva meseca ima ijedna izjava Albijanića, poješću te novine koje su bile zainteresovane za izjavu nekog Albijanića, a još iz G17 plus.
Samo na jednu stvar da vas upozorim. Cenim ovo prepucavanje, samo me ne vezujte ni sa kojim ubistvom, jer nema smisla. Možete da mi kažete svašta, ali ne to; možete da mi kažete i da sam rekao da ne žalim za njim, rekao sam, ne žalim za njim. Vidim, vi žalite, pa samo kada vam treba, vi izvadite tu novinu u kojoj se pojavljuje neka moja izjava. To sa ubistvima nema veze ni sa jednim srpskim radikalom. To sa kriminalom nema veze ni sa jednim srpskim radikalom.
Gospodine Albijaniću, kada pobedimo, budem li imao takvih dokaza kakve vi kažete da imate protiv SRS, protiv vas će biti otvorena istraga. Biće suđenja. Vi kažete da imate dokaza protiv radikala, kako to da nije podneta nijedna krivična prijava, kako to da vi, koji sa ove govornice kažete da smo teški kriminalci, kako da ne podnesete vi krivičnu prijavu.
Saznam da je ovaj kriminalac, da je onaj, podnesem krivičnu prijavu, svoju savest operem. Neka se bruka sada tužilac, neka se bruka pravosuđe, neka se bruka predsednik Vlade što mu ne jure kriminalce, a vi ovde pokazujete svoju dvoličnost i licemerstvo. Znam Tomislava Nikolića, ti si kriminalac, ali neću da te prijavim. Zašto me ne prijavite.
Sve vi možete ovde da kažete o meni, i laž i istinu, izvolite, ali sa ubistvom me ne vezujte. Tu sam zaista nemilosrdan. Nikome ne odobravam ubistvo. Nijednog ubicu ne bih štitio. Ne dozvoljavam nikome da me povezuje sa ubistvom, ni u insinuacijama. To je toliko providno, gospodine Albijaniću, nisam malo dete. Pa vi kažete, ubijen je vlasnik ovih novina, a citirate šta sam u tim novinama izjavljivao. Tako biste mogli da me vežete za bilo koje ubistvo u Srbiji, svakom sam davao izjavu, o svakome sam imao svoj stav.
Vi ne možete da umanjite ovaj uspon SRS, niti pad firme koja se zove G17 plus. Kada god budu izbori, da se više nigde ne pojavimo, mi ćemo sledeće izbore dobiti.
Mogli biste da smanjite pad G17 plus, ali treba ući u okršaj sa lopovima i kriminalcima. Vi na to niste spremni. Za vas nemam dokaza da ste lopov i kriminalac, a da imam ovde bih rekao. Iznosim o onima za koje imam dokaz.
Raščistite sa tim u svojim redovima ili vi možda mislite da dva čoveka iz vaše stranke mogu da upropaste finansijski sektor u Srbiji. Možda vi mislite da su oni u pravu i možda se to pravda time što naplaćuju i što dobijaju fiskalni račun za jednu prodatu perecu u pekari. Možda je to opravdanje za G17 plus. Hajde nas sve sada pretvorite u lovce na fiskalne račune, a za to vreme vi ćete da srčete banke, osiguravajuća društva i Narodnu banku.
(Predsedavajući: Vreme.)
Vi i dan-danas srčete Narodnu banku, dan-danas je to firma G17 plus. Dan-danas se odliva novac iz Narodne banke i stoji na sumnjivim, slabim računima u inostranstvu, sa kojih se finansira kupovina i prodaja robe po Srbiji. Sada se vi zagledajte malo između sebe. Kada bi vas ljudi dovoljno poznavali na ulici i kada bi znali da ste iz G17 plus, kako biste se na ulici osećali? (Iz sale: Ponosno.) Ponosno? Na šta? Vi na lepe oči. A na šta još možete da budete ponosni?

Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Nemanja Šarović predložio je brisanje novog člana 8a. Ne samo zbog toga što piše u obrazloženju da je neprihvatljivo da ministar mora u svakom konkretnom slučaju dati uputstvo kako će neko da ostvaruje pravo glasa, odnosno način izjašnjavanja Akcijskog fonda, postavljam pitanje: zašto je ovako izričito u stavu 3, a odnosi se na stav 2, naravno i u stavu 4, napisano da ako akcionarsko društvo hoće da poveća kapital i ako je Akcijski fond u manjini sa akcijama, (da li možete da propišete) da akcionarsko društvo obavezno traži mišljenje Akcijskog fonda.
