Gospodin predsednik Vlade je pokušao pogrešnim tumačenjem da izazove barem dve manipulacije na sednici Narodne skupštine Republike Srbije.
Prva, gospodine predsedniče, naš međustranački odnos, a tako gledam svoj odnos u Skupštini prema bilo kome drugom, nije takav da vi meni ovde kažete Tomo i da izazovete sumnju kod ostalih pripadnika SRS, otkud to da predsednik Vlade, moja je dužnost da to demantujem, predstavniku političke stranke koju najviše proganja u zemlji ovde se obraća tonom koji je svojstven pripadnicima iste političke stranke. Dakle, ovo vam odbacujem predsedniče Vlade.
Druga manipulacija, nikada se nisam radovao demonstracijama u ovoj zemlji, posebno ne onima koje ste orgnaizovali dok ste bili u opoziciji. Uvek su se završavale krvavo i rušilački, a dok sam učestvovao u Vladi Srbije nije bilo demonstracija, tako da uopšte nemam razloga niti da ih podstičem, niti da im se radujem. Bojim se, ako dođe do demonstracija, da će to biti strašno i da to ovoj zemlji nije potrebno, ali nemojte da nas ubeđujete, i ako nestane socijalnog mira u zemlji, da će prestati privreda da radi i neće imati motiva. Ako ne bude socijalnog mira, pašće Vlada Republike Srbije i to je ono najbolje i najlakše što u ovoj zemlji može da se desi.

Dame i gospodo narodni poslanici, za mnoge od vas koje budžet uopšte nije interesovao, član 2. odnosi se na izdatke budžeta Poslanička grupa SRS pokušala je da amandmanom na član 2, u stvari, natera Vladu da čini onako kako nam je obećala onda kada je birana, a to je da svi prihodi i rashodi idu preko budžeta i da izdaci budžeta predvide ono što će se iz budžeta potrošiti.
Naime, čitajući član 2. zaključili biste da će država sledeće godine da košta 219 mlrd. i 516 miliona dinara. Međutim, ako na to dodate 14,838.675.000 vanbudžetskih prihoda postavlja se pitanje, kako to da Vlada koja je osuđivala prethodnu metodologiju, zato što sve nije transparentno i sve nije iskazano kroz prihodnu i rashodnu stranu, otkud to da Vlada odjednom ima 14,838.675.000 sredstava koje će naplatiti i isplatiti, a da ih praktično nema u izdacima budžeta.
Naravno, pretpostavljam da je Vlada računala da će Skupština stići da raspravlja o zakonu o budžetskom sistemu i da je čitavo obrazloženje budžeta je zasnovano na tome da je usvojen zakon o budžetskom sistemu. Čitava klasifikacija prihoda - rashoda izvršena je na osnovu nekog zakona o budžetskom sistemu, (koji će verovatno jednog dana biti na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije) i po toj tzv. gfs metodologiji, koja kod nas nijednim zakonom još uvek nije prihvaćena, a budžet nam nudi takvu metodologiju i klasifikaciju.
Mi smo se ovde bazirali na onome što je realno, naš amandman ne predviđa smanjenje plata za zaposlene, ali zato predviđa smanjenje mnogih troškova u koje je Vlada uletela, olako rekao bih po nalogu ili po naređenju. Kako drugačije tumačiti da će donacije nevladinim organizacijama sledeće godine biti 424.800.000 dinara - bez obzira na to što Vlada daje jedno ovlaš, šturo obaveštenje da će to obuhvatiti izdatke uglavnom preko Ministarstva za socijalna pitanja: Savez gluvih i nagluvih - ne treba, to je vrlo mali iznos; najveći iznos u tome je Crveni krst Srbije.
Postavlja se pitanje šta je Crveni krst Srbije, kakva je to organizacija i ko je dužan da je finansira? Zašto bi Vlada Republike Srbije, zašto bi građani Republike Srbije finansirali jednu međunarodnu organizaciju? Ta organizacija ima svoje prihode, ima svoj budžet i ta organizacija finansira širom sveta različite aktivnosti. Što bi se to zvalo Crveni krst, ako ga mi finansiramo iz budžeta? Daćemo svoj naziv, da nas ne vezuje više niko za međunarodnu organizaciju koju mi finansiramo. Nazvaćemo je pomoć ugroženima Srbije, pa ćemo deliti iz budžeta sredstva, ali neće se zvati Crveni krst. Jer, Crveni krst je međunarodna organizacija, a međunarodna organizacija se finansira po međunarodnim pravilima i iz međunarodnih sredstava; a nikako da mi dajemo sredstva jednoj organizaciji koja će se nazivati međunarodnom i praktično mi iz svojih sredstava finansiramo svoje građane, a ispada da nam to čini Crveni krst koji je međunarodna orgnizacija.
