Još uvek se nadam da znate kome ste ove reči upućivali. Da vas podsetim, kada je bilo glasanje o tome da se sačini sastav delegacije za odlazak u Rambuje, Srpska radikalna stranka je odbila da u tome učestvuje. Da vas podsetim da je povodom uslova iz Rambujea Vuk Drašković izjavio: "Ovo ne sme da se prihvati, to bi bila kapitulacija".
Da vas podsetim, Savezna vlada, protiv koje je NATO otpočeo rat, imala je, kao ministra, Vuka Draškovića. Da vas podsetim još jednu stvar, da je sam Vuk Drašković, svedok optužbe protiv NATO u ovoj skupštini, za ovom govornicom, kada je trebalo da se odluči o planu Ahtisari-Černomirdin, Vuk Drašković je, iako nije bio poslanik, ali pozvan kao predsednik parlamentarne stranke, govorio u ovoj skupštini i rekao: "Samo da znate, ako ne prihvatimo plan Ahtisari-Černomirdin, Srbija će biti ravna kao sto, potpuno sravnjena sa zemljom".
Ko je gospodinu Draškoviću rekao da će da izvrši genocid nad Srbijom, da je sravni kao sto? To je bio izgovor za prihvatanje plana Ahtisari-Černomirdin nekoliko godina, a onda se videlo da više izgovora nema. Kakvih 10.000 policajaca po Sporazumu iz Rambujea? Do hiljadu vojnika i policajaca po Rezoluciji 1244 ne da niko da pošalje tamo SRJ i SCG, a dali bi vam 10.000.
Što ne kažete da je jedna od tačaka bila da NATO ima pravo da svoje jedinice i trupe šeta širom Srbije, da ima prioritet gde god se pojavi, da se na njega ne primenjuje domaće pravo i da svi pripadnici NATO uživaju imunitet od sudskog gonjenja u SRJ?
Sada mi recite, nađite mi jednog čoveka ozbiljnog, pametnog, odgovornog, koji bi takve uslove prihvatio.

Hteo bih samo da otklonim nejasnoće, koje bi mogle da ostanu posle izlaganja prethodnika. Meni, kao predstavniku predlagača, nisu dovoljna zaklinjanja predstavnika Demokratske stranke Srbije da nijedan njihov član, da nijedan njihov predstavnik u državnim organima neće glasati ili na bilo koji način učestvovati u glasanju o povlačenju tužbe.
Vi nemate ni jednog člana Saveta ministara. Nemate ni jednog saveznog ministra. Kome ćete tamo reći u Savetu ministara da ne sme da glasa – ministru iz Novog Pazara, ministru iz SPO, ministrima iz DPS, ministru iz G17 plus? Znači, taj argument ne prihvatam, ne priznajem.
Savet ministara, po članu 33. alineja 1, utvrđuje i sprovodi politiku Srbije i Crne Gore. Ministar spoljnih poslova, po članu 40, sprovodi i odgovoran je za sprovođenje spoljne politike Srbije i Crne Gore. Savet ministara donese odluku, ministar je sprovede. Onda ćete reći – niko od nas nije u tome učestvovao.
Druga stvar, ne prihvatam insinuacije da je rasprava o ovom pitanju opravdanje za oligarhiju Crne Gore što želi razdruživanje sa nama. Baš zato što sam ubeđen u to da žele da se razdvojimo, baš zato želim da zaštitimo Srbiju da neko, u njeno ime, odustane od tužbe protiv osam država članica NATO. Ne zaboravite, neki od vas možda nisu bili u zemlji kada je to bilo.
Ne zaboravite da je rukovodstvo Crne Gore pozivalo pripadnike Vojske Jugoslavije da se ne brane sa teritorije Crne Gore, da ne bi bila bombardovana Crna Gora, da su oštre prekore upućivali Vojsci Jugoslavije zašto se sa naših brodova brani teritorija Savezne Republike Jugoslavije od NATO agresije. To je to isto rukovodstvo i dan-danas. Sarađivali su sa mnogima od vas dok ste bili u opoziciji, sarađuju sa vama i sada kada ste na vlasti, ali svoje ideje i svoje stavove nisu promenili.
Kako da verujem predsedniku Saveta ministara, članovima Saveta ministara kad kažu da nismo u jednoj državi? Da im verujem da će da ostane tužba na snazi? Hoćemo li posle toga po članu 46. da se sudimo pred Sudom Srbije i Crne Gore, da li on zaista može da odlučuje o sporovima između Srbije i Crne Gore ili Srbija i Crna Gora, ne znam kako više tu državu da nazovem, po pitanju nadležnosti. Nema zajedničke države, gde da vodimo spor, koga da osudimo što je to učinio?
Ne znam zašto se bojimo, da nećemo taj spor dobiti ili da neće da bude utvrđena nadležnost.
Ponavljam, da je to sve tako čisto za NATO, odavno bi počeo proces. Ne, oni traže ko će od vas to da prihvati. Vidim koga su našli. Samo me interesuju oni drugi koje su našli, koji još ne izlaze u javnost. Bilo bi pošteno – na jednu stranu jedni, na drugu stranu drugi. Vi, koji ste za to da se odustane od tužbe, recite da je to patriotizam. Mi smo izdajnici, ne damo da se odustane od tužbe, ali hajde da to rešimo u Skupštini Srbije.
Srbija je brutalno uništavana. U Crnoj Gori je gađano mesto u kome žive prosrpski orijentisani građani. To je sve što je Crna Gora doživela od bombardovanja. U Srbiji se rađaju deca sa anomalijama, u Srbiji ljudi umiru od raka, u Srbiji je kontaminirana trajno zemlja, razvijaju se izotopi koji će nas pobiti, ima ko će o tome da govori.
Nemojte da se pravimo kao da smo u zajedničkoj državi i imamo svoje zastupnike. Nemamo. U Savetu ministara Srbija nema nijednog zastupnika. Zastupnike ima Crna Gora i ima NATO, ali Srbija nema zastupnike u Savetu ministara. Pošto nema, hajde da kažemo šta treba da se radi. Ne razumem, ako smo protiv povlačenja, da prekinemo, da sednu šefovi poslaničkih grupa, i ranije smo to radili, da sačinimo tekst koji je prihvatljiv. U njemu mora da piše da niko ne sme da povuče tužbu.
Zašto vam je to toliko teško? Nemojte za govornicom da kažete – mi smo protiv povlačenja tužbe, ali našli smo neke formalne nedostatke u papiru. Hajde da otklonimo formalne nedostatke, ali da ova skupština donese odluku, pa da onda vidim tog građanina Srbije, koji nas bilo gde u svetu predstavlja, može li protiv odluke Skupštine Srbije.
Ako dođe do tog izdajničkog akta, hoću da znam ko će da nam ovde odgovara. Neko mora zbog toga da ide na robiju. To je veleizdaja počinjena od strane Ministarstva spoljnih poslova, sada je samo još treba dovršiti. Ali, mi imamo nesreću, od kako ste vi sa bagerima došli na vlast, da imamo ministre spoljnih poslova koji ne zastupaju državu. Zastupaju sve žive, samo ne državu čiji su ministri.
Takav je bio i Goran Svilanović, takav je sada i Vuk Drašković. Vi kao da birate ko vam je najgori da ga postavite na mesto ministra spoljnih poslova, kao da – samo da ga sklonimo da nam ne smeta. Posle, kada se napravi šteta, kada Tibor Varadi vodi državu u sporovima, onda se češete po glavi.
Ne mogu samo na osnovu diskusija pojedinih poslaničkih grupa da znam šta će biti sa ovom tužbom. Mora da stoji odluka iza nas. Mi ćemo glasati za. Ponavljam, savest je ovde u pitanju. Glasajte vi protiv, ali nemojte posle toga da kažete da ste protiv povlačenja tužbe. Dozvoljeno je sve što nije zabranjeno.
Ne zabranimo li mi povlačenje tužbe, neko će je povući. U to sam ubeđen. Možda taj neko već ima spremljen i azil, promenu identiteta i ostalo. Ali, neko će je povući, ukoliko ne zabranimo odlukom Narodne skupštine Republike Srbije svakom građaninu Srbije, koji u tome može da učestvuje, da tužbu povuče. Hvala.

