Dame i gospodo narodni poslanici, bio sam sportista, ne baš vrhunski, ali to se valjda i ne očekuje od svakoga ko se bavi sportom. U međuvremenu sam počeo da se bavim politikom i nisam sportski radnik. Smatram da niko ko se bavi politikom ne sme da bude sportski radnik, a mi imamo takvu situaciju da nam se u sport mešaju i pripadnici MUP-a i da se u odnosu prema sportu ništa nije promenilo onoga dana kada je promenjena vlast.
Najgori ljudi u sportu su političari, a možda su gori od njih političari policajci. U oblasti koja je dragulj izvoznih poslova, kako je neko možda malo grublje nazvao, u oblasti u kojoj se okreće ogroman novac, čim vidite političara, znajte da tu nikada zakona neće biti, nikada poštivanja zakona.
Sport treba privatizovati, prepustiti ga onima koji u njega žele da ulažu; država da kontroliše odnose, a gde će sportista da se takmiči, kako će biti organizovana njegova takmičenja, hoće li biti gledalaca ili ne, što bi to interesovalo političare, i uvek one koji su na vlasti. Mi ovde imamo političare koji drže čitave fudbalske klubove. Mi ovde imamo političare koji drže agencije za prodaju fudbalera. Oni svi sede u Narodnoj skupštini i tobož o važnim stvarima ovde odlučuju, a čim izađe i dođe u domet mobilnog telefona, on priča koga ima za prodaju, koliko taj košta i koliki je njegov procenat.
Nema kod političara interesa za sport. Ima interesa samo da ostvare što više glasova, da se deci nametnu kao ljudi koji o njima brinu. Baš nas političare briga o tome koji će klub da uspe. Ono jedino što nosite u srcu od deteta, kao navijač, to je valjda sav interes političara prema sportu.
Sada se pronašla Skupština AP Vojvodine kao dušebrižnik o sportu u Vojvodini, pa tačka 1) kaže: "utvrđuje interes građana (autonomne pokrajine) "u oblasti sporta". Sada će pojedinačno dva miliona građana da se izjašnjava pred autonomnom pokrajinom, kao pred anketnim odborom, koji je njihov interes u oblasti sporta!
Njihov interes je da deca mogu da se bave sportom, da kasnije o razvoju brinu stručni treneri i da dete koje je vrhunski talenat, kada se oduži onima koji su ga školovali, na tome zaradi, jer je život sportista veoma kratak, a iskušenja su ogromna; jedna povreda pred vrhunsko takmičenje na kome se očekuje da postavite svetski rekord, liši vas cele karijere; jedna povreda vas isključi iz polusezone u svom klubu i više ne možete da zaradite novac; nigde nisu osigurani; nijedan klub im ne isplaćuje ono na šta se ugovorom obaveže i živi se na obećanjima; mešetari uzimaju novac. Sada će mešetara da ima i u Vojvodini.
Šta će Vojvodina - da igra neku svoju ligu? Tu će biti kvaliteta? Na nivou Jugoslavije ne možete da pronađete dovoljno klubova da igraju u ligi u bilo kom ozbiljnijem sportu, a sada će Vojvodina da utvrdi svoj interes i da ima ligu, ili će da igra ligu sa Mađarskom, Rumunijom. Šta ako neko u Skupštini Vojvodine većinom utvrdi da nije interes građana autonomne pokrajine da igraju ligu sa Srbijom, nego će igrati ligu ili sami ili će igrati sa nekim u inostranstvu. Ako idete na utakmice u kojima igraju klubovi iz Vojvodine i klubovi iz onog drugog dela Srbije, vi već možete da čujete divljanje koje šire političari i prenose na sportski teren.
Samo da vas ne podsećam, da je ona Jugoslavija, komunistička, propala najpre na sportskim terenima. Prvi su rat poveli navijači i nikada ga nisu prekinuli. Ko je imao prilike da posmatra prenos košarkaške utakmice Cibona-Partizan, video je da se ništa nije promenilo i da su sva vaša ljubljenja sa Hrvatima pala u vodu na onoj utakmici. Hrvatska je organizovala da navijači dođu i da masakriraju košarkaše Partizana. Sada ih ubedite da igraju Ligu jadransku sa Hrvatima, koji ih onako dočekuju. Pojavio se i Kutiljero u Vojvodini, a vi ovde pričate priče, usvajate amandmane, obezbeđujete kvorum. Pojavio se onaj Kutiljero...
(Predsednik: Gospodine Nikoliću, zahvaljujem vam se na diskusiji i upozoravam vas da ste prekoračili dozvoljeno vreme.)
Vas moja diskusija sigurno nije navela da mi se za bilo šta zahvaljujete, ali je moja diskusija bila iskrena i tačna, samo vi nastavite da igrate košarku; jedni stavite dres Jugoslavije, a jedni Srbije, pa igrajte, znojte se tamo; matora čičišta kao ja, debela, pokazuju decu za to vreme, vrti se reklama "fast" cigare, pozdrav iz Rovinja, "ronhil", viski se pokazuje na sve strane...