U članu 3. još detaljnije ću obrazložiti gde nestaje određeni procenat prihoda, koji se uopšte ne prikazuje i zašto se ne prikazuje. Ne razumem da budžet, koji je po mom mišljenju sa 19% deficitaran, ima i tekuću rezervu koja je četiri milijarde. Predpostavljam da postoji neracionalno a za vas racionalno obrazloženje i za to. Ako možemo da samo u jednoj rečenici da sumiramo, ovo je amandman koji realno govori koliki će biti izdaci budžeta sa sadašnjim stopama poreza, doprinosa i sa sadašnjim zahvatanjima od građana. Ovaj amandman naravno, ne tretira, kao što ne bi trebalo ni Vlada iz oblaka da tretira, nekakve prihode koji imaju svoje ime, ali nemaju ni osnovicu, pa čak ni neku planiranu vrednost.

Dame i gospodo, jaću samo u jednoj rečenici da komentarišem pregled ostvarenih prihoda koji smo konačno dobili od Ministarstva za finansije i ekonomiju, Sektora za republički budžet. Da vas obavestim, i vas i građane Republike Srbije, da su prihodi koje je država planirala od poreza već 15. decembra bili prebačeni. Najverovatnije će ove godine po tom osnovu za oko 15 milijardi dinara biti prebačeni prihodi i trebalo bi da država uputi zahvalnost građanima Srbije, da ovih 15 milijardi preplaćenih prihoda vrati građanima Srbije, zato što je budžet tražio jednu cifru, a dobio drugu.
Umesto takve zahvalnosti građanima Srbije, za izvršavanje obaveza, Vlada Republike Srbije nam baš na one svoje prihode koje je najbolje naplaćivala ove godine daje najveći procenat povećanja. Kaže, mi smo bili u inostranstvu, nismo znali kako to građani isplaćuju. Sada vidimo da porez na dohodak građani uplaćuju redovno - to ćemo dići za 55%; uplaćuju redovno porez na promet, a to ćemo dići za 94%; ovo što ne uplaćuju, to nama nije toliko ni bitno. Očigledno je da su našli za građane Srbije gde mogu još pomalo da im oderu kože.
SRS je predvidela amandmanom broj 1, da bi ukupni prihodi sa neporeskim prihodima mogli da budu oko 123 milijarde dinara. Na osnovu toga dala je amandman na član 3. kojim bismo to rasporedili. Član 3. u Predlogu zakona o budžetu je pažljivijem čitaocu nejasan. Član 3. tvrdi da se budžet sastoji od primanja u iznosu od 180 milijardi i deficita u iznosu od 38 milijardi, pa bi ispalo da je budžet 219 milijardi; samo malo dalje, na stranici 5 u sumi budžeta Republike, pojavljuje se onaj stvarni iznos, a to je 234.354.675.000. Ovih 219 milijardi je uvećano za vanbudžetske prihode u iznosu od 14.838.675.000 dinara koji ne idu u budžet i nemaju nikakvu kontrolu, a stabilni su izvori prihoda i sa njima će se manipulisati u toku ove godine. To su, prihodi od sredstava od Visokog komesarijata za izbeglice - 520 miliona, prihodi zarađeni iz izvornih aktivnosti potrošačkih jedinica, znači korisnika budžeta - 11 milijardi 318 miliona dinara, deo sredstava od sudskih taksi u iznosu od dve milijarde dinara i prihod od vodoprivrede u iznosu od milijardu dinara.
Član 3. bi trebalo da glasi, po Predlogu zakona, da je budžet za 2002. godinu 234.354.675.000 dinara, toliko će biti potrošeno ako se budžet ispuni sa 100%. To je cifra koju treba stavljati u odnos i sa planiranom cifrom za 2001. godinu i sa ostvarenom cifrom za 2002. godinu. U tom budžetu deficit se povećava na skoro 19 milijardi kredita samo. Predviđa se da će deficit biti pokriven sa 10 milijardi 842 miliona dinara od privatizacije. Kakva je to procena, ko je nas ovde obavestio koji su poslovi obavljeni, koje su licitacije obavljene, koja je tenderska prodaja privedena kraju, koliki je to iznos sredstava, kako neko da dođe do onih 10 milijardi 842 miliona dinara. Procenjene vrednosti se zaokružuju. Ovo je neka tačna vrednost, još malo je falilo, pa da nam u stotinama hiljada dinara neko kaže koliki će biti prihod od privatizacije. Prihod od donacija, u iznosu od 9.090 miliona dinara.
(Predsednik: Vreme.)
Od kredita, završavam, od međunarodnih finansijskih institucija u iznosu od 13 milijardi 420 miliona, a to je ono čega se mnogo bojim. Od kredita od Narodne banke 5.460 miliona, a toga se najviše bojim. Ja sam verovatno, sa izuzetkom Bate Živojinovića, najduže u Narodnoj skupštini. Naslušao sam se ovakvih priča i o tome kako će se pokriti deficit budžeta, o tome kako ćemo dobiti kredit od ovoga, kredit od onoga, pa i od Narodne banke ćemo dobiti kredit. To je osnov za inflaciju. Vlada Republike Srbije nije pokrila, iako treba baš tačno da izračunamo...

