Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7924">Tomislav Nikolić</a>

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka

Govori

Gospodine predsedniče, dok niste bili u sali, imali ste već čuvenog zamenika. I, za vreme koje je potrošio gospodin Srboljub Živanović, poslanik SRS, koje je bilo identično vremenu koje je potrošio gospodin Pal Šandor, gospodinu Srbi Živanoviću je oduzeta reč.
Zamolio bih vas da ujednačite kriterijume i da vaš silazak sa tog mesta ne znači pakao ovde u Narodnoj skupštini, nego da se zna: to što se neko zove Maršićanin ili već kako se zove vaša koleginica, to ne treba da znači da poslanik sada treba da strepi ko li će sedeti iza njegovih leđa kad baš on dobije reč.
Zato vas molim da poništite onu odluku koju je donela gospođa koja je sedela pre vas tu, zato što zaista nije ujednačen kritetijum i zato što nemate jednak aršin prema svim poslanicima. Moguće je da je gospodin Živannović govorio 15-20 sekundi, možda i pola minuta, više od gospodina Šandora, ali uopšte gospodin Šandor nije ni opomenut. Jedna opomena gospodinu Živanoviću, druga, oduzimam vam reč, umalo da ga izbaci iz sale.
Vi morate o tome malo da razmislite. Molim vas, da ne bismo dolazili u situaciju da se ponovo ponese ona žuta traka, da se zaista osetimo kao ljudi koji su ovde diskriminisani.
Mislim da bi bio red da samo nekoliko reči poslanička grupa SRS kaže na kraju ove rasprave.
Mi smo pre tri meseca podneli ovaj predlog zakona. Čak i u obrazloženju piše da bi bilo dobro pre prolećne setve, za koju znate da je posle toga i završena, da ovaj zakon bude na dnevnom redu. Nije nam bila želja i današnja rasprava s naše strane nije bila usmerena tako da bilo kakve političke poene ostvarujemo.
Imamo mi dovoljno poena, komentarišući svakodnevnicu u kojoj živimo, kao što i vi pokušavate da ostvarite poene na onome što smo činili dok vi niste došli na vlast. Ali, samo bih vas uputio da ne gledate predloge zakona tako, po potpisu ili po pečatu poslaničke grupe koja je predlog zakona podnela. Nije svaki zakon koji podnese SRS loš, toliko loš da vi ne glasate za njega iako znate da dira u veoma osetljivu materiju, koju bi trebalo regulisati.
Isto kao što nije dobro ni sve što stiže ili sa Zapada ili iz vaših redova, već nije ni bitno, pa da baš morate za sve da glasate samo zato što dolazi iz većine, tamo gde uopšte niste mogli ni na šta da utičete. Video sam kod mnogih od vas nedoumicu i kod nekih poreskih zakona, kod nekih stavki u budžetu, gde vam je razum nalagao da treba malo drugačije da se reaguje, ali je disciplina odlučivala drugačije.
Mogao bih čak to i da razumem, onda kada Vlada odgovori, kad reaguje na neki predlog koji stiže iz opozicije. Zaista je čudno da je Vlada oćutala predlog izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu, da čak nije ni predstavnika poslala na današnju sednicu. Mogao je više puta da izađe za govornicu. Mogao je bar da kaže hoćemo li se kao društvo, kao nacija koja zavisi od Vojvodine i od hrane, hoćemo li se boriti protiv toga, na koji način.
Mi smo vam predočili ovim predlogom zakona da to može da bude zajedničko ulaganje države i seljaka. I, ne može da se kaže da država nema interesa da pomogne seljaku. To je ekonomija. Kako on zaseje, zaštiti, nađubri, tako će da mu rodi. Baš državu briga.
Nije tačno. Zašto biste onda davali beneficiranu naftu, odnosno obećavali da date, pa niste ni dali. Ovog puta i seljak i država ulažu u jednu njivu, na kojoj će od prinosa država odmah moći da zna koji je njen deo, za onaj ulog koji je dala, da seljaku ne samo više rodi, nego da ima zdravu zemlju bar za nekoliko narednih godina i da ne brine o tome hoće li da rodi ili neće.
Nemojte samo po principu - radikali predlažu, ne valja, jer po tom principu su vas doveli da kažete da i NATO bombardovanje nije loše, samo zato što je NATO bombardovanje, pa je to bilo protiv Miloševića i protiv vlasti, nije bilo protiv naroda, nije bilo loše.
Preporučujem vam da ovaj predlog zakona usvojite, zato što biste nam dokazali da jedan važan segment društva, da jedna velika populacija, jedna velika masa birača, ima pravo što glasa za vas. I, izuzev toga što želimo da zemlja bude zdrava, da na njoj raste dovoljno hrane, bez obzira na to kakva je vlast, da li je loša ili dobra, mi drugih motiva za ovaj predlog zakona nismo imali.
Nadam se da ćete vi prihvatiti ovaj predlog zakona.
U pravu ste, gospodine predsedniče, jedino što ću govoriti o temi koja je na dnevnom redu, zato što  je već 15 minuta u dnevni red ubačena tema o kojoj nema smisla da ćute srpski radikali, ispašće da mi imamo šta da krijemo ili će ispasti da je gospodin Jovanović baš u svemu bio u pravu, o čemu je govorio, o bivšem režimu.
Osnovna stvar je ta da ni on ne bi znao ko je pobedio 24. septembra, da nije bilo SRS. Samo se vi smejte, posebno vi što vas ima koliko za jedan kombi. Da nije bilo kontrolora SRS-a na izborima, ko bi to dokazao Slobodanu Miloševiću da nije pobedio na predsedničkim izborima. Čije ste podatke koristili i čije izjave u javnosti su smirile situaciju, odnosno ubedile građane Srbije da je Vojislav Koštunica pobedio na izborima. Da li bi to baš tako prolazilo kako vi sada govorite i zašto sada govorite da je kompletan prošli režim učestvovao u krađi izbora i pokušao da manipuliše izborima.
