Dame i gospodo narodni poslanici, članom 5. predlagač zakona je predvideo da se u Republici Srbiji radno praznuju Sveti Sava, 27. januara, kao dan duhovnosti i Vidovdan kao spomen na Kosovsku bitku, 28. juna. Ovako ciničnim i ironičnim predlogom jednog člana zakona srozana su dva velika srpska datuma. Dovedena su u ravan sa 4. julom, 7. julom, 29. novembrom, jer kakva je razlika kod građana između 27. januara i 4. jula? Po čemu će se to znati da 27. januara radno Republika Srbija proslavlja Svetog Savu. Isto tako će radno proslaviti i 29. novembar.
Neshvatljivo mi je da ste Veliki petak, da ste drugi dan Vaskrsa proglasili za praznike koji su neradni dani, a da ste dva velika dana srpske istorije, Svetog Savu i Vidovdan proglasili za dane koje samo ovde pominjete u zakonu i to je bila jedina svrha člana 5. Predloga zakona. Da vam neko ne kaže da niste ni pomenuli te dane. Evo, pomenuti su, proslavićemo ih radno. Šta to znači?
Trebalo bi da shvatite da za taj Vidovdan, 28. juni, ovo nije dovoljno kao pokajanje. To što ste pomenuli, ona žrtva, mada bi pod žrtvom moglo da se podvede nešto što ima sveti cilj, ali ono što ste vi učinili na Vidovdan sa mnogo težim posledicama po sebe lično, u svetskoj istoriji učinili su neki ljudi. Učinio je to Agamemnon, učinio je to Jeftaj, bile su ćerke u pitanju, učinio je i Miloš Obrenović, on je glavu Karađorđevu odneo u Carigrad. A Koštunica, Đinđić, Batić, Dušan Mihajlović, Čedomir Jovanović i svi vi ostali, za Vidovdan ste izručili Slobodana Miloševića. Sada vi meni možete slobodno da kažete da kada vam kažu, pozivajući se na Boga i na sve i na verovanja u Boga, da greh neće ostati nekažnjen, možete slobodno da mi kažete da pretim. Ja vam ne pretim.
Pročitao sam nekoliko knjiga i u tih nekoliko knjiga nađoh, baš u tih nekoliko knjiga, dokaze za ovu svoju tvrdnju. Šta bi bilo da sam kao vi pročitao mnogo knjiga? Kako to pronađoh u samo nekoliko knjiga istorije: i Obrenovića, i mnogih drugih izdajnika su se zatrla potomstva. Uopšte ne razmišljate o delima koja činite. Ne konsultujete ni roditelje, ne konsultujete ni decu, ne konsultujete ni crkvu. Nije dovoljno, draga moja gospodo, što ste se nakrali para, pa sada hoćete da pomognete izgradnju hramova. Nije dovoljno.

Bilo bi me sramota samo da sam uradio malu nuždu na javnom mestu.
Dalje, nije vam dovoljno to, draga gospodo, što "Mercedes", "Audi" i "Krajsler" ne stižu da naprave blindirane automobile, onoliko koliko treba Saveznoj vladi i Vladi Srbije, i pojedinim poslanicima, što za vas, što za našu platu... Juče sam u džipu Čedomira Jovanovića video kalašnjikov.

To je komunizam, narodu jednu priču, a sebi drugu. Narodu, priču o ravnopravnosti, o slobodama, priču o Evropi, o boljem životu.

Za to vreme što pre uskočite u ono što se naziva privilegijama, jer te privilegije neće jako dugo trajati. Da sam ja bio pastir poslaničke grupe DOS i da sam za šest meseci izgubio 60 poslanika, podneo bih odavno ostavku. To ne bih mogao da podnesem.