Vlada Republike Srbije nije pokrila svoj budžet za 19%. To je strašan iznos, dame i gospodo narodni poslanici. Već bi neko trebalo da se zbog ovoga zabrine i počeše po glavi. Vi me pozitivno iznenađujete, gospođo Mićić. Čudi me da mi još niste dali opomenu.

Pošto sam ja samo jedan skromni narodni poslanik koga je narod izabrao i imam samo tri minuta vremena, ne mogu, kao ministar koga je izabrao ko zna ko i doveo ovde, da govorim koliko god hoću. Želim samo da kažem gospodinu ministru da u poslednjih 10 godina niko nije dobio kredit iz inostranstva. To je jedna nebuloza govoriti da smo privredu terali da uzima kredite iz inostranstva ovih 10 godina, da nisu mogli da vraćaju. Ministre, sad ste rekli da je privreda terana da uzima strane kredite. To je možda bilo za vreme Tita, ali vi ste onda bili u pelenama.
(Božidar Đelić: Pola milijarde dolara.)
To je član 4. i čekam taj 4. član za tih pola miliona maraka.
Šta ovde samo treba reći građanima Srbije? Pokušao sam na jedan način to da im kažem, vi ste to na drugi način, ali ne dovršiste priču. Sada vas pitam - ako je ove godine ustanovljeno da je porez na dobit preduzeća naplaćen za 50% više nego što je planirano, zašto ne oslobodiste privredu za tih 50%, nego već potrošiste to više ubrano? Ako jedna vlada napravi sebi budžet i kaže - ovoliko mi treba od ovog poreza i naplati 50% više, otkud joj pravo da to potroši? Valjda mora prvo da dođe pred Narodnu skupštinu, da zatraži odobrenje da potroši više zato što je više ubrala. Ali, zato mi u raspravi nemamo najpre završni račun budžeta za 2001. godinu, kao što je red, pa da tek onda, kada usvojimo završni račun budžeta, usvajamo budžet za 2002.
Ali, gospodine ministre, brojke su neumoljive. Brojke za ovaj budžet koji vi planirate kažu da ste sigurni da ćete ostvariti prihode od 180 milijardi, a da će rashodi biti 234 milijarde. Ministre finansija, 53.650.675.000 ovaj budžet nema. Vi kažete da ćete ih stvoriti u toku ove godine. Ja vam kažem da je to apsolutno nemoguće.

Zašto mi srpski radikali nemamo mnogo vere u ono što nam govori predlagač Zakona o budžetu za 2002. godinu? Zato što nas je tome naučilo ostvarenje budžeta za 2001. godinu. Kao što Vlada voli da iznenadi narodne poslanike Predlogom zakona po hitnom postupku, tako nam je i danas pred kraj rasprave u načelu o ovom predlogu zakona o budžetu dostavila ostvarene prihode budžeta za 2001. godinu koji bi trebalo da podlegnu jednoj dobroj analizi i Vlade, i opozicije i instituta koji se time bave, ali koji na prvi pogled govore da Vlada ne poštuje ni poreske obveznike, niti zakone koje svojom većinom dobije na raspolaganju u ovoj skupštini.
Gledajući ostvarene prihode do 15. decembra skromno konstatujem da će prihodi budžeta u ovoj godini, s tim što ovde nema vanbudžetskih prihoda, biti oko 120 milijardi dinara; 119 sigurno, ali da li će biti 120, to ne znam. To nam daje u odnosu na plan indeksa od 111, više, plan je bio 107.600.000.000, a ostvarenje budžeta će biti oko 120 milijardi.
Gospodine ministre, u jednoj normalnoj zemlji Vlada se obrati Narodnoj skupštini Republike Srbije i zatraži rebalans budžeta. Ako ne dobije rebalans budžeta, onda potroši onoliko koliko je planirala, 107.600.000.000, a ostatak vrati poreskim obveznicima. Naime, više ubranih prihoda. Zakon ne dozvoljava da potrošite 120 milijardi dinara, nego samo 107.600.000.000. Da biste potrošili 120 milijardi, morate u Narodnoj skupštini da dobijete odobrenje za rebalans budžeta. Zbog toga mi nemamo podatke od najtransparentnije vlade koja se do sada pojavila o tome šta troši i kako troši.
Ponavljam zašto smo reagovali na član 4. Predloga zakona o budžetu - 19 milijardi dinara planirate da pokrijete kreditima, to je 8,7% budžeta, 9,1% budžeta ili 20.700.000.000 od privatizacije i od donacije; neka bude i da ostvarite te prihode, daj bože, ja se zalažem za privatizaciju, daj bože da Republika Srbija ubere 10 milijardi dinara od privatizacije, ali vi znate da je to jednokratni prihod. To nisu takse i porezi. Ove godine, kada prodamo cementare, kada prodamo ... ne znam uopšte, niko ne obaveštava javnost šta ćemo prodati i šta ostaje da nikada ne možemo da prodamo, to nikada više neće moći da se proda. To jednom ulazi u prihod budžeta i više ga nema.