Moram da reagujem na izlaganje komandanta štaba civilne zaštite, a izjavljujem da ga bar zbog jednog čina cenim i poštujem, a to je kada je u prostorijama SPO u Kragujevcu prikupljao dobrovoljce za slanje na front. Zbog toga vas cenim, gospodine Stevanoviću, možda biste vi to voleli da zaboravite, a zbog toga vas izuzetno cenim.
Nemojte da pričate o prašini koju smo podigli, jer tu uopšte nije dilema šta je starije, kokoška ili jaje. Vaš predsednik je izazvao našu reakciju. Mi nikada ne bismo tražili ovakvu rezoluciji da jedan ministar spoljnih poslova nije izašao u javnost sa predlogom da povučemo tužbu. Jer, kažem, ma ne može ministar da izlazi u javnost mimo stavova Vlade, šta vam je ljudi.
Ministar predstavlja Vladu. Ne može da predstavlja svoje političke stavove kada je član Vlade. Šta sada mi znamo s kim se on to dogovarao oko te izjave, sa Milom Đukanovićem, sa nekima iz NATO-a. Vidim da nije sa Koštunicom. Sve do sada sam sumnjao da jeste.
Vama je Koštunica sve ovo izazvao kada je podneo zahtev da budemo priznati kao nova država. To je sve tačno.
Mi smo bili članovi UN u ono vreme kada su tužbe podnošene, samo je bila prazna stolica, ali to vama da ne objašnjavam. Međutim, tom izjavom koja kaže, kako ćemo mi u Partnerstvo za mir sa tužbom protiv članica NATO, pitam vas, kako ćemo u Partnerstvo za mir ovako bombardovani od strane NATO.
To pitanje vi sebi ne postavljate. To je moralnije pitanje. Mi možemo da oprostimo što su nas pobili, a oni sada nama ne mogu da oproste što ih tužimo što su nas pobili.
Dalje, šta i ako ne priznaju, ako sud ne utvrdi da je izvršen genocid, a osnova velikih ima. To je tek deseta tačka tužbe. Devet pre toga postoje. Deseta je da su hteli da nas unište, deo nacije su hteli da nestane. Šta ako ne prihvate? Delimično se prihvata tužba, a ono što je osnovano sud će da prihvati, ono za šta utvrdi da nije osnovano neće da prihvati.
Ne vredi da ovde potežemo priču o tome može li jedna opoziciona politička stranka da ima svoj stav. Može i ima ga. Jesmo li imali pravo na ovo zasedanje? Jesmo, sakupili smo dovoljno potpisa. Mogli ste da sprečite tu raspravu, mogli ste da ne dođete na sednicu, mogla je da ne bude održana sednica. Pitali bi vas građani Srbije, zašto se o tome kao narodni poslanici ne izjasnite. Ovde je važno da se izjasnimo. Svi mi koji smo strepili šta će biti u tih 78 dana.
Odmah da se razumemo, nema tamo nevinih žrtava i onih drugih žrtava sa naše strane. U Srbiji i Crnoj Gori, tadašnjoj SRS, svako ko je oštećen NATO bombardovanjem je nevina žrtva, i naši vojnici su bili nevine žrtve. Imam dva sina. Jedan je mogao da nastrada u kući, a jedan u vojsci. Pa šta da kažem, da su imali pravo da mi ubiju onog u vojsci. Čime je on to njih izazivao?
Samo još jedna stvar, ako je ratovala Hrvatska i BiH i SFRJ, kakve to ima veze sa NATO. Zašto ovde povezujete sve tužbe. Kakve veze ima tužba BiH protiv SFRJ, ili SRJ, a nema osnova, jer je Dobrica Ćosić, čim je formirana nova država u junu mesecu 1992. godine, rekao: nijedan naš vojnik se ne nalazi na teritoriji BiH. Kakva je veza između naše tužbe protiv NATO i tužbe BiH protiv nas.
Vi kažete, krivi smo. Otkud vam ideja da smo krivi po tužbi BiH. Vi kažete, nije kriv NATO, već znate i presudu, otkud vam ta ideja. Kako to sve znate negativno po Srbiju? Za tužbu BiH bićemo osuđeni, za tužbu protiv NATO, NATO će biti oslobođen. Time da nas ubedite da ovo ne diramo, nemoguće je.
Ako sam od vašeg predsednika stranke čuo da od tužbe treba odustati, danas sam od vas čuo da od tužbe nećete odustati. Da li se to radi o istoj stranci? U čije mišljenje da verujem?
Ako je ovo mišljenje SPO, hajde da vidimo šta ćemo sa Vukom Draškovićem, da mu damo neku drugu stranku da upropasti, jer vi onda zaslužujete mnogo boljeg predsednika nego što ga imate.

Evo, pošto sam doživeo da u Skupštini Srbije čujem kako smo bombardovani zato što nismo umeli da vodimo politiku, da vam pročitam servis "Bete" iz vremena bombardovanja.
Potpredsednik jugoslovenske Vlade Vuk Drašković izrazio je u subotu uverenje da će se uskoro na vojnim akademijama sadašnja agresija NATO na SRJ "izučavati kao žalosni primer gaženja ne samo međunarodnog prava, nego i osnova vojničke časti".
U intervjuu američkom "Vašington postu" Drašković je upitao: "Ko će kazniti NATO za prekomernu upotrebu sile i za kolektivnu odmazdu nad jednim narodom", navodi se u saopštenju Saveznog ministarstva.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada god se u Srbiji stvori nova koalicija, eto prilike da se menja Zakon o radio-difuziji, kako bi novi partner dobio člana Saveta radiodifuzne agencije i drugi razlog za izmenu zakona ne postoji.
Da sam na bilo koji način u ovo bio umešan, da sam bio ministar koji je trebalo ovo da potpiše, odbio bih da potpišem glupo objašnjenje, obrazloženje da zbog zastoja u radu Saveta radiodifuzne agencije treba menjati zakon.
Jer, kaže tako, ne zato što se ne primenjuje zakon pa hajde da promenimo zakon. Dve godine mi imamo taj Zakon o radio-difuziji, ali da li se u Srbiji uopšte zna da imamo taj zakon.
Da li su građani Srbije videli, posebno na primeru Radio-televizije Srbije, evropske televizije, kako ju je nazvala nova Vlada, a posebno po njenom ponašanju prema opozicionim političkim strankama.
Izgovor za ovaj zakon, pre dve godine, jula 2000. godine, bio je Evropa, svet: svi regulišu medije, ponašanje o medijima, kontrolu medija i slično ovakvim zakonom. Ali, ne rekoste nam da je potpuno normalno u svetu da će državna radio televizija o svemu da izveštava korektno i da nikome iz opozicije ne pada na pamet da se bori da neki njegov član uđe u Savet radiodifuzne agencije, jer zna da kad god bude tamo izabran vodiće brigu o osnovnim demokratskim postulatima u jednom demokratskom društvu.
Izabran je Radiodifuzni savet prevarama, na različite načine, i sada ispade da je kriva Skupština Republike Srbije zato što je ona predlagala nekoliko članova Saveta, pa hajde da promenimo zakon da ih više ne predlaže Narodna skupština već da ih predlaže nadležni odbor. Pri ovakvom stanju državnih medija, odbor koji bi bio nadležan da predloži članove je Odbor za rad, socijalna i boračka pitanja, jer on se bavi otklanjanjem terora, fašističkog terora, a da dodamo tu i medijski teror.
Vi, gospodo, držite televiziju koja medijski teroriše ovo društvo. Žao mi je što svi vi iz vlasti ne možete da utičete na uređivačku politiku radio-televizije, ali ovi koji utiču napravili su od nje svoj partijski bilten. Ovo su pripreme za izbore.
Grubim povredama Zakona o izboru narodnih poslanika potpuno ste eliminisali Nadzorni odbor iz procesa izbora. Njega nema. Ne može ni na šta da utiče. Niko ne kontroliše rad medija, a posebno rad državnih medija u predizbornoj kampanji u izbornom procesu. Trebalo bi, neki kažu, da to bude Savet radiodifuzne agencije, pošto se on bavi svim pitanjima u vezi radio-difuzije, trebalo bi, ali ne postoji i ne radi svoj posao.
I sada kada bude postojao, ponovo će da obavlja taj svoj posao na isti način kako je radio Savet pre njega, na isti način kako je to činjeno kada uopšte nismo imali Zakon o radio-difuziji, Agenciju ili Savet radiodifuzne agencije.