Ako nas računate kao protekli režim, onda kada s prvom govorite o nedostacima, o lošim pojavama u društvu koje su se dešavale dok smo bili u Vladi Srbije, nemojte da nas isključujete ili nas bar isključite kada treba da kažete i ono što je bilo dobro, a u čemu je učestvovala isključivo SRS. Nikada se nismo služili krađom na izborima, uvek smo bili pokradeni na izborima. Kada lamentirate nad izbornim rezultatima na Kosovu i Metohiji, ni jedna vaša grupacija, ni jedna vaša stranka pojedinačno nikada nije bila pokradena na Kosovu i Metohiji, vi niste postojali tamo. Tamo su socijalisti krali sključivo srpskim radikalima. Kada ste bilo gde čuvali kutiju na Kosovu i Metohiji, nije vam bilo u interesu, nije vas interesovalo, ali su zato naši poslanici hašeni, tučeni od strane policije i zato su kutije spaljivane, zato imamo snimke i video snimke, kako mi u pola osam ujutro kada se otvara biračko mesto palimo kutiju koja je već puna glasačkih listića.
To je istina o političkoj sceni u Srbiji do 24. septembra i 24. septembra. Petim oktobrom nemojte baš previše da se hvalite. Vi kažete da su u zgradi Skupštine i zgradi televizije bili uniformisani policajci sa dugim oružjem. Mislim da im je tu bilo mesto. Ne pitate se šta je u Skupštini tražio Maki sa molotovljevim koktelima, za vas je to, molim vas, pustite vi to, za vas je to potpuno normalno da vi upalite Saveznu skupštinu, a nenormalno je da onaj ko je na vlasti brani Saveznu skupštinu. Ako postoji greška onoga ko je komandovao tog dana, greška je što nije branjena Savezna skupština po svaku cenu.
Ne bi ste vi ni krenuli da niste već pre toga kupili kompletnu Službu državne bezbednosti i sve generale policije, a to se valjda sada vidi. To, koga sad čuva gospodin Đinđić da ne ide u zatvor zato što harači i zulumćari širom Srbije. To je istina, od istine ne može da se pobegne. Čitavu ovu zbrku i ovo odstupanje od teme je izazvao poslanik, gospođa iz Požege, koja ne bi smela baš ovde da drži moralne pridike. Nema ona osnova u svom životu za moralne pridike, posebno ne srpskim radikalima. Vi to vrlo dobro znate, gospođo. To vrlo dobro znate, i ono što radite, koristeći svoj položaj, i legalizaciju objekta u kome je vaš lokal, i gradnja kuće na javnom zemljištu, i postavljanje muža na funkciju u Skupštini opštine Požega, i još ponešto, gospođo, što kao kavaljer neću da iznosim ovde u javnosti.
I kada govorimo o izbornim rezultatima, jeste gospodine Ivkoviću, negde pobedimo, imamo više glasova od DOS-a, a negde više glasova od socijalista, kao u Golubincima, ali je DOS otprilike za 20 posto slabiji, nego što je bio na poslednjim izborima. To govore analize. Još jedna stvar, ne znam više čiji je kandidat Vojislav Koštunica, lista DOS - Vojislav Koštunica, lista DSS bez Vojislava Koštunice. Ništa više u ovoj zemlji nikome nije jasno.
Gospodine predsedniče, povredili ste član 99. stav 1. i 2. Znam da vama nisu svi narodni poslanici podjednako na srcu i to prihvatam. Znam da nas ne cenite podjednako, ali to ne biste smeli da ispoljavate u svom obraćanju prema narodnim poslanicima, a posebno ne da sačekate poslanike, za koje znate da će vaše primedbe izazvati smeh u sali kod vaših pripadnika, vaše političke grupacije. Vi ste, pokušavajući da umirite poslanike DOS-a, kada je govorio poslanik Janjić, rekli - čujmo ga gospodo.
Nikada se još niste obratili ni jednom poslaniku na taj način. To smatram omalovažavanjem poslanika Janjića. Zamolio bih vas da bar odglumite to da smo vam svi u ovoj skupštini jednaki, iako to ne osećate. Osetićemo razočaranje, kao što većina građana Srbije već počinje da sumnja u to da ste baš toliko demokratski i vi lično orijentisani, kao što to pokušavate da predstavite, a građani su već videli kako DOS zamišlja demokratiju.
Zamolio bih vas, gospodine predsedniče, nemojte, pokušajte nekog poslanika DOS-a da pronađete kome biste ovakve primedbe upućivali, a nemojte ... nemojte poslanicima Srpske radikalne stranke. Samo da obavestim ove gakalice koje se stalno javljaju da je poslanik Janjić iz Vladičinog Hana, da ga uža Srbija izvanredno razume kada govori, da mi nismo svi rođeni u istom kraju Srbije i da nemamo svi isti naglasak, da možda ne akcentujemo dobro, da možda i u padežima grešimo, ali tako govore sredine u kojima živimo, tako govore i narodni poslanici koji potiču iz tih sredina.
To ne bi smeo da bude razlog za vaše omalovažavanje bilo kog narodnog poslanika, a raspitajte se malo - Slobodan Janjić stiče sve veću popularnost u srpskom narodu.
Kako meni piše ovaj DOS-ovac, koji je krajnje razočaran što ste vi tamo sa 58 članova upali u DOS i preuzeli vlast, ne radi se o garaži, nego ste dogradili porodičnu kuću na javnom zemljištu i sve to legalizovali za vreme svoje vlasti. I kako meni taj čovek piše, a vi to ne demantujete, jer je tačno, vi ste legalizovali privremeni objekat sa šest lokala. Dozvola je bila data na pet godina, među kojima je i vaš lokal i pretvorili ga na sednici skupštine opštine u trajni. Nisam ništa ukrao, niti ću u životu da ukradem, a ako je bilo nečega  zbog čega sam se kajao dok niste počeli o tome da govorite, sada sam zadovoljan što sam neke stvari uradio u životu.
Ovakvom zlu ne treba aplaudirati. Trebalo bi da vam bude žao, ako vas zaista predstavlja ovakav čovek u Skupštini Srbije. Što se tiče krastavaca, verovatno bi najviše rodilo u Koštuničinom i u Đinđićevom stanu. Kod mene ima samo tri, da znate, toliko je rodilo, ne žalimo se sva trojica.
Što se tiče vašeg odnosa prema ratovima, sram vas bilo. Kada god kažete nekome da su zbog njega izginula tuđa deca, recite kako se taj zove. To nemojte pokojnom Draganu Milunoviću, poslaniku u Skupštini Srbije, srpskom radikalu, čijoj se majci sada izvinjavam, on je poginuo za vreme rata na Kosovu i Metohiji. To nemojte meni da govorite, jer mogu sve da vam dozvoljavam, oko svega možemo da se dogovorimo, o svemu i sa smeškom, meni nemojte te stvari da pričate. Ja sam jednostavno mnogo iznad toga. Moj osećaj za zemlju je mnogo iznad toga da bi mogla "svaka šuša" da izađe ovde i da me vređa po tom pitanju.