Da li većinski vlasnik, koji ima 51% akcija, treba da pita Akcijski fond. Vi kažete - mora, zato što je ništava odluka koju je doneo ako nije pitao Akcijski fond. Meni to zvuči nelogično. Nađite mi vlasnika koji ima 51% ili 51,1% akcija koji zavisi od mišljenja onoga koji ima 49% akcija. Toga nema. Takav neće da se pojavi. Takav neće da bude kupac.
Dalje svođenje ide na ministra. To znači, gospodine ministre, ako vi ne date da se poveća kapital u nekom akcionarskom društvu, do povećanja kapitala neće doći. Neće doći. Čitajte šta ste napisali. Pa, nemojte, pričam vam o Predlogu zakona. Sada govorim o amandmanu. Mene ne interesuje da li je vaša većina, mislim da je poslanik Pavlović pisao i amandman, sve to znam, ali vas upućujem na vaš način razmišljanja. Nemojte da zavisite od toga hoće li neki poslanik da podnese amandman, pa da od toga zavisi da nam poslanik amandmanom nauči Vladu šta treba da napiše.
Ovo što ste napisali u Predlogu zakona je strašno. To je potpuno zaustavljanje privatizacije. To je, onda, uticanje na sve subjekte koji su privatizovani. Ako ministar, pričam samo o povećanju kapitala, to je devet odredbi, poravnanje, uzimanje kredita, sve to služi u svrhu poslovanja, onda čemu vlasništvo nad imovinom ako zavisi isključivo od volje ministra, a ne od Akcijskog fonda.

Smatram da je veoma nekorektno to što je gospodin poslanik prespavao priču o Knjazu Milošu, pa se sada setio. Možda ste sada stigli iz restorana, gospodine Miloševiću, ali dva puta ste citirali pokojne ljude. Nešto su vama rekli u poverenju ljudi koji su sada pokojni.
Kakav je to način? Vama se žalio poslanik, pokojni poslanik SRS. Vama se žalio. Vama? A, vi imate dobar odnos sa Srpskom radikalnom strankom. Da nije vas u Aranđelovcu bi cvetalo, samo ste vi krivac što u Aranđelovcu situacija ne može da mrdne od nule, zato što ste kivni na poraz na izborima za predsednika opštine. I, vi mi sada pričate šta je radio pokojni direktor Knjaza Miloša. Pa, ko je digao onu fabriku? Kako vas nije sramota da optužujete mrtvog čoveka.
Šta ste vi uradili za te četiri godine dok ste vladali u Aranđelovcu?

Dame i gospodo narodni poslanici, prigovaram povredu člana 199. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, a ovu primedbu upućujem direktno predsedniku Narodne skupštine.
Naime, poslanička grupa SRS je 1. marta podnela predlog za izglasavanje nepoverenja ministru finansija Mlađanu Dinkiću. Po članu 199. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine predsedniče, bili ste dužni da u roku ne kraćem od tri i ne dužem od 15 dana, tu tačku stavite na dnevni red sednice Narodne skupštine Republike Srbije.
Naravno, vi imate manir koji su ustanovili svi višestranački predsednici Narodne skupštine pre vas, a to je da Skupštinu pretvarate u sluškinju Vlade Republike Srbije. Kako se to neko usudio da traži da Skupština raspravlja i da glasa o poverenju ili nepoverenju jednom ministru! Velika stvar, jaka stvar.
Ako je to zabranjeno, ako to kod vas ne može da se postigne, molim vas da predložite izmenu Poslovnika Narodne skupštine. Nemojte da nam obezbeđujete demokratiju i kontrolu Vlade na papiru, nego će je biti ili je neće biti. Ako je ima po ovom zakonu, po kome radimo, onda ste vi napravili grubu povredu Poslovnika, a još grublju zato što niste stavili na dnevni red predlog da se glasa o tome možete li vi da budete predsednik Narodne skupštine.
Smatram da vi ne treba da budete predsednik Narodne skupštine ne zato što pripadate nekoj političkoj opciji, ne zato što pripadate nekom polu, nego zato što ste grubo falsifikovali jedan dokument koji je sa vašim potpisom izašao iz ove skupštine, pa se postavlja pitanje da li sa vama više uopšte vredi raditi u ovoj skupštini po Poslovniku. Građani Srbije su nam svedoci.
