Gospodin Petković me je pomenuo po imenu i prezimenu.

Možete vi da glasate šta god hoćete, ali istina ostaje zabeležena za sva vremena. Istina je da smem da odem u Republiku Srpsku, iako me otud proteraju vaši saveznici kad god odem. Ja sam u Srebrenicu išao kad je tamo bilo opasno da se ode, a sad nije važno.

U Gračanicu sada ne mogu da odem, zato što bi mi trebala pratnja KFOR-a. Za mene to nisu ljudi sa kojima bih sedeo u istom vozilu. Kada budemo oslobodili Gračanicu,  tvrdim, vam a oslobodićemo je kad vas budemo smenili sa vlasti, ja ću u Gračanicu otići.

Član 99. stav 1. kaže: "Narodni poslanici dužni su da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine". Biće mi čast da me više nikada ne pomenete i da me više nikada ne razdvajate od SRS-a. Sada sam konačno ustanovio da vi imate i glas. Gledao sam na stotine vaših filmova i nisam uopšte mogao do sada da zaključim da umete da govorite.

Samo bih da po Poslovniku konstatujem da današnji scenario nije uspeo, a mi vam stojimo na raspolaganju, kad pripremite dodatne materijale, da vas isto ovako razbijemo kao i danas.

Dame i gospodo narodni poslanici, bez obzira na to što ovaj predlog zakona liči na predlog zakona koji je već usvojen, a odnosi se samo na druge doprinose, moram da komentarišem član 1. Predloga zakona i da, eventualno, pokušam da vas ubedim da usvojite amandman koji sam predložio, zato što je po meni ne bolje rešenje, nego rešenje koje bi moglo neke prihode da donese u taj fond. Naime, predlagač je priznao u obrazloženju zakona da ove izmene i dopune zakona stvaraju uslove za korekciju (smanjenje stopa doprinosa za zdravstveno osiguranje).
Šta to znači? To znači da je članom 1. predviđeno da se po osnovu ovako povećane osnovice za uplatu doprinosa povećaju prihodi u fondu za zdravstveno osiguranje, odnosno da se više zahvata iz privrede za ovaj fond. Onda nam predlagač zakona kaže da, obzirom na to da je došlo do povećanih prihoda, da se stvaraju uslovi za smanjenje stopa, ali ovim predlogom zakona on te stope ne smanjuje.
Ostaje nam da pitamo predlagača zakona, ako je već uočio, ako je na nekom malom modelu proračunavao i video da će biti većeg izdvajanja, većih prihoda i video da stope mogu da se smanje, zašto nam nije odmah predložio i smanjenje stopa, kako bi građani Srbije shvatili da imaju posla sa jednom ozbiljnom vlašću. S jedne strane, predlagač nas ubeđuje da ćemo imati povećane zarade, da ćemo bolje da živimo, da će plate, narodski rečeno, biti veće, da će fond biti mnogo puniji, pa čak kaže da će fond biti puniji nego što treba i da se stvaraju uslovi za smanjenje stopa, ali ne lipši magarče, ne zna se kada će i da li će uopšte biti smanjivane stope doprinosa.
Istovremeno, predlagač kaže da će se ove osnovice iz člana 1. Predloga ovog zakona, koje on neosnovano, nestručno, nepravno naziva osnovicama iz člana 108b stava 2, iako ovaj zakon ima samo 13 članova, da će biti usklađene sa kretanjem prosečne mesečne neto zarade po zaposlenom u Republici, u periodu februar-april 2001. godine, prema objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Šta to znači? To znači da mi zaista ne znamo, 1. juna, kada ovaj zakon stupi na snagu, odnosno kad stignu te junske plate, uopšte ne znamo koliko će novca poslodavcu, a to znači nama koji primamo plate, otići po osnovu ovog predloga zakona.
Predložio sam otprilike za 50% umanjene osnovice na koje će se obračunavati ovi doprinosi, zato što je to ono što je realno i ono što naša privreda ovog časa za bilo koje doprinose, poreze, može da izdvoji. Možemo mi ovde da pišemo da ćemo izdvajati hiljade i hiljade dinara, tog novca u privredi nema, taj novac se u privredi ne stvara, ne stvara se ni za plate, a kamoli za ovako povećane doprinose i obaveze koje imaju poslodavac i zaposleni prema državi. Bez obzira na to što je ovo usklađivanje sa budžetom koji je već usvojen, dužan sam da vas po ko zna koji put, sve dok su ovakvi predlozi zakona na dnevnom redu, upozorim da kad neko nema, ne možete da mu naplatite. Ubeđen sam da naša privreda, ovog časa pod vašom vlašću, a još se niko od vas nije usudio da organizuje proizvodnju, nema novaca, ne stvara ovaj dohodak i neće moći da uplaćuje ovako predviđene doprinose koje i ovaj zakon od poslodavaca traži.
(Predsednik: Vreme.)
Sa tim problemom se suočavala i ranija vlast, u vreme kada se više proizvodilo, ali je tržište bilo jako skučeno, pa ipak cene na domaćem tržištu nisu bile ovako visoke kao što su sada pod vašom vlašću. Mi smo morali raznim predlozima zakona da za izvesne privredne grane, posebno ugrožene i posebno one u kojima su niski lični dohoci, predvidimo da Vlada može da ih oslobodi čak i do 50% od zakonom predviđenih stopa i osnovica za doprinose.
Molim vas da o tome mislite i predlažem da prihvatite ovaj amandman.