Ukazujem na dve povrede Poslovnika. Jednu koju ste načinili otkazivanjem sednice. Ako čitate član 28. Poslovnika, videćete da predsednik Narodne skupštine rukovodi samo zakazivanjem sednice i vođenjem sednice, a da je pravo Skupštine da sednicu prekida, da sa sednicom zastaje, da sednicu odlaže za neki drugi dan, da određuje radne dane mimo Poslovnika, koji kaže da su radni dani svi, po mogućstvu da jedan radni dan u nedelji bude neradni i da to bude petak.
Dakle, niko, ni predsednik Skupštine, niti onaj ko ga zamenjuje, nema pravo da sednicu koja je u toku prekida, i to na bilo koji način bez odluke Narodne skupštine Republike Srbije. To je sasvim jasno napisano u Poslovniku Narodne skupštine. O tome čak ne bi trebalo da se izjašnjavamo zato što je to potpuno jasno. Jedini način da se utiče na održavanje sednica su odredbe koje su predviđene članom 78. ili članom 135. Poslovnika, koji se odnose na veliki broj prispelih amandmana zbog čega bi Skupština eventualno trebalo da zastane.
Druga povreda Poslovnika, to je da ste vi gospođo Čomić jutros otvorili raspravu o Predlogu zakona o državnim i drugim praznicima, a da ste posle toga, mimo odredbe člana 88. stava 1, stavili u proceduru predlog da se skraćuje vreme rasprave po ovoj tački dnevnog reda.
Član 88. je potpuno jasan. Vreme izlaganja može da se menja ili predlog za izmenu da bude isključivo na početku pretresa po pojedinoj tački dnevnog reda. Vi ste, gospođo Čomić, otvorili pretres svojim uvodnim izlaganjem po tački dnevnog reda. Vi niste govorili o sednici, niste govorili o Vidovdanu, niste govorili zašto 7 dana sednica nije zasedala, a to je valjda bila vaša dužnost, da nam jutros na početku kažete koji su to narodni poslanici bili prezauzeti hapšenjem i izručivanjem Slobodana Miloševića i hapšenjem ostalih Srba, da bismo znali da ostane upamćeno u istoriji.

Ja se, za razliku od gospodina Šešelja, ne divim vašoj lapidarnosti, nego to nazivam logorejom, pa bih vas zamolio da izdržite samo dok siđem sa ove govornice, a vi onda pustite svoju bujicu, otvorite slavine, ionako ne slušam šta vi govorite. U pravoj rečenici kažete sve što bi u stvari trebalo da se kaže. Dakle, ne može više da se raspravlja, niti da se glasa o skraćivanju vremena predviđenog za diskusiju po ovoj tački dnevnog reda. Raspravu ste vi otvorili, rekli ste nam ko je podneo amandmane i ko su ovlašćeni predlagači.