SRS radi isključivo po Poslovniku, ponašamo se u stilu "prema svecu i tropar". Kada se ovde pojave uzurpatori demokratije, kad se ovde vlast ispolji u najgrubljem obliku i kad počne da joj služi predsednik Narodne skupštine i poslanička većina, mi odgovaramo oštrije nego što su napadi na nas.
Moram da priznam, otkako vi vodite sednice Narodne skupštine, nije bilo previše prilika da radikali pokazuju kako umeju da se bore i protiv nedemokratije. Međutim, ovo što se dešava u poslednjih mesec dana u Narodnoj skupštini, pod vašim vođstvom, pokazuje da ste vi samo jedno vreme sakrili svoj oblik, a ćud menjali niste.
Zato tražim od vas da se izjasnite, tražim i da se Narodna skupština izjasni, neka ostane zabeleženo šta će demokratski blok po ovome da odluči, tražim da se izjasni da li ste povredili Poslovnik, u kome jasno piše da je danas na sednici morala da bude tačka - Predlog za izglasavanje nepoverenja ministru finansija Mlađanu Dinkiću.
Možda biste mogli da prigovarate na manjkavost Poslovnika u pogledu vaše sudbine, ali da imate malo više osećanja za demokratiju i ako hoćete da se pogledate ujutro u ogledalo, pre nego što pođete na sednicu, onda biste i predlog da vi više ne budete predsednik stavili na dnevni red. Vi to ne možete da krijete.
Zašto da po sudovima narodni poslanici isteruju istinu o tome da li je iz Skupštine otišao falsifikat, da li ste po komandnoj odgovornosti krivi što je falsifikat otišao predsedniku Republike?
Nije ovo obična povreda Poslovnika, niste mi skratili vreme, niste mi uskratili pravo na repliku.
Gospodine predsedniče, vi ste grubo povredili Poslovnik, čuvajući još uvek ministra finansija koji, da li slučajno ili ne, pripada vašoj političkoj stranci. Možda ne vašoj struji u toj političkoj stranci, ali formalno još uvek pripada vašoj političkoj stranci.
Zato tražim da se Skupština izjasni u vezi ovog mog prigovora, a postavlja se ozbiljno pitanje, ukoliko to ne stavite na dnevni red, da li vredi sa vama raspravljati o bilo čemu drugom.
Ako nas prevarite u pogledu teksta zakona koji smo usvojili, ako nas prevarite u pogledu Poslovnika po kome radimo, pitanje je koliko ćete puta samo još danas do 14,00 časova, do pauze, da nas prevarite, gospodine Markoviću.

Dame i gospodo, naš narod kaže "zlo goveče, dovijeka june". To bih da vam prevedem: ko se jednom usudi da falsifikuje, falsifikovaće celog života.
Gospodine predsedniče, nemojte preširokim objašnjenjima da pokušavate da zamaglite suštinu. Skupština se 8. marta izjašnjavala da li želi da tog dana tu tačku uvrsti u dnevni red, iako je vi niste predložili. Izjašnjavala se da li želi da proširi dnevni red tog dana, iako još nije istekao rok. Prva tri dana su prošla i mi smo tražili da odmah proširite dnevni red.
Zakazana je sednica i u taj dnevni red niste uvrstili naš zahtev, niste morali, tada nisam prigovarao ništa, ali smo pokušali da, eventualno, dobijemo skupštinu većinu da se dnevni red proširi tom tačkom. Stekli su se uslovi. Skupština je većinom tada odbila da tog dana o tome raspravlja, ali Skupština nije odbila da raspravlja o ministru finansija, jer to nije ni bilo na glasanju.
Nije tog časa Skupština glasala hoćete li da raspravljamo o ministru Dinkiću ili ne, nego hoćete li sada da raspravljamo o ministru Dinkiću ili ne. To sklonite, to vam ne prigovaram. Posle toga je proteklo dodatnih 10 dana i tih još sedam dana, koliko je trebalo da se ispuni poslednji rok u kome je moralo da se o ovome raspravlja. Vi ste propustili poslednji rok od 15 dana.
Nemojte da me ubeđujete i nemojte da ubeđujete Narodnu skupštinu, u ovoj sali svi znaju da ste uzalud pričali prethodnih pet minuta, uzalud. Ne znam kome ste to govorili. Možda svojoj savesti, ali savest se ne pere tako.
