Trenutno nema vremena za vas, gospođo Mićić, ali reći ću mu da ste ga tražili.
Član 121. Ustava Republike Srbije stav 1. i 2. glase: "Zakon, drugi propis ili opšti akt ne može imati povratno dejstvo. Samo se zakonom može odrediti da pojedine njegove odredbe, ako to zahteva opšti interes utvrđen u postupku donošenja zakona, imaju povratno dejstvo".
Naš član 70. kaže da će se ceo zakon primenjivati od 1. januara 2002. godine, da će ceo zakon imati povratno dejstvo.
Danas je 4. februar, ako danas čak i obezbedite većinu i zakon izglasate, ostaje vam da negde nađete Milana Milutinovića, koji obavlja dužnost predsednika Republike, da mu odnesete na potpis. On ima, po članu 84. Ustava, sedam dana vremena da ovaj zakon razmatra. Ima pravo da odbije da ga potpiše. S tim što sumnjam u tu njegovu hrabrost, može da vrati na ponovno glasanje u Skupštinu.
To znači da bi moglo da prođe i mesec dana pre nego što zakon zaista bude objavljen u "Službenom glasniku Republike Srbije". Vi ćete ga vratiti unazad dva meseca, primenjivaće se unazad dva meseca i nigde se niste setili da utvrđujete opšti interes, da bi pojedini članovi zakona imali povratno dejstvo. Ovde pred nama nalazi se kompletan zakon koji će ceo delovati retroaktivno na građane Republike Srbije. Čak toliko retroaktivno da kada pokrajinski organi preuzmu službe koje su do sada bile republičke, a u prethodnom članu zakona je pisalo da će preuzeti samo potreban broj radnika, niste se čak potrudili ni da obezbedite da svi radnici ostanu na radnim mestima.
(Ajde, nemoj da prebrojavaš sada kada traje rasprava o zakonu, šta ti je? Nema smisla.) Čak niste obezbedili ni posao za sve one koji su taj posao do sada obavljali, a može da se desi da posao izgube od 1. januara 2002. godine, i sa tog stanovišta, zakon je apsolutno neustavan.
Postoji onaj drugi deo na koji vi nikada ne obraćate pažnju, a ukazao je na to poslanik Slobodan Janjić, a to je Kosovo i Metohija. Ako nigde u nazivu zakona i nigde u njegovim odredbama niste smeli da kažete da se radi isključivo o Vojvodini, onda je trebalo da barem status Kosova i Metohije ostavite nerešenim, kao što i jeste pod ingerencijama Ujedinjenih nacija i dok ne prestane Civilna misija na Kosovu i Metohiji; trebalo je da kažete do kada se ovaj zakon tamo ne primenjuje, da bar savest olakšate, pitaće vas deca - što se ovaj zakon sada ne primenjuje na teritoriji Kosova i Metohije? Mogli biste da im kažete da piše u zakonu: sine, kada ode okupator, zakon će biti primenjivan na teritoriji Kosova i Metohije. Ne ovako, vi rešavate status Vojvodine zato što će Kosovo i Metohiju da otmu tu pred našim očima. Već jedna od tačaka dnevnog reda sa ovog vanrednog zasedanja i ukazuje na to da ste sa tim potpuno saglasni!
Brojali se vi ili ne brojali, računajte danas, ovog časa, sve glasove poslanika SRS protiv ovog predloga zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, sudbina člana 46, je u stvari, slika političkih odnosa, političke klime, trgovine, ucena, glasanja po narudžbini koja sada dominiraju na politčkoj sceni, pa i u ovoj Narodnoj skupštini.
