Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je jedan u nizu amandmana koji smo podneli, a koji na isti način regulišu veoma sličnu materiju. Vidim da je Vlada Republike Srbije čitala naše amandmane i delimično jedan od naših amandmana prihvatila i uvrstila u svoj predlog koji je najpre predlagač odbio, a onda se za sat  vremena predomislio, izvršio sve potrebne konsultacije sa svim organima lovišta u Vojvodini i odlučio da prihvati. Radi se o tačkama 4) i 5) stava 1. člana 24. Da vas podsetim, predlagač je tražio da autonomna pokrajina daje saglasnost na predlog odluke o mreži ustanova socijalne zaštite za smeštaj korisnika koji donosi Republika u delu koji se odnosi na ustanove na teritoriji autonomne pokrajine, kao i to da daje saglasnost na imenovanje direktora centara za socijalni rad na teritoriji autonomne pokrajine.
Vlada je intervenisala u tački 4) i traži da to ne bude saglasnost već mišljenje, zato što se tobož samo tačkom 4) ugrožava jedinstveni prostor Republike. Vlada zapaža da pojedini objekti za smeštaj ugroženih lica nisu na teritoriji isključivo uže Srbije ili isključivo Vojvodine, odnosno, Vlada kaže - ako u Vojvodini nema objekata za smeštaj hendikepiranih lica, postoji, recimo, u Petrovcu na Mlavi; nemojte da gradite u Vojvodini, dajte da mi napravimo jedan amandman pa da to bude samo mišljenje, a ne vaša saglasnost, pošto na teritoriji Vojvodine postoji objekat za smeštaj slepih lica, da ne pravimo mi to u Srbiji. Rekao bi čovek, sve razumno i sve korisno.
Tako je trebalo pročešljati ceo zakon. Ovo su ministarstva ovlaš pregledala, i evo, ministar za socijalnu zaštitu je pronašao nešto što treba zameriti, a da su hteli ministri, mogli su da kažu - da se baci ovaj papir zato što ne liči ni na šta.
Tačka 5) glasi "Autonomna pokrajina daje saglasnost na imenovanje direktora centara za socijalni rad na teritoriji autonomne pokrajine". Kakva je to sada saglasnost? Onaj koji ima pravo da imenuje direktora, njemu ne treba nikakva saglasnost. To imenovanje posle podleže zakonskoj kontroli, ali ako ovlastite nekoga da imenuje direktora, kakva mu saglasnost treba? Onda neka onaj koji daje saglasnost imenuje direktora.
Kakvi su to stepeni i koliko će to administracije biti u autonomnoj pokrajini, jer će jedni da imenuju, drugi će da daju saglasnost, treći će da pregledaju saglasnost, četvrti će u drugostepenom postupku da rešavaju i više građanin sa teritorije Vojvodine, koji traže zaštitu po određenim pitanjima, uopšte neće imati prava da krene dalje od Novog Sada. Tamo će biti i prvi i drugi stepen. Zašto niste i sudove tako rasporedili? Hoćete, rasporedićete.
(Na dobacivanja, verovatno, Z. Mićović.)
Lako je tebi iz Arilja, lako je tebi, brda svuda okolo, dok stignu do tebe, mi ćemo svi da izginemo po šumama, a ti ćeš lako. Ti ćeš da ideš da štrojiš i da dobacuješ, a mi ćemo da idemo da radimo i da ginemo. Nikada nisi izašao ovde ljudski nešto da kažeš. Ne moraš meni da govoriš, govori narodu Srbije. Bilo bi dobro da izađeš da vide koga su izabrali.
O čemu se ovde radi? Dobro je, volim da vi koristite sve svoje organe, pa i organ govora, pa makar i dobacujući iz klupe. Nekada mi se učini da nemate neke organe, neke vam vidim, ali oni koji treba da ...