Ponavljam, promenite odredbe Poslovnika, imate većinu za to, svedoci ste kako su menjane i na vašu štetu odredbe Poslovnika. I sa tim ću da se složim. Izbacite pravo Skupštini da raspravlja o nepoverenju ministru, predsedniku Vlade, Vladi, šta ću, u manjini sam. Bićete jedina skupština na svetu koja ne može da raspravlja o nepoverenju ministru, ali takvu demokratiju uvodite.
Tako nas uvodite u Evropu. Ne znam da li to Evropa možda može da proširi svoje standarde vašim standardom, da postoji narodna skupština koja ne može da raspravlja o nepoverenju ministru.
Proteklo je 15 dana. U Poslovniku piše 20 poslanika. Vi ste mogli da načinite ono što je radio DOS kada je bio najgrublji i najjači. Ovo je prikrivena grubost. Tada je na naš zahtev da se izglasa nepoverenje vladi, a koji je uvršćen u dnevni red, jer tadašnji predsednik nije smeo ovako grubo da pogazi Poslovnik, na naš zahtev. Izašao je šef poslaničke grupe DOS i predložio da se ta tačka skine sa dnevnog reda. I to je po Poslovniku.
Obrazloženje mu je bilo nesuvislo, besmisleno, rekao je izglasavanje nepoverenja vladi traže oni koji nisu glasali za vladu i ne može vlada da bude smenjena kada opozicija traži da se o tome raspravlja. Glasali su poslanici i tačka je skinuta sa dnevnog reda. Vi se, gospodine Markoviću, usuđujete da je ne stavite u dnevni red. To je vaš problem. To je problem shvatanja demokratije i to je moj problem uopšte u komunikaciji sa vama.
Vi ste, kao predstavnik većine u ovoj skupštini, zaista u moći da mnoge stvari sprovedete, ali nemojte mimo Poslovnika i mimo zakona. Dogovarajte se vi sa većinom da li vam ovo opravdava i dogovarajte se sa ovima koji vas podržavaju. da li vas oni opravdavaju u svemu ovome i dokle će da vas podržavaju. Dokle će da pritiskaju zeleno dugme kad god im naredite i ko je to u moći, draga moja gospodo poslanici i ministri, da vam naredi da pritisnete zeleno dugme i kada se grubo pogazi Poslovnik.
Kada budu počeli da vas izbacuju iz ove sale i opet ćete imati našu zaštitu, samo dobro razmislite u šta uvodite Srbiju bezrezervnom podrškom svemu što načine ljudi koji su okružili jednog čoveka.

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno da će Srbija još jedno kratko i izvesno vreme biti u rukama određenih moćnika koji će, u zavisnosti od toga da li su u vlasti ili u konsultantskim firmama, menjati, dopunjavati, hvaliti, kuditi, napadati predložene izmene i dopune zakona.
U svakom slučaju, očigledno je da se moj prethodnik, koji je bio ministar iz ovog resora u prethodnom mandatu, poneo po onoj "ja ću tebe vojvodo, a ti mene serdare", a u smislu da mi imamo i bivšeg dobrog ministra privatizacije i sada dobrog, samo im ne valjaju vlade u kojima su bili. Oni su izvanredni, oni se i hvale. Video sam jednu emisiju u kojoj su zajedno učestvovali, nahvališe se kao da su rođena braća.
Jedan ima ambicija da smeni ovog drugog posle sledećih izbora i trebalo bi da nađe šta to kod njega nije dobro, ali moguće da je fizička veza između njih, zbog blizine radnih mesta, neraskidiva. Naime, firma u kojoj radi gospodin Vlahović je samo jedan sprat ispod ili iznad Ministarstva za privatizaciju, tako da sam ubeđen da zna i sa koliko kašičica šećera ministar za privatizaciju pije čaj.
Sad, 4. februara ove godine poslanička grupa SRS je podnela Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, u želji da se spreči ono na šta je s pravom ukazivao moj prethodnik, a što se intenzivno dešavalo i prošle i nastavljeno je i ove godine, a to je svojevrstan vid upropašćivanja državnih i javnih preduzeća. Pomenuta su ovde preduzeća, neka nisu pomenuta, ne znam razlog, možda samo nije bilo bitno, bilo je et cetera, et cetera. Inače, ima još nekoliko preduzeća. Jedino ako je neko zainteresovan, pa se ona ovde ne pominju javno.
Dobili smo zanimljivo tumačenje Vlade 10 meseci posle toga, neposredno pred prispeće ovog Vladinog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, i dobili smo mišljenje Vlade kojim je brutalno odbačen predlog poslaničke grupe SRS, sa nekoliko zanimljivih obrazloženja.