Opominjite vi mene koliko god hoćete, za njega je malo reći da je "šuša", a znam koji izraz odgovara tom čoveku, ali evo, rekao sam da neću dozvoliti da me izbacite da bi mogao da govorim o Vladanu Batiću, ono što je u stvari najvažnije. Ovo na šta se svela Srbija, Srbija se svela na to da poslanička većina aplaudira nekome ko gazi sve srpske norme u jednom parlamentu. Zato što gospodin Rističević nije smeo da ide u rat, zato što nije hteo da ide u rat, zato što ne bi išao ni u jedan rat u kome se brani Srbija, vi aplaudirate, iako među vama ima mnogo onih koji su išli u rat, i koji nisu mislili da idu i da ratuju za Slobodana Miloševića.
Nijednom nisam išao u rat za Slobodana Miloševića, niti bih ikada ratovao za bilo kog čoveka. Ko je hteo za Miloševića da ratuje, taj je bio one noći u njegovoj kući. To je bio jedini Miloševićev rat, makar da smo mi bili veliki suparnici, nijedan od ovih naših ratova ne računam u Miloševićeve ratove. Računam ih u njegove poraze, ali nije ih on otpočinjao.
Pitaću vas, majčini sinovi, sada na Kosovu i Metohiji hoćemo li ići u Koštuničin, u Đinđićev ili u Marjanov rat. Ili ćete otvoriti nedra pa reći - izvolte, otimajte koliko vam treba. E, ovi koje nazivate ...
Zamolio bih vas da blejite u štalama. Ovi koje nazivate crnim ... samo vi ... lepo je to dok vas neko ne dira tamo gde treba. Ovi koje nazivate crnom koalicijom vole zemlju iznad svega i iznad sebe i iznad svojih porodica.
Mislio sam da će najpre govoriti oni koji su se danas o tome dogovarali. Mi u ovim dogovorima nismo učestvovali, zato što otprilike znamo na šta mogu da izađu ti dogovori sa vama o sudbini Kosova i Metohije. Ponudili smo vam još prošle nedelje da raspravljamo o tome, zato što je pitanje veoma urgentno, goruće. Zato što ni na onoj sednici, na kojoj smo raspravljali o rezoluciji, nismo bili ubeđeni da je Vlada Srbije i Savezna vlada, da je predsednik Savezne Republike Jugoslavije spreman da rešava pitanje Kosova i Metohije. I da samo malo osvežim vaše pamćenje, na toj sednici, a nema više od 10 dana kako smo imali tu sednicu, ja sam vas pitao - a šta ako ti pravni okviri ipak budu doneti, šta ako naša rezolucija ne urodi plodom, šta ako nas više niko u svetu ne sluša. I niko u svetu ne uslišava više naše državotvorne težnje. A pogotovo ono što nama piše u Ustavu. Šta ako je vaša pogubna politika klečanja pred međunarodnom zajednicom dovela do toga da mi više ne možemo ništa da tražimo?
Šta ako je vaša unutrašnja politika dovela do toga da građani pate i da posmatraju šta se to dešava na Kosovu i Metohiji, zato što više ne mogu da kupe hleb i mleko. Niste spremni? Predsednik Vlade nije bio spreman da otvaramo raspravu na tu temu, a mi ćemo biti spremni za sednicu kada god da je zakažete. Voleli bismo da je to bilo još prošle nedelje kada smo tražili tu sednicu, a ja sam ubeđen u to da mi gubimo dragoceno vreme i da niko od vas ne zna šta se dešava na Kosovu i Metohiji, šta se dešava na jugu Srbije. Dobijate izveštaje od Nebojše Čovića koji je nepouzdan čovek za to, koji je potpuno izgubio kurs. Njegove informacije, to su informacije KFOR-a.
Upozoravam vas samo na jedno da iako ste zatekli osiromašenu zemlju, zemlju u kojoj mnogo toga nije funkcionisalo, situacija na Kosovu i Metohiji i na jugu Srbije sada je mnogo gora nego u vreme kada ste preuzeli vlast. Vi sa time morate da se suočite. Vi sa time morate, na bilo kojoj sednici i bilo kada da bude održana, da se suočite i za one koji to govore, kojima sada psujete u klupama sve i svašta, stoji dovoljno argumenata. Mnogo argumenata stoji u činjenici da je situacija mnogo gora. Mi nećemo da se inatimo ovde. Mi nismo kvorum stranka, za nas je sve ozbiljno što Skupština ovde radi. Budite spremni, zahtevajte od svoje vlade da vam za ponedeljak dostavi jasan i konkretan materijal.
Šta će uraditi Vlada Republike Srbije po pitanju očiglednog, trajnog gubitka Kosova i Metohije. Na to pitanje već u ponedeljak nam dugujete odgovor. To više nije odgovor opoziciji, to je odgovor građanima Srbije, a pre svega, odgovor srpskom narodu u celini. Mi nećemo danas da o tome otvaramo raspravu. Smatram da ste nam dali kurtoazno reč da se izjasnimo o ovome, a vi otprilike znate šta u ponedeljak, ukoliko bude te sednice u ponedeljak, možete da očekujete od poslanika Srpske radikalne stranke. Ponosni smo na to što, dok smo bili u Vladi Republike Srbije, Srbija ove probleme nije imala, ponosni smo na to što Šiptari onda nisu smeli da ubijaju naše ljude, policiju i vojsku, napadali su nas, ali su bili i oni ubijani. Hvala.
Pošto sam ja za vas tajna,  predlažem da rasprava traje 8 minuta. Meni, na primer, treba vremena da jednoj dami koja je ovde predložila skraćenje rasprave, prvo pokažem kako se ona ponašala prema deci u vreme dok je bila u opoziciji, dok je decu koja su joj poverena na čuvanje i vaspitanje, izvodila u majicama Otpora na ulicu, boreći se za svoje političke ciljeve. (Aplauz). Evo, od takvih nazovi političara, koji su u stanju i da decu koriste za svoje ciljeve, treba ih  zaštititi, pa makar i ovakvim jednim zakonom. Predlažem 8 minuta.
