U svetu razvijenih odnosa saradnje i konkurencije poslodavaca i sindikata, ovakav član zakon bi mogao i da se prihvati.
Međutim, u Srbiji, u zemlji posvađanih sindikata pre svega, predvideti baš ovoliko mogućnosti da zaposlenom prestane radni odnos u ovo vreme, u vreme kada će zaposlenima prestajati radni odnos iz mnogo razloga, mislim da nije humano i da je zakonodavstvo moglo u etapama, fazno, stepenasto da dovede situaciju u zemlji u ovo stanje, koje je pisac ovog zakona preuzeo, izgleda iz američkih filmova kada čoveku pred penzijom poslodavac kaže - od sutra više nemaš posao. On se okrene i ode, pa, ukoliko ne nađe neki drugi posao, ostaje čak i bez penzije za određeni period godina.
Opasna je ova tačka 8) u članu 103. Naravno, sve su na strani poslodavca i sve je ostavljeno na njegovu subjektivnu procenu. Ali tačka 8) predviđa minimum dva sumnjiva razloga za prestanak radnog odnosa: jedan je tehnološki, a drugi je organizacioni. Mogao bih da kažem da je to jedno isto, zato što ako dođe do tehnološke promene, ona iziskuje organizacionu promenu, pa bi to mogao da bude čak i samo jedan razlog.
Najlakše je pronaći razlog za otkaz u tome da je došlo do tehnoloških promena, koje su uslovile organizacione; ili je došlo samo do organizacionih promena; i da zadržite te promene tri meseca, jer je taj rok izuzetno kratak i na taj način čitave grupe ljudi mogu da ostanu bez posla, na ulici; a poslodavac ništa ne izgubi, napravi novu tehnologiju, novu organizaciju, može čak posle tri meseca da vrati staru, a nema više obaveze da primi one koje je otpustio; za njih ima obavezu samo u onom roku od tri meseca.
Ovo je povlađivanje poslodavcu. Zaista bih voleo konačno jednom da vidim tog poslodavca u Srbiji, ne računajući ove dve vrste privatnika stvorenih u ovih deset godina, jedne samonikle i druge koji su krađom društvenih firmi postali privatnici, a takvih ima i u ovoj sali - kome pripremate ovaj predlog zakona. Možete li da nam navedete te poslodavce, da bar znamo o kome se radi, kome činimo ovoliki ustupak i kome obezbeđujemo besplatnu radnu snagu, besplatne fabrike, zakonodavstvo krojeno prema njegovoj meri.
Za ovih godinu dana da je došao jedan od tih poslodavaca, da je hteo da uloži kapital i da se obratio javnosti - hoću da uložim toliko i toliko, hoću da zaposlim toliko i toliko ljudi, ali smeta mi Zakon o radnim odnosima, smeta mi ta odredba, ta i ta, hoću da to bude urađeno kao u mojoj matičnoj zemlji - onda bi svako mogao da ima opravdanja za glas dat za ili protiv ovog predloga zakona.
Ovako, na ovaj način, možemo jedni druge da ubeđujemo da imamo dobre namere i sigurno je valjda, narodni poslanici imaju dobre namere kada diskutuju o Predlogu zakona, s tim što su ciljevi koje ostvarujemo dobrim namerama suprotstavljeni. Vaš cilj, cilj vas koji odbijate ove amandmane i hoćete da glasate za Predlog zakona kako je dat, je da poslodavac ima sve pogodnosti.
SRS ima podeljeni cilj: mi bismo želeli da poslodavac ima pogodnosti, ali da ne upropastimo one koji kod poslodavca rade. Po nama su barem ravnopravni partner u pregovaranjima, iako ih vi ovim predlogom zakona, sasvim jasno, uopšte više ne tretirate kao ravnopravnog partnera.
Ponavljam ono što je izgleda zabolelo nekoga od predlagača zakona. Ovo je robovlasnički zakon; i robovi u vreme Spartaka, uveče su čak imali pravo da skinu lance, čak i da večeraju, da spavaju, ali su ih ujutro ...
(Predsednik: Gospodine Nikoliću, vreme.)
... čekali lanci i robovlasnici. Jedno vreme su izdržali, pa su podigli tu robovlasničku bunu, koja je srušila stari svet. Razmišljajte o tome.