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što je mnogo toga u Predlogu zakona jasnije posle naše rasprave o amandmanima, tako treba da tretirate i član 27. Predloga zakona, kojim se zadire u mnogo zakona. Trebalo bi da razmišljate i kao normalni ljudi da se zapitate: zašto razdvajati boračku i invalidsku zaštitu u Srbiji i  zaštitu u Vojvodini? Zar neće borba za, ne daj bože, ako dođe do toga, odbranu države biti jedinstvena; zar neće svaki građanin Republike Srbije u toj borbi imati ista prava i obaveze da se odazove i da pruži svoj maksimum, da bi se država odbranila? Onda, kada to prođe, onda će ga sačekati različiti propisi:  jedan, ako je mobilisan na teritoriji Velike Plane ili ako je mobilisan u Valjevu, drugi ako je mobilisan na teritoriji Pančeva.
Otkud to, kada ni sam Ustav nije uopšte razdvajao, niti je predvideo, ni jednom svojom odredbom, da se na bilo koji način razdvoji ta zaštita i da se prenese bilo kom bližem organu osim Republike Srbije, autonomne pokrajine i lokalne samouprave. Otkud se baš sada zadire ovim predlogom zakona u ta prava? Ustav Republike Srbije član 68. stav 1. jasno kaže da se za ovo sredstva obezbeđuju u budžetu Republike Srbije. Pa, kako onda da na osnovu tačke 4) autonomna pokrajina vrši kontrolu sredstava namenjenih za ostvarivanje prava iz boračke i invalidske zaštite? Otkada je to predviđeno da budžet Republike Srbije kontroliše neki organ autonomne pokrajine? Šta sada to znači? Zar ne postoji budžetska inspekcija? Budžet će potpuno kontrolisati, i to u drugom stepenu rešavati, organi autonomne pokrajine. Daleko ćete stići, da ne kažem da ste daleko već stigli.
Dobio sam jedno pismo od boraca koji su veoma zabrinuti zbog ovoga što im pripremate, mada sami kažu da i u ovo što do sada radite nemaju poverenja. Podneli su dokaze. U javnosti se vodi velika rasprava; neko optužuje DSS da je šurovala sa Alijom Delamustafićem da ga prime na teritoriju Srbije.
(Predsednik: Upozoravam vas da se vratite na temu.)
Međutim, dobio sam pismo sa dokazom, da je savetnik predsednika Vlade Srbije i član Saveta za državnu bezbednost izdao prostorije firmi Alije Delamustafića.
(Predsednik: Gospodine Nikoliću, poslednji put vas upozoravam da se vratite na tačku dnevnog reda.)
Da vidimo ko ugrožava borce ovog rata tako što njihove neprijatelje smešta na teritoriju Republike Srbije.

 Dame i gospodo narodni poslanici, članovi 27. i 28. Predloga zakona regulišu boračko-invalidsku zaštitu i zaštitu civilnih invalida rata, i veoma zanimljivo - predlagač zakona, a i Vlada Republike Srbije, nisu hteli ili nisu znali, ali nisu ograničili nadležnosti koje sada poveravaju autonomnoj pokrajini samo za teritoriju autonomne pokrajine.
Reče nam ovde, juče, ministar pravde kako se sve tumače zakoni. Kako god da tumačite član 28. Predloga zakona, ne možete da tvrdite da će autonomna pokrajina funkcionisanje u oblasti zaštite civilnih invalida rata vršiti samo na teritoriji autonomne pokrajine.
U svim dosadašnjim oblastima, koje reguliše autonomna pokrajina, uvek se govorilo - za teritoriju autonomne pokrajine, na teritoriji autonomne pokrajine. Odjednom ovde, u članu 27. i 28, ispade da će autonomna pokrajina vršiti, odnosno obezbeđivati funkcionisanje zaštite civilnih invalida rata, vršiti nadzor nad zakonitošću, vršiti kontrolu sredstava na teritoriji cele Republike Srbije.
Jer, ako kaže - u skladu sa zakonom kojim je to regulisano; tamo u zakonu autonomna pokrajina nije izdvajana. Ovo je jedini zakon u kome se izdvajaju nadležnosti autonomne pokrajine. I, vi sada kažete - autonomna pokrajina obezbediće funkcionisanje zaštite civilnih invalida rata. Gde? Na teritoriji Srbije? Ne kažete - na teritoriji autonomne pokrajine. Ili - sa teritorije autonomne pokrajine.
Šta će biti ako se civilni invalid rata preseli sa teritorije autonomne pokrajine negde, recimo, u Pirot? Šta ćete onda? Da sklapate međudržavni sporazum, kao one koje imamo sa mnogim državama u svetu, da se priznaje pravo; ili će mu stizati prinadležnosti iz Vojvodine.
Nije to jednostavno napisati, predlog samo jednog zakona, a ovaj zakon se drznuo da uđe u preko 30 zakona koje su pisali i ozbiljniji ljudi od onih koji po ovome zakonu danas razmišljaju. Nekako sa vama je došla era pisanja zakona po paroli "lako ćemo". Vidite, Ustav kaže da zakon ne može da se primenjuje retroaktivno, a samo pojedine odredbe, za koje se utvrdi predlogom zakona opšti interes, samo one mogu da važe retroaktivno.
U poslednjem članu ovog zakona piše da će se primenjivati od 1. januara 2002. godine. Znači, ceo zakon je retroaktivan. Može neko posle da se seti pa da izbriše tu tačku, ali to propuste svi sekretarijati za zakonodavstvo, to propuste sva ministarstva i stigne pred narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije. Jedan besramno protivustavni član Predloga zakona, na kom su primili platu mnogi državni činovnici, stigne pred Narodnu skupštinu na usvajanje. Onda će neko da vam kaže - za ovo morate da glasate, i vi morate, iako znate da je protivustavan. I danas ovde sedite i znate da ćete morati da glasate za ovaj zakon i da morate da odbacite sve amandmane za koje vam i razum i srce govore da treba da ih prihvatite.
Čak bih imao razumevanja da vi poštujete partijsku disciplinu, ali vi poštujete višepartijsku disciplinu. Vi poštujete osamnaestopartijsku disciplinu, koja nigde nije zapisana kao takva...