To ne zavisi od ministra, ministre, samo vi čitajte novine, ali vam predlažem da ih čitate kod kuće kada ste dokoni, jer može da se pomisli da ste i ovde dokoni i da jedva čekate da ova rasprava prođe. Ministre, znam da to ne zavisi od vas, koliko će biti demokratska televizija, koliko će biti dostupna svim građanima Republike Srbije, koja politička stranka ekipira Radio-televiziju Srbije pred izbore, kome su se oteli a kome nisu, u vreme kada ste vi, gospodine ministre, bili direktor jedne nazovinezavisne televizije.
Imali ste jednog vlasnika i fokusiranog jednog političkog suparnika, i sve je bilo jasno: ko je bio protiv SPS-a, taj je bio slobodan, nezavisan demokrata, heroj, ali sada je drugo vreme. Sada vi koji ste na vlasti imate sve medije, a one koje nemate imaju bogataši koji se bave politikom.
Sada nemate fokusiranog političkog suparnika. Jer, vaši politički suparnici, srpski radikali, nemaju prilike da se pojave na vašim medijima, nemaju prilike da budu zastupljeni na državnim medijima. I zato, baš vas je briga kako uređujete stanje u državnim medijima, jer ono što su državni mediji radili u kampanjama sada, pa čak i u vreme od kada ste vi ministar, nezamislivo je na zapadu na koji se inače pozivate kada pravite ovakav zakon.
Zato, kada pravite ovakve zakone, pomislite i na to da će direktor televizije, da će glavni i odgovorni urednik televizije biti iz Srbije, a kada su iz Srbije oni rade za nekog političara ili nekog bogataša. To imajte na umu. Ako dovedete nekoga sa strane taj će da pobegne jer mu nećete dati da radi onako kako u toj oblasti treba da se radi.
Znači, osuđeni smo da radimo sa ljudima iz medija, ima ih mnogo sposobnih, sve ih poznajete, znate im čitavu karijeru u novinarstvu, ali nađite mi jednog koji će objektivno da radi. Nema ga. Pitanje je samo šta želite da postignete izmenama i dopunama zakona - da funkcioniše Savet? Pa, koliko nam vremena treba da ga izaberemo?
Nadležni odbor, pretpostavljam da će to biti Odbor za kulturu i informisanje, mada mu to ne piše u opisu poslova, jedino se kaže da se bavi i drugim poslovima iz ovih oblasti, jesu li te druge oblasti i poslovi da predlaže članove Saveta radiodifuzne agencije, mislim da nisu, ajmo na to da to predlaže predsednik Vlade.
Kada već u ovom parlamentu zavisi od pogodbi, neka i to zavisi od predsednika Vlade, pa da vidimo ima li u parlamentu uopšte većinu, može li njegov predlog da prođe u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ili mora sve da se dogovara ovde u klupama, na odborima, jer vi niste sigurni da bi Narodna skupština mogla dati predlog koji vama odgovara. A, mislim da ste se prebrojali u tom odboru koji ćete proglasiti nadležnim ili matičnim, pa kažete da tu imate većinu i da ćete tu da prođete.
Već po nekim diskusijama, a biće mnogo diskusija o ovom zakonu, mislim da se sa dve-tri završava rasprava, dakle već po nekim diskusijama vidim i ko će da uđe u taj Savet radiodifuzne agencije, vidim takođe da će biti izglasan ovaj zakon, ali ne vidim da će se bilo šta promeniti nabolje. I dalje će favoriti zapada da budu protežirani na državnim medijima, i dalje će posle izbora biti lošije za Srbiju zato što su pobedili oni koje protežira zapad.
I nikada neće biti sređen medijski prostor zato što vi to ne želite. Ne sređuje se on papirima nego ponašanjem. Kada ministar javno reaguje, pa kada pošalje javnosti pismo i kaže da nije zadovoljan šta radi taj i taj medij, ne želi da u tome učestvuje, potpuno drugačije zamišljam informisanje i demokratiju, onda ću shvatiti da se u Srbiji nešto promenilo.
Ali, sada se u Srbiji ništa ne menja. Ne trebaju nam oni zaštitni znaci na televizijskim prijemnicima. Samo pustite ton, zatvorite oči i znaćete koja je stanica u pitanju, znate gde su joj jasle, gde je kasa iz koje se taj medij izdržava.
Ne rešavate pitanje lokalnih medija, a na to vas obavezuje zakon. Baš vas briga za to. Tu vas je baš briga šta kaže Evropa za medije koji su pod kontrolom lokalne samouprave. Kaže se da je to nezamislivo, ali to vama ne odgovara. Sve tamo gde vaši vrše vlast može da bude primenjeno baš sve, jer Evropa neće da se buni kada kršite osnovne principe ustanovljene u Evropi.
Ali, onda ne obećavajte građanima Srbije ulazak u Evropu. Ništa lepše za Evropu nego da vas pusti da radite šta hoćete i da ona kaže da zbog toga ne možete da uđete u Evropu. Vama lokalna samouprava finansira medije. Da li je to zadatak lokalne samouprave.
Mi sada imamo ispred sebe izbore za odbornike, predsednike opština i gradonačelnike. Zato niste ukinuli medije lokalnih samouprava, jer će tamo da naprave tri okrugla stola za svoje kandidate, po jedno predstavljanje za svakog kandidata, a dan i noć će da protežiraju onog kandidata koji je na vlasti.
(Predsedavajući: Da li koristite i sledećih deset minuta?)
Ne, završavam. Kao što smo bili protiv zakona kada je donet, zbog toga sam ovlašćen da u ime poslaničke grupe kažem da nećemo glasati ni za ove izmene i dopune. Iza njih se ništa i ne krije. Vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije da se menjaju odredbe Zakona o Savetu radiodifuzne agencije. U to vanredno zasedanje ubacite nekoliko finansijskih zakona, koje povučete pred samu sednicu. Mislite da se niko ne seća o čemu se radi.
Možda ćemo imati još nekoliko vanrednih zasedanja i sve će biti povezano za izborima, jer vi u Srbiji počeste, kao i neki pre vas, da radite samo u vreme kada su raspisani izbori. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovoj našoj Srbiji zaista je teško živeti, ali ne znam da li biste na prste jedne ruke mogli da pobrojite pripadnike nekog naroda ili građane još neke države u svetu koji se osećaju više ponosnima od nas što živimo u ovakvoj državi.
Imali smo nezgodu da u višestranački sistem uđemo a da ne promenimo obeležja države, iz koje je proistekla višestranačka Srbija. Ustav koji je donet pred prve višestranačke izbore i koji je i danas na snazi, neki od vas ga poštuju, neki ga ne poštuju, mi ćemo ga poštovati sve dok važi, predvideo je da Srbija ima simbole, ali da će simboli biti utvrđeni ustavnim zakonom, na način i po proceduri predviđenoj za promenu Ustava.
U to vreme mislilo se da je Ustav lako promeniti. Socijalistička partija Srbije je tada imala 194 poslanika, međutim, problemi su počeli i u tom sazivu Narodne skupštine, u kome je postojala dvotrećinska većina za izglasavanje izbornog zakona i za referendum za simbole, zato što je propao prvi pokušaj sa dva predloga za grb i dva predloga za himnu.
Zaista je Srbija tada bila podeljena između pesama Bože pravde i Marš na Drinu, i između grba čiji je oblik i sada predložen i grba koji je tada predložen bez krune. Jeste vlast uvek kriva ako se nešto u Srbiji loše desi ili se ne desi nešto dobro, ali građani Srbije sebi treba da daruju ta obeležja. Oni sebi treba da daruju i Ustav, tako da bi moglo da se kaže da građani Srbije nisu bili spremni da prihvate obeležja koja su im predlagana u to vreme.
U to vreme smo svi nekako počeli da se bavimo politikom, to je bila 1989-1990. godina i sve političke stranke, izuzev tadašnjeg Saveza komunista, odnosno tadašnjeg SPS-a, nekako su spontano prihvatile pesmu Bože pravde za svoje skupove, a i nagovestile da će to biti himna ukoliko neko od nas bude učestvovao u vlasti. Ima ta pesma nedostataka, ima mana, ima još lepih pesama u Srbiji.