Dame i gospodo narodni poslanici, sudeći po dosadašnjem toku rasprave a i po tome da je poslanička većina bila spremna da skrati i na minut samo da je to predsednik dozvolio, očigledno je da vi nećete danas, eventualno sutra prihvatiti ovaj predlog zakona. Naravno, .... (glas - mašala) čuo sam, znam ko dobacuje, nemojte uopšte da mislite, samo ne smem da pogledam u njega, sanjaću ga noćas pa neću moći da spavam.
A, nije trebalo ni da izlazi za ovu govornicu da nam plaši decu.
Šta ja mislim - zašto vi to odbijate. Ima više razloga. Sadržani su uglavnom u članu 2. ovog predloga zakona. Najpre, vi ste nam ovde nagovestili sasvim jasno i to govore i mlađi predstavnici vaše poslaničke grupe i stariji, da vam je cilj da budemo deo "Jevrope", Evrope, neko arhaizmom, neko ovako ili onako, a kada hoćete da budete deo Evrope, onda više ne možete da se borite ni protiv narkomanije, ni protiv pornografije, ni protiv protivprirodnog bluda, ni protiv iskorišćavanja moletnika, ni protiv seksualnog zlostavljanja, onda više ne možete da se borite ni protiv maloletničkog kriminala, zato što vam ta Jevropa kojoj stremite i težite pruža dovoljno dokaza da protiv toga ne samo da nije uspela da se izbori, nego da ga je smislila.
Iz najrazvijenih zapadnih zemalja je ta pošast i krenula i zahvatila konačno i jedan deo, na svu sreću, za sada još uvek mali deo naše dece. Dece Srbije. I, tu mislim na srpsku decu, na decu svih ostalih pripadnika različitih grupa koje u Srbiji žive.
Kako da se vi borite protiv toga? Kako da se borite protiv Evrope da nam ne otruje decu, kada ne možete protiv Evrope da se borite da nam ne otme teritorije? Kako da se borite protiv te Evrope kada ona od naše dece očekuje da budu konzumenti svih tih otrova, svih tih poroka protiv kojih bi trebalo ovde da se svi borimo.
I, da je Vlada dostavila ovakav predlog zakona, ne bih imao obraza da govorim protiv njega, ne bih imao obraza da na bilo koji način ugrozim donošenje jednog zakona koji pomaže roditeljima koji nisu u stanju da svoju porodicu održe tako da u njoj budu zdravi i roditelji i deca.
I, tu mislim na sve, ne samo ono što je predviđeno predlogom ovog zakona nego i na još mnogo toga čemu su naša deca izložena, a gde ne postoji dovoljno dobra ni jasna zaštita ni porodice a ni države, koja bi trebalo o tome da brine.
Kako sada da zaštitimo maloletnike od upotrebe cigareta i drugih duvanskih proizvoda, kada srpski kralj cigareta, svojim privatnim avionom, vozi predsednika Vlade Republike Srbije u zvanične posete drugim zemljama. Kako da zaštitimo, kada je čovek koga ste naprasno automatskim puškama postavili za direktora carine, jedan od najvećih uvoznika cigareta, pa nam se smeše sada reklamni panoi širom srpskih gradova u kojima piše "Pozdrav iz Rovinja - Ronhil".
Imam ovde neke kutije tog otrova. Ne bih da ih pokazujem, da ne pomislite da nekoga reklamiram. Daleko bilo. U mojoj kući cigareta, izuzev kad gosti dođu, nije zapaljena. Umem da procenim kako se protiv tog zla treba boriti. To sam preneo i na svoju decu, ali vi morate o tome da razmišljate na jedan potpuno drugačiji način.
Mislim da su mnogi od vas taoci ljudi koji među našom decom, među našom omladinom seju i šire ovo zlo. Pola kafića u Beogradu je zatvoreno pre neki dan, možda još uvek nisu ni otvoreni. Razlog - prodaja cigareta bez akciznih markica. Koje su cigarete sa akciznim markicama - te koje uvozi ovaj Zabunović, koji je bio tako dobar da je odmah postao direktor carine u prvih nekoliko dana.
Obećano nam je da ćete stati na put švercu duvana, odnosno, da će biti enormno povećani prihodi kad se raščisti sa duvanskom mafijom. Gde su ti prihodi? Kako ćete vi sada da zaštitite maloletnike od upotrebe alkohola, kad ste svesno carinama pojeftinili uvozni alkohol na nivo sa koga se ne isplati više ni da kupujete domaći proizvod, domaći alkohol. Sada naša deca razbijaju viski, naša deca piju pića, vi ne možete lako ni da osetite da je dete pilo, zato što mu u kafićima sipaju u koka kolu, ili u neko drugo osvežavajuće piće, i tek kada to dete ustanovi da ne može da stoji na nogama, vidi koliko je popilo, jer je to dete od 16 godina.
Samo se vi smejte, više vam ni Lapovo, ni Batočina, ni Rača Kragujevačka nisu mali gradovi za takav otrov, koji se širi među našom decom. Kako ćete vi da zaštitite maloletnike od filmova sa pornografskim sadržajem, pa neki od vas su u snimanju tih filmova učestvovali. Vrte se kasete, u kojima su neki od vas glavni junaci. Kako ćete vi da zaštitite maloletnike od mesta na kojima može doći do ugrožavanja fizičke bezbednosti maloletnika. Oni više nikada ne bi učestvovali na vašim demonstracijama, nikada više decu ne biste mogli da izvedete u štrajkove, kada izgubite vlast.
Kako biste vi mogli da zaštitite našu decu od sekti, kada počasni predsednik jedne stranke, koja je na vlasti, pripada Munovoj sekti, i time se otvoreno hvali. Naravno, vi niste ni čuli za tu sektu. Danas su izlazili rotarijanci za ovu govornicu. Svega sada ima u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ima mnogo smeha pred ozbiljnim temama, a najčešće izgovor za neučestvovanje u ozbiljnim temama je - gde ste bili pre deset godina, gde ste bili pre pet, pre dve, pre jedne godine? Je li to izgovor da baš ništa ne uradimo?
Naravno, imam primedbi i na predlagača ovog zakona. Znate, ne možete vi sada da kažete - dozvoljeno je deci da idu posle 0,00 časova gradom, ako su bili na nekoj priredbi koja je organizovana, na koncertu, ili kako to već izgleda. I sada će svaki policajac da proverava da li je to dete bilo na priredbi ili je bilo u kafiću. Ima nedorečenih stvari, naravno, i u ovom predlogu zakona. O tome bi još moglo da se razgovara.
