Recite mi po kom članu Poslovnika ne mogu ovako da obrazlažem amandman? Koji sam član Poslovnika sada povredio?

Kakve to veze ima, redosled je poštovan...

Jeste, ali samo pet minuta i za to vreme ne mogu da iznosim ocene iz privatnog života, ne mogu da koristim uvredljive izraze, ne mogu da vas psujem; to prihvatam, ali mogu da obrazlažem amandman.
E, u tome se razlikujemo vi i ja, gospođo Mićić, što biste vi da isterate opoziciju iz Skupštine, a ja kada bih kojim slučajem vodio Skupštinu, jedva bih čekao da predstavnici opozicije u Skupštini imaju slobodu govora i time bih narodu dokazao da u Skupštini vlada demokratija, da ne vlada korbač jedne male političke stranke. Ovi vaši, što vrše monitoring nad radom Narodne skupštine, nazivaju srpske radikale - minornom političkom strankom. Videćemo posle sledećih izbora.
Narodni poslanik Veljković je izvanredno obrazložio amandman i tu više nemam šta da dodam, osim da vas pozovem da glasate za amandman SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada čitate predlog člana 33, koji se odnosi na zapošljavanje i kojim se u tri tačke definiše šta će to postati izvorna nadležnost, dakle, ne povereni posao, nego nadležnost autonomne pokrajine u oblasti zapošljavanja, vidite da je to saglasnost na opšta akta preduzeća za radno osposobljavanje i zapošljavanje invalida, programiranje zapošljavanja,  vršenje priprema za zapošljavanje i obrazovanje informacionog podsistema, kao dela jedinstvenog informacionog sistema Republike.
Sada me interesuje gde je tu zapošljavanje, kakav je to pokrajinski zavod za tržište rada, kada nijednom rečju ne rekoste da on treba i da zapošljava ljude, šta će nam onda i ovi direktori, i upravni odbori, statut? Samo da se gomilaju funkcije u autonomnoj pokrajini. Ne piše nijednom rečju da se ovo osnovalo da bi se ljudi zapošljavali, nego da bi se pravili informacioni sistemi i podsistemi, da bi imao direktora pokrajinski zavod i da taj direktor postavlja sve direktore na teritoriji AP Vojvodine.
Od zapošljavanja ni "z". Ima "z", ali ne za reč zapošljavanje, nego za jednu drugu reč, koju naravno ne koristim, lepo sam vaspitan.
I, postavlja se pitanje, koje postavljam za sve novoformirane fondove ili zavode - šta su izvori prihoda, i pitam vas ponovo, vas koji ćete glasati ne razmišljajući, a ovo je jedini zakon kojim se ta materija reguliše - šta su izvori prihoda za ovo što nije povereni posao?
Dakle, nije povereni posao, ne prebacuju se sredstva sa računa Republike, nego je nadležnost autonomne pokrajine. E, kada utvrdite zakonom nadležnosti, a na to nemate pravo, to rade Ustav i statut Vojvodine, onda vas pitam - šta su izvori prihoda?
Kada predlažemo jedan zakon, mi koji nismo u vladajućoj koaliciji, jer nam zbog toga odbacujete te predloge, moramo da navedemo - da li su za sprovođenje zakona potrebna sredstva i da napišemo kako će sredstva biti obezbeđena.
Vi sada formirate jedan zavod za zapošljavanje, a ne kažete - odakle sredstva za rad tog zavoda, koji će budžet opteretiti, koje privredne subjekte, da li one na teritoriji Vojvodine, a zašto na teritoriji Vojvodine, za jednog direktora pokrajinskog zavoda i pet - šest onih nižih, ili 10-15 nižih? Vi o tome uopšte i ne razmišljate, vas to uopšte ne interesuje.
Čujem, gospođo Mićić, javljaju mi da ste komentarisali moj silazak sa govornice i da ste rekli da nama radikalima malo treba da bismo bili srećni. Da li je to tačno, gospođo Mićić? Što se ne uzdržite, šta vas to čačka, šta vas to svrbi?

A koliko vama treba, gospođo Mićić, da biste bili srećni?

Dame i gospodo narodni poslanici, da bismo znali da li valjano odlučujemo o amandmanima, tražim da pred ovo glasanje samo utvrdimo kvorum, da bismo utvrdili imamo li mi pravo da odlučujemo o amandmanima ili ne.