Gospodine Joksimoviću, vi ste sramota za Srbiju. Nikada Srbija nije imala gore ministre nego u ovom sazivu Vlade koji je formirao Zoran Đinđić. U tom sazivu ste vi najgori. Pazio bih šta govorim za ovom govornicom kada upućujem poruke poslanicima jedne političke stranke da sam na vašem mestu. Vi biste nestali iz političkog života da vas nije prigrlila DSS i da niste od toga napravili sebi neki kapital.
Da ste neki lekar nikada sa ove govornice ne biste javno iznosili bilo kakvu dijagnozu, nego vi niste ni lekar. Vi ste jedan čovek nadojen, napojen mržnjom. Ne znam šta vam je to trebalo danas. Ako niste krali to gvožđe, izađete ovde i kažete - nikad u životu nisam ukrao ni kilo gvožđa, poslanik je juče slagao, završen posao.
Ako ste krali gvožđe, onda priču vrtite u krug, pričate o policijskoj stranci SRS iz 1994. godine, kada je Vojislav Šešelj uhapšen od strane Miloševićevog režima, pa nema veze sa policijskom strankom. Kada smo bili na vlasti, gospodine Joksimoviću, s policijom nikakve veze nismo imali, nazivali smo ministra policije budaletinom i tražili ovde njegovu ostavku. Ali, ne znam šta vam to treba. Vas drži ono vreme kada vam je Vojislav u Veću građana, bio sam prisutan, rekao da ste izdajnik. Izašli ste i rekli da ste kao lekar operisali na frontu. Vojislav se izvinio i rekao da je pogrešio, ali da vi pripadate stranci koja je tada bila izdajnička. To je bilo tako.
Ali, to što sada pripadate jednoj drugoj političkoj stranci, zamolio bih vas da malo bolje slušate, ili da operete uši, od vas nije načinilo boljeg čoveka. Vi ostajete takav kakvim su vas otac i majka rodili, niste dovoljno spremni za funkciju ministra, gospodine Joksimoviću, i to se vidi iz svakog vašeg nastupa. To je dobro procenio i predsednik Skupštine, koji pripada vašoj političkoj grupaciji, odnosno koji je ta politička grupacija u koju ste vi uleteli i koji vas je opomenuo na ponašanje.
Da ste srpski radikal, gospodine Joksimoviću, od danas više ne biste bili ministar, to vam garantujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovih skoro 10 godina kako sam narodni ili savezni poslanik, bilo je dosta sednica kojih bih želeo da se sećam, a bilo je i onih kojih ne bih želeo, zbog svog učešća u jednim ili drugim. Sednice Narodne skupštine na kojoj smo usvojili izmene i dopune Zakona o društvenoj brizi o deci rado se sećam, zato što je sada važeći zakon donet na moj predlog. Posle višemesečnog usklađivanja sa tada vladajućom SPS koja je na kraju ipak prihvatila da u društvenoj brizi o deci, u dotadašnjem zakonu mnogo toga mora da se promeni, da bismo mi u Srbiji pokazali da brinemo o svojim naslednicima ili da bismo želeli da ih imamo. Ja sam ovaj predlog zakona posmatrao sa tog stanovišta. Uvek sam spreman da prihvatim da nešto što sam ja svojevremeno pisao treba da bude menjano, ako se menja na bolje. Ovakvu primedbu sam vam uputio i kada ste menjali Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije i pokvarili i neka rešenja koja možda nisu ni bila dobra, a vi ih dodatno pokvarili.
Evo sada u Zakonu o društvenoj brizi o deci, koji donosi prava, a ne kažem da donosi isplate, ali donosi prava, vi umanjujete iznose po pravima koja donosi Zakon o društvenoj brizi o deci. Ne mogu ni da kažem više predlagač zakona, moram da kažem izmenjivač zakona ili kako da vas nazovem, pošto ste vi samo usklađivač zakona, pošto vi samo nešto usklađujete sa EU, svestan je toga. Postoji mogućnost da je opozicija u pravu kada tvrdi da ovako preračunatim procentima u stvari predviđate za trudnice, porodilje i za decu manje dodatke. Mislim da ste imali dovoljno vremena da se malo preračunate i da shvatite da je ovoj zemlji mnogo toga krenulo naopako. Da, ako se već družiti sa tim Nemcima, treba da odgovorite na njihovo pitanje, kako to da u ovoj našoj zemlji za ovih 6 meseci u kojoj skoro ništa ne radi, u kojoj se skoro ništa ne proizvodi, dinar vredi isto kao i marka u Nemačkoj, u kojoj se radi 24 časa dnevno.