Dame i gospodo narodni poslanici, za one koji zakone ne čitaju - ovde se radi o polaganju pravosudnog ispita za lica koja imaju prebivalište na teritoriji autonomne pokrajine, i to se poverava autonomnoj pokrajini, da preko svojih organa obrazuje Ispitni odbor i obavlja administrativne poslove za taj odbor.
Obrazloženje je da bi se tobož smanjili troškovi kandidata koji žive na teritoriji autonomne pokrajine, da treba autonomna pokrajina da obrazuje odbor, najverovatnije u Novom Sadu, možda i u više gradova, i da organizuje polaganje pravosudnog ispita.
Ali, to obrazloženje pada u vodu ako vam kažemo da je i dosadašnje ministarstvo, koje je obrazovalo polaganje, koje je omogućavalo polaganje pravosudnih ispita, moglo da organizuje polaganje tih ispita na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine. U Vojvodini postoji Pravni fakultet, Vojvodina ima vrsne sudije, ima vrsne advokate.
Zašto sada odjednom autonomna pokrajina, da bi smanjila troškove kandidata, obrazuje komisiju. (Glasovi - šta smeta?) Evo šta smeta, pošto pitate - šta smeta. Očigledna je razgradnja Republike Srbije, njeno rastakanje i polako se širi antivojvođansko raspoloženje na teritoriji Srbije izvan Vojvodine.
Kao što širite i anticrnogorsko raspoloženje, tako da nama koji ne živimo ni u Vojvodini ni u Crnoj Gori jednog dana padne mrak na oči da kažemo: dajte nam referendum da odbacimo to od sebe kao delove tela koji sa nama više neće. Evo, toliko ste uspeli u širenju anticrnogorskog raspoloženja i mislim da bi danas većina građana Srbije, zato što nema prave informacije, na jednom referendumu o tome hoće li Srbija da živi sa Crnom Gorom zajedno odlučila da ne živimo zajedno sa Crnom Gorom, jer nam je dosta da mi pet godina trpimo - kad će Crna Gora i kako će Crna Gora, da uvek slušamo i da krećemo za jednim malim mozgom, kao da smo mi dinosaurus, Srbija je ogromno telo, mali mozak je Crna Gora...
(Predsednik: Gospodine Nikoliću, molim vas da se vratite na temu. Amandman na član 54. koji se odnosi na polaganje pravosudnog ispita.)
Vidite, da je Srbija znala da ćete vi biti predsednik Skupštine nikada ne bi glasala za DOS. Nikada ne bi glasala za DOS - to vam garantujem.
(Predsednik: Ponovo - niste se vratili na temu narodni poslaniče, upozoravam vas...)
Vraćam se na temu, jer, vidite, za Srbiju je predsednik Skupštine oličenje Srbije. Ako, zaista, Srbija mora prema vama da postavlja neke nove kriterijume i nova merila, onda je vreme za nove izbore.
Zašto vas na ovo upozoravam? Vi želite da se Vojvodina faktički odvoji od užeg dela, od "užasa", od užasne Srbije, tako da se smanji broj onih koji će jednog dana odlučivati hoćemo li živeti zajedno ili ne. To vam je to. Jer, kada skinete osam miliona koliko ima na ovoj drugoj strani, tamo će biti vrlo lako... ili, šest miliona, nije važno ... da se pronađe, bar u određenim celinama koje su nabijene autonomaškim raspoloženjem, da se pronađe raspoloženje da se i od takve Vojvodine, neko otcepljuje, a to vas čeka za godinu ili dve. Pa, da se onda pravosudni ispit polaže posebno u Subotici, pa posebno za pripadnike nekih naroda, i na jezicima nekih naroda. To je ta razgradnja.
Sinoć sam na državnoj televiziji čuo da su odnosi u Vojvodini izvanredni. Za to je zaslužna Srbija. Za to su zaslužni srpski zakoni i ponašanje svih vlasti u Srbiji do sada. To nikada nemojte da prenebregnete kao činjenicu. Kada to ovim članovima zakona budete prepustili lokalnim agama i begovima, upropastićete odnose u Vojvodini. Danas su izvanredni odnosi u Vojvodini. Nasledili ste izvanredne odnose u Vojvodini.

Prvo, postavlja se pitanje - a zašto su članovima 54. i 55. regulisani polaganje pravosudnog ispita i ispita za rad  u organima državne uprave za lica koja su zaposlena na teritoriji autonomne pokrajine.
Pomislio bi neko da tih ispita ima toliko kao što ima dece koja se upisuju u prvi razred osnovne škole. Nema. Nije tačno. Ekonomske opravdanosti za obrazovanje specijalnih komisija uopšte nema. Ima opravdanosti da se onima koji to polažu omogući da ih jeftinije košta, ali da im se omogući tako da polažu gde god hoće, da onaj ko konstituiše komisije, ko ih formira i obrazuje bude jedan jedinstveni, da u jednom sastavu budu zastupljeni i predstavnici autonomne pokrajine i da postoji zaista nešto što je jedinstveno, o čemu se više uopšte ne razgovara.