Dame i gospodo narodni poslanici, povodom člana 16. Predloga zakona Skupština se nalazi u jednoj apsurdnoj situaciji, u situaciji u kakvu je veoma često dovodite, ne samo predsednik  Skupštine načinom na koji Skupštinu vodi, nego i poslanička većina, koja je jedinu meru saglasnosti pronašla onda kada je birala Vladu Republike Srbije. Od onda se zaista ponašate kao rogovi u vreći. Mi smo odbili amandman Vlade na isti ovaj član, to je izazvalo konfuziju u vladajućoj većini, a onda su se konsultovali predlagač zakona i Vlada Republike Srbije. Smatram da je i to moguće, da je dopušteno, da je i poželjno, ali ne mogu da razumem zašto je predsednik Narodne skupštine ponizila Narodnu skupštinu i uvela je u bezakonje, u anarhiju, uvela je u to da nam se sada obrati jedan od predstavnika predlagača zakona i da samog sebe pogazi i proguta za ovom govornicom.
Jedini stav predlagača zakona koji je merodavan za Narodnu skupštinu je onaj pisani koji je stigao pre neki dan, koji je potpisala ista osoba koja je bila ovde za govornicom i koja je rekla koje amandmane prihvata, a koje ne prihvata. Doslovce nam je predlagač rekao da ne prihvata 13 amandmana Vlade Republike Srbije, pisano, imate i pečat Autonomne Pokrajine.
Sada da vas upozorim na članove 144. i 145. Poslovnika. Član 144. kaže: "Predlagač zakona, nadležni odbori i Vlada dužni su da, pre sednice Narodne skupštine, razmotre amandmane koji su podneti na predlog zakona i da Narodnu skupštinu obaveste za koje amandmane predlažu da ih Narodna skupština prihvati, a za koje da ih odbije." Taj posao je predlagač uradio i više predlagač zakona nema ovlašćenja da prihvata ili odbija bilo koji amandman u toku procedure.
Postoji još jedno ovlašćenje iz člana 145. koje glasi: "U toku pretresa predloga zakona, amandmane u pisanom obliku mogu da podnose predlagač zakona, nadležni odbori, odnosno Vlada, ali samo ako je potreba za amandmanom nastala usled prethodnog prihvatanja nekog drugog amandmana".
Ako predlagač zakona prihvata da Srbija i Vojvodina igraju igru pritisaka, ucena, kompromisa, otimala - davala, uzimala, on tu igru može da prihvati, ali samo na Poslovnikom utvrđen način. Neka oni u Skupštini Vojvodine rade kako god hoće, ako im to odobrava Poslovnik Skupštine Vojvodine, u to Srbija nema pravo da im se meša. Ali, ovde, u ovoj Narodnoj skupštini radićemo isključivo po ovom poslovniku.
Predlagač zakona koji nije prihvatio amandmane i obavestio nas o tome pismeno u vreme kada procedura traje, ne može više da menja svoj stav o amandmanima.Znate koliko je to ružno i besmisleno da se postavlja pitanje šta je uopšte želja predlagača zakona? Ako je imao neki koncept zakona i ako ga je Vlada ugrozila svojim amandmanima, ako je rekao da ne može da se složi sa stavom Vlade da mu tako upropasti zakon svojim amandmanima, otkud to da jedan dan rasprave, u kojoj se ništa nije dokazalo, utiče toliko na predlagača da prihvati sve amandmane Vlade Srbije. Šta ćemo dobiti čak i kada prođe ovaj zakon u celini?
Hoće li to srediti odnose između otuđenog rukovodstva Vojvodine i Republike Srbije, Narodne skupštine, Vlade, građana Srbije, birajte koga god hoćete u ovoj raspravi. Ništa neće promeniti, ucene i pritisci se nastavljaju dalje. Zakon tek sada neće ličiti ni na šta. Ovde smirujete i one koji su bili za to da amandmani prođu i one koji su bili za to da amandmani ne prođu, i svi gledate da neokrnjeni izađete iz ove rasprave o davanju suštinske autonomije, besmislene autonomije, Vojvodini i svi se pravite kao da se ovde ništa ne događa.
Zakon se zove, završavam, zakon o utvrđivanju nadležnosti autonomne pokrajine, a vi nas ubeđujete da su svi ovi poslovi povereni. Menjajte zakone koji poveravaju poslove, pa napišite u zakonu o univerzitetu - poslovi iz člana tog i tog biće povereni autonomnoj pokrajini i završili smo posao; a ne poslove će obavljati autonomna pokrajina kao poverene, a predlog zakona se zove zakon o utvrđivanju nadležnosti.
Nemojte da nas terate, mi srpski radikali veoma ozbiljno pristupamo raspravama o zakonima koje ovde podnosite.
Nažalost, nijedan naš predlog ne stavljate na dnevni red i prinuđeni smo da raspravljamo po vašem dnevnom redu, ali poštujte ga bar vi.
(Predsednik: Upozoravam vas na temu i na vreme.)
Evo završavam, od vas 177, koliko vas ima, ko sada zna tačno šta je želja Vlade Srbije kako da izgleda zakon, a šta je želja predlagača Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine kako da izgleda zakon? Danas u prošlom glasanju, gde je pao amandman Vlade, jedna ista poslanička grupa iz DOS-a različito je glasala, i to ovi mali što vam odlučuju o sudbini zemlje.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođa Nataša Mićić je, ako me pamćenje ne vara, prvi pravnik, predsednik Narodne skupštine i nikada nam više nije trebalo da imamo Ustav Republike Srbije u ruci ili na poslaničkoj klupi kada se pripremamo da diskutujemo o predlozima zakona ili o proceduri koja se provodi u Narodnoj skupštini. Nažalost, ali je istina. Na primer, vi gospođo Mićić...