Očigledno je po ovom budžetu da će to otići na troškove iz budžeta, ovde nema razvoja, ovde se ne ulaže više ni u šta, ovo troši budžet. Troše nepoznati korisnici. Opominjem da ima mnogo više zaposlenih nego prošle godine, ali još uvek (za jedan dan zaista nisam uspeo da uđem u strukturu budžeta) ne vidim koliko novozaposlenih ima u državnoj upravi, mada smo mi amandmanima ostavili da ne diramo u plate zaposlenih; pretpostavljam da ste tu nešto realno i razumno planirali. Planirati 20% budžeta od kredita, donacija, od jednokratne prodaje imovine je znak da mi više posle toga nećemo imati šta da prodajemo. Upozoravam vas, ministre, ako ostanete i za idući budžet, više ovih milijardi neće biti na raspolaganju za plan budžeta. Kako ćemo onda pokrivati budžet?
Iz dana u dan nam proizvodnja pada, a kamate nam se povećavaju. Vi predviđate kredit od NBJ od 5 milijardi i nešto, a imamo kamate na domaćim kreditima od 6 milijardi i nešto. Vi uzimate kredit samo da vratite domaće kamate. Očigledno je, to se svi vidi iz ovih papira, makar koliko da vi neke podatke jednostavno ne dostavljate ni svojim poslanicima, a da ne kažem za poslanike opozicije, da ovako više ne ide.
Ja ne znam kako je bilo ranije. Nije izgovor za Vladu da kaže - vi ste pre dve, pre pet, pre deset godina radili isto tako. Nije to izgovor. Nemojte nikada da se vezujete za ono što je radila......

E kuku meni. Deset sekundi, ako vam baš pozli od tih deset sekundi ja ću prvu pomoć da vam dajem, toliko sam stručan. Tu je i gospođa Andrić, ona će vam pomoći.
Kako god hoćete, ona vlast je pala zato što je radila ovako, čime vi opravdavate ono što sada radite. Gledajte da opravdate ono što radite potrebama, a ne time da je tako radio onaj......

Da li vam je dobro?

Dame i gospodo narodni poslanici, sagledavajući ovogodišnji budžet, sposobnost poreskih obaveznika, SRS ostaje pri cifri od 161 milijarde, koliko ona misli da treba da budu izdaci budžeta za sledeću godinu; član 4. Predloga zakona o budžetu (a koji sada razmatramo) govori o ukupnim primanjima budžeta od 219 milijardi i 516 miliona, dok je vanbudžetski prihod 14.838.675.000 dinara, što zajedno čini 234.354.675.000 dinara.
Za pojedine izdatke Vlada planira 193 milijarde, za stalnu budžetsku rezervu 978 miliona, za tekuću budžetsku rezervu 3.769.837.000, otplatu domaćih kredita i kamata, 6.176.000.000 dinara, (vidim da je došao neko ko dozvoljava ovima iz većine da mnogo više galame, nego gospođa Mićić, došlo je lošije rešenje) i, otplatu inostranih kamata 15.612.000.000 dinara.
Naime, pre samo mesec dana terali ste nas da sa oduševljenjem dočekamo vest o tome kako nam je Pariski klub poverilaca otpisao 67% dugova, pa ste i vi ministre dosta optimistički, govorili o Londonskom klubu poverilaca, pa ste se otuda vratili pokvašeni, zato što ono što su mislili tobože da vam otpisuju, to je bilo za Miloševića i braću Banović, a ono što mislite da vam otpisuju, što mislite tek da naplatite, za to ćete morati još neku srpsku glavu u Hag.
Ali, neka građani Srbije znaju - ulaskom u pregovore sa stranim poveriocima i veličanstvenom pobedom nad njima, natovarili ste nam za ovu godinu otplatu inostranih kamata u iznosu od 500 miliona maraka.
To je rezultat vaših pregovora. Mogli ste da nam kažete da ste skinuli i 99% dugova, a da je ostalo 500 miliona maraka kamate za iduću godinu, mi bismo morali svi da se uhvatimo za glavu. Vi ste nas uvalili u otplatu dugova, koje je trebalo prebijati, gospodine ministre. Predsednik SRJ, Vojislav Koštunica, sam je pre tri meseca, niko ga nije terao, a neko ga je verovatno obavestio, priznao da je direktna ratna šteta naneta SRJ oko 33-34 milijarde dolara.
Indirektna šteta, i po američkim procenama, ide i do 100 milijardi dolara. Ali, neka bude da je trebalo da pregovarate o 34 milijarde dolara.
I, kao što je to običaj, ako se ratna šteta isplaćuje 10 godina, jer ne možete da natovarite odjednom da plati onome ko bude osuđen, a vi ste prolongirali na godinu dana raspravu pred Međunarodnim sudom pravde i oprostićete im to sve, to znam, ali ako je otplata 10 godina, to znači tri milijarde i 400 miliona dolara godišnje na ime ratne štete. To je planirani budžet Republike Srbije za 2002. godinu.
Šta mislite, da li bismo mi sada uopšte ovde razgovarali o tome - koliki će biti porezi, kolike će biti kamate, kako ćete potrošiti budžet? Da je samo u vama bilo želje da od bogatih članica NATO pakta uzmete ono što vam duguju, a ne da od siromašnih građana Srbije namirujete državu, zato što od bogatih nećete da uzmete. Šta vas to vodi da vi apsolutno odustanete od toga da smo bili bombardovani od strane NATO pakta i da to NATO pakt mora da plati?