Vlada nam je na naš predlog da regulišemo čvršće koji bi instrumenti plaćanja trebalo da dospevaju na naplatu u skladu sa rokovima utvrđenim ugovorom o prodaji kapitala, odnosno imovine, odgovorila da Zakon o obligacionim odnosima ovu materiju uređuje u potpunosti, kao i odredbe samog ugovora, tako da nepoštovanje ugovornih obaveza nije predmet Zakona o privatizaciji.
Otkud vam onda ideja da u svoj predlog ubacite nepoštovanje ugovornih obaveza i da postoje određene sankcije ako ne poštuje, uglavnom kupac, svoje ugovorne obaveze? Samo pitam šta je stav Vlade, da li je poštovanje ugovora predmet Zakona o privatizaciji ili nije? Kad radikali predlože, vi kažete da nije predmet, a kad vi predlažete, onda ga uvrstite u Predlog zakona. Vlada treba da ima jedan jedinstveni stav.
Da mi ne dobacujete, imam iskren stav prema ovome, nisam učestvovao ni u jednoj, niti ću učestvovati u bilo kojoj privatizaciji. Možda nemam dovoljno znanja kao neki, ali verujte, imam više iskrenosti od svih onih koji će ovde stručnije od mene da govore. Svako ko je od mene stručniji u Srbiji lično je zainteresovan za ove probleme, jer nema ko je stručan a nije se omastio u postupku privatizacije. Dokazaću to i gospodinu ministru, jer je rekao da još uvek nije izgrađeno finansijsko tržište u Srbiji. Kada će da bude izgrađeno, završismo privatizaciju.
Šta je to razlog da, otkako je DOS došao na vlast, četiri godine nismo izgradili finansijsko tržište, ali smo naterali subjekte da idu u privatizaciju na neizgrađenom tržištu. Kada smo u svom predlogu zakona o privatizaciji, gospodine ministre, predvideli da mora najmanje tri učesnika da bude, vi ste rekli - neshvatljivo je to, uglavnom se pojavljuje samo jedan učesnik. To je bio vaš odgovor.
Sada, ako ste slušali šta ste govorili, pretpostavljam da ste slušali, vi kažete - navaliće kupci. Gde da navale kupci? Taj jedan će navaliti. Dobro, to mi je već jasno. Sada sam potpuno ubeđen da će biti tako.
Onda kada smo vam predložili da se ugovorena cena plaća u više rata, do 12 rata, vi ste rekli da odredbe Zakona o privatizaciji govore o isplati u celosti, ali se predviđa samo kao mogućnost plaćanje u ratama. Sada ste već naveli plaćanje u šest rata, kao deo Zakona o privatizaciji. Biće, ako usvojite ovaj zakon.
Sada nekoliko primedbi na Zakon o privatizaciji, o kojima bi trebalo razmisliti, zato što zaista želim da imamo najbolji, najčistiji, pravno najuređeniji zakon. Zbog toga vam ukazujem da ste u članu 2. predvideli da Agencija određuje metod privatizacije, u zavisnosti od veličine i strateškog značaja subjekta privatizacije, kao i od drugih raspoloživih podataka o subjektu privatizacije. To je tako široko postavljeno.
Agencija određuje metod u zavisnosti od strateškog značaja subjekta privatizacije. Sad mi morate reći koje kriterijume sada Agencija iz nekog zakona ima, na koje će moći da se pozove i da kaže - po ovim kriterijumima procenjujemo da je ovaj subjekt strateški značajan, ovaj drugi je značajniji, onaj treći je još značajniji. Da li su to privredne grane? Da li je to možda industrija lekova, da li je to fabrika automobila, da li je to prehrambena industrija? Šta je to što će da motiviše Agenciju da bude ubeđena u to kako je procenila šta je strateški važno?
Pazite, kako Agencija presudi, takav će metod biti primenjen. Subjekt je tu baš subjekt, ne učestvuje, ne odlučuje, odlučuje Agencija. Videli ste kako ponekad možete Agenciju jednim telefonskim pozivom da sludite, da ljude oterate u bolnicu, ili iz fonda, ili iz agencije. Naravno, ubeđen sam da tu stižu pretnje i članovima i njihovim porodicama, pretnje životom. Tu se radi o ogromnim sredstvima, milijarde se tu prevrću.