Podsetite me, ne znam o čemu se radi.

Gde ste vi našli osnov, kada već predlažem da se briše, da nemam pravo da govorim o svemu onome što mi padne na pamet...

Time brišem, gospođo predsedniče, čitav koncept zakona pretočen u ovaj član zakona. Sve to  sada brišem zato što je to sve za brisanje. Ovaj zakon nije za usvajanje. Evo završavam, ovaj zakon nije za usvajanje, ovaj zakon je za brisanje.
Vrlo dobro poznajem Predlog zakona, nego eto, da i vi nešto radite danas i da zaradite platu.

Nažalost, gospođo Mićić, uzurpirajući pravo predsednika Narodne skupštine izricali ste opomene Aleksandru Vučiću, koji je bio iritiran vašim ponašanjem, gestikulacijama iza njegovih leđa koje ste vršili i koje su se čak videle u televizijskom prenosu, video sam ih u poslaničkom klubu, tako da Aleksandar Vučić ne može da obrazlaže ovaj amandman.
Ali, vi na taj način izvršavate svoj deo posla. Jedan po jedan radikal biva kažnjavan, jednom po jednom oduzimate reč, jednog po jednog izbacujete, a bilo bi dobro kada biste sa nama sarađivali, pa ne biste morali da čekate na kvorum od ukradenih kartica onih iz DOS-a, koji ne znaju više ni gde su.
Ovaj amandman je, kao i svi ostali, veoma bitan. Odslikava u potpunosti nameru predlagača zakona i odslikava u potpunosti nemoć Vlade Republike Srbije, koja je saglasna sa tim da više ne postojite. Kako drugačije tumačiti član 31. Predloga zakona, u kome predlagač traži od Vlade Republike Srbije da autonomna pokrajina izdaje građevinsku dozvolu, koja je do sada bila u nadležnosti ministarstva nadležnog za poslove urbanizma i građevina, za objekte koji se grade na teritoriji autonomne pokrajine.
Kako tumačiti drugačije da Vlada prihvata da za sve objekte koji se grade na teritoriji autonomne pokrajine, i za one koji su bili u nadležnosti Vlade Srbije i za one koji su u nadležnosti lokalne samouprave, pokrajina vrši inspekcijski nadzor, kao i to da pokrajina rešava po žalbama prvostepenih rešenja opštinske uprave. Šta će nam onda Ministarstvo ubranizma i građevina? Ko je sada taj koji će da sagleda jedinstvo Republike Srbije u oblasti građevinarstva?
Hoće li sada Vojvodina donositi odluku da gradi nuklearnu elektranu? Izdavanje dozvole, a vidim da se ovde neki lepi lepo smeju i to nije loše, za promenu, u ovoj skupštini, ali bih zamolio goste koji prisustvuju ovoj sednici da ne reaguju na ono što mi govorimo, za to smo mi ovlašćeni. Da bi neko cenio gosta, gost mora da se ponaša kao neko ko je u tuđoj kući.
Dakle, jeste li sigurni u to koje će fabrike bazične hemijske industrije biti građene u Vojvodini. Da li ste sigurni u to hoće li biti nuklearki u Vojvodini ili neće? Da li ste sigurni u to hoće li biti dupliranja kapaciteta na teritoriji Republike Srbije, tako što će se objekti graditi u Vojvodini? Onda, postoji li neko u Srbiji, po vama, ko je merodavan da sagledava Srbiju kao celinu.
Zašto vam smeta da postoji organ u kome će biti zastupljena Vojvodina, koji će Srbiju tretirati kao jedinstvenu, pa kao jedinstvenu građevinsku celinu. Zašto to vi koji ste na vlasti u Srbiji bacate iz ruku ono što svaka država mora da ima. Oblast građevinarstva, od danas kada ne usvojite ovaj amandman, a Vlada Srbije nije imala nikakvu primedbu na ovaj član, na teritoriji Vojvodine potpuno prelazi u ruke Vojvodine, potpuno. Da li je to bila želja Ustava Republike Srbije? Da li je to želja zakonodavstva u Republici Srbiji? Nije.
