Dame i gospodo narodni poslanici, u želji da pomognem da ne usvojimo danas jedan zakon koji neće moći da bude primenjivan, predlažem gospodinu predsedniku Narodne skupštine da, po članu 93. stav 2. Narodne skupštine, prekine današnju sednicu da bi se obavile neophodne konsultacije i vrlo kratko ću to da obrazložim.

Naime, prihvatanjem amandmana Dragana Maršićanina, član 11. Predloga zakona, njegov prvi i drugi stav, ukoliko budu primenjivani, doći će u sukob sa amandmanom na član 3. koji je podneo gospodin Maršićanin. Pročitaću vam član 11. "Izabrano, imenovano i postavljeno lice i zaposleni iz člana 1. ovog zakona imaju pravo na naknadu plate i druga primanja u visini utvrđenoj aktom Vlade, ako posebnim zakonom nije drugačije određeno".

Mi smo danas prihvatanjem amandmana odlučili da predsednik Republike, narodni poslanici i još neka druga lica ne spadaju više u one kojima će aktom Vlade biti određivana osnovica za isplatu plate, već će to biti aktom Administrativnog odbora. Pošto tu nema nekog drugog zakona koji reguliše, mislim da mi moramo da odlučimo danas, odnosno na novoj sednici šta će važiti, hoće li važiti član 3. u delu koji smo usvojili amandmanom ili će važiti član 11. koji nije menjan amandmanom, a predlagač amandmana na član 3. trebalo je i taj deo Predloga zakona da pročita. I, naravno, ostaje član 15. stav 1. tačka 2, u kojoj će neke odredbe zakona, koje su predviđene da se brišu, sada ostati da važe, a posebno tačka 3. članovi 6, 8. i 8a Zakona o primanjima narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, predviđeni ovim predlogom zakona da se brišu, a u stvari regulišu materiju koju je regulisao amandman gospodina Maršićanina i ne treba da se brišu, ostaju da važe ti članovi Zakona o primanjima narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Usvajamo jedan besmisleni Predlog zakona koji nećete znati kako ćete primenjivati. Naravno, možete uvek da se vadite na to da nemamo Ustavni sud Republike Srbije i da će Vlada sada sama da odlučuje koji deo kog zakona važi, ali time u pravni poredak i u pravni promet uvodite nešto što se nikada nije desilo u Republici Srbiji da građani, da oni na koje se zakon odnosi ne znaju u svakom određenom slučaju koji deo zakona i na koji način će biti primenjen.