Zašto vi meni pretite? Pustite vi taj svoj fitilj još samo pet milimetara duži, pa da čujete šta ću da kažem. Onda rešavajte, u vašim je rukama i nož i pogača. Vi to možete, kako god hoćete. Vi nama čitate ovde najpre amandman Vlade, pa onda amandman poslaničke grupe SRS, pa me sada slobodno izbacite. Amandman Vlade je stigao u 12 sati 18. januara u Skupštinu, a amandman poslaničke grupe SRS u 11,30 časova. Sada bi trebalo ja vama da oduzmem reč. Da vi malo brinete o svom autoritetu, vi biste malo više ćutali, jer bi to bio znak da dobro vodite Narodnu skupštinu. Ne morate vi mene ovde, mene nijedan komunistički diktator nikada nije ni opomenuo, a kamoli oduzimao mi reč... (žagor u sali).

Manje su me voleli nego vi sada. Imali su mnogo razloga, a tako isto i vi. Evo o čemu se radi. Bespredmetno je raspravljati dalje o ovom predlogu zakona. Mi smo davali amandmane na Predlog zakona, na one članove koji su bili tako uobličeni. Čak, odbijeni su svi amandmani na jedan član zakona i mi se usredsredimo na taj član zakona.
Danas raspravljamo o tom članu, a pre pet minuta ga je predlagač promenio, prihvativši amandmane Vlade Republike Srbije i oni su postali sastavni deo Predloga zakona, bez mogućnosti da sada intervenišemo u Predlogu zakona. Da li je zvanično obaveštenje bilo da ti amandmani... ne znam ko je ovaj što se krevelji ovde. Da li vi znate ko je ovaj čovek?

Zašto nas niste obavestili da postoji neko u sali koga vi niste pozvali. Da li znate kako se zove?