Kada smo dobili Predlog zakona, bilo je očigledno da Vlada Republike Srbije ne može da prihvati član 46. Posle toga je usledio amandman narodnog poslanika iz DOS-a, koji je direktor Javnog preduzeća "Srbijašume", pa smo na televiziji videli početak kampanje, (a ova vlada se samo bavi televizijskim kampanjama), koja je opravdavala amandman na član Predloga zakona. Čitav seminar je organizovan o tome kako su šume nedeljive i kako ne postoji osnov da se formira novo javno preduzeće - Vojvodinašume (najverovatnije da će se tako zvati). Sve ovo što vam sada govorim je deo istorije i sve je palo u vodu onda kada je pao jedan amandman Vlade Republike Srbije na Predlog zakona i kada su se usijale telefonske veze između Beograda i Novog Sada. Sada mi ovde, kao prisutni koji, istina besplatno, prisustvuju jednoj pozorišnoj predstavi, ali karte nam je obezbedio narod za ovu predstavu, samo čekamo kako ćete se dogovoriti i kako je moguće da to rešite u roku od samo dva dana, tako da jedan opšti nacionalni interes prestane da to bude.
Ko to utvrđuje noću šta je nacionalni interes, a sutradan kada se probudi i kada se umije, odustane od onoga što je prethodne noći utvrđeno i već obnarodovano građanima Srbije kao opštenacionalni interes.
Gde je sada direktor preduzeća "Srbijašume" da nam kaže, pa kako to da nije uspeo za ovih godinu dana kako je DOS preuzeo rukovođenje tim preduzećem da sagleda da li je moguće podeliti šume u Srbiji ili nije.
Amandmanom koji je podneo, tvrdio nam je da nije moguće. Kada je povukao amandman, ispada da je to moguće. Pazite obrazloženje Vlade na amandman SRS - da bi odbila amandman i da bi to izgledalo uverljivije, Vlada nas upućuje na to kako se u Vojvodini nekontrolisano seče šuma, a kao u vrlo malom procentu se zanavlja i kako je samo 200 hektara pošumljeno prošle godine; tobož, raspašće se taj sistem i hajde da ga gurnemo u ruke Vojvodini, da ne odgovara Vlada Republike Srbije za sudbinu šuma u Vojvodini.
Pa, nije to vruć krompir, šume nigde nisu vruć krompir, šume su bogatstvo. To što Vlada Republike Srbije sada trenutno loše gazduje šumama, i u Srbiji, i na teritoriji AP Vojvodine, nije razlog da se toga odriče. Nije razlog da to prepušta u ruke onima koji su i do sada o tome vodili brigu, pa vodili loše.
Očigledno da je nadzor nad gazdovanjem šumama u Vojvodini bio izuzetno loš, a oni isti ljudi koji su do sada radili u šumarstvu u Vojvodini, radiće u šumarstvu i u okviru preduzeća "Vojvodinašume", pa ako je od ukupne količine drveta, isečenog prošle godine u celoj Srbiji, skoro 35% isečeno na teritoriji Vojvodine, a ona ima samo 6,7% šuma čitave teritorije Srbije, to će biti i iduće godine.
Ništa se neće promeniti. Vojvodina će ostati bez šuma, pa nije valjda Vladi Republike Srbije cilj da pokaže kako Vojvodina neće umeti da gazduje šumama; valjda joj je cilj da sagleda teritoriju Republike Srbije, da obezbedi kontrolu nad radom svih onih koji rade u okviru države i da ta kontrola bude jedinstvena na teritoriji Republike Srbije.
Da ne bude posle kao na televiziji "da komšiji krava bude zdrava". U ovom slučaju, Vlada se ponaša u stilu "da komšiji crkne krava", da Vojvodina ostane bez šuma. Ostaće ako šume pređu potpuno u nadležnost Vojvodine, a ostaće bez šuma i ako DOS ostane na vlasti, jer nam Vlada priznaje da je 2001. godine izvršen pomor šuma na teritoriji AP Vojvodine, i niko za to ne odgovara.