Mislim da Bože pravde u Srbiji, od ljudi koji su sada srednja generacija, niko nije ni čuo dok nije počeo višestranački sistem i dok nije počela da se emituje na javnim skupovima; Srbija je imala i "Oj Srbijo", Srbija je čak imala jedan konkurs za himnu, sećam se da je pokojni Baronijan Vartkes izvodio pet predloga i sa najviše žara izveo "Vostani Serbie", jer je i sam učestvovao u pisanju melodije za tu pesmu. Ali, ostade nekako. I mi smo u stranci potisnuli, neki od nas, svoje lične afinitete prema pesmi ili grbu, pred opštim stavom da će jednog dana himna Srbije biti pesma Bože pravde.
Sledeći pokušaj da dobijemo simbole bio je pokušaj narodnog poslanika Luneta. On je tada bio poslanik Srpskog pokreta obnove. Predložio nam je, nije to bila forma preporuke, nego zakona, koliko se sećam, ali nije naišla na podršku, nije ni uvršćena u dnevni red, koliko se sećam.
Sledeći pokušaj je bio pokušaj Srpske radikalne stranke, marta 2000. godine, da Savezna Republika Jugoslavija, koja je ulazila u promene Ustava Savezne Republike Jugoslavije, u direktan izbor predsednika Republike, ujedno promeni i himnu "Hej Sloveni" i da je zameni pesmom "Onamo namo". Na nesreću, ni to nije uspelo.
Sledeći pokušaj radikala bio je u martu, kada smo jednu ovakvu sličnu preporuku, ali zaista skromnu preporuku, uputili Narodnoj skupštini. Niste hteli to da uvrstite u dnevni red po hitnom postupku. Naravno, bilo je sporadičnih slučajeva, a vi znate da bi Skupština usvojila preporuku da se petokraka izbaci sa zastave, neko je morao da pali zastave sa petokrakom, neko je morao da iseca petokraku iz zastave, a mi smo ovde u Skupštini Srbije dolazili u sukob sa tadašnjom skupštinskom većinom, lično sam ovu petokraku za govornicom nekoliko puta prelepljivao nekim nalepnicama i uvek bi se našao neki poslanik koji bi došao da skine nalepnicu da se petokraka vidi.
Sada je vreme da radimo ozbiljno i Srbija je ozbiljna država, mislim da postoje pitanja na kojima ne smemo da se sukobljavamo i ne smemo da se mimoilazimo, pa makar potisnuli neke svoje želje, neke svoje ambicije – Ustav, država, politička stranka, brak, to je sve zasnovano na popuštanjima. Jer, ako insistirate isključivo na svojim željama, nikada neće doći do rešenja.
Evidentno je da Srbija mora da dobije obeležje, evidentno je da još skupštinska većina nije spremna da na pravi način uđe u pripremu, u pisanje predloga novog ustava Srbije. Možda će vas i ova današnja sednica malo preokrenuti, možda ćete da shvatite da se na nečemu ne radi tako što će neko biti prevaren, izigran, gurnut u stranu, a posebno ne da gurate u stranu 82 poslanika Srpske radikalne stranke. Valjda vam je sada jasno da to mora da se radi konsenzusom.
Ako postignemo konsenzus u Narodnoj skupštini danas, postići ćemo ga i na predlogu novog ustava. Ako građani Srbije vide da se nas 250 ovde slažemo oko predloga novog ustava, slobodno raspisujte referendum. Ako vide da natežemo većinu da bi nešto ovde bilo izglasano, nemojte da idete na referendum, propašće, kao i oni što su propadali pre njega.
Naš predlog, ponavljam, zaista je bio preporuka, a ovo je već ustavno rešenje i to je bila moja zamerka. Izneo sam je otvoreno u javnost, zato što je služba Skupštine otišla dalje od onoga što smo mi u stvari hteli. Mi smo hteli da usvojimo oblik grba, da usvojimo pesmu, da preporučimo da se u Srbiji to koristi, da se u Skupštini to koristi, i gotova stvar.
Sada su se ovde umešali heraldičari naukom koja meni nije poznata, naukom koja vama nije poznata.
Pretpostavljam da bi svako od njih, nema ih mnogo, ali pretpostavljam da bi svako od njih drugačije napisao obrazloženje za predlog grba ili himne. Napravili su nam jedno kompleksno rešenje, ako je ovo prihvatljivo, onda to može da se prepiše u Ustavu, za toliko je kompletno.
Da li nam je to bilo potrebno ili ne? Mislim da nije bilo potrebno. Reći ću šta mi ovde smeta, ali ćemo mi glasati danas, čak nismo pisali nikakvu formu amandmana. Na ovo ne može da se piše amandman, a nismo hteli da insistiramo na nekim svojim rešenjima. Dovoljno je valjda da čujete, i da javnost čuje, šta to SRS ovome zamera, a šta kod ovog predloga hvali.
Ne znam zašto se u preporuci spominje veliki grb, mali grb. U preporuci treba da stoji grb, i to je ono što ovde nazivate malim grbom, to bi u stvari trebalo da bude naša preporuka za grb Srbije koji će se koristiti. Ne znam zašto u preporuci piše državna zastava, narodna zastava. Naći će heraldičari obrazloženje, a meni to nekako razdvaja državu od naroda. Zašto se ne bi vijorila jedna zastava trobojka, koja je preporukom već prihvaćena 1992. godine, koju je narod prihvatio, zašto sada ubacujemo i ovaj mali grb na tu zastavu.
Naša crkva ima zastavu sa još dodatnim obeležjima na zastavi i neka to bude dovoljno. Mi da imamo tu jednu zastavu, koju, evo, narod 12 godina koristi, prihvatio je kao državnu i kao narodnu. Ne vidim nikakve razlike. Ne vidim zašto bi moralo da stoji narodna, državna; ili neko ne sme da istakne državnu, a neko sme samo narodnu. Ispadne da smo jednom preporukom postali ozbiljna država. Hajde da to ostavimo za pisanje Ustava Republike Srbije.
Sada ne znam otkud ideja da se rešava odmah i status onoga što će da stoji kod predsednika Skupštine i predsednika Republike. Šta predsednik Skupštine? To nije ustavna kategorija. Šta me briga šta će da drži na stolu, može da drži sliku dece. Predsednik Republike, hajde neka bude da predsednik Republike obeležje mora da drži, ali to opet da bude ova zastava koju smo usvojili kao narodnu.
Nismo sitničari, nismo u ovoj stvari perfekcionisti. Toliko je dobro da ovu preporuku usvojimo da taj oblik, koji po nama nije potpuno prihvatljiv uopšte, nije prepreka da preporuka bude usvojena. Mnogo je važnije hoće li građani Srbije ovo da prihvate ili neće. A da bi prihvatili, mislim da danas moramo da uložimo dodatni napor da ubedimo sve poslaničke grupe da ovo ne shvataju ideološki.
Znam kome će smetati ovi predlozi. Kao što mi imamo zamerki, imaju zamerki socijalisti, ima SPO i znam njihove zamerke, znam njihove programe. Nije to razlog da se danas raziđemo.
Da li vi mislite da nisam znao da povodom tri-četiri rezolucije o Kosovu i Metohiji vlast posle toga ništa neće da uradi. Znao sam. Ali nikada nismo bili protiv toga. Nikada nismo bili uzdržani.
Nikada nismo izašli iz sale kada ste predlagali, vi koje ste ove četiri godine na vlasti, bilo kakvo rešenje za Kosovo i Metohiju. Mi zaista želimo da pomognemo Srbiji u nekoliko stvari oko kojih se nikada nećemo sporiti. Kada budete ovde nastavili sa reformama, eto nas vama za vratom, jer smatramo da to radite jako loše.
Kada se rešava sudbina Kosova i Metohije, kada pišemo državna obeležja, hajde da se ne svađamo, hajde da se ne sporimo i hajde da niko nema prava da posle pet godina kaže –to sam uradio, hajde da kažemo – uradila je Narodna skupština, koja ima 250 narodnih poslanika, u kojoj ima i Srba i pripadnika manjina.
Mislim da ovo nikoga neće da ogorči i nikoga neće u potpunosti da zadovolji, ali je prihvatljivo. Osećaćemo se drugačije, kao kamen kada skinete sa leđa. To je bio naš stav i povodom predloga za promenu himne državne zajednice. Žao mi je što neke političke stranke to nisu dovoljno razumele. Videćete kada skinemo himnu Hej Sloveni sa leđa kako će da vam bude lakše da idete ulicom.