Molim vas, gospodine predsedniče, ne košta ništa da se konsultujete sa sekretarom Narodne skupštine. To je možda pet minuta, a pretpostavljam da je to pravni konsultant predsednika Narodne skupštine. Imate tu i predstavnika Vlade, koji je doktorirao prava i možda bi on mogao nešto da kaže konačno o ovom predlogu zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, ponuđeni Predlog zakona ne treba da prihvatimo jer narušava bitne pravne principa, princip zakonitosti i pravne sigurnosti, i time dovodi u pitanje opstanak čitavog pravnog sistema. Čitav Predlog zakona ima povratno dejstvo, a ne samo odredbe članova 2. 3. i 8, kako se navodi u obrazloženju predlagača ovog zakona.
Predlagač je naveo da su samo pojedine odredbe, članovi 2. 3. i 8. sa povratnim dejstvom i time je valjda želeo da saopšti da je Predlog zakona u skladu sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije i Ustavom Republike Srbije, pozivajući se na to da su te pojedine odredbe sa povratnim dejstvom motivisane postojanjem opšteg interesa, kako biste mogli da pogazite odredbe člana 117. stav 1. Ustava Savezne Republike Jugoslavije i člana 121. Ustava Republike Srbije. Ove ustavne odredbe zabranjuju povratno dejstvo zakona upravo zbog postojanja principa zakonistosti, a samim tim i pravne sigurnosti građana, koji u vreme svog delovanja moraju da računaju na izvesnot regulisanih društvenih odnosa.
Naime, ne može se pristupiti jednokrantom oporezivanju unazad za više od deset godina od donošenja zakona, jer su poreski obveznici u vreme poslovanja imali u vidu tada postojeće propise o porezima na dohodak i imovinu, koje su morali da izvršavaju i koje su izvršili, te samim tim njihove obaveze prema javnim prihodima za odnosni period prestaju da postoje. Zbog povratnog dejstva čitavog Predloga zakona, a ne njegovih pojedinih odredbi, ovaj predlog zadire u već stečena prava fizičkih i pravnih lica, što apsolutno izaziva narušavanje i pravnog poretka i pravne sigurnosti, principa pravne sigurnosti.
Predlog zakona je u celini sa povratnim dejstvom, jer sve njegove odredbe deluju unazad, iako je u tom vremenu važio sasvim drugi režim oporezivanja fizičkih i pravnih lica. U koncepciji se polazi od toga kao da su fizička i pravna lica iskorišćavala posebne pogodnosti, legalne i nelegalne, pod kojima su sticala imovinu i ostvarivala dohodak. Pri tome se zanemaruje činjenica da se ne može vršiti naknadno upoređivanje, kao što to zakon čini, za ona fizička i pravna lica koja su ostvarivala svoj dohodak i sticala svoju imovinu prema tada važećim pozitivnim propisima, što znači da nisu kršila postojeća pravila ponašanja.
Ako je prema ranije važećim propisima moglo da se obavlja vršenje određenih finansijskih transakcija i ako su ti propisi važili za sve one koji su ispunjavali uslove za uključivanje u te finansijske transakcije, ne može se govoriti da to objektivno predstavlja privilegiju za one koji se ovim zakonom označavaju kao poreski obveznici.
Drugim rečima, ne ističe se jasan kriterijum za određivanje privilegovanih lica koja su bila u situaciji da mogu iskorišćavati posebne pogodnosti u svom poslovanju prema ranije važećim propisima. Neuvažavanje činjenice da je jedna situacija kada se posluje u skladu sa postojećim propisima, a da je druga kada se ne posluje u skladu sa njima, a to opet znači da se ne vrši razlikovanje između dozvoljenog i nedozvoljenog ponašanja. Svaki pravni poredak pravi razliku između ponašanja u skladu i ponašanja protivnog zakonu i shodno tome propisuje sankcije bilo krivičnopravne, bilo građanskopravne.
Istovremeno, ne kažnjavaju se političke stranke, pojedini listovi, mediji, nevladine organizacije koje su finansirane iz inostranstva. Vi nijednom odredbom ovog zakona niste dirnuli u srž problema - da postoji imovina stečena na osnovu zakona i postoji imovina stečena mimo zakona i da postoji imovina koju su sticale političke stranke DOS-a i nevladine organizacije, kao i tzv. nezavisni mediji i pojedinci, kao i druge stranke iz DOS-a, na nezakonit i neregularan način. Zbog toga i nisu predmet oporezivanja po ovom zakonu.
Pravna sigurnost, kao jedno od osnovnih pravnih načela, zahteva izvesnost u pogledu sticanja imovine. Ako su određene aktivnosti izvršene u skladu sa zakonom, a kasnije se okvalifikuju kao iskorišćavanje posebnih pogodnosti proisteklih iz takvih propisa, onda se pravna sigurnost potpuno ugrožava, jer se ne zna sa čime se može računati ubuduće ako se kasnije i ono što je legalno rađeno, sankcioniše kao nelegalno.