Dame i gospodo narodni poslanici, izgleda da nam Vlada RepublikeSrbije po principu toplo-hladno dostavlja predloge zakona posle serije zakona čije će posledice biti dugoročno negativne po državu i narod. Ubačeno je nekoliko relaksirajućih tačaka, koliko da se Vlasi  ne dosete. I ovaj predlog zakona mogao bih tako da nazovem, jednim relaksirajućim predlogom zakona, koji posle državnog udara od 28. juna služi malo kao kada čoveku mamurnom od velike količine pića, neko preporuči rasol. Šta to sve reši ova naša država od kako je DOS preuzeo vlast, pa stigosmo i do državnih praznika? Kada već stigosmo do državnih i, kako ih nazvaše, ostalih praznika, zbog toga što neke od ovih praznika ovde nazvaše na taj način, šta to predviđa ovaj zakon?
Predlagač zakona kaže da Vlada želi da nas vrati na svetosavsku tradiciju. A kako se DOS-ova vlada ponaša prema građanima Srbije i prema onima koji su joj konkurencija? Nas DOS vraća u najtamniji deo epohe koji obeležavaju Nemanjići, a to je otac ubi oca, brat brata, otac oslepio sina, sin oca i otprilike nas sada ta loše, nakaradno shvaćena nemanjićka epoha čeka od DOS-a. Svako ko je suprostavljen DOS-u, svako ko je nekada vršio bilo koju državnu funkciju, svako ko planira bilo kada da pobedi na izborima, pa da vrši državnu funkciju, proći će kao pojedini Nemanjići od strane svojih najbližih. Naša će jedina sreća biti u tome što vas iz DOS-a nikada ne možemo da nazovemo najbližima.
Član 1. Predloga zakona, uz primedbe koje su do sada izrečene, čudi me, zašto se ovaj dan ne zove Sretenje Gospodnje, zašto se zove Sretenje i ko to naglašava na Srëtenje. Zar nije to Sretenje? Bez obzira na to što bi gramatički čistunci mogli u tom našem izgovoru da pronađu neku netačnost, ovaj praznik se naziva Sretenje Gospodnje i tačno je da je to dan kada su Srbi pokazali da su mimo volje dveju velikih sila tadašnjih, Rusije i Porte, spremni da imaju državu i da sebi daruju jedan ustav i tačno je da taj ustav baš niko ne priznade i da smo posle toga morali da prihvatimo jedan drugi. Ali, mi smo ponosni na ovaj Sretenjski ustav i ako ima dana koji može da se obeleži, mislim da je to Sretenje Gospodnje i da je neka komisija koja je radila dobro procenjivala kada može malo da se sipa, da se da hladnih obloga narodu, pred neki novi paket kojim će narod biti doveden u još veće očajanje.
Šta to ne valja kod ovog predloga zakona? To što članom 2. mi predviđamo da praznujemo 5 dana za Vaskrs, to što i Sretenje Gospodnje predviđamo kada padne u nedelju da pomeramo za jedan dan, a ako se nešto desilo 15 februara, a desile su se mnoge krupne stvari, desilo se nešto što će istorija večito da pamti i kako to da pomerimo na 16. februar? Zašto uopšte predviđati ono što su do sada komunisti predviđali, da svaki dan može da se pomeri, pa čak i jedan crkveni praznik, pa čak i jedan datum koji je baš 15. februar.
Ne valja u članu 4. to što se u tački 2. kaže da imaju pravo da ne rade u dane sledećih praznika - katolici i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica. To je jedan neodređen pojam. Svaka sekta sebe može da smatra za hrišćansku versku zajednicu, a neki od poslanika mnoge sekte tretiraju kao male verske zajednice. To su iznosili sa ove skupštinske govornice.
(Predsedavajuća: 5,30 minuta.)
Šta će to doneti, šta će to da znači?
Na kraju, želim još nešto da kažem o tome kako to DOS baš Vidovdan izabira, iako kosovski mit nikako ne može da se veže za ponašanje DOS-a i za razmišljanje ogromne većine koja je u DOS-u.
(Predsedavajuća: 6 minuta.)
Vidovdan je mnogo toga, a između ostalog i obeležavanje Kosovske bitke. Zapitajte se, ako baš ništa drugo ne čitate, otkud imena Vojin, Jakša? Zapitajte se koliko je toga Srpska pravoslavna crkva preuzela od naše stare vere, zato što je znala da ne sme da se sukobi sa narodom, zavodeći nešto i isključujući nešto što nas hiljadama godina odlikuje.
(Predsedavajuća: 6,30 minuta.)
Pitajte otkud obeležavanje Badnje večeri i ima li toga igde u hrišćanstvu osim kod Srba i otkud to baš kod Srba, od kada postoji? Pitajte ima li na Rigenu po neki kip Peruna koji nisu srušili ovi kojima se sada dodvoravate.
(Predsedavajuća: 7 minuta.)
Preporučujem vam, pošto ste u većini, da i 4. jul obavezno ubacite. Sudeći po onoj koloni od preko hiljadu vas koji ste čekali da se poklonite Americi na njen dan, ubeđen sam da vi taj dan morate da prihvatite kad-tad. Ako već morate, Äajde danas da to sve jednim amandmanom regulišemo, pa kad pravite gužve po Beogradu, da to bude na ovaj dan.

Povredili ste Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije, nekoliko njegovih odredbi, a ja ću da vam dokažem da ste povredili i više mi posle toga nije potrebno nikakvo obrazloženje. Naime, zaista, u članu 24. piše da se poslanička grupa konstituiše tako  što se predsedniku Narodne skupštine podnosi spisak članova koji čine poslaničku grupu. Poslednji stav tog člana glasi "narodni poslanik može biti član samo jedne poslaničke grupe".
Član 39. zaista kaže da se prilikom pristupanja novih članova poslaničkoj grupi predsedniku Narodne skupštine dostavlja spisak sa njihovim izjavama o pristupanju, odnosno stav 1. traži od vas da vi tražite od predsednika poslaničke grupe DOS novi sastav poslaničke grupe DOS.
Sve ovo što smo do sada govorili, o tome da je to bila praksa, da vam pročitam član 138: "Predlog za izmenu i dopunu predloga zakona, amandman, podnosi se predsedniku Narodne skupštine u pisanom obliku". Sada biste vi to mogli da tumačite da je predsednik Narodne skupštine dobio amandman, on će da kaže ovde - dobili smo neke amandmane, a vi gospodo poslanici radite šta hoćete, to je moje pravo da zadržim ove amandmane, vi se snalazite po službama, ako hoće službe da vam daju amandmane.
Ovde se radi o tome da poslanička grupa, konstituisanjem poslaničke grupe konstituiše određena prava, prava da jedan čovek bude predsednik poslaničke grupe, da drugi bude zamenik, da ta grupa ima pravo da je neko predstavlja po određenoj tački dnevnog reda, ali to istovremeno znači da ona vuče određeni broj potpredsedničkih mesta, mesta u odborima, sve mora ponovo da se konstituiše i to istovremeno znači da više ne postoji poslanička grupa DOS, odnosno da gospodin Jovanović više nema pravo da izlazi za ovu govornicu, sve dok ne dostavi novi spisak koji će činiti 120 i koliko poslanika DOS-a koji mu budu potpisali članstvo u toj poslaničkoj grupi. Ovog časa poslanici DSS-a su u dve poslaničke grupe i ovog časa poslanici Nove Srbije su u dve poslaničke grupe i ako je to po Poslovniku, onda zaista nema više o čemu da se razgovara.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 96. Poslovnika, koji kaže, da govornik može da govori samo o temi koja je na dnevnom redu. Prethodni govornik, o čemu je govorio, nije govorio o temi koja je na dnevnom redu uopšte.