Zbog toga će narodni poslanici SRS-a glasati za ovu tačku dnevnog reda, došli smo na sednicu svi. Hoćemo da pomognemo da ovo bude izglasano i molimo i ostale poslanike koji imaju dilema – glasati za ovo ili ne – da glasaju za ovo. Niko neće zameriti. Mislim da će pre da im zamera ako ne glasaju, jer doktrinarno zastupati stav koji nije više većinski u državi i koji nikada više neće biti većinski to je gubljenje popularnosti, i to je kao da neko svesno želi da umanji rezultate svoje političke stranke.
Ako je sloboda, ako je nezavisnost, ako je odbrana zemlje stav koji kod jedne političke stranke nikada ne sme da bude promenjen, ako je tužba protiv NATO stav koji nijedna politička stranka ne sme da promeni, ovo nije stav koji ne smete da promenite, vi koji se ovde potpuno ne nalazite.
Građani Srbije su stav prema obeležjima odavno promenili. U Srbiji je potpuno shvatljivo da Bože pravde bude himna. Ne kažem, da smo se danas složili da to bude Marš na Drinu, podržali bismo vas; da smo se danas složili da to bude Oj Srbijo, podržali bismo vas. Očigledno da smo se u većini složili da pesma bude - Bože pravde.
Problem je pominjanje kralja. Meni nije problem. Meni bi bio problem da se kralj pominje, jer ga nemamo. Voleo bih najviše da prestanete da glumite da imamo kralja, a posebno kod onog građanina koji sebe predstavlja kraljem, pa psuje majku srpskim veličinama. To što pesma Bože pravde neće pominjati kralja, to je samo znak da smo i mi spremni da je menjamo, kao što su je menjali i kraljevi.
Pa, niste valjda mogli da zamislite da Aleksandar Karađorđević peva pesmu posvećenu Milanu Obrenoviću. Sve se u životu, što može da se menja, što nije konstanta, menja. Nemojte da zamerite ni što grb ima krunu. Ako se nastavi ovaj trend, pa mi imamo još više poslanika nego danas, dok sve od nas zavisi Srbija nikada neće biti monarhija, nikada.
Ako pobedi neko ko se u kampanji predstavlja kao monarhista, znači, građani su to hteli. Ovog časa 85% birača Srbiju vidi kao Republiku. Kruna, ništa lepše od carske krune Nemanjića, kao simbola državnosti. Tako da se zna da ne postojimo samo 200 godina, kao što mi jedan poslanik jutros reče. Postojimo mnogo više.
Ako sam uspeo da vam neke dileme razrešim i ako mogu da vam pomognem i u javnim nastupima, vama koji bi možda danas izašli iz zajedničke akcije, i na to sam spreman. Toliko je važno da dobijemo obeležje koje ćemo koristiti, da na nešto, na neke delove programa, treba i zažmuriti. Hvala.

Vi rekoste, gospodine predsedniče, da više nećete da tolerišete zloupotrebu govornice. Gospodin Jovičić neka se zaposli u ministarstvu, neka bude ministar, neka izlazi da govori i komentariše ono što govore poslanici. Vi, gospodine Jovičiću, izlazite posle poslanika SRS i vi nešto obrazlažete. Ne znam šta ste vi u ovoj skupštini. Zašto nam ovde sedi ministar, da li ste bolji od ministra, pređite na ovo mesto. Ovo više nećemo da tolerišemo, predsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, rasprava o Predlogu zakona o energetici u načelu nije ubedila poslanike SRS da je bilo potrebno sazivati vanrednu sednicu Narodne skupštine da bi ovaj zakon bio donet. Nije, iz nekoliko razloga. Najpre, izuzev jednog poslanika DSS kome je to posao, niko nije izašao da brani predloženi zakon. I oni koji će za njega da glasaju izneli su svoje primedbe na njega, na to ih obavezuje znanje materije, a glasaće za njega zato što ih na to obavezuje partijska disciplina.
Šta će biti ako u danu za glasanje usvojimo zakon o energetici? Hoćemo li dobiti strategiju razvoja energije – nećemo. Hoće li iz nje da proistekne energetska politika – neće. Hoće li iz toga da proistekne program ostvarivanja strategije – neće. Hoćemo li dobiti agenciju za energetiku – nećemo. Hoćemo li dobiti onu drugu agenciju za efikasnost, kako se već zove – nećemo.
(Dobacivanje iz sale.) Dobićete vi na izborima ono što vam sleduje, samo vi uživajte. Ionako mi je smetalo da vas toliko gledam sa ove strane, previše vas je, a i ne volim dok vlast ne dobacuje opozicionom poslaniku, nešto nije u redu. Sada je u redu.
Dobićemo tržište za jesenju sezonu, za zimsku sezonu. Zato mi ovde sedimo, dame i gospodo narodni poslanici, u zlo doba, kad nije vreme da radimo ovaj predlog zakona, jer mora sve da se pripremi da imamo slobodno tržište za struju u vreme kada nam struja bude trebala.
Šta je cilj ovog zakona? Potpuno upropašćavanje naših elektrana, elektroprivrede Srbije, njeno srozavanje na nivo komunalnog preduzeća u nekoj opštini. Baš one koji će da glasaju za ovaj zakon briga što je to stvarano desetinama godina, što su potapana sela, kuće, iseljavani ljudi, što je pola Šumadije zauzeto otpadom iz termoelektrana i što je ta zemlja zauvek upropašćena.
Pa i što mnogo ljudi boluje od hroničnih bolesti zato što žive u neposrednom okruženju termoelektrana. Baš nekoga briga šta će biti sa Srbijom, bitno je da se usvoji ovaj zakon.
Da bar jednu rečenicu rekoste o tome kako je neophodno da bude donet, izuzev one stalne. I kada bude zakon o sportu, reći ćete – moramo zbog ulaska u Evropu. To razumem. Tu rečenicu nemojte ni da nam ponavljate, neka piše iznad glave predsednika – zakon o kome sada raspravljate je uslov da uđemo u Evropu.
Znamo da je to uslov za Evropu i moramo da raspravljamo. Ali, zašto ovaj zakon donosimo sada, uz ovoliko primedaba koje su izneli ne samo poslanici SRS nego i poslanici svih ostalih poslaničkih grupa, izuzev poslaničke grupe DSS. G17 plus se u to ne meša. Oni su sa DSS-om podelili fahove, jedni druge neće dirati kada se radi o zakonima koji su u njihovom ličnom interesu.
Ponavljam za ovom govornicom ono što sam govorio i u novinama. Nekoliko ljudi iz vaše stranke je direktno finansirano od energetskog lobija. Ti ljudi vode ne samo vašu stranku, sada vode i državnu politiku. Ovaj zakon je usledio kao posledica najave koju je izvršio čovek za čije interese ovo radite. Znate vi vrlo dobro ko je taj. To je onaj čije ime niste smeli da pomenete. Pomenuo ga je jedan vaš poslanik stidljivo, a ministar ne sme da šušne.
To su prijatelji vaših saboraca iz stranke, i Maršićanina, i Ljiljane Nedeljković i vašeg šefa kabineta. To su vam Vojin Lazarević, Vuk Hamović, to su kumovi, a ima ih sedam. Okumili su se sa prvim ministrom, pokušali i drugog ministra u to da uvuku. U elektroprivredi i tamo gde ste vi radili imali su svoje ljude, postavljali svoje ljude, raširili su se kao hidra kroz Elektroprivredu Srbije. Niste ih sprečili u tome, pali ste pod njihov uticaj. Sada su preuzeli i Borisa Tadića. Sa njim su se našli u restoranu "Daka" pred drugi krug izbora i direktno ga finansirali u drugom krugu izbora.
Znate, nije dovoljno ujutru da se probudite i uveče da zaspite da bi vam neko priznao da ste taj dan živeli. Vi morate nešto i da uradite tog dana. Ovo što sedite ovde i gačete kao čavke, a između sebe se pitate što li mi ovo danas radimo, to nije dovoljno da vam opere savest ili da vam potvrdi da ste danas živeli. Vi danas u ovoj skupštini niste živeli. Vi čekate da se završi ova sednica, da izglasate zakon, da se poklonite šefu i da idete na godišnji odmor.