Na koji način mislite da budete na vlasti, a da odustanete od takvog jednog zadatka, da se sa njima borite pred Međunarodnim sudom do poslednjeg daha, da nam namire ratnu štetu?
Ako to ne budete uradili, otvarate vrata za svako sledeće bombardovanje. Mogu da vas bombarduju, gospodine Đeliću, i zato što nosite cipele broj 44, ili 43, (bile su mi nesrazmerno velike, nisam mogao baš tačno da pogodim). Ali, samo da vam kažem: gledajte gospodine ministre, da što manje uzimate od siromašnih. Uzimajte od bogatih.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 5. budžeta, ovo govorim zbog javnosti, a i zbog vas koji budžet niste ni čitali, odnosi se na pokriće izdataka budžeta AP Vojvodine za 2002. godinu.
Malo je nelogično zašto smo Zakonom o budžetu predvideli da finansiramo pokriće izdataka AP Vojvodine, a nismo predvideli budžet Kosova i Metohije, nego smo to nazvali izdacima za Nebojšu Čovića i njegovu grupu građana, tako da smo dve autonomne pokrajine doveli u neravnopravan položaj. Ali, da vam obrazložim stavove SRS-a.
Mislim da strahovito mnogo kasnite sa uređivanjem odnosa, ne samo u Federaciji, nego i u Republici Srbiji i - da već jednom treba da se reši hoćemo li menjati Ustav Republike Srbije, ako ćemo da ga menjamo, kako će da bude menjan i da se definiše status Vojvodine i Kosova i Metohije, po mišljenju SRS-a ukidanjem autonomija, a pretpostavljam da ćete imati većinu za rešenje koje bude prihvatljivo za vas koji ste sada na vlasti, znači, za DOS u celini.
Radi se o tome da je i ove godine predviđeno da se iz budžeta Republike Srbije, u stvari od dela prihoda građana, od poreza na dohodak građana, od poreza na lična primanja i dela prihoda od poreza na dobit preduzeća, finansiraju izdaci budžeta AP Vojvodine za 2002. godinu, koji će iznositi 632 miliona dinara.
Predviđeno je da administracija Autonomne Pokrajine odnese 5% prihoda od poreza na dohodak građana, ostvarenog na teritoriji AP Vojvodina i 10% prihoda od poreza na dobit preduzeća, ostvarenog na teritoriji AP Vojvodina.
Sada, kada je već takva situacija da još uvek nismo definisali, i da još uvek postoji AP Vojvodina kao autonomija, onda, uz sva obećanja vlasti da ćemo imati visoku stopu privrednog rasta, uz očiglednu činjenicu da su prihodi budžeta i za ovu godinu bili veći za 11% od planiranog, poslanička grupa SRS-a je dala amandman da se u procentima ostvarenih prihoda od dve vrste poreza smanje prihodi koji su predviđeni za Vojvodinu.
Naime, povećanom stopom rasta, povećanim prihodima u budžet, vi ćete postići cifru koja je predviđena, a cifra je 632 miliona dinara, i daleko je premašiti ako ostanu predviđeni procenti: 5% poreza na lična primanja i 10% od poreza na dobit preduzeća.
Mi smo zato predvideli smanjivanje za prvi na tri i za drugi na 5%. Ubeđeni smo u to da će prihodi, ukoliko vi ispunite ono što obećavate za iduću godinu, da će prihodi biti daleko veći i da će administracija AP Vojvodine, ponašajući se po uzoru na vas, potrošiti taj budžet koliki god da bude, pa makar i da bude milijardu, dve milijarde dinara.
Mi mislimo da ste loše procenili prihode Vojvodine ili ste ih možda dobro procenili, ali nas obmanjujete da će privreda mnogo bolje da radi nego što je radila do sada. Jedno od toga dvga nije tačno. Ako će biti mnogo bolje, procenti moraju da se smanjuju. Ako neće biti bolje, neka ostanu procenti koji su bili do sada.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto Vlada DOS-a još uvek nije uspela da poreski sistem uskladi tako da ne menjamo više poreske stope i da o tome građani Srbije više ne razmišljaju, bilo bi dobro da se ne prepustite stihijskom glasanju protiv amandmana, a za predlog zakona, nego da po malo pomislite i na to kolika je vaša odgovornost zato što ste stihijski početkom ove godine, glasali za budžet za Zakon o porezu na promet i Zakon o akcizama, iako ste i tada bili upozoravani da ćemo doći u situaciju da građani Srbije neće moći osnovne proizvode da nabavljaju zato što ste uveli porez na te osnovne proizvode. Sada deo proizvoda i deo usluga oslobađate poreza, a onda se postavlja pitanje pravičnosti - da li ste baš uspeli da sve građane podjednako tretirate ovim novim poreskim sistemom, ako danas to izglasate.