Dame i gospodo narodni poslanici,  ukoliko bude bilo kvoruma danas,  radićemo po amandmanima kojima je svrha da ukoliko je moguće, ukoliko ima razumevanja, poprave Predlog zakona, kako bi bio primenjiv u praksi i kako ne bi izazvao posledice koje bi ga dovele u situaciju da ne bude primenjiv. O čemu se radi? Stavom 1. člana 3. predviđeno je da je predmet privatizacije društveni, odnosno državni kapital, u daljem tekstu kapital. Onda stavom 2. tog istog člana, odjednom se kao predmet privatizacije pojavljuje imovina ili deo imovine subjekta privatizacije, odnosno pojedini delovi subjekta privatizacije. Naravno, kapital jeste imovina, ali kada joj se oduzmu obaveze. To je valjda predlagaču zakona bilo jasno, čim je u prvom stavu predvideo privatizaciju kapitala. O čemu se ovde, u stvari, radi? Radi se o tom dekomponovanju, o novoj reči koja se pojavljuje u ekonomskoj  praksi, a i u državnoj praksi od kako je DOS došao na vlast.
Znači, radi se, na primer, o fabrici "Zastava" u Kragujevcu. Ulazimo u postupak privatizacije, pa bi trebalo privatizovati kapital. Međutim, pošto tamo ima delova preduzeća koji mogu sami da opstanu na tržištu, odjednom predlagač zakona kaže, pa može imovina, pa mogu i delovi subjekta privatizacije. Znači, alatnica, mehanička obrada i još neki delovi Zavoda "Crvena zastava", odjednom će ići mimo osnovne namene koja je u toj fabrici predviđena, mimo proizvodnje automobila, u privatizaciji. Ostaće ono što je glomazno, ono što je zapošljavalo gro radnika, ostaće trake, montaža; ne verujem da će lakirnicu hteti onako, jer je uništena u bombardovanju, da će se neko u to sada petljati.
Odjednom, mi čeprkamo iz naših preduzeća samo ono što kupcu odgovara. Njemu ne odgovara preduzeće, subjekt privatizacije, njemu odgovaraju delovi subjekta privatizacije, a onda čak odgovara mu i imovina, pa da uđemo u mađarski model privatizacije, da neko u bescenje kupi naše hale i da ih odmah zatvori, da se u njima snimaju horor filmovi, američki. Imate prilike da gledate američke filmove, a uglavnom se radnja dešava u napuštenim halama, fabrikama. Sve je tu: i motori i ventilatori, vide se i delovi mašina, samo je nestao kapital, nema radne snage, nema proizvoda. Nas to čeka ukoliko ovako beskrupulozno, bezosećajno, nemoralno - moram da kažem, uđemo u privatizaciju. Kako da sami priznamo da postoji nešto što možemo da prodamo, nešto što ne možemo.
Kakva je onda svrha, kakav je cilj privatizacije? Da svedemo 15.000 zaposlenih na 2.000 zaposlenih. Šta ćemo sa ostalima? Piše li ovde da će onaj ko kupi deo subjekta privatizacije odgovarati, na bilo koji način, za ostali deo subjekta privatizacije, za zaposlene u drugom delu subjekta privatizacije? Piše li to igde u ovom zakonu kao obaveza, piše li to igde u uslovima za aukciju, za tender, piše li negde obaveza kupcu da proizvodi bar pet godina ono što je u toj fabrici proizvođeno, da bar dve godine ne menja broj zaposlenih? Ima li ikakvih obaveza za kupce, izuzev obaveza za državu, za društvo u celini i za zaposlene? Ja bih zamolio Zaharija, da ako je završio posao na njivama, da ovde odmara, a ne da dobacuje govorniku koji govori o svom amandmanu. Nije u redu da vas nema petnaest dana i čim šesnaesti dan dođete u salu, da dobacujete govorniku. Idite i dalje na sunčanje.
Znači, sumnjam u dobre namere stava 2. koji menja u osnovi stav 1. zakona. Dezavuiše stav 1. člana zakona. Šta to znači, predmet privatizacije je kapital, a u drugom stavu kaže, ma ne mora da bude kapital, može samo deo kapitala, može imovina. Zašto onda to nije u prvom stavu člana 3. rečeno - predmet privatizacije je kapital, imovina, deo subjekta privatizacije - onda bismo znali o čemu se radi. Ovako se kao ispod žita podvuče još jedan stav i onda ostaje....
(Predsedavajuća: pet minuta i četrdeset sekundi.)
..... završavam, onda ostaje prilično zagonetno kako ćemo mi to sprovesti. Kada imate u vidu član koji zabranjuje i tužbe poverilaca, kada imate u vidu da se obustavljaju svi postupci oko naplate kod dužnika, onda vam, ili bar nekima od nas, postaje jasno da naša privatizacija neće proći mnogo bolje od privatizacije u ostalim istočno-evropskim zemljama. Uostalom, isti ljudi to sprovode, za isti novac, što bi nama želeli bolje nego drugima.