Otkako smo dobili ministra poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, ostasmo bez šuma, ostasmo bez ptičica, ostasmo bez velikih ptica. Bilo bi mnogo bolje da ostanemo bez takvog ministra, nego da se ruinira pred nama flora i fauna, a vi ovde gledate - hoće li u 11 ili u 11,30 biti kvoruma za rad Narodne skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovoj apsurdnoj situaciji, u kojoj želite da jednu malu republiku, čak ne ni državu, podelite na još sitnije delove, mnogo toga bih mogao da razumem. Da je, recimo, iz moje Bajčetine postavljen ministar poljoprivrede, a to vam je na Gledićkim planinama, na 900 metara nadmorske visine, i da je naturen Vojvodini kao ministar, razumeo bih da moj Laza kaže - čekaj bre čoveče, taj nikad nije video ove traktore koje mi vozimo, nikada nije zastao pred njivom od 100 ili 200 hektara, ne ume on to da radi, naturate nam ljude iz uže Srbije, a mi u Vojvodini to najbolje znamo, to bih i mogao da razumem, odnosno takvu vrstu protesta.
Ali, trenutno poveravati Vojvodini, autonomnoj pokrajini, (tobož - Vojvodina), čitavu oblast poljoprivrede, pa i lovstvo, a ministar je iz Vojvodine i sve upropastio čega se dotakao u oblasti kojom gazduje. Sinoć ste gledali državnu televiziju i državna televizija mora da kaže da šećerna repa nije isplaćena - a, evo ljudi pale traktore, kreću u njive da prave novi program šećerne repe.
Ovde, u ovoj oblasti lovstva, njegov je greh posebno izražen. Da nije bilo slučajne kontrole na italijanskoj granici mi ne bismo saznali za greh, za zločin, koji je na teritoriji Vovjodine, znači na teritoriji Srbije, u vreme kada je ministar iz Vojvodine, načinjen prema blagu koje retko koje države na svetu imaju.
Ministar je iz jednog lovišta, kojim je upravljalo lovačko društvo, izdvojio jedan poseban deo, mimo svih osnova, a to pravo sada predviđate da ima ministar iz Vojvodine, vojvođanski minstar, a i ovaj je bio vojvođanski, iz Vojvodine, za posebnu namenu iako na to nije imao nikakvo pravo - i, nestadoše male ptice na trpezama besnih Italijana, kod kojih je čak zakonom zabranjeno da te ptice služe za ishranu, ali su delikates, pa još kada je taj delikates neubijen, nego su na stotine hiljada malih ptica uhvaćene mrežama ili na neki drugi način, pa onda ubijane sistematski.
Kada je takva predistorija, tih malih ptica - vidite postoje narodi u svetu koje vi držite za civilizovane, na koje želite da se ugledate, koji se time hrane. Ovde se za par hiljada maraka, dolara ili evra prodaje duša đavolu. Nikoga glava ne boli.
Pala bi vlada u drugoj državi da se takav zločin na njenoj teritoriji dogodio. Vi još kažete da nagradimo ovog ministra, pošto je on baš iz Vojvodine. Možda ćete izvršiti smenu ministra poljoprivrede tako da on postane ministar poljoprivrede AP Vojvodine, a za svaki slučaj pošto ide tamo da mu prebacimo i ovo gazdovanje nad malim, bespomoćnim pticama. Lepo ume da organizuje, sarađuje sa italijanskim grofovima, ume da uzme novac, ume da pronađe mesto na kome će ptice biti ubijane i što sada da učimo nekog drugog, gospodin Veselinov je za to izvanredan, a ima i pedigre porodični, ume da upropašćuje i državu i narod.
Molim vas, dame i gospodo narodni poslanici, da posao vođenja države shvatite tako ozbiljno kako mi shvatamo opozicioni posao, da vi u vođenje države uložite onoliko truda koliko mi ulažemo u naš opozicioni posao. Biće bolje za državu. Vi pred naletima opozicije više nemate kvorum u Narodnoj skupštini. Zašto baš nemate kvorum na zakonima kojima se tobož utvrđuju nadležnosti Autonomne Pokrajine Vojvodine? Zato što je mnoge od vas sramota što učestvuju u ovoj radnji.