O čemu se ovde radi? Vlada u obrazloženju za član 3. kaže da ukida porez na sveže, odnosno smrznuto voće i povrće, sveže odnosno smrznuto meso i ribu i sveža jaja da bi izjednačila poreski tretman proizvođača prehrambenih proizvoda pravnih lica i preduzetnika sa poreskim tretmanom individualnih proizvođača, zato što oni svoje proizvode prodaju uglavnom na pijacama. Ali, evo amandmana koji vas pita - šta sa preduzetnicima i šta sa pravnim licima koji proizvode sir? Zašto Vlada nije dosledna, zašto ne primeni dosledno princip izjednačavanja poreskih obveznika? Zašto sir na dve tezge da ima različite cene ako je istog kvaliteta, samo zato što je jedan sa porezom a drugi nije? Hoće li to biti osnov za kriminal? Ubeđen sam da hoće, dame i gospodo narodni poslanici.
Trebalo je da razdvojite tretman domaćih proizvođača od uvoznika, odnosno prehrambene proizvode domaćih proizvođača, da za ovu godinu ili dve, koliko ste to planirali, razdvojite poreskim stopama od uvoznika. Nemojte da nas ubeđujete da Srbija može, samo zato što je promenjena vlast, da odmah uđe u konkurenciju i u trku sa evropskim proizvođačima hrane.
Omogućite našim prozvođačima da uđu u konkurenciju i u trku sa evropskim proizvođačima hrane ili bilo kojim proizvodom koji sada uleće preko naših granica. Omogućite vi našim proizvođačima takvu tržišnu utakmicu. Nemojte da držite kurs dinara već godinu dana i da na taj način uništavate našu privredu. Držite realni kurs dinara, da vidimo da li će onda strani proizvođači biti konkurentni. Da vidimo da li će onda naši proizvođači moći da izvoze svoju robu.
Ovako naše blokirate kao u kavezu, strancima obezbeđujete najbolje lokacije za ogromne trgovinske kuće u kojima će prodavati svoju robu. Strancima obezbeđujete povoljniji tretman nego domaćim proizvođačima, zato što su proizvođači hrane u Evropi subvencionirani od strane države, a naša država i to malo što izdvoji za poljoprivredu, Veselinov i njegovi potroše ubijajući ptice po lovištima.
Zbog toga, dame i gospodo narodni poslanici, morate zrelo, ozbiljno da razmišljate. Niste više nova vlast. Sada ste ljudi od čijih odluka zavise sudbine mnogih građana Srbije.
Pogledajte malo diskusije u vreme usvajanja Zakona o porezu na promet i Zakona o akcizama, pogledajte šta su pojedini od vas tada govorili, pa mi recite zašto da sada skidamo porez, kada ste tada svi bili jednodušni da to uopšte neće ugroziti standard, da je to fenomenalno, da je to naše srce u Evropi, da će nam Evropa zbog toga pomoći.

Dame i gospodo narodni poslanici, jutros smo neformalno u razgovoru sa predlagačem amandmana rekli da je amandman dobar i da je prihvatljiv sa stanovišta SRS. Ali, nemojte ovako sporadično, parcijalno, samo u zavisnosti od toga ko je amandman podneo, da amandman prihvatate ili odbijate.
Samo pet minuta ranije govorio sam o veoma sličnom problemu, o proizvodnji sira.
U neravnopravnom položaju su mlekare u odnosu na individualne poljoprivredne proizvođače. On mora da plaća porez na promet sira i zato je njegov proizvod skuplji, a individualni poljoprivredni proizvođač, odnosno svako ko tamo prodaje sir, mahom preprodavci, su tog poreza oslobođeni. I ako ima osnova, a ima osnova da se drvo za ogrev izjednači u tretmanu, onda u neravnopravni položaj dovodimo ljude koji se greju na ugalj, na gas. To je jako teško.
Ministre, ne može ovako - izleće ovde kao da ga je izbacio ringišpil, nešto je prihvatio a nešto nije. Mora da postoji sistem. Hoćemo li ljude koji se greju da oslobodimo poreza na energente. Onda je to i drvo, i ugalj i gas. Hoćemo li da izjednačimo prozvođače. Onda to nije samo drvo. Onda su to mnogi proizvodi gde su privatni proizvođači, individualni proizvođači konkurencija preduzetnicima, odnosno pravnim licima.
Nemojte da napravite grešku koja je poslednjih godina činjena: da oni koje možete da kontrolišete, plaćaju sve. A, da unapred prihvatite da postoji ogromna grupa onih koje ne možete da kontrolišete i onda ih oslobodite plaćanja da ne biste morali da priznate svoju slabost i grešku što ne možete da ih kontrolišete. Raspravlja se o sistemskim zakonima, iako ima samo četiri člana zakon je sistemski. Na njemu se prelamaju odnosi države i Vlade prema građanima Srbije. Potpuno su u neravnopravnom položaju građani Srbije. Šta će onaj u Vojvodini, odakle da nađe drva za ogrev? Pa gde gas? Pa, odmah ima porez.