U odredbama zakona određuje se predmet oporezivanja i navodi se da se ovim porezom oporezuje ekstra dohodak i ekstra imovina stečena u periodu od 1. januara 1989. godine do dana stupanja na snagu zakona iskorišćavanjem posebnih pogodnosti, na osnovu kojih je jednom fizičkom i pravnom licu data mogućnost sticanja imovine pod uslovima koji nisu bili dostupni svim građanima. U navedenim odredbama uopšte se ne govori koji su to uslovi koji su bili dostupni nekima, da bi se na osnovu toga stvorio kriterijum koje građane treba smatrati privilegovanim. To ostaje otvoreno pitanje, kao i pitanje kako će se u svakom konkretnom slučaju pojedino fizičko ili pravno lice dovesti pod propise, pod zakon koji sada stoji pred nama, odrediti kao poreski obveznik, odnosno građanin koji je stvarao dohodak ili stekao imovinu pod uslovima koji su samo njemu bili dostupni.
Ova norma je neodređena i omogućava prilikom njene primene arbitrarnost, čime se stvaraju izuzetni uslovi za njenu zloupotrebu u primeni. Neophodno je u odredbi precizno navesti odgovarajuće pravno relevantne uslove koji su bili dostupni nekim građanima, a nekima ne i neophodno je ovde dostaviti registar na osnovu koga ćemo biti u stanju da zaključimo koja su to preduzeća, koja su to fizička lica koja će doći pod udar ovog zakona.
Valjda je Vlada, motivišući se time da podnese ovakav predlog zakona, utvrdila tačan spisak fizičkih i pravnih lica na koja se zakon odnosi, valjda nije propisala nešto a da tek kasnije istražuje koja su to fizička i pravna lica. Jedna sitnica iz člana 3, da će se oporezovati privilegovane isplate, zamrznute stare devizne štednje i štednje u bankama u iznosu većem od 10.00 nemačkih maraka po štednom ulogu. Zašto ne 5.000, zašto ne iznos od 500 maraka kada je 1993. godine plata bila jedna marka ili marka i po. Otkuda taj kriterijum od 10.000 maraka kao granice?
Član 9. zakona je simptomatičan - pogađanje sa poreskim obveznikom. Znate, ova država je prošla kroz period u kome su sve finansijske transakcije i svi javni prihodi bili pod kontrolom jedne porodice. Porodica se zvala Marković - Milošević. Mi sada ponovo ulazimo u period nepotizma, u kome će ponovo možda jedna vanbračna zajednica odlučivati o našim prihodima i porezima, Đelić će da oporezuje, a Radović će da naplaćuje i da se pogađa. Rekao bi narod - jedan sjahao, a drugi uzjahao. Pretpostavljam da ta zajednica nije nivoa na kome je bila zajednica pre njih.
U članu 10. predviđeno je da se na ime poreza plaća od 35% pa do 90% i da se porez plaća u nemačkim markama. A što ne u francuskim francima, pošto je ministru to dostupnije. Otkud građanima Srbije nemačke marke. Otkud našim pravnim licima nemačke marke.
Molim vas, zamislite sada ako je neko, koristeći se privilegijama, mada ovde ima i kriminala, a pretpostavimo da je neko stekao milion maraka, on će platiti oko 370.000 maraka na osnovu osnovnog poreza i ovaj deo poreza na iznos preko milion maraka. To mu dođe oko 45% poreza.
Ako neko, po amandmanu koji je ovde počeo da cirkuliše, ima stan od 45 kvadrata, na onih pet kvadrata viška platiće 95% po svakom kvadratu. Znači onaj koji je uzeo narodu milion maraka i onaj koji je uzeo pet kvadrata nisu u istom položaju. Vi se motivišete političkim razlozima i onih pet kvadrata odmah kažnjavate sa 90% poreza. Vama je 90% poreza za one koji su otimali građanima, tek za prihod preko 10 miliona maraka.
Tu se vidi kako je pristupio predlagač zakona ovom zakonu. Jednostavno, pristupio je tako da je pokušao da pronađe političare iz bivšeg režima kojima bi mogao bilo šta da naplati i istovremeno da jednokratno popuni budžet. Neće, ne prihvata Vlada da se iz ovoga namire pojedini fondovi koji su bili oštećeni u vreme kad je stican ekstra prihod, ekstra imovina. Neće Vlada da to bude ni penzijski fond, da to bude zdravstveni fond, nego samo hoće da to bude vanredni prihod budžeta i time bi se možda ova fiskalna godina nekako zatvorila. A šta ćemo iduće godine?
I samo da završim. Molim vas da predvidite da žalba odlaže izvršenje rešenja, zato što će se ugasiti mnoga društvena preduzeća, kojima smo pomogli da ostanu u vreme kada je bilo najteže i kada smo davali robu iz robnih rezervi, zatvoriti sve fabričke hale ukoliko im odmah po rešenju preuzmete imovinu ukoliko nemaju novaca da vam daju.
A onda ćete pristupiti privatizaciji tih objekata, i evo vam zašto se ovaj zakon donosi - da naša društvena preduzeća izgube potpuno vrednost, da postanu dužnici države, a da onda država, bez ikakvog tereta, bez ikakvih obaveza prema zaposlenima, proda naša preduzeća, i time se završava priča. Očigledno, DOS je najgori.