Opominjao sam mnoge vlasti u ovoj skupštini, opominjao sam i 2001. godine taj vaš najjači DOS. Tada je pojedinačno svako od njih mislio da vredi više nego cela vaša poslanička grupa. Ovo što ja sada od vas doživljavam, ova dobacivanja, meni je to kao kolač, šta sam tada sve morao da doživim. Niko nije verovao da će to da se desi DOS-u, što mu se desilo.
Sada i vas opominjem – ovo je kraj priče o čestitosti. Ovde prestaje priča o čestitosti. Narodna skupština Republike Srbije počela je da služi oligarsima. Ovo je zakon, a onaj pre njega – zakon o lekovima, isto je tako bio. Lupiće vas to po čelu, možda za godinu dana, možda za dve, ali uvek će neko vaše dete da vas pita – što si učestvovao ti u ovome, što te optužuju po novinama da si baš ti u ovome učestvovao, a vi ćete onda reći – bio sam narodni poslanik te i te političke stranke. To nije dovoljno.
Ponavljam vam još jednom, i više o ovom zakonu, ako treba, neću ni da govorim: zakon se donosi zbog firme EFT, ne zbog Srbije, ne zbog organizacije, ne zbog građana Srbije, ne zbog cene električne energije, ne zbog boljeg snabdevanja, ne zbog lojalne konkurencije. Jer, vi ovde jednu državnu firmu, koju su stvarali svi građani Srbije, šutirate nogom na ulicu, da upadne u konkurenciju sa onima kojima ste tri godine pre toga dali državni novac da se izgrade toliko da mogu da upropaste tu državnu firmu.
Možda ja neke od vas precenjujem, možda niste tako dugoročno planirali, ali je ovo sve planirano 2001. godine, kada je ta firma osnovana. Vi se tada time očigledno niste bavili, a ja se tim problemom bavim već godinu dana.
(Dobacivanje iz sale.) Evo, vi znate koja poslanička grupa ima ludačke manire, a to se ispolji tako što se jedan od njih okrene prema Ćirkoviću i kaže – ajde Ćirkoviću.
Zato vas pozivam da ne glasate za ovaj predlog zakona, biće vas jednog dana sramota.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, povredili ste glavu IX Poslovnika Narodne skupštine koja se odnosi na vanredno zasedanje Narodne skupštine. Pošto je ona proistekla iz Ustava Republike Srbije, ja bih citirao tu glavu IX od člana 162. do 165.
Član 162: "Predsednik Narodne skupštine dostavlja zahtev za vanredno zasedanje narodnim poslanicima i Vladi i određuje vreme kada će se Narodna skupština sastati."
Član 163. stav 1, molim vas da pažljivo saslušate: "Na vanrednom zasedanju Narodna skupština radi po unapred utvrđenom dnevnom redu koji je dostavio podnosilac zahteva za održavanje vanrednog zasedanja. Redosled razmatranja tačaka dnevnog reda ne može se menjati bez saglasnosti predstavnika predlagača na čiji je zahtev vanredno zasedanje zakazano."
"Za vreme vanrednog zasedanja na sednici Narodne skupštine mogu se postavljati poslanička pitanja samo ako je predlagač vanrednog zasedanja to predvideo u svom zahtevu."
"Na vanrednom zasedanju primenjuju se odredbe ovog poslovnika o redovnom zasedanju, ako odredbama ovog poglavlja nije drugačije određeno".
Predlog gospođice Ksenije Milivojević nije mogao da bude razmatran na vanrednom zasedanju Narodne skupštine, jer nije bio predviđen u dnevnom redu koji ste nam predložili, unapred utvrđenom dnevnom redu za vanredno zasedanje. Narodna skupština nije mogla na vanrednom zasedanju da se izjašnjava o predlozima koji nisu bili u dnevnom redu. Čak je za poslanička pitanja navedeno da ne mogu da budu razmatrana.
(Dobacivanje iz sale.)
Samo se vi smejte, demokratiju treba učiti od korice do korice, a ne onako kako vama odgovara.
Dakle, gospođici Milivojević je trebalo da se zahvalite i da kažete – gospođice Milivojević, ne možete da uzmete taj rančić i da odete iz sale zato što o vašem predlogu ne možemo da glasamo, nije predviđen u sazivu vanrednog zasedanja za ovu sednicu. Tako se radi po Poslovniku.

Poslanička grupa SRS je protiv osnivanja agencije iz nekoliko razloga. Najpre, samo formalno ili prividno agencija je odgovorna Narodnoj skupštini, a tu nikakva odgovornost ne postoji, ako pod odgovornošću podrazumevate obavezu da jednom godišnje predsednik i članovi saveta podnesu izveštaj o svom radu Narodnoj skupštini.
Podsećam vas da Narodnoj skupštini Vlada Republike Srbije ne podnosi izveštaj jednom godišnje. Zašto bi to radila agencija, tim pre što predsednik saveta i članovi saveta ne mogu da budu razrešeni zbog toga što nije podnet izveštaj. U odredbama koje regulišu njihovo razrešenje, pominje se: da su sakrili neki podatak dok su birani, neka povezanost sa krivičnim delom, ne pominje se odnos prema Narodnoj skupštini.
Sa druge strane, veoma mi je sumnjivo to što predlagač zakona priznaje da agenciju neće finansirati budžet Republike Srbije, što me navodi na pomisao da će agencija biti finansirana iz inostranstva. Dobro bi bilo kada biste penzije obezbeđivali iz inostranstva, vi što vičete "naravno", a ne rad agencije. To bi bilo dobro, kada biste obezbedili pare da zaposlimo ljude, a ne da osnivamo agencije, ali još vam malo vremena treba da shvatite šta je ova agencija.
Agencija radi i poverene poslove. Kako to da država poverava nekome poslove i neko će da prihvati poverene poslove, a da ne bude finansiran za obavljanje poverenih poslova? Mislim da su to tačke 4) i 6) stav 1. člana 15. Šta je tu najčudnije?
Posle toliko godina u kojima mi imamo električnu energiju, tarifnog kupca, EPS, odjednom našoj agenciji, član 15. stav 1. tačke 1) i 2), dajemo pravo da utvrđuje tarifne sisteme, metodologiju za određivanje tarifnih elemenata, što znači da će agencija ponovo određivati tarifni sistem i cene struje.
Dokle ćete vi koji vodite državu da se igrate sa cenama električne energije? Sada, kada je to već postao problem za Vladu Republike Srbije, jer ljudi prozivaju i predsednika i ministre zbog toga što struja poskupljuje, što ne umeju da obračunaju struju, zbog toga što im umanjuju onu tarifu koju sirotinja koristi - bonus sa 600 kilovata na 300, sada to prebacujete na nekakvu agenciju.
I kada ljudi budu opravdano rekli da ne mogu da plate račun za električnu energiju, da ne valja tarifni sistem, više nije kriva Vlada nego agencija koja za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini. Potpuno je sklonjena Vlada od odgovornosti za ono što se dešava građanima Srbije kod isporuke električne energije i određivanja cena električne energije za tarifnog kupca, a, građani Srbije, vi ste u toj kategoriji tarifnih kupaca.
Zato mi ne želimo da se formira agencija. Želimo da znamo ko u Srbiji odgovara za snabdevanje, potrošnju, metodologiju i određivanje tarifnog sistema za plaćanje utrošene električne energije. Po mom mišljenju, to je Vlada Republike Srbije; kako god da izgleda, ko god da je sastavi, Vlada uvek treba da stane i da kaže - jeste, mi smo odredili koliko ćete da plaćate električnu energiju. Ako građani mogu da je plate, oni će reći - dobro, a ako ne mogu Vlada će biti u škripcu.