Dame i gospodo narodni poslanici, oni koji nemaju poverenja u Vladu kada pišu amandmane, a steknu poverenje u Vladu dok traje rasprava o amandmanima, neka se zamisle šta je sa njihovim poverenjem, a vidim da su vam glasovne mogućnosti još uvek dovoljne da možete da dobacujete poslaniku koji izađe za govornicu. (Iz sale: Tema).
Dakle, Vlada je članom 5. stavom 1. predvidela da "Agencija za privatizaciju jeste pravno lice koje promoviše, inicira, sprovodi i kontroliše postupak privatizacije u skladu sa zakonom". Veliki broj poslanika uočio je da tu nešto smeta i da dolazi do sukoba između izvršenja, sprovođenja i kontrole. Odnosno, da se jedna vrata zatvaraju za oči javnosti, a radi se o izuzetno važnom postupku, o privatizaciji koja predstavlja osnovu za opstanak, mislim, i naše države u celini. Kakva je to agencija koja sprovodi postupak privatizacije, kontroliše sprovođenje postupka privatizacije? Zašto je onda Vlada članom 62. Predloga zakona predvidela da nadzor nad primenama odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega vrši ministarstvo nadležno za poslove privatizacije. Šta se tu u stvari krije iza Predloga zakona a po kome će jedna ista agencija promovisati i inicirati, sprovesti i utvrditi da li je sprovedeno u skladu sa zakonom. Da li ima još nekog organa u ovoj našoj državi, kome su data tolika ovlašćenja? Vlada Republike Srbije nema takvo ovlašćenje da nešto inicira, sprovede i kontroliše. Zato što ima nad sobom dodatnu kontrolu, a to je bar Narodna skupština Republike Srbije, kako piše u Ustavu; većina retko omogućuje Narodnoj skupštini da kontroliše Vladu.
Predlagač zakona u obrazloženju kaže da se u stvari ovo odnosi samo na kontrolu procesa privatizacije, a ne na kontrolu sopstvenog rada Agencije. A Agencija sprovodi privatizaciju. Pa, čiji to rad kontroliše,ako ne onoga ko sprovodi privatizaciju, a to znači Agencija. Mnogo toga je tu sakriveno - pa ta donatorska sredstva, o kojima se ovde priča, koja se dodeljuju Agenciji i koja više neće biti predmet nikakve kontrole. Znate, logika kapitala podrazumeva profit na svaki uloženi dolar, pa čak i na donacije i sponzorstva, a i to su samo specifični vidovi ulaganja. Donacija je ulaganje. Neko stoji iza toga. Neko ko je zainteresovan prikupio je taj novac da ga ovde da, ali će s pravom da traži da mu se taj novac oplodi. Mi bismo želeli da vidimo ko će to sve da kontroliše. Neka postupak privatizacije teče, neka agencija radi svoj posao, neka registar kasa radi svoj posao, a to je jedan manji personalni računar. Ali nas interesuje ko će to sve da kontroliše. Ne može - kadija te tuži, kadija ti sudi. Ne može agencija da radi i da na kraju dana ustanovi - danas smo radili u skladu sa zakonom. Da li to onda vodi odmah u korupciju, u mito, u izigravanje propisa.
Dolaze ljudi koji imaju novac i mnogo im je jednostavnije da pojedincu daju jedan procenat od novca koji je potrebno dati državi. To smo videli na primeru političkih stranaka. Americi je bilo mnogo lakše da uloži 70 miliona dolara u lidere i liderčiće DOS-a, nego da uloži 2,3 milijarde u Srbiju. Da je uložila 2 ili 3 milijarde, da je dala Srbiji 2 ili 3 milijarde, pa ne bi ova vlast koja je bila u proteklih deset godina ni dan bila na vlasti. Ali, ulaganje u pojedince u istočno-evropskim zemljama se uvek isplatilo, jer oni nisu razmišljali o tome hoće li nestati i zemlja i narod koju predvode, a DOS je očiti primer za to.

