Dame i gospodo narodni poslanici, zanimljivo je slušati obrazloženja za Predlog koji većina ne želi da prihvati, a koja se vezuju i za neusklađenost sa saveznim zakonodavstvom, za neustavnost, a prošlo je preko 30 izmena i dopuna zakona u kojima smo ukazivali na neusklađenost sa saveznim zakonodavstvom, sa Ustavom, pa niko se ne seti tada iz ove svoje savesti ili uz pravničko znanje, da kaže - jeste, u pravu ste, vratićemo Vladi ovaj zakon na doradu zato što ne valja i zato što uvodi obaveze građanima koje nisu predviđene saveznim zakonom, a savezni zakon je po saveznom Ustavu jedini nadležan da te obaveze utvrđuje.
Mislim da predlagač zakona kuca na čvrsto zaključana vrata. To je Vlada Republike Srbije. Vlada Republike Srbije uopšte ne zna da li je za podršku privredi, da li je za podršku da prežive giganti, da li je za podršku da se razvijaju mala i srednja preduzeća ili je za to da ih pusti da propadnu i nestanu, ali da ona preduzeća koja je snimio savetnik premijera Dragaš, na kojima može da se zaradi novac i da se stavi u džepove, da ta preduzeća prva odu na prodaju, da se iz njih namire oni koji će posle pada vlasti pobeći iz zemlje, a da mi koji stalno ostajemo u ovoj zemlji, ostanemo da se nosimo sa mukama koje će ostati iza ove vlasti. Premijer Đinđić kaže da Vlada neće razmišljati o privredi zato što ona nije ni formirana za to da razmišlja o privredi, nego da razmišlja o tome da ubere budžetska sredstva i da ih podeli korisnicima.
Istovremeno, Vlada daje podršku nekim malim i srednjim preduzećima. Na primer, "Lutra" ministra unutrašnjih poslova Dušana Mihajlovića pre neki dan je dobila 30 miliona dinara podrške od Vlade Republike Srbije i njenog Fonda za razvoj. Sada, ne znam da li je "Lutra" u vreme saradnje sa socijalistima postala veliko preduzeće, pre ulaska Dušana Mihajlovića u Vladu to nije ni bilo preduzeće. Posle toga na kreditima, pa čak i na kreditima koje je uzimala od društvenih preduzeća koja su propadala, pa ih vraćala kroz pet ili šest godina, "Lutra" je izrasla u preduzeće koje staje ravnopravno u red sa ostalim preduzećima, u hodniku, ili ministar ulazi direktno kod direktora Fonda za razvoj, uzima novca koliko mu treba da održava svoje preduzeće. Zašto bi onda pojedini članovi Vlade na sednici Vlade ozbiljno razmišljali o ovom problemu, kada oni imaju svoja preduzeća za koja im je samo bitno da njih izvedu na nivo, da ta preduzeća dobro posluju, da ta preduzeća koriste trenutnu situaciju u zemlju, a posle toga - posle mene potop.
Posle ovoga, neka se snalazi kako ko hoće ili kako ko može. Uostalom, ne vidim, gospodine predsedniče, u materijalu ostavku ministra unutrašnjih poslova Dušana Mihajlovića. Bila je sa njegove strane najavljena za juče, ukoliko ne reši jedan krupan kriminal koji se desio u zemlji.
Nisam ga bio po ušima da kaže da će 15. podneti ostavku. Jeste rešio (komentar iz sale se nije čuo) samo što vi ne znate. On kaže da je rešio, a kad sumnjate na nekog iz bivše vlasti on je već na doživotnoj robiji. Sada kada je ministar rešio neki problem ne može da se objavi u javnosti kako je rešio i ko je sve u to umešan, zato što se pojaviše neki ljudi bliski okruženju članova Vlade, pa čak i samog predsednika Vlade.
To je Vlada od koje vi pokušavate da obezbedite podršku za razvoj malih i srednjih preduzeća. Ne bave se oni time. Ne razmišljaju oni o tome. Oni kopaju po završnim računima, po izveštajima, platili su nekakve inspekcije da nam šalju nekakve izveštaje u kojima nema ničega, osim toga da je ministar radio onako kako mu je nalagala savest i zakon, u kojima možda ima kriminala.
Time treba da se bave neki drugi, a nikako Narodna skupština. A, preduzeća koja je DOS preuzeo pod svoju kontrolu polako tonu, nestaju. Kada se radnici pobune zato što ne proizvode već pet meseci ništa, onda im zaprete ministri ili lično predsednik Vlade da će ostati bez posla ili da na birou tog kadra ima koliko god hoćete, pa vi izvolite, bunite se još neki dan, ako smete. Ali, ako se bunite pet dana, bićete proglašeni za ljude koji su pet dana neopravdano odsustvovali s posla, pa ćete dobiti otkaz.
Pa, tako sindikati dođu u situaciju da se osećaju prevarenim ili da su izgubljeni, da su sluđeni. Oni koji su ih deset godina nagovarali da štrajkuju i kada pada kiša u toku dana, samo zato što pada kiša, i da se odmah iskupe na centralnim gradskim trgovima, da blokiraju život, da parališu Srbiju, odjednom im sada ne dozvoljavaju da štrajkuju, nego kažu - ako štrajkujete, imamo mi na birou nezaposlenih, što ste nam vi baš potrebni u fabrikama, što baš vama da ispunjavamo sve želje.