Ispiti će se polagati tada; i tada, polagaće se u: Novom Pazaru, Kraljevu, Kragujevcu, Novom Sadu, Somboru - kakve to veze ima.
Vodi se jedinstveni registar, jedinstveni program. Lica koja mogu da budu ispitivači se u jedinstvenom registru kod ministarstva vode, i na kraju krajeva, hoćemo li sada različito vrednovati one koji polože ispit na teritoriji AP pred njenom komisijom i one koji polože pred komisijom Vlade Republike Srbije?
Bilo je priče o tome u našoj poslaničkoj grupi, u šaljivom tonu, šta ako mi damo amandman da onima koji polože ispit na teritoriji AP, pred njihovom komisijom, taj ispit ne važi ovamo? Čim Vojvodini nešto ne odgovara, da važi ispit koji se položi pred organima Vlade Republike Srbije, a što bi sada važio ovaj ispit u suprotnom smeru? Pa to je onda secesija, to je onda razdvajanje, razgradnja jednog tkiva, jednog organizma, jedne državne uprave, jednog sudstva. Još je sudska vlast nezavisna, vi na to i ne obraćate pažnju, a što se ne bi pri Vrhovnom sudu Srbije formirala komisija za polaganje pravosudnog ispita? Što to uopšte radi Ministarstvo pravde, otkuda je to njegov posao?
E, a sada Vojvodina nema takav sud, pa prebacuje na državne organe, samo da neko ne bi mogao da kaže - evo Vrhovnog suda Srbije, on je u Beogradu. Počeće da vam smeta i to što se institucije nalaze u Beogradu. Vas to hvata polako, kao virus. Uzima vam deo po deo teritorije organizma. I, ako o tome ne razmišljate normalno i ako o tome ne razmišljate državotvorno, a svi se ovde hvalite da pripadate državnotvornim strankama, onda će to da se pretvori u bolest, onda ćete početi da mrzite sve što dolazi iz Beograda.
Malo nam je bilo kada su nas napadali pripadnici drugih, sada već drugih država, drugih republika. Sada treba i ovde u okviru Srbije da krenemo da ratujemo? A to tako počinje, tako je u blažoj formi počelo u SFRJ, u mnogo blažoj formi. Da je neko mogao da pretpostavi do čega će da dovede, presekao bi to mnogo ranije.
Zato vas pozivam da to ovde među sobom presečete sada, dok je rano i dok je vreme to se seče. Sve što može da se podvede pod pojam samouprave, sve što može da se podvede pod pojam decentralizacije, dobrodošlo je, a sve što se podvodi pod pojam otcepljenja i razdvajanja, nije dobrodošlo, to morate da sečete. Kao što sečete opoziciju, krenite da sečete i neprijatelje ove države, ili barem ove Republike Srbije, a vi ste hrabri samo kad sečete opoziciju, ili one za koje mislite da ćete im uskoro biti opozicija.

Dame i gospodo narodni poslanici, kroz član 56. ogleda se apsurdnost Predloga zakona i strašna želja predlagača, koju Vlada Srbije nije uspela da sputa i da uvede u ustavne i zakonske okvire. Da vas podsetim, a one od vas koji ne čitaju Predlog zakona da  upoznam, da ovaj član Predloga zakona predviđa da autonomna pokrajina bliže uređuje sadržinu i izgled pečata pokrajinskih organa, organa jedinice lokalne samouprave i pravnih lica koja vrše upravna ovlašćenja, a imaju sedište na teritoriji autonomne pokrajine, i tačka 2) - daje saglasnost na sadržinu i izgled pečata. Stav 2. kaže: da se posao iz stava 1. tačke 2) vrši kao poveren.
Ima u našem narodu objašnjenje kada se preuzme totalna vlast, onda se obično kaže - kadija te tuži, kadija ti sudi. Pogledajte ovaj član zakona - autonomna pokrajina uređuje sadržinu, oblik, izgled i veličinu pečata, a posle toga daje saglasnost na urađeni pečat.
Ima li tu igde bilo kakve kontrole? Da li to još ima negde da onaj ko odredi kako to treba da izgleda u poslednjoj instanci i utvrđuje da li je urađeno kako treba da izgleda? A kome će da se žali onaj kome nadležni organ autonomne pokrajine ne odobri pečat, čak i ako je u skladu sa uslovima koje je on sam postavio?
Ili, ko će da zaustavi oblik pečata koji nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije i sa zakonima, ako autonomna pokrajina da saglasnost na takav pečat?
Mi smo amandmanom išli na stav 2. ovog člana i rekli da se on briše, odnosno da zakon izgleda tako kako bi trebalo da izgleda, ovaj stav 2. ne bi ni postojao.
Čitav zakon bi se odnosio na poslove koji su isključivo povereni. Još jednom vas podsećam, zakonom možemo samo da odredimo koji su poslovi povereni, a to znači da ne treba izdvajati pojedine stavove ili pojedine članove ovog zakona. U zakonu treba da budu navedeni poslovi koji se poveravaju.