Ništa u Srbiji ne može potpuno da pređe u nadležnost lokalne samouprave, autonomne pokrajine, bilo kog dela teritorije. Na vrhu mora da ostane Republička vlada, na vrhu kao poslednja instanca. Vi sve, lepo i fino. Hoćemo li uskoro imati u opštinama koje su banjska lečilišta, koje imaju prirodne resurse, hoćemo li imati neki eks- teritorijalis, neki Monako, neki Lihtenštajn, neko drugačije uređenje različito od Republike Srbije. Zašto ne bismo imali?
U čemu je razlika između jedne teritorije koja se sada naziva Vojvodinom i jedne koja se naziva Vrnjačkom banjom. Zašto sada ne bi građani Vrnjačke banje rekli, stani bre, pa ovo može kako hoćeš u ovoj zemlji. Mi imamo ovu vodu, možemo od toga svi da živimo kao grofovi, šta nas briga ko je u Srbiji razvijen, a ko nije. Mi ćemo da vadimo ovu vodu što izbija na površinu, a od toga ćemo da živimo. Imaćemo svoju carinu, nešto ćemo da plaćamo i Republici Srbiji, toliko baš da ne budemo potpuno odvojeni. Gde nas to vodi do kraja?
(Predsednik: Vreme.)
Gde nas to vodi na kraju? Znam da se predsednik opštine Vrnjačka banja slaže, on je davao izjave i ovi njegovi pajtaši iz Vrnjačke banje, oni su već davali izjavu u novinama da hoće takav status u okviru Srbije. Njegovi pajtaši, rekao sam ja sve varijante. I na kraju krajeva, završavam, odustanite od ovog zakona. Ovo ne može da se sprovede. Prvi izabrani sudija Ustavnog suda Srbije reći će da vam je zakon potpuno neustavan. Prvi izabrani, pa makar izabrali jednog od pravnika iz ove skupštine koji sada glasa za zakon, kada ga budete proglasili za sudiju Ustavnog suda, moraće da misli svojom glavom. Neće moći da pritiska dugme.

Nisam vas čuo.

Izvinite, nešto sam se zaneo.

Gospođo Mićić, grubo ste povredili Poslovnik Narodne skupštine, izričući opomenu narodnom poslaniku koji je obrazlagao svoj amandman i vezujući to za pravila koja se tiču rasprave u načelu. Zaista, u raspravi u načelu, tako piše Poslovnik, a to je besmislena odredba, govornik treba da se drži onoga što je na dnevnom redu. Kako ćete vi, gospođo Mićić, da nađete uporište u raspravi o amandmanima? Na dnevnom redu je zakon o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine. Narodni poslanik je podneo svoj amandman i ovim zakonom se dira u bezbroj, u ogroman broj zakona, dira se u odnose u Republici Srbiji. Na sve to vas upozorava, sve to vam obrazlaže, podneo je amandman zato što je na to imao pravo.
Odakle vam pravo da vi sada tumačite i to kako će on da obrazlaže svoj amandman? Može da ga obrazlaže na način na koji je on sposoban da ga obrazloži. Te opomene koje izričete, kojima šamarate narodne poslanike, odraz su samo vaše slabosti, pokazuju koliko niste uopšte u stanju da prihvatite činjenicu da u Skupštini postoje...

To je moja rasprava o amandmanu.

Da li vi mislite da neko ima pravo da uzme narodnog poslanika u zaštitu, a ko će to ako neće predstavnik poslaničke grupe? Ne mislite valjda da nas ovde maltretirate...

Na ovaj način obrazlažem amandman, gospođo Mićić.

To što vi mislite da ne može...

Izvinite, molim vas, to što vi mislite da ne može...