Pa, tako ne pitate ni u malim ni u srednjim preduzećima, ni u gigantima, koje ubiste načisto, kako ste to uleteli na kapije fabričkih krugova. Kako je ministar pravde automatskim puškama oteo "Galeniku" da je preda svom finansijeru Milanu Paniću, pa se protiv toga pobunio Vuk Obradović, pa je došlo potegni-povuci. Mislite da je tu Vuk Obradović izvukao deblji kraj, a ja vas uveravam da nije i da će jedna prava žestoka rasprava o tome dati odgovor na pitanje šta se to sve dešava poslednjih dana u Vladi Republike Srbije, ko ima krivice zbog kojih bi trebalo na jedan način da odgovara, a kome se podmeću krivice zbog kojih bi trebalo da odgovara na drugi način.
Zaista bi trebalo da imamo u ovoj zemlji samo mala i srednja preduzeća, ali šta ćemo sa stotinama hiljada zaposlenih u gigantima koje je Vlada Srbije otpisala i ne upućuje više nikakvu poruku. Osim laži i prevara, obmana, i novih rukovodstava, potpuno nesposobnih, nema za njih više mesta u privrednom, političkom, ekonomskom sistemu, posebno nema u budžetu.
Gde su sada stotine miliona dinara koje je još koliko prošle godine Vlada Srbije izdvajala za velika preduzeća, da bi se u njima odvijala proizvodnja. Više ne stižu tim velikim preduzećima, ali ih nema nigde. Cene divljaju, život je sve skuplji. Sve što se u ovoj zemlji proizvodi i kupuje poskupelo je, izuzev onoga što se uvozi. Pa se sad hvalimo, tobože, kako je prihod od carina veći nego prošle godine. Pa, jeste. Ali je zato naša carina postala jednosmerna ulica. Rampa se podiže samo da bi ulazila roba kojoj ste omogućili niskim carinama da bude jeftinija od domaće robe.
Vi sad tvrdite kako ovaj zakon nije tehnički dorađen, pa mu nešto fali. Pa mu nešto nedostaje. Pa, Vlada sprema neki program. Kakav program sprema Vlada? Vlada nam tvrdi da sprema nove zatvore koji će biti dovoljno veliki da prime sve pripadnike ili pristalice bivšeg režima, i na tome će jedan deo rada Vlade da se završi. A šta ćemo sa ostalim delovima?
Hoće li u tim zatvorima da se stvara novac za socijalne fondove, za penzijske fondove? Neće. Da bi se to stvorilo, mora neko da radi. Da bi neko mogao da radi država mora o njemu da brine, a ne samo da ga špijunira i da mu preti.
O tome se radi u ovom predlogu zakona. Na žalost, nećete vi nikada prihvatiti raspravu o tome šta nas čeka za godinu ili dve ako ostanete na vlasti. Vi hoćete, kad vi spremite materijal, kada se sa njim dobro upoznate, pa kad vas neko ubedi da će to strašno mnogo da naškodi današnjoj opoziciji, vi o tome hoćete u pola noći da odjednom bubnete u dnevni red i da o tome raspravljate sa opozicijom.
Međutim, tu nailazite na tvrd orah. Tu nailazite na ljude koji nisu kriminalci i ne možete da im kažete da su kriminalci i nećemo to nikada da vam dozvolimo. Kriminalac je onaj ko pravosnažnom presudom bude upućen ili da nešto plati ili da ide na izdržavanje neke zatvorske kazne. Kriminalac nije onaj koga pojedinci, koji su s neba pali u ovu skupštinu ili iz neprijateljskih zemalja ili iz republika koje su nagovarali da se otcepe, optuže da je kriminalac. To nisu kriminalci. To su čestiti ljudi. Znate, da biste nekoga optužili morate vi lično da budete u toj stvari čisti. Zna se kako se postaje kriminalac i zna se ko ga verifikuje da je kriminalac.
Znači, imate pred sobom jedan predlog zakona koji je podnela jedna opoziciona grupacija, o kojem ste se svi izjasnili negativno. A, to valjda određuje i kako ćete da glasate. Ali, morate dobro da razmislite. Uvek kada u ovu skupštinu dođe predlog zakona koji je ponudila opozicija pitajte Vladu da li ona radi na tom problemu. Nama ovde u Skupštini neće biti dovoljno da kažete sprema se Vlada. Nije tačno. Vlada se ne sprema nizašta. Vlada ne razmišlja o tome da nam ovde predlaže zakone, a mi nemamo Ustavni sud Srbije.
Vlada ne razmišlja o obavezi koju je preuzela kada smo joj prihvatili vanrednu sednicu na kojoj bismo doneli rezoluciju, Vlada se ne seća da je preuzela obavezu da odmah posle ove sednice imamo sednicu posvećenu Kosovu i Metohiji. Vlada ćuti već dva dana o pravnim okvirima za uređenje Kosova i Metohije.
Vlada ni o čemu ozbiljnom ne razgovara. Još uvek razgovara i razmišlja o bivšem režimu, o bivšoj vlasti. Vaša Vlada je vrlo kratko bila Vlada da bi zaboravila da je opozicija i zato vam preporučujem što pre da se vratite tamo gde vam je bilo mnogo bolje, a to je u opoziciju.