Statut autonomne pokrajine određuje koji su poslovi nadležnost autonomne pokrajine. Zakon se u to ne meša, niti može, niti sme Narodna skupština, time što će neki posao da označi kao poveren, da neki drugi utvrdi kao posao koji je nadležnost AP Vojvodine. To nije naš posao. Naš je posao da za sve poslove koji posle ovog zakona počnu da se obavljaju na teritoriji autonomne pokrajine utvrdimo da su povereni, za sve poslove, a statut AP i Ustav Srbije da utvrde koji su poslovi nadležnost autonomne pokrajine.
Dakle, zaista bi mogla autonomna pokrajina kao povereni posao da utvrđuje izgled pečata i da daje saglasnost na pečat, ali to važi za svih 70 članova ovog predloga zakona, sve su povereni poslovi. Zato smo menjali naziv zakona i tražili da on bude predlog zakona o poveravanju određenih poslova autonomnoj pokrajini, pošto je to naša mogućnost i naša nadležnost.
Ovo što se Narodna skupština usudila da autonomnoj pokrajini procenjuje šta je njena nadležnost, a šta je njen povereni posao, to je naše mešanje u ono na šta nemamo pravo. Ovaj predlog zakona pred Ustavnim sudom Srbije kada se konstituiše, a kada će ne znamo, jednog dana će sigurno biti konstituisan, oboriće prvi pokretač inicijative za ocenu ustavnosti. To je sasvim jasno, ali vi idete dalje, gurate.
Vrata ne samo da su zaključana, zazidana su, a vi našom glavom, narodnom, udarate u ta vrata, a stojite po strani i čekate kada jedna glava pukne da zamenite drugom i računate pašće, otvoriće se ta vrata jednog dana. Na protivustavan način ne donose se zakoni. Na nezakonit način ne vodi se država. To bi trebalo da znate ako ste bar jednu knjigu iz političke teorije pročitali.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je "videla žaba da se konji potkivaju, pa digla nogu".
(Milka Marinković: Opomena.)
Milka, kad budeš ti vodila Skupštinu, nadam se da nikada više neću biti narodni poslanik. Ako Skupština dođe na to da posle Mićićke ti vodiš Skupštinu, ne trebaju nam onda ni narodni poslanici.
(Predsedavajuća: Molim narodne poslanike i govornika da se ne obraćaju jedni drugima.)
Nisam ja za vas govornik, ja sam za vas još uvek narodni poslanik. Ovo nije Hajd park, ovo je Narodna skupština.
Dame i gospodo narodni poslanici, postavlja se pitanje otkud demokratskoj vlasti, koja će brinuti o najvišim idealima, o najvišem stepenu demokratije u društvu, ideja da će građanima trebati advokat protiv takve jedne vlasti. Šta će advokat kada ste vi Evropa preseljena u Srbiju. Vi ste najlepše iz Evrope usadili u Srbiju. Eno, građani idu ulicom i pevaju. Uvredićete ih time što im predlažete još da im i nekog advokata dajete da ih brani od vas. Pa, što od vas da ih brani, kad ste divni, zlatni ste. Evo, u Kikindi ste osvojili tri ili četiri glasa na lokalnim izborima, gde ste imali odbornika koji je podneo ostavku.
U Republici Srbiji, naravno, takva institucija ne postoji. Vi ovde ne kažete da se ovaj posao Vojvodini određuje kao poveren. Upozoravam vas još jedanput, ovo je Skupština AP Vojvodine amandmanom mogla da unese u Statut AP Vojvodine i da zato samo traži saglasnost Narodne skupštine Republike Srbije, saglasnost na taj amandman. Ovo nije materija koja treba da se nađe u Predlogu zakona, pred narodnim poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije. Ovo Vojvodina sama uređuje. To bi vam bilo kao da ste nam tamo u oblasti sporta rekli - odobrava se autonomnoj pokrajini da ima košarkašku reprezentaciju i da odredi ko će biti selektor. Postoje prirodne stvari koje će lokalna samouprava, autonomija, Republika, rešavati na osnovu svojih statuta ili Ustava Republike Srbije i niko drugi u to ne treba da se meša.
Zašto sada Narodna skupština Republike Srbije piše da će Vojvodina imati ombudsmana, kada to nije poveren posao. Zašto ne napiše koliko će hektara zemlje i kojom kulturom da zaseje Vojvodina. Isto vam je to i u istom odnosu. I to nije naš posao. Zašto se mi mešamo u posao koji nije naš? Da bi tamo neko mogao da kaže, gledaj, ovi nam drobe i oko advokata, to je posao AP Vojvodine. Ko će da odbrani svoje građane od sebe, neka im da ombudsman. Neka da 1.500 ombudsmana i neka ih finansira iz budžeta. Hoće li jednog dana neko da kaže, finansijski je propala autonomna pokrajina, naterala je Narodna skupština da ima ombudsman. Hoćemo li mi sada da odredimo i sredstva autonomnoj pokrajini iz budžeta Srbije, da ona konstituiše ovakvu jednu ustanovu ili neće.