Na kraju krajeva, dozvoljavam da ovaj zakon bude samo osnov za ozbiljnu raspravu u Narodnoj skupštini, koju bi mogla da pokrene i Vlada Republike Srbije jednim svojim ozbiljnim predlogom zakona, kome se ne bismo smejali mi iz opozicije, zato što vi gledate ko je predložio zakon i po tome opredeljujete svoj stav - hoćete li ozbiljno o tome da razgovarate ili ćete tome da se smejete.
Pa tako, kad vam se pomene Kosovo i Metohija, u stanju ste da se smejete, zaštita maloletnika, u stanju ste da se smejete, bilo šta što bilo ko od poslanika opozicije pomene vama može da predstavlja osnov za smeh. Preuzeli ste državu u svoje ruke i sada ste vi krivi ako se droga diluje pred školama, sada ste vi krivi ako je deca koriste, ako školske učionice, hodnici i NjC smrde na travu, kao što to deca koja to ne upotrebljavaju otvoreno govore, da više ne može da se uđe u te prostorije.
Neki od vas vrlo dobro znaju kako to izgleda. Bilo bi dobro da ti koji su u mladosti naseli tome sada hrabro izađu za ovu govornicu i kažu deci - nemojte to da koristite, svako ko vam to prvi put ponudi, to je neprijatelj i vaše duše, a ne samo vašeg tela. Bilo bi dobro kada biste smogli snage da o ozbiljnim stvarima, ovde, u ovoj skupštini, ozbiljno razgovarate, a ne da gledate od koga koja reč ili misao potiče. Hvala.
Lepo je to aplaudirati, samo čovek treba i svojim ponašanjem da zasluži aplauz.
Ovde je prethodnik zamenom teza pokušao jednu svetsku istinu i činjenicu da zamagli pred očima naše javnosti. Ne postaju naša deca narkomani ne odaju se alkoholu zato što im je ulica ostala jedino mesto, jer nemaju posla, roditelji im nemaju posla i nemaju vremena za njih. Kad bi to bio jedini razlog, vi u Holandiji ne biste imali narkomaniju, vi u Engleskoj ne biste imali narkomaniju, u Nemačkoj toga ne bi bilo. Ali, mi idemo u tu Evropu u kojoj se špricevi odmah tu, na licu mesta, dele deci da bar ne koriste zaražene špriceve. Ko to ne zna, ne bi trebalo o tome da priča. Naravno, pametni ste vi, ali ja sam prvi put čuo za jednu političku stranku koja brine o moralu, kada sam video fotke sa striptiz žurke Demokratske stranke. Tako ste vi brinuli o moralu naše omladine kad ste se svlačili na striptiz žurkama koje ste organizovali u svom klubu omladine. Verovatno je to bio podstrek za svu našu decu da se tome okrenu. Ne daj Bože ako je prethodnik pre mene bio go ili ovaj mali što mi dobacuje. Imalo je šta i da se vidi kad su se svukli.
Dalje, čujem da je neka televizija postala poznata po tome što je emitovala porniće. Nisam ih nikada gledao. Prethodnik izgleda vrlo dobro zna kada se emituju pornići. Ovo je društvo u kome svi imaju određenu odgovornost. Ne vredi bežati na vrata. Ne vredi tražiti instrukcije. Ovde se rešavaju najosnovniji problemi koje ovo društvo ima. Pomislite dobro šta ste sve radili dok ste bili u opoziciji. Sada sa takvim stavom treba da se predstavite kao ozbiljni ljudi koji mogu da vode državu. To ide jako teško.
Zato, kad kritikujete neki predlog zakona, ukažite na ono što u njemu ne valja. Nije bitno ko je predlagač, nije bitno zašto ne volite predlagača, bitno je samo šta u jednom predlogu zakona ne valja. A, da kažete da ne treba da se borite protiv narkomanije samo zato što to predlažu pojedinci iz bivše vlasti, to deluje i nehumano i nemoralno. Ponovo možete vi svakom svom predstavniku koji ovde izađe da aplaudirate zato što vam se čini da je pametan. Kažem vam, ukoliko ne zaštitimo decu, u tome će svaka vlast imati podršku svakog pametnog i razumnog čoveka, ukoliko ne zaštitimo barem decu, vas očigledno više ne možemo da spasimo, ali barem decu od lošeg uticaja Evrope, onda vi zaista želite da Srbija kao država, da srpstvo, da srpska nacija uopšte više ne postoji. Mi se od njih mnogo razlikujemo po tome. Vekovi će proći dok mi ne degradiramo svoju naciju toliko da budemo na njihovom nivou.
Dame i gospodo narodni poslanici, zanimljivo je slušati obrazloženja za Predlog koji većina ne želi da prihvati, a koja se vezuju i za neusklađenost sa saveznim zakonodavstvom, za neustavnost, a prošlo je preko 30 izmena i dopuna zakona u kojima smo ukazivali na neusklađenost sa saveznim zakonodavstvom, sa Ustavom, pa niko se ne seti tada iz ove svoje savesti ili uz pravničko znanje, da kaže -  jeste, u pravu ste, vratićemo Vladi ovaj zakon na doradu zato što ne valja i zato što uvodi obaveze građanima koje nisu predviđene saveznim zakonom, a savezni zakon je po saveznom Ustavu jedini nadležan da te obaveze utvrđuje.
Mislim da predlagač zakona kuca na čvrsto zaključana vrata. To je Vlada Republike Srbije. Vlada Republike Srbije uopšte ne zna da li je za podršku privredi, da li je za podršku da prežive giganti, da li je za podršku da se razvijaju mala i srednja preduzeća ili je za to da ih pusti da propadnu i nestanu, ali da ona preduzeća koja je snimio savetnik premijera Dragaš, na kojima može da se zaradi novac i da se stavi u džepove, da ta preduzeća prva odu na prodaju, da se iz njih namire oni koji će posle pada vlasti pobeći iz zemlje, a da mi koji stalno ostajemo u ovoj zemlji, ostanemo da se nosimo sa mukama koje će ostati iza ove vlasti. Premijer Đinđić kaže da Vlada neće razmišljati o privredi zato što ona nije ni formirana za to da razmišlja o privredi, nego da razmišlja o tome da ubere budžetska sredstva i da ih podeli korisnicima.