Mislim da smo već nekim zakonima predvideli – s tim što ne razumem ovu formulaciju, moraće Krasić da mi pomogne, zaista nisam verovao da se još uvek pominju bračni ili vanbračni "drug", to treba menjati, moja supruga nije moj drug, ona je moja supruga, vi tu komunističku terminologiju izbacite – zašto tu niste predvideli roditelja bračnog ili vanbračnog druga? U svim ostalim zakonima smo predvideli da je član porodice i roditelj bračnog ili vanbračnog druga.
Šta vam to znači ako zabranite roditelju supruge koja je zvanični učesnik, a niste zabranili roditelju supruga koji se ne pojavljuje kao učesnik i ne pominjite ga nigde u ograničenjima koja zakon propisuje. Mislim da to možete da ispravite, da treba da ispravite. Tehnički, član 5. je trebalo da u novom stavu regulišete, u starom stavu 3. Prepisali ste pet redova bez veze, a mogli ste još samo tu jednu definiciju u stavu 3. Bio bi čistiji zakon, s tim što u članu 7, član 19, tu je trebalo da bude novi stav.
Interesuje me u članu 20a, u kome je sad već obaveza državnog poverioca da pismeno prijavi svoje potraživanje, da li ima kazne ako državni poverilac ne prijavi svoje potraživanje? (Ima.) Nisam video u kaznenim odredbama. Prihvatam da nisam dobro video, ali bih vas zamolio ako nema, da to ispravite. Pažljivo sam čitao Predlog zakona i nisam to pročitao.
Član 20b, ovo ne može da opstane, predviđate da arbitražno veće rešava po sukobu iz člana 20a, da ima tri člana i da stranke određuju veće tako što će jednog da predloži državni poverilac, drugog subjekt privatizacije, a predsednik veća je ministar za finansije ili lice koje on odredi. To su dva člana veća direktno zainteresovana i iz istog su kluba.
Ministar, takođe, predstavlja državu. Znači, imaćete dva predstavnika države naspram jednog subjekta privatizacije. Šta će vam tako arbitražno veće. To veće neće nikada moći da odluči u korist subjekta privatizacije jer onda treba smeniti ministra ili treba smeniti onoga ko zastupa državni kapital u tom arbitražnom veću.

Da. Sada dolazimo do onoga što jeste bila i izborna kampanja SRS i što bih voleo da je ovim zakonom do kraja regulisano. Naime, pozdravljam, prihvatam predlog, a to je član 20, u kome se član 41a menja, i konačno navodite kada se ugovor smatra raskinutim. To je ona naša priča, ako ne poštuju uslove ugovora itd. Šta ćemo sa do sada nepoštovanim ugovorima.
Ovde vam predlažem da ustanovimo retroaktivnost. Vi imate tu retroaktivnost u nekim zakonima i niste tražili da se posebno o tome izjašnjavamo, to ćete morati i to bi trebalo Zakonodavni odbor da vas upozori, ali ovo su sada nepovoljniji uslovi za nove kupce od uslova pod kojima se do stupanja na snagu ovog zakona kupovalo. Zašto biste nešto, što sada proglašavate osnovom za raskidanje ugovora, dozvolili u prošlosti?
Pa šta, ko će da vam zameri u svetu ako raskinete ugovor, sklopljen pre dve godine, ako nije ispunjen. Ko je taj? To nije kupac. To je lopov i prevarant. Zato prihvatam potpuno član 20, ali ako želite podršku poslaničke grupe SRS za retroaktivnost ove odluke, imaćete je. Ako neko mora od sutra da poštuje ugovor, morao je i prošle i pretprošle godine da ga poštuje.
Ispada da su privilegovani kupci završili posao i da se vi sa tim slažete. To ne mogu da prihvatim. Mogu da prihvatim da se slažete sa tim da je neko kupio i da nije poštovao ugovor, a vi znate da to nije u redu, menjate zakon a ne kažnjavate onoga ko je na taj način došao do društvene imovine, uglavnom društvene.
Tržište hartija od vrednosti; član 52a, za njega mora da se ustanovi retroaktivnost. Član 67, za njega mora da se ustanovi retroaktivnost, zato što članom 4. vi kažete da se odredbe člana 1. stav 1. tačka 1) i 3) i odredbe člana 2. ovog zakona primenjuju i u slučajevima kada je odluka o prodaji akcija javnim tenderom doneta pre stupanja na snagu ovog zakona. Ne možete vi da ustanovite bez posebnog utvrđivanja retroaktivnosti neke odluke da će da važi i pre stupanja na snagu zakona. Ne može. To Ustav ne dozvoljava. Možda bi u nekoj državi moglo, ovde ne može.