Hoćete vi, mnogo ste vi zapeli, mnogo hteo, mnogo započeo, čas izbora njega je omeo. To je očigledno. Vaš odnos prema sednicama na kojima se raspravlja o ovom predlogu zakona je za mene dovoljan zanak koliko ste u biti protiv ovog predloga zakona. Hajde samo jednom učinite ono za šta ste, samo jednom u ovoj skupštini i glasajte za ono za šta zaista jeste. Nemojte da glasate za šta niste, samo zato što imate neke obaveze prema bilo kome.
Juče sam čuo da čak i ovi najgori autonomaši sada prihvataju Predlog zakona i prihvataju ga sa svim amandmanima koje je dala Vlada Republike Srbije. Da li ste vi autoomaši ili niste? Kakvi ste vi to autonomaši? Hajde da razumem ove što ne brane Srbiju, nikada i nisu rekli da će da je brane. Vi ste rekli da ćete da napadate, vi u pola noći rešavate da prestanete. Počinjem da gubim uopšte političku volju sa vama da se nadmećem. Jednog dana imam neki cilj, vidim šta vam je želja...
(Predsedavajuća: Pet minuta 30 sekundi.)
... taman se pripremim, vi promenite taj cilj, potpuno ga zaokrenete za 1800, borba sa vama postaje besmislena, zato što se svijetlo oružje ne sprema baš za svakoga. Mislio sam da mi radikali arsenal oružja upotrebimo na jakog političkog suparnika, a vi ispadoste ljudi koji naše oružje uopšte ne zavređuju.

Ako prihvatite Predlog zakona sa ovim članom 61. ispade da samo autonomna pokrajina ima pravo da uređuje upotrebu naziva autonomna pokrajina. Kakva je to samoodbrana autonomne pokrajine i od koga, i šta sada to znači - ako neko hoće da u nazivu svog udruženja koristi ime autonomne pokrajine, mora da mu to odobrava autonomna pokrajina.
Dokle li ćete vi ići daleko sa izgradnjom države na teritoriji autonomne pokrajine i mislite isključivo na AP Vojvodinu, koliko daleko mislite da idete, šta to znači, ko će to sada tamo u autonomnoj pokrajini, čak ne kažete ni - preko nadležnog organa, u skladu sa zakonom, ni floskule ne koristite, koje ste koristili u okviru svih članova zakona, nego kažete - autonomna pokrajina uređuje upotrebu naziva autonomna pokrajina.
Nemoj da nam neko slučajno uzme naziv AP u nazivu udruženja, a da sa tim ne bude saglasan DOS iz Vojvodine, nemoj da se drzne neko iz opozicije da osnuje neko udruženje u kome će biti naziv Vojvodina - e neće, mi ćemo da kontrolišemo kako se naziv Vojvodina koristi, pa ćemo sada tako da vidimo i šta ćemo sa Šumadijom, pa šta ćemo sa Podrinjem, pa šta ćemo sa Jadrom? Timočka krajina, zaista se izvinjavam, znam da i vi imate tih aspiracija, dokle, kako daleko zaista želite da idete u cepanju?
Ovo nije seča, ovo je cepanje, vuče svako na svoju stranu i kako se bude pocepalo. Ovde nema šavova, ovo nikada nije krpljeno i sastavljano, ovo je jedinstvena celina, ovo će da puca, ne po šavovima, bar na neki način pravilno, nego kako se bude otkinulo, kako budu jake sile koje izvlače iz osovine.
Sada će da zaseda neki organ u autonomnoj pokrajini, pa da kaže - osniva se udruženje, neko hoće da koristi naše ime; šta da radimo: hoćemo li da im damo da koriste ili da ne damo? I, zavisiće od većine tog dana, iz kojih stranaka su u većini oni koji odlučuju - hoće li biti naziva ili neće, pa će neko udruženje da dobije pravo, jer na njega neće sumnjati autonomna pokrajina da će da zloupotrebi, a neko drugi neće dobiti pravo. Jer, ovde ne kaže - u skladu sa zakonom, u skladu sa statutom, u skladu sa propisima. Ništa. Autonomna pokrajina odlučuje.
Daleko ste otišli, predaleko. Naizgled sitno, a svakim članom se vidi želja i predlagača, i popustljivost onoga ko bi trebalo da mu kaže - stani malo, da vidimo šta to radiš i gde te to vodi, i što ja da ti dajem glasove za to? Hajde unapređuj, poljoprivrednu proizvodnju, da ti dam glasove za to, hajde omogući da bolje žive ljudi u Vojvodini, da ti dam glasove za to. A ne - hoće li naziv Vojvodina biti korišćen i ko će moći da ga koristi, hoće li biti konzulata Vojvodine u Šumadiji i hoće li biti konzulata Šumadije u Vojvodini?