Istovremeno, Vlada daje podršku nekim malim i srednjim preduzećima. Na primer, "Lutra" ministra unutrašnjih poslova Dušana Mihajlovića pre neki dan je dobila 30 miliona dinara podrške od Vlade Republike Srbije i njenog Fonda za razvoj. Sada, ne znam da li je "Lutra" u vreme saradnje sa socijalistima postala veliko preduzeće, pre ulaska Dušana Mihajlovića u Vladu to nije ni bilo preduzeće. Posle toga na kreditima, pa čak i na kreditima koje je uzimala od društvenih preduzeća koja su propadala, pa ih vraćala kroz pet ili šest godina, "Lutra" je izrasla u preduzeće koje staje ravnopravno u red sa ostalim preduzećima, u hodniku, ili ministar ulazi direktno kod direktora Fonda za razvoj, uzima novca koliko mu treba da održava svoje preduzeće. Zašto bi onda pojedini članovi Vlade na sednici Vlade ozbiljno razmišljali o ovom problemu, kada oni imaju svoja preduzeća za koja im je samo bitno da njih izvedu na nivo, da ta preduzeća dobro posluju, da ta preduzeća koriste trenutnu situaciju u zemlju, a posle toga - posle mene potop.
Posle ovoga, neka se snalazi kako ko hoće ili kako ko može. Uostalom, ne vidim, gospodine predsedniče, u materijalu ostavku ministra unutrašnjih poslova Dušana Mihajlovića. Bila je sa njegove strane najavljena za juče, ukoliko ne reši jedan krupan kriminal koji se desio u zemlji.
Nisam ga bio po ušima da kaže da će 15. podneti ostavku. Jeste rešio (komentar iz sale se nije čuo) samo što vi ne znate. On kaže da je rešio, a kad sumnjate na nekog iz bivše vlasti on je već na doživotnoj robiji. Sada kada je ministar rešio neki problem ne može da se objavi u javnosti kako je rešio i ko je sve u to umešan, zato što se pojaviše neki ljudi bliski okruženju članova Vlade, pa čak i samog predsednika Vlade.
To je Vlada od koje vi pokušavate da obezbedite podršku za razvoj malih i srednjih preduzeća. Ne bave se oni time. Ne razmišljaju oni o tome. Oni kopaju po završnim računima, po izveštajima, platili su nekakve inspekcije da nam šalju nekakve izveštaje u kojima nema ničega, osim toga da je ministar radio onako kako mu je nalagala savest i zakon, u kojima možda ima kriminala.
Time treba da se bave neki drugi, a nikako Narodna skupština. A, preduzeća koja je DOS preuzeo pod svoju kontrolu polako tonu, nestaju. Kada se radnici pobune zato što ne proizvode već pet meseci ništa, onda im zaprete ministri ili lično predsednik Vlade da će ostati bez posla ili da na birou tog kadra ima koliko god hoćete, pa vi izvolite, bunite se još neki dan, ako smete. Ali, ako se bunite pet dana, bićete proglašeni za ljude koji su pet dana neopravdano odsustvovali s posla, pa ćete dobiti otkaz.
Pa, tako sindikati dođu u situaciju da se osećaju prevarenim ili da su izgubljeni, da su sluđeni. Oni koji su ih deset godina nagovarali da štrajkuju i kada pada kiša u toku dana, samo zato što pada kiša, i da se odmah iskupe na centralnim gradskim trgovima, da blokiraju život, da parališu Srbiju, odjednom im sada ne dozvoljavaju da štrajkuju, nego kažu - ako štrajkujete, imamo mi na birou nezaposlenih, što ste nam vi baš potrebni u fabrikama, što baš vama da ispunjavamo sve želje.
Pa, tako ne pitate ni u malim ni u srednjim preduzećima, ni u gigantima, koje ubiste načisto, kako ste to uleteli na kapije fabričkih krugova. Kako je ministar pravde automatskim puškama oteo "Galeniku" da je preda svom finansijeru Milanu Paniću, pa se protiv toga pobunio Vuk Obradović, pa je došlo potegni-povuci. Mislite da je tu Vuk Obradović izvukao deblji kraj, a ja vas uveravam da nije i da će jedna prava žestoka rasprava o tome dati odgovor na pitanje šta se to sve dešava poslednjih dana u Vladi Republike Srbije, ko ima krivice zbog kojih bi trebalo na jedan način da odgovara, a kome se podmeću krivice zbog kojih bi trebalo da odgovara na drugi način.
Zaista bi trebalo da imamo u ovoj zemlji samo mala i srednja preduzeća, ali šta ćemo sa stotinama hiljada zaposlenih u gigantima koje je Vlada Srbije otpisala i ne upućuje više nikakvu poruku. Osim laži i prevara, obmana, i novih rukovodstava, potpuno nesposobnih, nema za njih više mesta u privrednom, političkom, ekonomskom sistemu, posebno nema u budžetu.
Gde su sada stotine miliona dinara koje je još koliko prošle godine Vlada Srbije izdvajala za velika preduzeća, da bi se u njima odvijala proizvodnja. Više ne stižu tim velikim preduzećima, ali ih nema nigde. Cene divljaju, život je sve skuplji. Sve što se u ovoj zemlji proizvodi i kupuje poskupelo je, izuzev onoga što se uvozi. Pa se sad hvalimo, tobože, kako je prihod od carina veći nego prošle godine. Pa, jeste. Ali je zato naša carina postala jednosmerna ulica. Rampa se podiže samo da bi ulazila roba kojoj ste omogućili niskim carinama da bude jeftinija od domaće robe.
Vi sad tvrdite kako ovaj zakon nije tehnički dorađen, pa mu nešto fali. Pa mu nešto nedostaje. Pa, Vlada sprema neki program. Kakav program sprema Vlada? Vlada nam tvrdi da sprema nove zatvore koji će biti dovoljno veliki da prime sve pripadnike ili pristalice bivšeg režima, i na tome će jedan deo rada Vlade da se završi. A šta ćemo sa ostalim delovima?
Hoće li u tim zatvorima da se stvara novac za socijalne fondove, za penzijske fondove? Neće. Da bi se to stvorilo, mora neko da radi. Da bi neko mogao da radi država mora o njemu da brine, a ne samo da ga špijunira i da mu preti.