Gospodine predsedniče, ne možete da stavite na glasanje predlog poslanika Stanka Kovačevića, on je usledio nakon što ste otvorili raspravu. Vi ste rekli - otvaram raspravu, a onda se on javio po Poslovniku. Vi ste otvorili raspravu, a nije ograničavano vreme po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, pretumbacijom dnevnog reda na zahtev Vlade, očigledno je da je Vlada shvatila da nema mnogo vremena da pozavršava prljave poslove koje je naumila, preko pravosuđa. Očigledno je da su je uzdrmali štrajkovi mnogih socijalnih kategorija, očigledno je da naslućuje svoj brzi kraj. Očigledno je da pokušava da preko pravosuđa zataška prljave rabote kojima se bavila za ovih, kada kažu da nisu imali vremena malo meseci, a kada kažu da se ništa na gore nije promenilo, kažu mnogo meseci. Ovim dnevnim redom Vladan Batić ispunjava svoje pretnje, javno izricane, kojih se nikada nije postideo. Sada ih malo ublažava, zato što vidi i sam da je preterao. Mi i dalje nemamo nezavisno sudstvo, imamo samo za 700 dinara manje plate sudijama po obračunu bruto - neto, kao i obećanje Ministarstva pravde, da će to biti ispravljeno.
Vladan Batić ne može da porekne da je izjavio da će svi predsednici okružnih i opštinskih sudova biti promenjeni, makar koliko da se sada bune, da su sve odluke demokratske i da mu reper za to bude stav poslanika SPS-a, koji su jednoglasno na Odboru glasali za izbore i za razrešenja. Sada se nešto malo koprcaju za govornicom Skupštine, gde ih vide televizijske kamere. Sada znamo da su glasali isto. Mi sada razrešavamo još jednog sudiju Ustavnog suda. Mi više nemamo ni trećinu sudija Ustavnog suda u Ustavnom sudu Srbije i ne vidimo uopšte kada će Srbija imati Ustavni sud. Imamo više od 70 predloga za postavljenje predsednika opštinskih i okružnih sudova, a nemamo predlog da konačno imamo najvišu sudsku instancu. Ja mislim jedinu instancu u kojoj se ne sudi prema stranačkoj pripadnosti, iza koje ostaju dokumenti, na koje se pozivaju vrsni pravnici vekovima posle toga.
Nama je trebalo da Odbor dostavi i stranačku pripadnost predloženih predsednika okružnih i opštinskih sudova, pa da vidimo otprilike koji je odnos prema vama u pravosuđu, da ne pitamo sada svoje lokalne aktiviste kome pripada ovaj, kome pripada onaj, kada se učlanio u DHSS, kada ovaj u onu. Vidim da čak i dobre sudije sednu kod kuće, razmisle i kažu - hajde da se upišem kod ovog Batića, da budem predsednik okružnog suda, ionako on neće dugo da ostane na vlasti, a ovo predsednikovanje ostaje. Tako Batić ne stiže ni da upozna svoje kadrove uopšte. Toliko mu pojedinci iz pojedinih opština dostave spiskova. Imale su takve kadrove i druge političke stranke, pa nikada od njih nije bilo nikakve koristi.
Oko smene sudije Privrednog suda, stvar je potpuno jasna, radi se o "Galenici". Ko čačne u finansijske interese Vladana Batića, nadrljao je. Bolje bi mu bilo da je advokat, mada bi ga isterali i odatle, a tvrdim da svaki sudija koga vi budete ovde razrešili ostaje bez posla i bez hleba. Advokatske komore, kojima takođe drmaju Batić i njegove grupe, ne primaju takve ljude ni u advokate. "Galenika" je rak-rana Privrednog suda koji se obrukao uvodeći predlikvidacione i likvidacione postupke čak i u javna preduzeća, u Poštansku štedionicu, izazvao sukobe među članicama DOS-a, a mnogi predsednici sudova su u svojim fiokama zaista imali predmete sudija koji su korumpirani. Sada te predsednike sudova optužuju da su to bili sklonjeni predmeti po kojima se nije postupalo.
Mi danas od strane našeg dičnog odbora imamo čak i nesuvisle predloge, predloge na koje je već ukazano, a ja bih samo ukazao na još jedan aspekt. Na primer, na stranici 2. III područje Okružnog suda u Zrenjaninu, predlaže nam se da biramo za sudiju Opštinskog suda u Novom Bečeju sudiju Okružnog suda. I dobro, kada donesemo takvu odluku, ta odluka treba da stupi na snagu. Onda da nam neko predloži da tog sudiju Opštinskog suda biramo za predsednika Opštinskog suda.
Ne, nama stavom 2. te tačke III, predlaže se da opet nekog sudiju Okružnog suda biramo za predsednika Opštinskog suda. To nam predlaže prof. Dragor Hiber. Takvih slučajeva ima šest, da ne pominjem imena, zaista ne poznajem ljude. Ako smo gospođu Jelenu Šimon sa mesta sudije Okružnog suda izabrali za sudiju Opštinskog suda, mi više nju kao sudiju Okružnog suda ne možemo da izaberemo za predsednika Opštinskog suda. Ako izaberemo u Opštinski sud, ona onda više nije u Okružnom sudu. Ali da bismo izabrali, Skupština ovde mora da donese takvu odluku i ta odluka mora da bude objavljena, da stupi na snagu, pa mora nova sednica na kojoj će jedan sudija opštinskog suda biti biran za predsednika opštinskog suda. Vi danas jednog sudiju okružnog suda predlažete da izaberemo i za sudiju i za predsednika opštinskog suda. Sada ne znamo šta važi od ova dva stava. Oba. Zamolio bih gospodine predsedniče, da kažete ministru da mi ne dobacuje, a ako već dobacuje da mu skrenete pažnju da se oseća i iz nazalne šupljine, a i iz bukalne šupljine. Trebalo bi da opere zube ili da okrene glavu na drugu stranu.