Rekao bi neko - igraju se mala deca. Ali, znate, kada mala deca malo porastu, pa kada se igraju, svašta mogu da naprave. Kod vas je to očigledno primer. Niste dorasli da se bavite ovim poslom, vode vas interesi koji uopšte ne mogu da vode ljude koji rešavaju sudbinu države. Vodi vas trgovina. Noćas ste ponovo trgovali, svaki put ponovo trgujete i kad god vidim koji su poslanici u sali, znam da su ili oni te noći ucenjivani ili su dobili nešto, ali će zato drugi put biti ucenjivani.

To je trgovina između političkih stranaka u Narodnoj skupštini, to je tema dnevnog reda, očigledna trgovina koju su čak primetili i svi novinari, i oni što imaju autocenzuru, i oni o tome otvoreno pišu. To je prava tema u ovoj skupštini.

Dame i gospodo narodni poslanici, došli smo do poslednjeg člana 63. kojim se reguliše zakonska materija. Posle ovoga će nam ostati samo još prelazne i završne odredbe. Mogli bismo ukratko da sumiramo efekte rada na ovom predlogu zakona, a i efekte samog zakona.
Ovde se obilazilo oko vrele kaše. Pokušaji su bili da autonomaške političke stranke mogu biračima u Vojvodini da se predstave kao one koje su Vojvodini obezbedile velike nadležnosti i samostalnost; da DOS u Srbiji amandmanima Vlade pokaže kako nije dao ništa, a morao je da pristupi ovome, jer je to obećao u predizbornoj kampanji. Mi srpski radikali iskoristili smo priliku da vam ukažemo kako bi izgledala država o kojoj bi odlučivali srpski radikali.
Sad dođosmo do sudova, gde pitam DOS - jesmo li mi usvojili Zakon o sudovima? Da li u tom zakonu o sudovima piše negde da nam autonomna pokrajina predlaže organizaciju, mrežu sudova? Ako imate koncept, ako imate program koji sprovodite, što ga ne sprovedoste i u tim zakonima koje smo doneli pre samo mesec i po dana? Tada nije moglo ni da se nasluti da ćete predložiti i svi glasati za to da autonomna pokrajina predlaže mrežu sudova na teritoriji autonomne pokrajine.
Šta će sad biti sudbina Zakona o sudovima? Hoćemo li ponovo imati predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudovima, kad nam dođe predlog autonomne pokrajine da se izmeni mreža sudova na teritoriji Republike Srbije, ili ćemo reći - piše to tamo kod vas u zakonu da vi predlažete i vi ste predložili, ali nigde ne piše da ćemo mi vas da poslušamo ili da ćemo bilo gde taj vaš predlog da razmatramo. Svi će mahati članom 63. Jedni će reći - evo, dobili smo pravo da predlažemo mrežu sudova, a drugi će govoriti - evo, dali smo im pravo koje nikada neće moći da ostvare. Ili mi možda ne čitamo dobro predloge zakona, ili autonomaši u Vojvodini prave sebi okvir iz koga će iskakati pri svakom svom dejstvu, ili je ovo samo osnova za novu državu koju tamo želite da formirate.
Kad god vama, gospodo iz DOS-a, pomenemo da nam ovaj predlog zakona liči na tiho formiranje države, naiđemo na otpor kod vas, izazvan iz više razloga. Jedan, zato što vam mi to govorimo, drugi zato što ne želite da javnost to zna i treći, zato što se mnogi od vas ne slažu sa tim da se formira nova država. Ali, kada se bira boja dugmeta koja se pritiska, vi svi pritiskate zeleno dugme, vi ste svi "za". Razumem ove koji su još uvek u DOS-u. Bogami, gusto je. Vi znate da se čak i ovce zbijaju pred vukovima, vi znate, kad vukovi napadnu krdo konja, da konji okrenu leđa jedni drugima i gađaju prednjim nogama. Čudim se sada ovima što više nisu u DOS-u.
(Predsednik: Gospodine Nikoliću, molim vas da se vratite na temu.)
Niste me čuli, gospođo Mićić, pa ne znate da sam bio u temi. Kažem, čudim se ovima što nisu u DOS-u a prave kvorum i glasaju za taj predlog zakona. Vi ovde imate one koji su u DOS-u i one koji su u upravnim odborima. Zamolio bih vas da DOS bude i u upravnim odborima, da ne gledam sad, kad gledam po sali, ko je u DOS-u, a ko u upravnim odborima. Narod misli da je to sve isto, a očigledno je da nije isto.
Dame i gospodo narodni poslanici, kad budete glasali za ovaj predlog zakona, niti glasate da Vojvodina bude država, niti glasate da Srbija ostane jedinstvena. Ostavljate sve na uređenje onima koji su vas na ovo i naterali.
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje vremena.)
Zaista vam se izvinjavam, nemam običaj da prekoračujem vreme, nekad samo pogrešim temu.