Kako ne morate da znate ko sedi u Skupštini i koje mu je mesto. Razumem na galeriji, rekli ste da sede predstavnici nevladinih organizacija koje se finansiraju iz budžeta. Neke da, a neke ne. Ko je ovaj čovek, ne znate ni vi. Sada ćete vi meni da oduzimate reč. Ukazujem vam na osnovni problem pri donošenju ovog zakona.
Osnovni problem je da je predlagač pre tri minuta ovde prihvatio ono što mu nije padalo na pamet da prihvati. Osnovni problem je što predstavnik Vlade ovde drži vakele i govore, a predstavnici njegove političke stranke glasali protiv amandmana Vlade. Vi mene ubeđujete, sve je normalno u ovoj skupštini, samo treba meni oduzeti reč.
Da se vratimo na službenu upotrebu jezika i pisma. Sve je regulisano zakonom, dame i gospodo narodni poslanici, i ustavom. Ubacujete termin nacionalne manjine, koga nema u Ustavu Republike Srbije. Odakle vam to pravo? Otkidate jedno pravo lokalnoj samoupravi, koje je bilo izvanredno, dato Zakonom o službenoj upotrebi jezika i pisma. Sama lokalna samouprava može da utvrđuje merila za službenu upotrebu jezika i pisma narodnosti koje žive na teritoriji opštine.
Sada imate novi centar u Novom Sadu, koji će da određuje kakva će biti službena upotreba jezika i pisma u opštini Bečej, iako se čak ni Beograd nikada u to nije mešao. Govorio je, u Bečeju će ljudi sami, kada izglasaju lokalnu samoupravu, statutom opštine utvrditi kako će izgledati postupak i kako će se primenjivati jezici narodnosti koje žive u toj opštini. Vi sada to formulišete i vraćate u nadležnost Novog Sada, tobož nije bilo dobro rešeno, nego će sada Vojvodina za teritoriju cele AP da to reši.
Šta ćemo ako bude drugačije nego u drugim delovima Srbije? Gde će postojati zaštita onih građana koji će smatrati da nisu ravnopravni u ovoj državi i da njihova prava, recimo u Dimitrovgradu, nisu regulisana na isti način kao prava građana u Subotici. Na koji će zakon da se pozivaju, službena upotreba jezika i pisma reguliše se isključivo zakonom.
(Predsednik: Vreme.)
Autonomna pokrajina ne može da donosi zakon, neće moći uopšte da reguliše službenu upotrebu jezika i pisma. Ona ima statut i ima opšte akte manje vrednosti. Kako će da određuje, kada Ustav u članu 8. stav 2. kaže, službena upotreba uređuje se zakonom, dame i gospodo narodni poslanici. Taj zakon je kristalno jasan, čist i ništa u njemu ne treba menjati. Nikada nijedan pripadnik bilo koje narodnosti nije imao primedbu ni na jedan postupak da je mogao da kaže... a ko si ti? A ko si ti? (Meho Omerović dobacuje sa mesta.) A ko si ti? Ovde se priča o ljudima koji ne govore srpski.

Ovde se priča o ljudima koji ne govore srpski. Ti govoriš srpski, šta je tebi?