Dame i gospodo narodni poslanici, sve ovo moglo je drugačije - kao što se kaže u onom crtanom filmu: "Do ovoga ne bi došlo da je Pera ranije otišao u policiju" - da ste vi prihvatili amandman da lekove oslobodite poreza. Onda vam ne bi trebale kontrole, superkontrole, superrevizije, a posebno ne bi trebalo da ministarstva kontrolišu jedno drugo. Evo prvi put čujem da je u političkom životu jedne države potrebno da jedno ministarstvo vrši kontrolu nad drugim ministarstvom, tako da u Vladi dolazi do međusobne kontrole.
Recite mi, za poslove Ministarstva unutrašnjih poslova, koje drugo ministarstvo je nadležno da vrši reviziju njegovih poslova, zatim i za mnoga druga ministarstva, koja su to ministarstva određena da vrše nad njim kontrolu. Šta to znači 1. januara 2002. godine od kada se primenjuje zakon? Mada, i to je nelogično i na to smo imali amandmane. Drugo, "zakon počinje da se primenjuje 2. januara 2002. godine", a mi nemamo ministra zdravlja. Vlada Republike Srbije nema ministra zdravlja. Ima ministra finansija. Hoće li biti preskakanja, pa se uopšte više neće ni pitati ministar zdravlja, jer ga nema.
I onda će odjednom da se pojavi ministar nadležan za poslove finansija i ekonomije, pa će reći - koja su to ortotička i protetička sredstva koja treba osloboditi poreza na promet. A zašto se tako igrate, zašto ste napravili koaliciju u kojoj više niko nikome ne veruje?
Vi sada ne znate iz koje će političke stranke biti ministar zdravlja, a znate da neće biti menjan ministar finansija, pa hajde za svaki slučaj da ustanovimo kontrolu nad ministrom zdravlja, jer se može desiti da ovi koji su do sada to radili ponovo dobiju to ministarstvo, i hajde da mi vršimo kontrolu nad Ministarstvom zdravlja, odnosno nad ministrom, koji je do sada uvek bio lekar.
I sada će doći ekonomista da kaže - izvinite, gospodine ministre, po mom mišljenju, a zakon me je ovlastio da vam dam mišljenje, to sredstvo nije ortotičko i nije protetičko. Kako ti to, Đeliću, znaš - pa znam, pao sam sa neba i sada sve znam, a to što si ti lekar, to što si ti mašinski inženjer, to ti obriši, ti si iz DSS, ti si iz one Veljove, ti si iz ove, iz one, i na kraju ćemo doći do toga da će se vaš rad svesti samo na to - koji će ministar kog ministra da kontroliše. A mi ćemo ovde da sedimo i čekamo kada će ministri da se dogovore, kada će da se slože, da dođu pred skupštinu da nam daju dan vremena da pročitamo zakon o budžetu i da se o tom zakonu izjasnimo.
I još jedna stvar, obećanje - poslanicima radovanje. Neko nam je juče obećao da ćemo imati na klupama prihode budžeta za ovu godinu, za 2001, pa toga nema.

Nama predlagač zakona nije obrazložio član 4. Predloga zakona ili ga bar nije obrazložio tako da nam bude jasno zašto odstupa od pravila koja se primenjuju pri donošenju zakona. Neshvatljivo je, dame i gospodo narodni poslanici, da jedan zakon stupi na snagu danas, a da se primenjuje kroz 10 dana. Kakav je to zakon koji je stupio na snagu, a ne primenjuje se, odnosno ako zakon danas usvojimo, a očigledno je da ćete glasati za njega ako budete imali kvorum, on će stupiti na snagu sutra. Pokreće se ogromna mašinerija i u svim trgovinama moraju da se obave popisi onih roba koje su bile na jednoj poreskoj stopi, a sada će biti robe bez poreza.
Šta će taj popis da znači kada se zakon primenjuje od 1. januara ili možda tvrdite da ne moraju do 1. januara da popisuju robu, ali zašto onda zakon nije stupio na snagu 1. januara? Kakav je to zakon koji stupa na snagu, a ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo? Koji je osnov uopšte da se ovako razvrstava, da se odvaja dan stupanja na snagu od dana primene? Šta će se destiti u ovih 10 dana što je zakonom moguće, iako se zakon ne primenjuje? Ako neće proizvesti nikakvo dejstvo za ovih 10 dana, zašto ne stupa na snagu onog dana kada tvrdite da će moći da bude primenjen?