Ovo je zaista neverovatno kako vi kršite Poslovnik. Umesto da nam prebacujete kako se ponekada i mi ne držimo Poslovnika, po članu 134. stav 2. kada se vodi rasprava u pojedinostima, naveden je redosled onih koji mogu da govore o amandmanu. Predviđen je izvestilac Odbora da može da govori o amandmanu. Kada smo dobili mišljenje Odbora, za izvestioca je određen Živica Predojeva, predsednik Odbora. Je li ovaj beli gospodin što je bio pre mene, Živica Predojev? Ja moram da pitam. Ovo je bilo falsifikovanje službene isprave, da li ste vi sa karticom Živice Predojeva izašli za ovu govornicu.

Ovo je najgora zloupotreba službene isprave. Ajde što ubacujete jedni drugima u ove registarske jedinice, sada se već i predstavljate kao pojedinci, pa izađete za govornicu. Kakvi će sada biti odnosi kod vas po kućama, gde vi gospodine koji ste pre mene bili, gde danas idete, u koju kuću, u kuću Živice Predojeva ili u svoju kuću?

Moja primedba odnosila se na to da član 7. Predloga zakona nije potpun, nije detaljan, nije jasan, i ostavlja nedoumice kako će biti primenjivan. Naime,  umesto reči "zakonom", trebalo je napisati kojim zakonom, koji to zakonom, koji to zakon određuje kako će da izgleda taj registar.         Zbog toga,  obzirom na to da se radi o hartijama od vrednosti, trebalo je napisati da će biti registrovano, da će to biti u skladu sa Zakonom o hartijama od vrednosti.
E sada, Vlada je pokušala na dva načina da ospori ovaj amandman. Prvo, da će poslovi u vezi sa centralnim registrom biti regulisani Zakonom o centralnom registru, za koji kaže da je postupak donošenja zakona u proceduri. Međutim, drugi deo obrazloženja Vlade je da ne treba navoditi , i istina je da to u pravnoj tehnici ponekad može da bude načelo, da ne treba navoditi u skladu sa kojim zakonom, zato što bi svaka izmena tog zakona, kao matičnog, donosila potrebu da se menja i ovaj zakon, u kome se on na neki način primenjuje.
Međutim, ukoliko ostane ovako kako je Vlada napisala - u skladu sa zakonom - to onda znači u skladu sa bilo kojim zakonom, ili ni sa jednim zakonom. To onda čak znači, možda i u skladu sa Zakonom o privatizaciji, iako tu više ništa nema od toga. Mislim da je odredba člana 7. Predloga zakona nejasna, nedopunjena, tim pre što bi dodavanje reči - Zakona o hartijama od vrednosti, tačno formulisalo i izgled, i sve ono što treba da stoji u registru. Zato mislim, ukoliko je odbijanje amandmana bilo samo zato što sam ga ja predložio, da bi trebalo da predlagač, koji u mojim očima još uvek nije potpuno erodirao svoju vrednost, prihvati ovaj amandman.
Nije dovoljno nekad da vas dvorska luda savetuje da ne prihvatate amandman. Pokušajte ponekad da razmišljate i svojom naukom, koju očigledno imate. A reč - dvorska luda je ušla u Poslovnik Narodne skupštine, kao reč koja nikoga ne vređa.

Ja se držim sadržaja amandmana.