O tome se radi u ovom predlogu zakona. Na žalost, nećete vi nikada prihvatiti raspravu o tome šta nas čeka za godinu ili dve ako ostanete na vlasti. Vi hoćete, kad vi spremite materijal, kada se sa njim dobro upoznate, pa kad vas neko ubedi da će to strašno mnogo da naškodi današnjoj opoziciji, vi o tome hoćete u pola noći da odjednom bubnete u dnevni red i da o tome raspravljate sa opozicijom.
Međutim, tu nailazite na tvrd orah. Tu nailazite na ljude koji nisu kriminalci i ne možete da im kažete da su kriminalci i nećemo to nikada da vam dozvolimo. Kriminalac je onaj ko pravosnažnom presudom bude upućen ili da nešto plati ili da ide na izdržavanje neke zatvorske kazne. Kriminalac nije onaj koga pojedinci, koji su s neba pali u ovu skupštinu ili iz neprijateljskih zemalja ili iz republika koje su nagovarali da se otcepe, optuže da je kriminalac. To nisu kriminalci. To su čestiti ljudi. Znate, da biste nekoga optužili morate vi lično da budete u toj stvari čisti. Zna se kako se postaje kriminalac i zna se ko ga verifikuje da je kriminalac.
Znači, imate pred sobom jedan predlog zakona koji je podnela jedna opoziciona grupacija, o kojem ste se svi izjasnili negativno. A, to valjda određuje i kako ćete da glasate. Ali, morate dobro da razmislite. Uvek kada u ovu skupštinu dođe predlog zakona koji je ponudila opozicija pitajte Vladu da li ona radi na tom problemu. Nama ovde u Skupštini neće biti dovoljno da kažete sprema se Vlada. Nije tačno. Vlada se ne sprema nizašta. Vlada ne razmišlja o tome da nam ovde predlaže zakone, a mi nemamo Ustavni sud Srbije.
Vlada ne razmišlja o obavezi koju je preuzela kada smo joj prihvatili vanrednu sednicu na kojoj bismo doneli rezoluciju, Vlada se ne seća da je preuzela obavezu da odmah posle ove sednice imamo sednicu posvećenu Kosovu i Metohiji. Vlada ćuti već dva dana o pravnim okvirima za uređenje Kosova i Metohije.
Vlada ni o čemu ozbiljnom ne razgovara. Još uvek razgovara i razmišlja o bivšem režimu, o bivšoj vlasti. Vaša Vlada je vrlo kratko bila Vlada da bi zaboravila da je opozicija i zato vam preporučujem što pre da se vratite tamo gde vam je bilo mnogo bolje, a to je u opoziciju.
Ne znam da li mi razgovaramo o istom čoveku, da li razgovaramo o onom Dušanu Mihajloviću, koji je 25. aprila 1989. godine potpisao odluku o proglašenju Slobodana Miloševića iz Beograda za počasnog građanina opštine Valjevo? Da li razgovaramo o onom Dušanu Mihajloviću o kome novine pišu da voli otpozadi? Je lÄ taj da bude ministar unutrašnjih poslova?
Ta "Lutra" nije ni postojala, dok nije ušao u Vladu Republike Srbije, dok nije krenuo sa kreditima. Čak je i od "Niš-ekspresa" uzeo kredit, koji pet godina nije vratio.
Dame i gospodo narodni poslanici, juče popodne, u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu, narodni poslanik Goran Cvetanović, koga ste isključili sa ove sednice, dva puta je prolaznicu koja je pala u komu, vraćao u život, 36 minuta je trebalo da stigne hitna pomoć u Knez Mihailovu ulicu u Beogradu (proverite te podatke), slučaj nezabeležen. Da je bilo u Boleču, trebalo bi da stignu dotle, ali je žena spašena, zahvaljujući tome što jedan lekar, jedan od onih koji su optuženi sa ove govornice, nije okrenuo leđa pred nepoznatom ženom koja je ležala na trotoaru, nego je izvršio svoju dužnost, kao što lekari danonoćno vrše svoju dužnost i ne zaslužuju da ih bilo ko sa ove govornice optužuje za bilo šta, izuzev ako postoji tačno primer nesavesnosti, ili krivičnog dela, ako je neko izgubio život zbog loše urađene intervencije, ili neurađene intervencije.
Međutim, ovde smo čuli jednu zanimljivu priču, vezanu za Srbiju, sankcije, mala i velika preduzeća i snalaženje za vreme sankcija. Čuli smo od privatnika, koji se za vreme sankcija snalazio, kao i mnogi direktori društvenih preduzeća, a to znači, osnovao firmu u inostranstvu, neko u Mađarskoj, neko u Makedoniji, neko u Republici Srpskoj, iz koje je izvozio u svet proizvode sa oznakom firme koja je tamo registrovana, zato što je nama odavde bilo zabranjeno da sarađujemo i zato što nije bilo platnog prometa sa inostranstvom.
Sada se postavlja pitanje, ako mnoge direktore društvenih preduzeća, ako Vladu Srbije optužujemo za to da je na taj način iznosila novac, sarađivala sa inostranstvom, kupovala oružje, kupovala naftu, ako je Naftna industrija Srbije na taj način obezbeđivala sirovine, pitam ja sada - koliko je jedan privatnik, koji je imao firmu u Mađarskoj, proizvode iz Mađarske prodavao po Evropi, koliko je para uneo u budžet Republike Srbije? Koliko je para uneo u budžet SRJ, a koliko u budžet Mađarske?
Dalje se postavlja pitanje - na takav prihod koji donosi sredstva da se plaća 10 maraka sekund reklame, koliki je bio porez na dobit tog preduzeća, koliki je porez na dohodak građana plaćen? Ima li uopšte poresku obavezu taj građanin koji se sada ovde razmeće novcem i da li je taj novac sada u Mađarskoj, ili je unet u Republiku Srbiju, kao, apsolutno, u Srbiji novac nezakonito stečen, na koji on nije platio nikakav dohodak.
O tome se radi, draga gospodo, morate uvek da stanete pred ogledalo, pa kada o nekome govorite da pomislite da niste možda i vi u toj situaciji, pa kada ganjate kriminal, razmislite o tome - ima li toga i u vašim redovima?
Ono što je davano kao donatorstvo i sponzorstvo određenim političkim strankama, ne računam u prihode budžeta Republike Srbije.
(Poslanik Marinković traži pravo na repliku.)