Možete vi meni svašta da uradite kad sam vam okrenuo leđa, a opomenite ministra da sam ja, narodni poslanik, za govornicom, i da nisam dužan da me ometa ovde različitim zvucima....

To njemu recite da se malo okupa i da opere zube, a ne meni, na mene se niko nije požalio. Evo još: ako je već takva situacija bila loša u pravosuđu, da mora sve da se promeni, šta je sa situacijom u pravosuđu otkako je ova skupštinska većina i otkako je ovaj ministar pravde. Da li je podneta krivična prijava, da li je povedena istraga protiv vinovnika udesa od 22. februara 2001. godine u 14,20 časova na autoputu Šid-Beograd Čedomira Jovanovića, koji je vozio "audi 8" BG - 471-649, vlasništvo MUP-a Srbije. Šta je sa istragom oko krađe 500 komada oružja, dugih cevi iz OUP-a Stari Grad, šta je sa istragom protiv ....

 Stanje u pravosuđu, gospodine predsedniče.

Đinđićevog saradnika u oktobarskom prevratu i Ibarskoj magistrali, Legije. Ko su otimači, šverceri duvana, podmetači bombi, rasturači droge.

Mnogo meseci je prošlo otkako ste došli na vlast. Čujemo da stanje u pravosuđu nije bilo dobro dok DOS nije preuzeo pravosuđe. Pitam vas, šta je sa stanjem u pravosuđu otkako je DOS preuzeo pravosuđe?
Obično, oko ove tačke dnevnog reda, mi radikali ne vodimo velike rasprave. Mi bismo želeli da sudije, predsednici okružnih i opštinskih sudova, tužioci budu čestiti i stručni ljudi, baš nas briga kojoj političkoj stranci pripadaju. Mi smo svesni toga da nema čoveka koji ne misli politički i koji se nekako politički ne opredeljuje. To ne sme da utiče na način na koji on obavlja poslove.
(Presednik: Vreme.)
Ali, ne sme ni Vlada Republike Srbije da zadire toliko u pravosudni sistem, da nam još jednu instituciju, još jednu granu vlasti ukine, kao što je ukinula pod vašom vlašću, pod vašim predsednikovanjem, gospodine predsedniče, nezavisnost Narodne skupštine. Potpuno smo pod vlašću i potpuno pod kontrolom i potpuno zavisimo od Vlade Republike Srbije, koja se igra sa poslaničkom većinom u Narodnoj skupštini, radeći joj šta god hoće. Na svu sreću, postoji poslanička manjina koja još uvek ne da da joj radi šta ko hoće.