Svesnim zadržavanjem ovakvog kursa marke, vi u stvari nas ovde u Srbiji oštećujete i pljačkate. Zato nam cene i u markama skaču. Zato sada više za 10 maraka ne možete da kupite nešto što je moglo da se kupi za tri marke, svojevremeno. Zato svi ovi preračuni u markama, a prinuđeni smo tako da ih vršimo, pošto je valjda to neka stabilna valuta, pokazuju da u stvari građani Srbije imaju mnogo manje nego što su imali. Zato nama cene u Srbiji strahovito rastu, enormno rastu, da bi proizvođači pokrili gubitak koji imaju na robi koju izvoze. Sve te faze smo mi koji imamo 50 godina u Srbiji već prošli.
Mi smo prošli fazu kada je automobil u Srbiji koštao 10 hiljada maraka, a u Americi je prodavan za dve hiljade dolara, recimo za četiri hiljade maraka. Tada je sav taj gubitak nadoknađivao potrošač koji je kupovao robu u Srbiji. To se sada dešava ponovo i to je pojava o kojoj neko mora da se izjasni. Džaba nama hvale kako NBJ već ima milijardu dolara u trezorima. Nama sve skuplje. Za šta te Kir Janje skupljaju taj novac ne znam, ako nema za privredu, ako nema za građane Srbije. Tako je i sa Zakonom o društvenoj brizi o deci. Jeste, kažete vi ovde da ćete se preračunati posle tri meseca, ali da ste ubeđeni da zakon je finansijski neutralan.
Mislim da to nije tačno. Ako nešto što je bilo 30% neto, pretvorite u 9% bruto. Tu nešto ne štima: 30% od nekadašnjeg neto nije 9% od današnjeg bruto. Čak ga i ne zovete bruto, nego ga zovete zarada. Toliko smo iskomplikovali ovih dana, samo čekam realizaciju da bismo konačno utvrdili ko je u pravu. Možda je trebalo da još malo uđete u ovaj zakon. U vreme kada sam pisao izmene i dopune, postojale su kod nas opštine u kojima je bilo više od četvoro dece i postojale su opštine u kojima je harala bela kuga.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam.
Mi smo ovim predlogom zakona tada pokušali da to ispravimo i da eventualno podstičemo natalitet u krajevima Srbije u kojima on nije pružao osnovu da će Srbija opstati kao država. Sada je sve manje tih opština u kojima je priraštaj stanovništva iznad proseka u Republici. Možda je trebalo brisati ove odredbe za četvrto dete, koje se odnose samo na opštine u kojima je priraštaj stanovništva ispod proseka. Nažalost, mi više nemamo mnogo opština zbog kojih nismo smeli da osiguravamo podjednaka prava za sve građane Srbije, iako se tu možda malo diralo i u Ustav Republike Srbije.
Mislim da ste samo monetaristički pregledali sve ove predloge zakona, nedovoljno precizno, rekao bih, ali to će praksa da potvrdi. Mislim da je bilo vreme da pokažete da ima i nešto bolje od onoga što je postojalo do sada. Ako tvrdite da sve ostaje na istom osnovu na kome je bilo i do sada, s pravom se postavlja pitanje zašto je uopšte vlast menjana. Zato se nadam da ovo ograničenje vremena, kad razgovaramo o Zakonu o društvenoj brizi o deci, da o njemu nije bilo dovoljno dobro promišljeno. Uopšte neće dugo trajati rasprava o ovom zakonu, ali može vrlo loše da zvuči. Naravno, mi to nećemo koristiti, kad skupštinska većina kaže - o Zakonu o društvenoj brizi o deci raspravljaćemo kraće nego što je Poslovnikom predviđeno da se raspravlja o bilo kom drugom zakonu. Onda se postavlja pitanje kakva je to briga o deci?