(Milka Marinković: Nije tačno i ne pričaj svašta, ne lupetaj.)
Naravno one koje uopšte nije sramota možete da čujete i u direktnom televizijskom prenosu. Oni ne mogu da se uzdrže da ne dobacuju.
(Milka Marinković: Naravno kada lupaš. Ne mogu da ćutim kada lupaš.)

Bez obzira na to što za ovaj amandman nećete glasati, samo koristim priliku da vas još jednom upozorim. Podsećaću vas na sve ovo što radite ovih dana, jednog dana kada nažalost bude kasno za to.

Dame i gospodo narodni poslanici,  evo tako od nekih državnih entiteta stigli smo i do vodoprivrednih entiteta, bar se tako kaže u obrazloženju Vlade Republike Srbije, koja prenosi terminologiju koju  u ovoj oblasti nameće Evropska unija. Počesmo da se delimo po vodoprivrednim entitetima.
Jedan ugledni voćar iz Grocke Dragoljub Raja Radosavljević, obratio se Vladi Republike Srbije, Ministarstvu za poljoprivredu, pošto je čuo da Vlada Republike Srbije kao administrator dodeljuje kredite Evropske unije za navodnjavanje. Iz Ministarstva su mu odgovorili da kredite za navodnjavanje seljaci mogu da dobijaju. Tražili su njegove podatke. Kada se predstavio i rekao da je iz Grocke, rekli su mu da ne može, jer su to krediti samo za Autonomnu Pokrajinu Vojvodinu.
To je to, dame i gospodo narodni poslanici, to je, otprilike, ono što nas čeka ubuduće. To je ono što vi znate, prećutkujete, nećete ovde da kažete. Neće više biti Save, Dunava i Morave. Zaista su to celine kako treba organizovati vodoprivredu (iz sale dobacuju).
Možete vi da dobacujete koliko god hoćete. Kada biste znali nad čim sve nisam zaplakao, ne bi vam palo na pamet da me na taj način prozivate.
Kada biste znali koliko ste malo pametni, ne biste mi se uopšte obraćali dok sam za govornicom. Iskoristiću svako dobacivanje iz klupa da koristim grube reči, a da ne dobijem opomenu. Zato, bolje ćutite, veoma lepo izgledate na televiziji.
Uvođenjem nekih prava autonomne pokrajine nad vodama, nad oblašću kojom se uređuju vode, drži se neki kontinuitet razdvajanja. Koliko ministarstava u Vojvodini, toliko zahteva za autonomijom u tim oblastima, toliko novih službi, toliko novih zavlačenja ruku u džepove svim građanima Srbije, bez obzira na to da li se nalaze na teritoriji autonomne pokrajine ili se nalaze na onom delu Srbije koji još uvek nije podeljen nekim autonomnim pokrajinama, a očekuje kada i kako će to biti i kako će to da izgleda.
Naravno, niste prihvatili već četrdesetak amandmana SRS, pa nećete ni ovaj. Neka ostane zabeleženo - a stenografske beleške još iz prošlog veka postoje u biblioteci Narodne skupštine Republike Srbije, pa tako će i ove jednog dana, jednog dana kada o svemu bude moglo da se hladne glave razmišlja i razgovara, jednog dana će ljudi, koje sada kao maloletne izgleda razdvajate na neke nove države, kada dođu sebi, kada budu imali pravo glasa, čitajući beleške, ustanoviti ko ih je to delio i razdvajao, a možda čak uvodio i u sukobe.