Član 262a je ponižavajuće za Narodnu skupštinu, za ustavni poredak ove zemlje, za zakone koje mi donosimo. Znači, zakon se primenjuje ako Vlada nekim drugim aktom ne kaže da zakon ne može da se primenjuje. Nemojte. Nemam poverenja ni u Ustavni sud u ovom sastavu, a tek kako će Vlada da tumači Ustav i zakone, pa da ona odlučuje kada će zakon biti primenjen, mogu samo da zamislim.
Tako da je ovaj zakon sa vrlo malo članova pravnički potpuno šupalj, skoro doveden do besmisla. Ako postoji mogućnost i ako ima takvih amandmana, prihvatite ih, a ako ne, ovo vam nijedan ustavni sud u svetu ne bi mogao da propusti, pa čak ni ovaj koji je u popriličnoj meri stranački.
Zakon o akcijskom fondu; to pravo glasa akcija prenetih Akcijskom fondu, ponavljam, menja potpuno uslove pod kojima su do sada vršene privatizacije, ali interesuje me taj poslednji stav novog člana, u kome kažete da će način ostvarivanja prava glasa, odnosno izjašnjavanja Akcijskog fonda po osnovu prenetih akcija iz stava 1. ovog člana bliže propisati ministar nadležan za poslove privatizacije.
Način ostvarivanja prava glasa. Mislim da to mora da uđe u Zakon o akcijskom fondu. Zakon mora da reguliše kako će Akcijski fond da ostvaruje upravljačka prava po osnovu akcija koje su me prenete, a ne ministar bližim uputstvom. Da li će da pridružuje svoj glas nekome, da li će biti suprotstavljen, kako će da se izjašnjava, ko će da ga predstavlja, to ne bih prepuštao i ne bih ostavljao izvan zakonski regulisane materije.
Ovo su primedbe koje u načelnoj raspravi mogu da iznesem u ime poslaničke grupe SRS. Naši poslanici su se prijavili za diskusiju. Svako od njih će u okviru materije koju izučava ili se njom bavi dati dodatne primedbe. Poslanička grupa amandmanima je pokušala da utiče na sva tri predloga zakona. Nismo mi oni koji će oboriti zakon koji ima dobru nameru, ali bih voleo kada biste ovu dobru nameru, koju vidim u sva tri zakona, još potkovali i dobrim amandmanima koji ispravljaju očigledne greške. Mislim da bi tada zakoni mogli da budu prihvatljivi.

Zaista mi je neprijatno što sam u nedoba ušao u salu, ali kud baš, gospodine Ristiću, da pominjete tačku koje bi i vi delimično trebalo da se stidite. Mi smo pokrenuli raspravu u Skupštini da se očuva autoritet predsednika Republike. Vama to nije palo na pamet. Imate poverenja u istražne organe da će da istraže da li je bilo falsifikata ili nije, a niste hteli pred kamerama i ovde pred narodom da se otvori ta rasprava.
Trojica vaših poslanika juče nisu bila na sednici, da li vas je to bio strah da ćemo imati većinu. Nemojte da nas optužujete kada radimo ono što nama ideološki odgovara i slučajno se pogodilo da tog časa branimo Demokratsku stranku. Sve me više ubeđujete da vas ne vredi ni braniti. Raščistite između sebe.
Očekivao sam danas da predsednik Srbije napravi ustavnu krizu. Što se vi bojite ustavne krize? Bojite se da predsednik Srbije kaže da mu je poturen falsifikat, i on to neće reći da ne bi pravio ustavnu krizu. Nađite mi opozicionara koji će da čuva vlast da joj ne napravi krizu. Da li je napravljena kriza time što je neko falsifikovao odluku Narodne skupštine? Zašto vi to sada zataškavate? Mi vam smetamo; pa, da nije bilo nas, vi sa tim ne biste ni izašli u javnost. Vi biste sve tajno, pa da vam to istraži onaj iz UBPOK-a što svira gitaru sa Dinkićem, on bi vam istražio da li je bilo falsifikata.