Ovako - agencija, predsednik i četiri člana saveta, predložila ih Vlada, izabrala ih Narodna skupština, račune polažu Narodnoj skupštini, ne finansira ih budžet, pa uopšte više nikome ni za šta ne odgovaraju. Ministar je sam rekao - pa, ne odgovaraju, sredstva za njih ne idu iz budžeta, obezbediće neka agencija za rekonstrukciju. A što vam ne padne na pamet da se zapitate - kako to da nam finansiraju samo agencije. Što nam ne finansiraju neku proizvodnju, nešto gde bismo mogli ljude da zaposlimo, da počnemo da radimo i da od svog rada živimo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o veoma smislenom amandmanu zato što je ovo samo jedna deklaracija, posebno stav 1. člana 13. koji glasi: "Agencija je samostalni pravni subjekt i funkcionalno je nezavisna od bilo kog državnog organa..." Kada pročitate ovu formulaciju pomislite da se zaista radi o nečemu što je prihvatljivo, kako bi trebalo da bude kod nas u Srbiji, ali ako znate na koji način se biraju predsednik i članovi saveta i ako znate kako mogu da budu razrešeni, onda isto tako analogno saznate da ta agencija uopšte nije nezavisna od državnog organa, odnosno da nije nezavisna od Vlade Republike Srbije.
Vlada predlaže Narodnoj skupštini da izabere predsednika i članove saveta, Vlada predlaže Narodnoj skupštini da ih razreši; Vlada koja ima većinu u Narodnoj skupštini. Pazite kada mogu da budu razrešeni - kada Vlada utvrdi da ne funkcionišu kako treba, iako su funkcionalno nezavisni od bilo kog državnog organa.
Ako Vlada utvrdi, po članu 24. stav 6, da je kandidat bez osnovanog razloga odbio ili propustio da obavlja dužnost predsednika, odnosno člana saveta u periodu od najmanje tri meseca; ako se utvrdi da je u toku trajanja mandata povredio pravila o sukobu interesa utvrđena zakonom; ako član saveta ne funkcioniše kako Vlada misli da treba da funkcioniše član saveta, na obrazložen predlog Vlade Republike Srbije Narodna skupština može razrešiti predsednika ili člana saveta. Niko drugi ne može da ih razreši.
Ne sviđa vam se neki član Saveta za borbu protiv korupcije, Radiodifuznog saveta ili Agencije za energiju i vi kažete da ne obavlja svoj posao, u roku od tri meseca Vlada predlaže Narodnoj skupštini da bude razrešen, a većina u Narodnoj skupštini sluša Vladu koju je izabrala, jer ako je ne bi poslušala ispalo bi da Vlada nema poverenje većine.
Po članu 13. potpuno je neostvarivo da ta agencija bude nezavisna u svom radu od bilo kog državnog organa, pa i od Vlade. To vam je kao kada biste rekli da je ministar Vlade Republike Srbije u svom radu nezavisan od predsednika Vlade, jer, bira ga Narodna skupština, samo ga boli to što ga je predložio mandatar za sastav Vlade, predsednik Vlade.
Tako vam je i ovde. Naizgled nezavisna agencija, a predložila je Vlada Republike Srbije. Narodni poslanici tu samo... poslanici većine, jer ne verujem da će bilo kada poslanici opozicije glasati za agenciju. Za tih pet članova sigurno nikada neće biti, kao što nikada niste davali da budu iz opozicije. Većina mora da posluša svoju vladu, jer Vlada tvrdi da radi najbolje što može. Sramota je za poslanike većine da ne poslušaju Vladu. Takva su pravila igre i ja vas potpuno razumem, ali onda ne možete da napišete da je ta agencija nezavisna u svom funkcionisanju od državnog organa. Zavisi od Vlade Republike Srbije.
Dovoljno je da ministar kaže na sednici Vlade – predsednik saveta agencije ne radi kako smo se dogovorili, da predložimo Narodnoj skupštini da bude razrešen zato što ne obavlja svoj posao tri meseca kako treba, i on će ovde biti razrešen. Onaj ko nije odgovoran državnom organu ne može da bude razrešen na predlog državnog organa.
Zašto niste predvideli da Odbor za energetiku, Odbor za pravosuđe ili Administrativni odbor Narodne skupštine predloži Narodnoj skupštini razrešenje predsednika saveta ili člana saveta. Onda bi bilo prihvatljivo da je ta agencija nezavisna u svom radu od državnog organa. Kada državni organ predlaže da bude razrešen neko u, kažete, potpuno samostalnom pravnom subjektu, onda je on od tog državnog organa i te kako zavisan i onda će da pazi, da radi kako taj državni organ od njega traži, a ne onako kako piše ili kako bi možda želela Narodna skupština.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da treba da prihvatite amandman na član 14. zato što će, ako ostane član 14. u obliku u kome je predložen, doći do disperzije agencije na sve opštine, jedinice lokalne samouprave u Srbiji, a iz člana 15. u kome su taksativno nabrojani poslovi koje obavlja agencija ne vidim razloge da agencija osniva organizacione jedinice u mestima van svog sedišta, znači, u mestima van Beograda. Pretpostavljam da će sedište agencije biti u Beogradu.
Šta će to da znači, recimo, u opštini Knić, hoće li organizaciona jedinica agencije za energetiku da utvrđuje tarifni sistem, hoće li možda u Kniću da bude jedan tarifni sistem, a u nekoj drugoj opštini drugi. Ili će možda u svakoj opštini postojati inspektor, nekadašnji inspektor parnih kotlova, to ste nazvali za rad, kako već dalje, ne vidim, od svih ovih dalje, od tačke 1) do 7), koji će da obavlja posao u opštini Knić, Lapovo, Batočina, Rača, Topola, u opštini Kragujevac, da ne ispadne da zanemarujem male opštine.
Ne vidim ni zašto bi morale da postoje organizacione jedinice izvan sedišta agencije i u gradu Kragujevcu. Zamislite 150 opština, pa bar troje zaposlenih, to je lepo za stranku koja hoće da udomi neke svoje kadrove, ali od toga Srbija nema nikakve koristi, nema posla za 365 dana u toj organizacionoj jedinici agencije van sedišta agencije.
Zato vam predlažem da obavezno prihvatite amandman na član 14, jer ako smo nekada naseli na priču o tome da Agencija za privatizaciju treba da ima organizacione jedinice van sedišta, pa imate u svakoj opštini kancelariju sa dvoje ili troje koji se, tobož, bave privatizacijom, a samo uzimaju pare iz budžeta za svoje plate, ovde zaista ne vidim nikakvo opravdanje da agencija za energiju osniva svoje organizacione jedinice.

Gospodine predsedniče, vi neprekidno povređujete član 100. Smatram da vređate moje dostojanstvo, pošto razumem šta hoćete time da uradite. Dozvoljavam da se ostali poslanici ne osećaju povređenima zato što ne razumeju šta radite.
Zamislite, vi upućujete, odnosno naređujete narodnim poslanicima da svu svoju diskusiju opredele tako da ne postave nijedno pitanje, da nemaju upitnu rečenicu u obrazlaganju amandmana. Slušam dok mi nije dosadilo. Kad god neki narodni poslanik SRS u upitnom tonu diskutuje, vi kažete - gospodine narodni poslaniče, poslanička pitanja se postavljaju na drugoj sednici.
Da li vi mislite da smo mi toliko glupi? O tome koliko je ko glup sigurno nema sudije u sali. Ne znam u celoj Srbiji da li postoji čovek koji može da procenjuje koliko je ko glup, ali zato bar vi narodni poslanici nemojte da se usuđujete da to procenjujete.
Glup je onaj ko ne vidi šta vi radite, gospodine predsedniče. Zamislite da sad naređujete kako treba da izgleda rečenica koju narodni poslanik izgovara kad obrazlaže amandman. I ako kaže - zar mislite da je ovo dobro; a vi kažete - stanite, gospodine poslaniče, poslanička pitanja se postavljaju na nekoj drugoj sednici. Nema smisla. Uzdržite se malo.
Prvo, uopšte nemate pravo da prekidate narodnog poslanika, osim u slučajevima predviđenim Poslovnikom, a ne kad se vama prohte.
Znam da je to skoro svejedno sada, ali Baki neće da se usudi da kaže da su to poslanička pitanja. Molim vas, gospodine predsedniče, izdržite vi ovo što se sada odvija u Narodnoj skupštini, ovo je demokratska, parlamentarna debata, postoje poslanici koji čekaju da se ovo završi, postoje poslanici koji žele da obave posao zbog koga su ovde danas, pa će to da se završi, samo vi nemojte da se mešate u to.
Vi kontrolišite samo da li neko nekoga vređa, da li upotrebljava izraze koji nisu ovde primereni. Možete da se umešate i u to da li poslanik govori o temi. To vam ne preporučujem, zato što se ovde skoro niko ne pridržava teme kad tako želi. Nemojte više da nas ponižavate, da nas vređate i da svaku našu rečenicu komentarišete time da li je upitna rečenica, pa ako je upitna, to je poslaničko pitanje. To je jako providno.