Slušajući izlaganje Nenada Čanka za ovom govornicom, naravno nisam bio uplašen, ali uz opreznost koju mi nalaže dosadašnjih deset godina istorije ovog naroda, shvatio sam da možemo da očekujemo i sukobe na teritoriji Republike Srbije. Mi želimo da dušu svoju spasimo i da vas upozorimo na posledice do kojih će doći. Vi, kako vam je volja.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 50. u stvari se vidi svrha čitavog predloga omnibus zakona. Trebalo je pošteno zgaziti Ustav Republike Srbije i u naslovu zakona napisati da je ovo zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine.
Sve bi onda bilo jasno, ne bismo se ovde igrali "zatvorenih očiju". Ovaj član 50. i kaže da autonomna pokrajina, preko svojih organa, daje saglasnost na korišćenje imena Vojvodina na markama alkoholnih pića. Čak se nije potrudio predlagač, a ni Vlada, da ga ispravi, da kaže da AP Vojvodina daje saglasnost na ime Vojvodina na alkoholnim pićima.
Znači, kroz ceo zakon, reči "Autonomna Pokrajina Vojvodina", zamenjene su rečima "autonomna pokrajina", a to znači da se potpuno ugrožava jedinstvo Republike Srbije, ustavno jedinstvo i ustavni poredak i na jednom delu teritorije Srbije specijalnim zakonima se odnosi uređuju drugačije nego što je na drugom delu teritorije Republike Srbije.
I, sada pitam predlagača, a i ovu našu vladu u egzilu, a zašto samo ime Vojvodina i zašto samo na alkoholnim pićima?
Šta to tera rukovodstvo AP Vojvodine da zaštiti ime Vojvodina na markama alkoholnih pića? Šta to uopšte znači ime Vojvodina? Razumem da ljudi zaštite neki porodični naziv, neku svoju osobenost, koju vuku vekovima, ali da se jednom delu teritorije da apsolutno pravo da određuje hoće li jedan toponim biti korišćen i kako će biti korišćen, to dovodi do apsurda.
Pitam vas - da li je ovo samo za teritoriju Vojvodine ili će možda proizvođač vina iz Negotina, ako želi da nazove vino Vojvodina, morati da pita autonomnu pokrajinu? Možda je pitanje nesuvislo, možda vi podrazumevate šta će biti, a u zakonu se stvari ne podrazumevaju. Čim postoji zakon, po tom zakonu mogu da se vode sporovi, a kada se vode sporovi, sudija mora iz zakona da presudi ko je u pravu.
Ko će u ovom slučaju biti u pravu, draga gospodo, kada autonomna pokrajina daje saglasnost na korišćenje imena Vojvodina? Od kada se to Republika Srbija odrekla mnogih svojih nadležnosti, pa i ovoga? Razumem da Jovanka Broz može da zaštiti ime "Tito", jer je bio njen muž; hajde razumem da i neka druga žena može da zaštiti ime nekog drugog čoveka. Ali, da organi autonomne pokrajine budu čuvari imena Vojvodina i da Srbija više u to ne sme da se meša, da niko sa teritorije Srbije ne može tim srpskim imenom da se koristi, to zaista ne mogu da shvatim.
Ne znam koliko ko novih minstarskih mesta očekuje u nekoj novoj podeli karata, vi igrate ovde karte, ne mogu da kažem da kockate između sebe, ali kockate se sa sudbinom države. Pozivam one poslanike koji znaju o čemu se ovde radi, da ne budu uzdržani kad se glasa o amandmanima.
Mislim da o ovom zakonu nema uzdržanih i nema onih koji nisu glasali. Voleo bih da znam ko je za, a ko je protiv, koja je politička stranka za, a koja je protiv.
Čekaju nas novi izbori, bilo bi lepo da svaka politička stranka, kad se bude predstavljala na teritoriji Vojvodine, kaže - mi smo bili za ovaj zakon ili mi smo bili protiv ovog zakona.
Ne mogu da shvatim, radi se o sudbini dva miliona ljudi ili o sudbini deset miliona ljudi, da neko sada, u ovom času, može da bude uzdržan.