Interesuje me hoće li Nenad Čanak da skine ono njegovo šalče kad dobije ovaj predlog zakona ili će da počne da ga zavija oko glave.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je preambiciozno zamišljen ovaj član 64. Istina je da ovaj zakon ima samo 63. člana kojima se poveravaju poslovi ili utvrđuju nadležnosti, kako vi kažete autonomne pokrajine. To su čitave oblasti, to su desetine zakona. Vi ovde tvrdite da će nejaka administracija AP  Vojvodine, na nju mislite, u roku od mesec dana od dana stupanja na snagu ovog zakona napisati propise i usvojiti ih u Skupštini AP  Vojvodine, tako da njima utvrdi organizaciju i delokrug pokrajinskih organa, u skladu sa ovim predlogom zakona.
E, kada bismo imali tako efikasnu državu; pa, mesec dana traje rad na usvajanju ovog predloga zakona, a vi kažete da će u roku od mesec dana od dana kada zakon stupi na snagu, Vojvodina potpuno preuzeti sve ingerencije, nadležnosti kako vi kažete, poverene omnibus zakonom. Dakle, poverene čitavim sistemom, pravnim sistemom u Republici Srbiji. To je apsolutno nemoguće.
Sada vas pitam, a gde su kaznene odredbe, a šta ako autonomna pokrajina ne uradi ovaj posao za mesec dana i pokaže da još nije bilo vreme da joj ovo poverite, da je nedozrela, da je nespremna, da nije tehnički i kadrovski organizovana. Kako ćete kazniti AP? Kako ćete kazniti AP što ne vrši poslove koji su joj određeni zakonom? Možda ste ubeđeni da će hiljade ljudi u roku od mesec dana preuzeti posao, da ćete vi uopšte i doneti akte u roku od mesec dana, kojima će hiljade ljudi preuzeti potpuno nove poslove. Ubeđen sam da to ne može. Ubeđivaću vas i po članu 70. da je zakon retroaktivan, čim kažete da će se primenjivati od 1. januara 2002. godine. I makar koliko mi dobacivali, i sa prednje i sa zadnje strane, uveravam vas da činite grdne greške, posebno vi koji pokušavate da mi učinite nešto sa zadnje strane. Tu nema šanse.

 Dame i gospodo narodni poslanici, primenjivanje ovog zakona, koje je poslednjim članom svedeno na 1. januar 2002. godine, u dva člana je detaljnije razrađeno, u članu 66. i članu 69. I sada u članu 69.  čini mi se da je nešto realniji rok predviđen za određene oblasti u kojima Vojvodina tobož počinje za osam dana da se pita; ali evo u članu 66. se vidi da predlagač zakona nije imao vremena, čak ni mesec dana od dana donošenja ovog predlga zakona, nego traži da prava i obaveze osnivača prema postojećim ustanovama u oblasti obrazovanja, sporta, zdravstvene zaštite i ustanova socijalne zaštite autonomna pokrajina preuzme danom stupanja na snagu ovog zakona.
Ne znam da li predsedniku Skupštine smeta ova galama u sali, ali, ili vas nema dovoljno za kvorum, ili kad se skupite, pričate o tome šta vam se dešavalo u međuvremenu, kada niste bili u Skupštini. Pa evo, još 10-15 minuta, doći će do glasanja, izdržite toliko, a posle se opet razilazite, ali bar kad ste u sali, vi što samo navraćate za glasanje, nemojte da ometate nas koji radimo dan-noć u ovoj sali.
I šta se sada odslikava stavom 2. ovog člana Predloga zakona - odslikava se u stvari suština Predloga zakona i suština odnosa koji će nastati od danas za 8 dana. Jer, vi kažete - deobnim bilansom će se bliže odrediti podela sredstava i prava i obaveza kod preuzimanja osnivačkih prava. Dođosmo do deobnog bilansa, dođosmo da delimo ono malo što su nam ostavili, kada su prohujali stranci, da sada mi idemo u napredak sa ovom našom malom državicom, tako što ćemo izvršiti deobne bilanse.
Deobni bilans, kojim će se podeliti sredstva. A šta to stupa na snagu u roku od 8 dana? Znam da nas bar gledaoci slušaju, pa mi ne smeta što galamite. Ništa o ovom predlogu zakona ne znate i ne bih ni mogao za ovih pet minuta bilo čemu da vas naučim, ali da znate, u roku od 8 dana autonomna pokrajina će davati saglasnost na odluke o izboru direktora, ne znam kako ćete da menjate zakone koji to drugačije regulišu?
Autonomna pokrajina će udaljavati nastavnika iz nastave, AP će imenovati direktore više škole, AP će ugovarati cene pojedinačnih usluga, odnosno programa zdravstvenih ustanova, za koje se sredstva obezbeđuju u budžetu AP. Znači, dodatno ćemo se razlikovati mi koji neke usluge od države tražimo na teritoriji izvan AP od onih koji te usluge traže na teritoriji AP.
Sada će i cene biti različite, sada će sve biti različito, samo zato što ste se drznuli da jedan jedinstveni sistem, koji nam je narod poverio na upravljanje kao jedinstven, podelite trenutno na dva podsistema, a bog zna koliko će ih uskoro biti.