Zakonodavni odbor je prihvatio Predlog zakona u načelu i nije se bavio ovim problemima, ali zato za amandmane Srpske radikalne stranke išao je tako duboko u meritum da je rekao da Zakonodavni odbor ne prihvata amandmane na članove 2, 3. i 4. Mnogo bi bolje bilo kada bi Zakonodavni odbor stao iza Predloga zakona, pa rekao da je Predlog zakona pravno moguć, ali tu se onda nameće pitanje kako je pravno moguć član 4, kako je pravno moguće da zakon stupi na snagu, a primenjuje se kroz 10 dana. Da li je stupio na snagu ako se ne primenjuje i kakvo će biti ponašanje poreskih obveznika, odnosno hoće li tu robu za ovih 10 dana prodavati sa porezom, što im nalaže dan primene zakona, ili će tu robu prodavati bez poreza, što im nalaže stupanje na snagu zakona kojim je ta roba oslobođena poreza.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministar nam je u završnoj reči, povodom Predloga zakona o izmenama Zakona o porezu na promet, rekao da su evidentne pojave na tržištu da mnogi proizvođači onih proizvoda koji će sada biti bez poreza naglo podižu cene tim proizvodima da bi, uz smanjenje poreza od 20%, odnosno brisanje poreza, maloprodajna cena tog proizvoda ostala ista kao što je sada. Odnosno, da preliju nekadašnji porez u svoje džepove.
Šta ćemo da kažemo za Vladu Republike Srbije koja je ove akcize već predvidela i ugradila u povećanje cene benzina. Zar to nije isto? Zar nije to isto trgovački mentalitet i duh? Optužujete pojedince da će to raditi. To je uradila Vlada cenom motornog benzina. Sada nas ubeđujete da ovo povećanje akciza neće uopšte povećati cenu u maloprodaji i da će ovo povećanje akcize biti uklopljeno u cene koje važe, a to su cene koje važe od pre četiri - pet dana, ministre. Podigli ste cenu benzina da biste nas ovde u raspravi u Skupštini ubeđivali kako neće biti podizane cene benzina. Pa, znam da neće biti bar 5, 10, 15 dana.
Da ima malo pameti, trebalo bi da vas zapitamo zašto je već 1,50 - 1,60 litar benzina u Srbiji? Otkud to? Što, kada treba ovde da nas upozorite na nešto, parametar vam je Austrija, kad treba nešto drugo, parametar Crna Gora, kad treba nešto treće, Makedonija? Ne može čovek više da vas pohvata sa kim se upoređujete. Ko je sad parametar za Republiku Srbiju, da znamo jednom konačno zasvagda? Hoćemo li da se upoređujemo sa Republikom Srpkom, hoćemo li sa Amerikom? Dajte da znamo sa kim se upoređujemo, a ne - ako su cene, sa ovom državom, ako je proizvodnja, sa onom. Bog više ne može da shvati o čemu se ovde radi.
Pričali vi šta god hoćete, ali dostignuta akciza na benzin se sada povećava za 46%, a zakonska akciza se povećava za 80%, ona koja je u nominalnom iznosu bila navedena u Zakonu kao 10 dinara. To je sve istina. Nemojte da nas ubeđujete da je šverc naftnih derivata sprečen tako što uvozimo isključivo preko hrvatskog naftovoda i njemu dajemo još 20%. Mi, građani Srbije, dajemo Hrvatskoj, pomažemo njenu izgradnju, kako vi to nazvaste ovde - "ciljeve razvojne politike Hrvatske" pomažemo mi, samo zato što ste nas nekom neustavnom uredbom osudili da trošimo derivate koji nam stižu preko hrvatskog naftovoda.
(Božidar Đelić: Nisu derivati.)
Dobro, sirove nafte. Nije bio šverc uvoz sirove nafte našim brodovima. Nije tačno, ministre. Nije bio šverc uvoz sirove nafte našim železničkim kompozicijama, nije bio šverc uvoz sirove nafte ni pojedinačno automobilskim cisternama, za jednu država koja to hoće da kontroliše. To je cisterna dugačka 12 metara. Nađite mi tu cisternu koja može da prođe granični prelaz da je ne vidi država, da jedan državni organ ne zabeleži da je prošla, da niko ne priđe da mu potraži vozačku dozvolu, a ne papire, a ne krajnju destinaciju, rafineriju u kojoj će sirova nafta biti prerađivana.
Sve te priče o građanima koji imaju mnogo para pa voze putnički automobil na motorni benzin i drugim građanima koji su sirotinja i voze putnički automobil koji pokreće dizel, padaju u vodu, gospodine ministre. To je priča za malu decu, jer 60-70% automobila u Srbiji je proizvodnja Fabrike automobila u Kragujevcu. Prosečna starost tih automobila je preko 12 godina i svi su na benzin. Zar nas to sada upućujete da krenemo svi u kupovinu uvoznih automobila koje pokreće dizel gorivo, a imaćemo jeftiniju vožnju zato što, tobož, nije luksuz dizel gorivo. Nađite vi modus za besne automobile, neka plaćaju besnu cenu, bez obzira na to koje je pogonsko gorivo. Spreman sam da prihvatim da onaj ko može da vozi džip od 2.500 kubika, pa iako je na dizel, da treba da plati mnogo veću cenu gorivu, nego onaj ko vozi jugo star 12 godina; ako na taj način hoćete socijalnu pravdu, mada u svetu takav slučaj nisam primetio, da se i na taj način socijalna pravda sprovodi.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Ali, pričama za malu decu, koje nam ovde iznosite, ne postižete ništa. Zato, ne optužujte druge da će podići cene da se ne bi osetio efekat smanjenja poreza na promet; država je to uradila pre samo nekoliko dana.