Ta uzdržanost ... (Predsedavajuća: Pet minuta i 30 sekundi)... nas košta. Ovde uzdržani obezbeđuju kvorum, a voleo bih da kvorum obezbede oni koji su za ovaj zakon.

Ne, nego samo hoću da pitam kada ćete dati pauzu.

Primećujem, gospođo Čomić, da ste jednom nerazumnom odlukom i insistiranjem da na silu radimo još pola sata proizveli nedostatak kvoruma i sada će biti jako teško da objasnite da sada zbog nedostatka kvoruma nećemo nastaviti rad. Elektronski sistem već pokazuje da u sali ima samo 120 poslanika.
Ali, evo da ukratko obrazložim amandman, radi se o robnim rezervama. Evo sad, što kaže narodna poslovica "Kud svi Turci tu i ćelavi Mujo"- evo sada i robnih rezervi na teritoriji autonomne pokrajine. A što da ne, kada je sve krenulo niz vodu. Evo, imaćemo sada ne samo opštinske, što je razumno, što je logično, robne rezerve, i ne samo republičke, što je isto tako razumno, nego ćemo sada imati i robne rezerve Autonomne Pokrajine Vojvodine.
Samo još više čuvara, još više lagera, još više zaposlenih lica, još više sredstava, još više činovnika, funkcionera, ali je dobro što je Vlada Republike Srbije, bar za ovaj amandman rekla da ga ne prihvata i da čvrsto ostaje pri tome, za razliku od prethodnog u kome je rekla da ne prihvata, pa smo mi narodni poslanici u tom materijalu, u zagradi, od Vlade Republike Srbije dobili dve glupe reči. Kaže - sporno, proveriti.
Kome li to Vlada Republike Srbije u obrazloženju svog neprihvatanja amandmana piše - sporno, proveriti. Da tu piše podnosiocu amandmana da proveri, pa i nekako. Ali, Vlada sama sebi kaže - proveri Vlado ovo što pišeš, i to tako stiže do narodnih poslanika, da oni nešto tobož proveravaju. Mislim da je vreme da mi proverimo ovu vladu.
Ova vlada je potekla iz ove skupštine ogromnom većinom glasova narodnih poslanika. Sada ste svi nešto njom nezadovoljni. Jedino ostasmo mi radikali na istim pozicijama - nit su valjali kada ste ih birali, niti valjaju danas. Ali, očigledno je da je mnogo vas shvatilo da ova vlada ne valja i nećete da joj dajete podršku svojim prisustvom u ovoj sali.
Kada je već tako, pozovite ih da dođu ovde, da nam se izvine za ovih godinu i po dana vladanja nad Srbijom, da podnesu ostavke i da rešimo na izborima ko će to sačiniti neku novu vladu. Ne bojte se za njih. Oni obavljaju svoje poslove sve dok se ne izabere nova vlada. Neće oni ostati bez posla, a i dok su bili u opoziciji ništa im nije falilo, verujte mi, to znam mnogo bolje od svih vas.
Dakle, treba ukinuti ove robne rezerve autonomne pokrajine, izuzev što to lepo zvuči za autonomaše, nema nikakvu funkciju, nema nikakvog osnova. Ako u Beogradu neko brine o tome da u slučaju velikih elementarnih nepogoda, dugotrajnih suša, ne daj bože rata, građani Srbije imaju ishranu, to se brine za svakog pojedinačno.
Ne mislite valjda da će robne rezerve Srbije sada, kada postoje robne rezerve Vojvodine, reći - e, o Vojvodini više ne moramo da brinemo, baš nas briga ako bude suše da li će u Vojvodini biti hleba ili neće.