Zamolio bih vas da čuvate dostojanstvo Narodne skupštine. Postoji jedna narodna izreka koja sprečava ovce i koze da se svađaju. Zaista, ne verujem ni vama koji ste sada na vlasti, ni vama koji ste bili pre njih da se zalažete za nezavisno pravosuđe, zato što niste obezbedili pravosuđu budžet kojim bi raspolagao Vrhovni sud Srbije. Ubeđen sam da su na ovoj listi, za koju će danas neki glasati za, neki protiv, uglavnom kadrovi sa kojima se složila vladajuća koalicija. Ubeđen sam da danas neće proći nijedan kandidat za koga nije bila vladajuća koalicija. To se nastavlja iz godine u godinu, iz mandata u mandat, samo što nam je kadar u pravosuđu sve tanji, sve manje ima ljudi na koje možete da se oslonite. Kada danas slušam kako kritikujete ove nove, da podsetim vas stare da je Sonja Brkić za dve godine od sudije opštinskog suda postala v.d. predsednika Vrhovnog suda Srbije i da vas podsetim da je funkcioner DS-a u Novom Sadu, mislim potpredsednik Okružnog odbora DS-a, izabran za sudiju Ustavnog suda. Nemojte da pričate o nezavisnosti pravosuđa. Vi ste je dodatno uništavali. Bilo je smešno kad ste došli na vlast svi zajedno i kada ste 2001. godine jednom istom odlukom nekoga birali za sudiju i za predsednika suda.
Zbog toga vas molim, oslobodite pravosuđe svojih stega. Nije bitno da li je naš sudija ili njihov. Bitno je da li vam sudija sudi po zakonu i da li svaki građanin ima ravnopravnu zaštitu pred sudom. I u doba kad je DS harala, žarila i palila pravosuđe, samo ste vi prepustili najslabijoj, ne znam kakva vam je karika bio Vladan Batić, pa ste baš njemu prepustili pravosuđe, bilo je ovoliko materijala, izbori, razrešenja, imenovanja, radili smo u vanrednim zasedanjima da biramo kadrove koji vama odgovaraju. Vi ste imali svetu ideju – oterati Miloševićev kadar. Ovi sad imaju svetu ideju – oterati žuti kadar. Neki novi neće da teraju ničiji kadar. Novi će da biraju čestite i savesne u pravosuđe.
Ponavljam, sve dok se ne usudite da Skupštini date njen budžet, da pravosuđu date njegov budžet, neću verovati da želite da razdvojite grane vlasti, neću verovati da vam je stalo da Skupština bude nezavisna. Danas vam ponovo komanduje ministar finansija. Neću verovati da želite da oslobodite pravosuđe stega. Toliko.
Mi učestvujemo u svemu ovome. Glasaćemo po savesti i po informacijama koje imamo sa terena o tome kakav je ko, ali ne zaboravite, od izbora do izbora sudija imate sve manje razloga da bilo koga izaberete. Mnoge čestite, poštene, sposobne, stručne jedna, druga, treća, četvrta vlast oterala je iz razloga što nemaju njenu knjižicu. Mi danas biramo mnogo lošije, imamo mnogo lošiju mogućnost za izbor od onih koje su birali pre godinu ili dve. Za dve godine će možda biti još lošija mogućnost za izbor, sve zato što ste stegli pravosuđe, što birate ljude prema političkim ubeđenjima. Okanite se toga, manite se toga.
Bio sam protiv toga da imamo Visoki savet pravosuđa. Vi ste želeli Visoki savet pravosuđa, vi ste bili na vlasti kada je usvojen zakon o Visokom savetu pravosuđa. Nemojte više ništa da prebacujete Visokom savetu pravosuđa. Molim vas, uzdržite se od toga da jedni druge za iste greške optužujete. Vi ste tu potpuno jednaki.
(Predsedavajući: Molim vas, prekoračili ste vreme.)
I, kada zaseda Odbor za pravosuđe do sada je bila praksa da se prave kombinacije, da se ispunjavaju želje da bi se donosile odluke; sada ste otišli na to da vam nije ni bitan Odbor za pravosuđe. Danas mogu da budu izabrane sudije koje uopšte nisu prošle Odbor za pravosuđe. U Vrhovnom sudu može da bude izabran neko za koga nisu bile sudije Vrhovnog suda. Došli ste u veoma nezgodnu situaciju. Pokušajte da se oslobodite toga da baš svaki sudija mora da bude u vašoj stranci. Zabrljaće sudija kome naređujete, a onda će ga kazniti oni koji ga ne budu gledali kroz stranačke naočare, nego potpuno drugačije. Hvala.