Ne bih voleo da prisustvujem tom deobnom bilansu između Srbije i Vojvodine, ali ovim članom Predloga zakona vi nam ga očigledno nagoveštavate.

Kao što znate, dame i gospodo narodni poslanici, a trebalo bi da znate, svaki predlog zakona koji skupštinske službe propuste u proceduru mora da zadovolji osnovne kriterijume i zakonske uslove. Jedan od njih je da predlagač zakona proceni iznos potrebnih sredstava za sprovođenje zakona i da kaže gde će se ta sredstva obezbediti, kako, na koji način, da li su već obezbeđena ili da eventualno kaže da za sprovođenje zakona nisu potrebna dodatna finansijska sredstva.
Nas je ovde obmanuo predlagač zakona. Da je tu, valjalo bi ga lupiti po glavi ovim predlogom zakona, ali na njegovu obmanu nije reagovala ni Vlada Republike Srbije, nije reagovao Zakonodavni odbor, nije reagovao Odbor za finansije, zato što to i nisu skupštinski odbori. To su DOS-ovi odbori u Skupštini.
Radi se o prostoj i veoma vidljivoj, jasno vidljivoj obmani. Predlagač je napisao da za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbeđivati dodatna finansijska sredstva. Član 67. Predloga zakona kaže: "Sredstva za obezbeđenje ostvarivanja određenih nadležnosti iz ovog zakona u oblasti gde autonomna pokrajina preuzima osnivačka prava obezbediće se u budžetu autonomne pokrajine i budžetu Republike". Za onoga ko laički sluša ovo obrazloženje ispada da je predlagač rekao - uzeće se sredstva iz budžeta autonomne pokrajine i budžeta Republike.
Međutim, kada onaj ko piše predlog zakona kaže da će se sredstva obezbediti u budžetu, to znači da će u zakonu o budžetu za godinu za koju se zakon donosi već biti predviđena stavka koja će pokrivati sredstva potrebna za sprovođenje ovog zakona. Mi smo budžet doneli u decembru prošle godine i nigde u budžetu Republike Srbije nismo predvideli sredstva za sprovođenje ovog zakona.
Bar je moralna obaveza predlagača zakona bila da, ako već ima toliko pameti da sagleda gde sve treba da uzme nadležnosti, sedne i izračuna koliko će to da košta; koliko će to dodatno da košta poreske obveznike na teritoriji Republike Srbije; koliko će nas koji ne živimo na teritoriji autonomne pokrajine da košta jednokratno, preko jednog poreza, a koliko će građane Vojvodine da košta dvokratno, preko poreza autonomne pokrajine i poreza Republike Srbije.
Znate, vi koji državu gledate samo kroz novac, ali samo onda kad to vama odgovara, trebalo bi, kad predlažete ovakve zakone, makar i građanima na samo jednom delu teritorije Srbije, ovog puta radi se o građanima AP Vojvodine, da im odmah kažete - jeste, vi ste bili ugroženi, vaša prava su bila uzurpirana, živeli ste u diktatorskom režimu, Srbija nije htela da poštuje Ustav Srbije, nije vam dala određene nadležnosti, ovim predlogom zakona mi to hoćemo da ispravimo, ali će to da vas košta toliko i toliko. Onda bi građani rekli - dobro, kad to pitate "di su naši novci", da li to vi pojedinačno pitate za svoj novac ili pitate u ime nas, građana Srbije koji slučajno živimo na teritoriji AP Vojvodine.
Kada biste građanima koji žive na teritoriji autonomne pokrajine rekli koliko će im dodatno novaca trebati da se vi igrate vlasti na teritoriji AP Vojvodine, ne bi vam ni oni glasali za ovaj predlog zakona. Mi za njega nećemo glasati zato što nam razbija Srbiju, a građani Vojvodine vam ne bi za njega glasali zato što zahteva od njih dodatna izdvajanja za budžet i za oligarhiju: za vaše telefone, sekretarice, automobile, privilegije, putovanja u inostranstvo.

Šta ste rekli?
(Predsednik: Upozoravam vas da se držite teme dnevnog reda i prekoračili ste vreme.)
Otkuda vama pravo u četiri minuta i 55 sekundi da me upozoravate na vreme. Kakav je to način?

A, vi odlučujete da li će da traje manje od pet minuta?

Gospođo Mićić, pošto imate tu švajcarsku preciznost, treba u 4,59 minuta da kažete - vreme. Onda ja, kao jedan fino vaspitani čovek, džentlmen, siđem sa govornice i završim posao. Vi mene u četvrtom minutu opominjete da imam još minut. Pa, nije ovo železnička stanica pa da mi pričate kada će da stigne voz. Ja sam izašao da govorim o amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 70, koji je i poslednji član ovog predloga zakona, glasi: "Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjivaće se od 1. januara 2002. godine."
Da podsetim predsednika Narodne skupštine, ona ima privilegiju da iz ovih za nju teških uslova izlazi kada god hoće i vraća se kada god hoće, a mi poslanici moramo da sedimo ovde i da radimo.