Zato vas molim da prihvatite ovaj amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj rad na donošenju zakona o utvrđivanju nadležnosti autonomne pokrajine liči na onu narodnu - svađale se jetrve preko svekrve. Očigledno da ima mnogo različitih, suprotstavljenih interesa u DOS-u, u DOS-u u Vojvodini, u DOS-u u Srbiji; i sada svi mi ovde, i celokupna srpska javnost, ispaštamo, očekujući rezultate, kako će da se na kraju završi i okonča ovaj sukob u koji ste ušli kao da vas je neko u to gurao, kao da ste bežali od velike nevolje, pa uleteli u sukob iz koga Srbija bez posledica teško da može da izađe.
Šta pokušavamo da sprečimo ovim amandmanom? Krajem 60-tih godina gradili smo branu u Potpeći na Limu, koja sada na limskom jezeru, na kraju limskog jezera, proizvodi električnu struju. Za meštane koji su prisustvovali otpočinjanju radova ništa nije bilo jasno, mi smo danima ubacivali ogromne betonske blokove u Lim, a oni su mislili - šta ovi ljudi rade, šta god ubace u vodu, voda odnese, dok se jednog dana prvi betonski blok nije pojavio na površini vode. Tada smo se radovali, za nas je reka već bila premošćena. To sada radite ovim predlogom zakona. U ovih 70 i nešto članova vi ubacujete kockice u mulj, u mulj koji se zove odnosi unutar DOS-a ili odnosi DOS-a Vojvodine i DOS-a Srbije, i iz tog mulja jednog dana, a mi to vidimo, ne želimo u tome da učestvujemo, isplivaće brana koja će da podeli Vojvodinu od ostatka Srbije.
Samo jednu stvar ne uzimate u obzir - ono što se radi na mulju, vrlo lako nestane. Nemojte da podižete ovu branu na ovako nesolidnim temeljima. Iskreno, iz srca, razumom, izuzev 15-tak ili 20 poslanika u ovoj sali, niko od vas nije za ovo rešenje. Niko, a ne znam kako opravdavate svojoj deci i svojim roditeljima šta ovo radite. Naizgled, svaki član zakona, beznačajan je. Radiće od sada Vojvodina sama, što da ne radi ovo, radiće ono, radiće ovo, preuzimaće jednu po jednu državnu funkciju, a odakle kadar za sve to, odakle novci za sve to?
Državna struktura se tu pred vašim očima, formira polako u svim oblastima. Jednog dana će zaista biti glupo - a zašto Vojvodina ne bi bila republika kada ima sve republičke organe? Jednog dana biće glupo - a zašto da nema i državu kada ima sve organe, a još ima i teritoriju. Obustavljajte, vidite kako to ide traljavo. I danas, da nije bilo duplih kartica, nikada ne biste imali kvorum. I ko zna koliko će dana ovo da traje....

Molim?

Šta dovodim u sumnju, kada se to .....

....  radi svaki dan. Šta dovodim u sumnju kada se svaki dan radi sa duplim karticama, šta to dovodim u sumnju? Pa, je lÄ dokazano da ljudi koriste duple kartice?

Ne vređam nikoga, ja ću vama da dokažem,svaki put, hiljadu puta sam vam ovde izvadio listing; čak je i Čeda Jovanović glasao jednom kada nije bio u sali, i Kasa Jožef je stalno glasao, a nikada nije bio u sali. Vi meni sada kažete da vređam, a ne hvatate štetočine u šteti?

Evo, završavam raspravu o amandmanu, da vas  toliko ne iritiram. Izgleda da treba da se okrenem, da vam ne budem okrenut leđima, ne znam šta vas to iritira kada vam okrenem leđa? Nikada mi ne dobacujete kada se gledamo lice u lice, samo kada vam okrenem leđa.
Završavam, mnogo vas molim, uključite razum u sve ovo što radite, uključite i našu istoriju i našu budućnost i obustavite ovaj posao, neće nas nikuda odvesti.

Molim vas da nam, na osnovu člana 116. stava 6,  dostavite računarski izvod sa ovog glasanja.