Gospodine predsedniče, povređen je član 222. stav 4. Poslovnika. Zgradom Narodne skupštine, a posebno ispred sale Narodne skupštine, šetaju se naoružana lica koja ne pripadaju obezbeđenju koje održava red u Narodnoj skupštini. Čak manifestuju posedovanje oružja, izazivački, posebno prema poslanicima SRS,  a saznali smo da pripadaju obezbeđenju ministra pravde Vladana Batića.
Molim vas kao čoveka koji je lično zadužen i odgovoran za red u zgradi Narodne skupštine da slučaj ispitate i da više ne dozvolite nikome ko ne pripada službi održavanja reda u Narodnoj skupštini da nosi oružje u zgradi Narodne skupštine. Smatraćemo to kao atak na integritet narodnih poslanika, koji mogu da pripadaju različitim poslaničkim grupama, ali moraju da imaju sva prava, a posebno ne sme bilo ko da im preti oružjem i da time ugrožava njihovo pravo da u Skupštini zastupaju one političke stavove koje žele.
Drugo, po članu 80. stav 2. zamolio bih vas da utvrdite kvorum. Neprijatno je da prisustvujemo ceo dan raspravi pred praznom salom a radi se o izboru svih predsednika okružnih sudova i skoro svih predsednika opštinskih sudova u Srbiji. Tema je mnogo važnija nego što je ona pažnja koju joj poklanjaju poslanici DOS-a. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ponovo isti predlog zakona mislim da će, u tekstu u kome nam ga je predložila Vlada Srbije,  doživeti sigurno istu sudbinu kao i onaj koji je preldožila pre dvadesetak dana. Ne može da prođe u tekstu  u kome je Vlada Srbije zamislila da narodne poslanike može baš toliko da pretvori u jedan organ kojim se služi izvršna vlast.
Vidite, čak se i predsednik Narodne skupštine dosetio da je u Srbiji vlast podeljena na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, i na to nas podseća amandmanom, kojim želi na drugi način da reguliše plate predsednika Republike i narodnih poslanika, a bilo bi mnogo dobro kada bi predsednik Narodne skupštine Republike Srbije ovako reagovao na svaki pokušaj Vlade da pod svoju kontrolu, pod svoje tutorstvo, u svoju službu, stavi Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Prihvatam da je ovo bio ispit savesti za predsednika Narodne skupštine, jer u jednom malom delu, kao neki kolokvijum, on ga je položio, ali imaće on ozbiljnih ispita da bi odbranio integritet i autoritet Narodne skupštine Republike Srbije.
Šta je uradila Vlada - pošto je Narodna skupština prihvatila amandman koji sam dao, a dao sam veoma jasan i prost amandman, da se zakonom uređuju plate ljudi koji su neka druga vlast - napisala nam je Predlog zakona u kome ćemo mi, tobože zakonom, da odredimo koeficijente, a Vlada će odrediti osnovicu po kojoj će se isplaćivati i službenici, i izabrana, i postavljena lica, pa čak i predsednik Republike, pa čak i predsednik Narodne skupštine, i to naravno danas sigurno ne može da prođe.
Vidite, pre agresije, možda i nema tri godine, Narodna skupština usvjala je jedan predlog zakona, veoma sličan ovome, kojim su tebalo da budu regulisani odnosi u državnim službama, znači u izvršnoj, u zakonodavnoj i u sudskoj vlasti. Vi ste bili u opoziciji i tada se podigla neviđena medijska kampanja protiv političkih stanaka, čiji su predstavnici u ovoj skupštini izglasali taj zakon, tako velika da smo i mi svi shvatili da je "vrag odneo šalu" i da ne bi trebalo možda da na nečemu što vi možete bizarno da shvatite kao pokušaj da mi imamo neke velike plate, u vreme kada država loše stoji, da ne bi na tome trebalo da idemo u velike sukobe sa vama, i od tog zakona se odustalo.
Danas ste na vlasti, danas sve medije držite pod svojom kotrolom. Hoće li biti odijuma u javnosti protiv ovog predloga zakona? Neće zato što ćete narediti svim urednicima, a zovete ih neprekidno telefonom, svako svoj medij, podelili ste i veoma brižljivo čuvate svoj medijski prostor, mada danas primećujem da se jedan dnevni list (ja vas opominjem, gospodo poslanici, isto kao i ministra, perite zube kad mi dobacujete).

Recite mi kako se zove, da bih znao na koga se odnosi.

Zašto meni?

Za vas nije neuljudno ophođenje kada meni neko dobacuje dok sam za govornicom?

Zašto se vi onda obraćate, kad vi procenjujete da treba da se obraćate? Što ne ćutite sve vreme? Ili, opominjite redom sve koji krše Poslovnik ili nemojte nikoga da opominjete. Čekate da poslanik upozori na kršenje Poslovnika. Sad sam  izašao ovde, za ovu govornicu, da budem izložen nasrtajima DOS-ove većine, i onda kad odgovorim, vi se setite da opomenete mene.