Dame i gospodo narodni poslanici, razumem potrebu da neko od poslanika jedne poslaničke grupe napravi gaf, da bude ispravljen, ali mislim da kod jednog od prethodnika nije bio u pitanju gaf nego njegovo shvatanje života i društva u celini. Ako je potreba da se prethodna vlast optuži za sve što u zemlji ne valja, onda to ne sme da se radi tako da čitave kategorije građana koje rade danonoćno i neumorno, žrtvuju se za ovu zemlju, bez naknade, da se osete povređenima i uvređenima.
Ja sam onog časa kada sam već pripadao opozicionoj stranci, decembra meseca ove godine imao težak saobraćajni udes, na žalost sa jednom tragičnom posledicom. Moram da kažem da su tu bili angažovani i Medicinski centar u Gornjem Milanovcu i Kliničko-bolnički centar u Kragujevcu i Urgentni centar u Beogradu, a nisam video nijedno namrgođeno, nijedno namršteno lice od svih onih koji su tog popodneva i te noći imali posla sa mnom. Mogao bih da kažem, to je bilo novo rukovodstvo, mahom su čak u Urgentnom centru iz Demokratske stranke lekari, ali moram da kažem da sam naišao na lekare, ljude kojima je posao bio da tog dana utvrde stepen povreda i da leče. Ne samo mene, nego sve učesnike u nesreći. Neka bude da je greška, možda bi vama odgovaralo, gospodine, da sam ja i poginuo, šta ja znam, ali meni i mojoj porodici to nije bilo u interesu. Zahvalan tim lekarima što su i oni tako shvatili mene kao pacijenta, ali vi se tim poslom ne bavite, možda niste ni imali potrebe, i vi sada možete na taj račun da pravite šale. Ja ne mogu. Jednom sam gledao taj zid pred sobom i sada ne mogu da kažem ništa loše o onima koji su mi pomogli da se vratim. To je što se tiče naših lekara. Ne dirajte ih, izvanredno rade svoj posao.
Ako nam zdravstvo ne valja, ako su pare trošene na drugu stranu, otklonite te greške. Ako imate tih sponzora, što ih za ovih sedam meseci ne dovedoste da popravimo stanje u bolnicama? Što je sada stanje još gore nego što je bilo pre sedam meseci? Što danas ne mogu da se vrše rendgenska snimanja u Kragujevcu, a vršena su dok nije došao novi rukovodilac? U tome je problem, što nema više ni tih materijalnih troškova koje su isplaćivali ranije svakih 15 dana u bolnicama. Sada više nema ništa, ništa ne funkcioniše. Sada se sami snalaze.
Pre tri dana smo na televiziji gledali direktora jednog centra u Beogradu, nisam video odakle, on je rekao - kažemo pacijentima - donesite sve što treba. To je sada. To je sadašnja situacija. Možda je bilo tako i ranije, ali tako je i sada. Promena nema. Razumem da se promeni sve na bolje, da pacijentima više ništa ne treba, osim peškira i četkice za zube i onda recite - vidite kako smo mi uspeli. Ali, to još uvek nije uspelo, niti može da uspe.
Zakon o univerzitetu je bio izvanredan zakon; pa, da nije izvanredan zakon, ne biste vi na isti način birali rektore, dekane i direktore viših poslovnih škola po tom istom zakonu. Isto je ministar napisao predlog, Vlada donela odluku i svi su postavljeni. Samo su postavljeni vaši, a u prošlom sazivu su bili neki koji su bili druge političke orijentacije, ali biće loše ako vi zaista ostvarite ovo što nagoveštavaju - da po novom zakonu o univerzitetu oni koji su do sada bili dekani i rektori, direktori viših škola, četiri godine neće moći da budu na funkcijama u školstvu. Šta to znači? Kakva je to diskriminacija ljudi? Što ne kažete - onaj koji je učinio to i to krivično delo ne može da se bavi tim poslom. Nego, onaj koji je bio na funkciji ne može da bude na funkciji. Gde su tu prava čoveka i građanina?
Tema, danas smo raširili otprilike tu temu i ja nisam kriv za to. Sada kada govorimo o privrednoj situaciji, o razvoju malih i srednjih preduzeća, o opstanku giganata, o opstanku naše privrede, mi smo danas podelili jedan list "Velika Srbija" u kome se govori o poseti delegacije Srpske radikalne stranke Iraku od 10. do 14. februara ove godine. Draga moja gospodo, umesto što čekate da vam kažu koliko će da košta glava Mileta Mrkšića, koliko će da košta glava Slobodana Miloševića, koliko će da košta glava Šljivančanina, Mladića, Radića i svih ostalih srpskih junaka, da biste dobili po neki dinar da zadovoljite mahom lične ambicije, okrenite se državama u svetu koje sa nama žele privredno da sarađuju, koje nas ne ucenjuju, koje nas neće bombardovati, koje imaju za nas sirovine, koje imaju tržište za naše proizvode. Vi o tome ne razmišljate, vi čekate Zapad, kao da sa Zapada sve što pada s neba valja za našu zemlju. Do sada sve što je palo sa neba, a došlo sa Zapada, ubijalo je našu zemlju, našu decu i naše građane.
Što ste zapostavili Istok? Šta je sa Rusijom, Belorusijom, šta je sa Kinom? Jeste li vi toliko oholi, veliki i besni da ne računate na te države sa kojima može lepo da se sarađuje i da se živi. Šta je sa Južnom Amerikom, šta je sa arapskim zemljama, šta je sa afričkim zemljama? Gde će vam duša? Čekate Ameriku. Šta da prodate Americi? Šta da proizvedete za američko tržište? Ni papriku leskovačku više ne jedu, ne prepoznaju prirodni miris i prirodni ukus. Ovo je put. Samo se vi smejte, samo se vi gledajte. Gde imate nafte u svetu, odakle možete da je uvezete? Odakle je uvozite? Odakle gas uvozite? Iz Nemačke. Je lÄ to Nemačka kopa svoja nedra da nama da sirovine ili Rusija i Belorusija, ili Kina ili Irak? Je li vas Irak ijednim svojim potezom u poslednjih deset godina uvredio ili naljutio? Da li je ijedna odluka iračke vlade doneta protiv interesa srpskog naroda i srpske države? Da li su nas ucenjivali na bilo koji način, da li su nam nešto naplaćivali duplo skuplje samo zato što smo bili...