Da vam dam jedan savet. Demokratski orijentisan predsednik Narodne skupštine može da bude najpopularnija politička ličnost u Srbiji. Imali ste šansu, jedno vreme ste glumili da pripadate takvoj orijentaciji, ali sada ste se razotkrili.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne mogu da prihvatim ovaj amandman zato što su prva dva stava izuzetno rigorozna. Ne može da se kaže da njima nije neko ostvario imovinsku korist. Izdvajanje trećeg stava kojim se sugeriše, ako je delo učinjeno u nameri pribavljanja imovinske koristi, izvršilac treba da bude kažnjen zatvorom od jedne do deset godina.
Ispada da po stavu 1. i 2. nema imovinske koristi. Ima. Svako ko se samovlasno priključi pribavlja sebi imovinsku korist. Svako ko koristi električnu energiju mimo ugovora u pogledu merenja njene potrošnje pribavlja sebi imovinsku korist. Suvišan je stav 3.
Imovinska korist je i u stavu 1. i u stavu 2. Zato se i kažnjava. Zašto biste kažnjavali nekoga ko uradi nešto, a od toga nema imovinsku korist i nema štete po elektroprivredu ili po onoga ko je struju isporučio.
Inače, mislim da je kazna zatvora od jedne do tri godine za ovakvo delo preteška, ali koliko se sećam to je negde u Zakonu o građenju objekata već predviđeno, ko se priključi bez građevinske dozvole isto je predviđena kazna zatvora, pa bi ovo moglo da bude prihvaćeno s obzirom na to da već postoji i u drugim zakonima zatvorska kazna za određena dela. Dakle, protiv toga sam da prihvatimo ovaj amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam ko ili šta je najedilo ministra, ali neprimereno je, gospodine ministre, od vas to zaista nisam očekivao, pamtim vas kada ste obrazlagali neke zakone ovde, imao sam dobro mišljenje o vama, video da cenite poslanike, neprimereno da nas unapred optužite i napadnete što smo mi protiv nekih agencija.
Uopšte ne znate kakvi će naši stavovi biti, prejudicirate ih, a i ako su negativni prema vašem predlogu zakona, otkud kod vas toliko naboja da nas napadate u ovako kasno doba dana. Zaista je dobro ako ste u pravu. Ne znam da li ste u pravu, jer napadi koje sam čuo večeras su upereni protiv Vlade DS-a, koja je uredbama osnovala tri, mislim pet agencija, o kojima se večeras radi, a to je jedna reformska Vlada, opštepriznata u Srbiji, napredna i vodi nas u Evropu. Ponavljam, dobro je ako ste u pravu što zakonom regulišemo osnivanje agencija.
Ne znam da li je neko osporio ustavnost uredbe Vlade o osnivanju agencija. Ako postoji stav Ustavnog suda, onda vam dajem za pravo da ovoliko napadate taj način osnivanja agencija, a ako se niste obratili Ustavnom sudu i ako nemate stav Ustavnog suda, onda vaše mišljenje iz fotelje stručne, pravničke javnosti, zanima me kao mišljenje jednog pravnika, ali ne utiče na moje stavove večeras.
Ovaj zakon je, kažete, na osnovu ustavnog osnova iz dva člana Ustava. Jedan je da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje i organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa. To je član 72. stav 1. tačka 11, i zanimljiviji, član 94. stav 5. Ustava Srbije, na koji se pozivate, i kažete - ministarstva i posebne organizacije jesu republički organi, podvlačim republički organi, čija se organizacija i nadležnost uređuju zakonom.
Ovim zakonom vi nama zaista uređujete nadležnost ovih agencija, ali nema organizacije, gospodine ministre. Da bi jedan agencija bila kontrolisana od strane Narodne skupštine, kako vi kažete da će sada prvi put biti, posebno kod ovih agencija koje prestaju da rade, za strana ulaganja i promociju izvoza, za zaštitu životne sredine i centar za uklanjanje mina, mora Narodna skupština da uredi njihovu organizaciju, barem kao što radimo kod svih drugih agencija; da utvrdimo organe agencije, način njihovog izbora, broj, način donošenja statuta.
Vi ovde kažete - ovo nisu republički organi. Kako mogu da nazovem republičkim organom firmu za koju kažete da ima svojstvo pravnog lica? Da li je to vladina ili nevladina organizacija, ko će da bira organe, ko će da usvoji statut, koja sredstva za poverene poslove? Ima li poverenih poslova u tim agencijama ili su joj sve povereni poslovi.
Kažete - ako ne bude usvojen zakon. Šta, živeli smo i do sada bez ovog zakona, sa agencijama koje su osnovane uredbom. Nisam ja kriv što ova Vlada četiri meseca nije te agencije ukidala zakonom. Da ne ukinete noćas, ukinućete neku drugu noć. Postoje i rade te agencije. Da li će neko da ih osporava pred Ustavnim sudom? Ne znam. Da li će biti ništav njihov rad, njihove odluke, bogami u to nisam baš siguran.
I sami kažete da nam je potrebna agencija koja će da promoviše naš izvoz. Ako je ta agencija i do sada promovisala izvoz, na sreću joj, kako je osnovana, na vama je bilo da utvrdite, a ne nama.
Jer u mišljenje ministra ili bilo koga iz pravničke javnosti ne verujem dok ne čujem stav Ustavnog suda Republike Srbije. On jedini procenjuje da li je nešto urađeno u skladu sa Ustavom ili nije.
Šta je kod ovih kozmetičkih izmena u dva ministarstva? Bojim se toga što Ministarstvo za poljoprivredu preuzima posebno tu kontrolu, zato što nemam poverenja u ministra i to vam otvoreno kažem. Ali, šta je sa zaposlenima? Da li će svi ti inspektori automatski preći da rade u ministarstvo u kome do sada nisu radili ili neće?
Vidim da je postojala dobra namera, ili je to malo bila i želja, da se pomalo osvetnički nastupi prema prethodnoj Vladi, koja je zaista grubo, divlje osnivala ove agencije. Tu dobru volju treba sprovesti do kraja. Agencija ovako osnovana za mene nije potpuno završena. Onda kao da je uredbom osnovana, jer kao narodni poslanik neću da učestvujem u izradi zakona koji će posle toga da dopunjuje Vlada uredbama.
Hoću da sve bude jasno u zakonu, hoću da sagledam celu agenciju, kao što je i ova protiv koje sam bio za energetiku, ali sam je potpuno sagledao u zakonu. Bio sam protiv nje, ali ona ima sve od dana za glasanje kada bude objavljena u "Službenom glasniku", ona ima sve organe. Može da bira, zna se ko predlaže, zna se koliko ima članova. Zna se kvalifikacija ljudi koji tamo moraju da rade da bi vodili tu agenciju.
Za ove tri agencije, za ove nove agencije koje ste svrstali uz zavode, i uz direkcije, i uz Sekretarijat za zakonodavstvo, ne vidim način da to budu pravna lica pod kontrolom Narodne skupštine, a ona nije uticala na njihovo osnivanje, izuzev što je samo omogućila zakonom da budu osnovane i propisala im nadležnosti. Morate da priznate da pravo na osnivanje agencije i nadležnosti agencije nisu kompletna odluka koju mora da donese Narodna skupština.
S te strane, ponavljam, ovo nije dovoljno dobro urađeno, ovo nije kompletno urađeno, ovo nije spremno za odlučivanje. Dobra volja ne može da opravda sve. Vremena je bilo. Mislim da smo mi ovaj zakon u maju dobili, bilo je vremena da se ovo sve uradi kako treba. Možda je neko zaboravio da postoje ovi predlozi zakona, ko se danas ili ovih dana setio da ih uvrsti u vanredno zasedanje.
Ponavljam, nemojte biti u dilemi da pomislite da sam možda bio za rešenje koje je uradila prethodna Vlada. Nisam bio za to da se uredbom osnivaju agencije. Protiv toga sam da se i zakonom osnivaju agencije, ali ako ih već osnivate, zato sam da ih osnivate zakonom. Postoji neki privid kontrole agencija od strane Narodne skupštine, ali ovo mora da bude kompletno urađeno da bi moglo da bude podržano od strane narodnih poslanika SRS.