Gledam da ugrabim još koji put da izađem za govornicu, a da mi ne oduzmete reč, jer očigledno da na sednici Skupštine može da prisustvuje neko koga i ne poznaje predsednik Skupštine,  a poslanik ne može da govori o onome što je na dnevnom redu.
Dame i gospodo narodni poslanici, za one koji ne znaju kako izgleda predlog zakona, a ne znaju svi oni koji su glasali za i protiv iz DOS-a, jer ne znaju i kako treba da glasaju, ovim članom 19, se tobož reguliše javno informisanje na teritoriji autonomne pokrajine, čitaj Vojvodine, pošto se sve vreme govori o jednoj pokrajini, ali "da se vlasi ne dosete", predlagač zakona, da ne bi stavio u neravnopravan, neustavan položaj stanovnike dveju pokrajina, govori o pokrajini u jednini, a misli, i to će se videti u članu 50, isključivo na APV.
Dakle, reguliše se oblast javnog informisanja i da vidimo kako. Iako Ustav Republike Srbije, član 109. stav 1. tačka 3) kaže - Autonomna pokrajina može, preko svojih organa da uređuje pojedina pitanja od interesa za građane u oblasti obaveštavanja i javnog informisanja - predlagač zakona (ubeđujući nas da se radi o blagim nadležnostima Vojvodine koja nikada neće ni pomisliti da ide daleko od Srbije, a kamoli da pravi svoju državu) kaže doslovce ovako: "Autonomna pokrajina, preko svojih organa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast javnog informisanja, da određuje interes građana u autonomnoj pokrajini u oblasti informisanja". Ustav Srbije vam ne da za pravo da poverite autonomnoj pokrajini da odredi interes građana u oblasti informisanja. Kaže - samo da uredi neka pitanja iz oblasti informisanja.
Desiće se da svi budemo zgranuti, kao što smo bili pre nekoliko meseci, znate već imam 50 godina, a već 40 godina nemam majku i može svako da mi psuje majku, ali ne sme da mi psuje Srbiju. (Galama u sali.) Gledao sam na televiziji, dragi moj bukači, kako vam Čanak psuje majku i Srbiju i vi sada navijate za njega. Gazi nogama i kaže: "Protiv ovog đubreta i ovog govneta smo se mi 5. oktobra borili".
I, vi to olako primate i još kažete, ajde ti sada Nenade odredi koji je naš interes u oblasti informisanja u Vojvodini. Onda će on reći - naš je interes da se ne vidi RTS na teritoriji Vojvodine, mi to đubre nećemo da gledamo, jer tu piše Srbija, tu piše RT Srbije, a mi sada podstičemo novu (pošto moj kolega reče, i on uči neki novi jezik, pa će sada u Vojvodini postati neka nova nacija), mi sada formiramo neku novu naciju, kakva Srbija. Ako budemo hteli sa Srbijom u nekim pitanjima da sarađujemo, sarađivaćemo, a ako ne budemo hteli, nećemo.
Vi ćete sada glasati za to da onakav sastav Skupštine AP ili ovakvi ljudi koji je ovde predstavljaju određuju koji je interes građana Vojvodine iz oblasti informisanja. Šta ćete im još dati u ruke? Tačka 2) kaže: "Osniva javna glasila i javna preduzeća i ustanove za obavljanje novinsko-izdavačke delatnosti, štampanja i reprodukcije snimljenih medija i osniva radioteleviziju. To je tačka 2) "A, naš Ustav u članu 46, pa u stavu 4. kaže: "Organizacije radija i televizije osnivaju se u skladu sa zakonom."
Sada vas pitam - po kom će to zakonu osnovati u Vojvodini svoj radio i svoju televiziju? Hoće li oni doneti zakon o osnivanju? Imamo li zakon o radioteleviziji? Čak i Vlada zna da nemamo taj zakon. Uništavani su zakoni o informisanju otkako ste došli na vlast, pa kaže, amandmanom na osnovu zakona kojima se uređuje jedna i druga oblast. Ni Vlada ne zna koji su to zakoni koji su sada na snazi, niti zna kako će izgledati zakoni, ako Bog da zdravlja, koje jednog dana Vlada uopšte namerava da donese.
Naravno, svi ovi nadzori, upravni nadzori nad radom radiotelevizije, koje ćete poveriti u ruke autonomnoj pokrajini, onda će oni reći - Radio-televizija Srbije nije objektivna, ne prenosi korektno informacije, zabranjuje joj se rad na teritoriji APV. Nećemo mi radikali biti mnogo ugroženi kao politička stranka, niti kao pojedinci. Nas na RT Srbije nema otkako ste vi došli na vlast, ali će biti ugrožena zajednička država, ova naša lepa Srbija.
(Predsednik: Upozoravam na vreme.)
Eto, upozoravam vas da gubimo Srbiju pred vašim očima, a vi mene da sam prekoračio u diskusiji 30 sekundi.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da to što gospođa potpredsednik privremeno vodi ovu sednicu, baš kao i ova koja je predsednik, ne daje za pravo da se ogluši o svaku reč koja se izgovori za ovom govornicom. Mogu čak i da razumem da ste u onom zanosu posle 5. oktobra govorili o državnoj televiziji da je nacistička. Eto, držao je neko pre vas, a tog ste skinuli sa vlasti, ne može da se odbrani više ni na koji način, u redu je. Ali, od 5. oktobra do danas, 18 meseci RTS drži DOS.
Kako ne reagujete ovde kada vam se kaže da je ova televizija nacistička. Kako vas nije sramota da primite na Srbiju greh da joj televiziju vode nacisti, pa makar i da ste iz DOS-a. Gde su te odlike nacizma na RTS, na koje nam ukazuje vrli poslanik, koga ste ovde uveli u Narodnu skupštinu Republike Srbije zahvaljujući svojim glasovima i svom ugledu. Šta, da ne bi ovakav ušao nekada u Narodnu skupštinu Republike Srbije.
To je to. Otvorili ste Pandorinu kutiju. Kopate po Srbiji, tražite ratne zločince, tražite leševe, nacistička vam je televizija i sve to prihvatate. Kada izađem da vas zbog toga blago ukorim, svu svoju mržnju usmerite na mene. Da li je kriv, kao Spartancima, onaj koji donosi lošu vest ili onaj ko je tamo negde izgubio neku bitku. Neću da trpim ovde u ovoj skupštini da nekažnjeno prođe onaj koji kaže da nam je RTS nacistička. Ako to hoćete, izvolite. Predlažem ovom koji je to rekao da idući put obilazi okolo kada izlazi za govornicu ili kada se sa nje vraća.