Da ne bih koristio grube reči, gospođo ministre, moram da vam kažem da neko govori istinu: ili ste to vi rekli za govornicom, ili onaj ko je pisao obrazloženje Predloga zakona. U obrazloženju Predloga zakona piše da je iznos dodatka na decu, za prvo dete 316,25 dinara. Vi ste nam sada rekli da je to 400 i nešto dinara. Već nekoliko dana stavljam u odnos iznose dodatka, nađite na strani drugoj obrazloženja amandmana narodnog poslanika Božidara Vujića na član 5. Predloga zakona, u kome ste te cifre iznosili. Pokušavam da pronađem šta je ovde istina i ne mogu da utvrdim, pa bi sada bilo zaista dobro, ili vi, ili onaj ko je ovaj zakon pripremio, ko ga je preračunavao, da konačno izađete za govornicu i da kažete šta je istina.
Najpre, računajući iznose dodatka za decu, iznose materijalnog dodatka, definitivno utvrđujem da računate da je prosečna neto zarada za 2000. godinu - 1.582 dinara, a da je bruto zarada procenjena za 2000. godinu - 5.387,02 dinara. To zaista ne može da se opravda, zato što je 20% od prosečne neto zarade, što je dečiji dodatak za prvo dete, u obrazloženju koje ste nam dali na predlog amandmana - 316,25 dinara. Stavljate u odnos 316,25 dinara, 20% od neto zarade, sa 5.387,20 dinara sa bruto zaradom za 2000. godinu.
Nikada u ovoj državi 1.582 dinara neto, nisu davali 5.300 dinara bruto, nikada. To je 337%, nikada bruto nije bio 3,37 puta veći od neto. Bio je do 1,26, padao na 0,96, ali nikada nije bio 3,37. Zvuči surovo obrazloženje da je predlagač predvideo isti nominalni iznos, računajući da ne dovede u nepovoljniji položaj korisnike materinskog ili dečijeg dodatka. Znate, ako obezbedite istu cifru za dečije dodatke za 2001. godinu, kao onu koja je bila 2000. godine, doveli ste u nepovoljniji položaj korisnike i materinskog i dečijeg dodatka, zato što su danas troškovi života, u najmanju ruku, duplo veći u odnosu na vreme dok 5. oktobra DOS nije došao na vlast.
Zaista nam dugujete jedno objašnjenje, jedno racionalno obrazloženje šta je neto zarada u 2000. godini, šta je iznos dodatka za prvo dete: to što ste rekli za govornicom ili ovo što piše u obrazloženju zakona, šta je procenjeni iznos bruto zarada za 2000. godinu, tako piše ovde, šta je procenjeni iznos bruto zarade za 2001. godinu, odnosno koliko je to procenata u odnosu na bruto zaradu za 2001. godinu. Moram da vam kažem da je nehumano predvideti budžet, u najmanju ruku, duplo veći nego prošle godine, a zadržavati nominalne iznose dodataka na decu iste kao prošle godine. Onda vas s pravom pitamo: gde ćete duplo više novca potrošiti, ako ne tu, gde je najvažnije? Hvala.

Kada odgovorim na dobacivanje,  onda svaka od vas kaže nisam, a čuo se ženski glas. Dobro.
Za ovom govornicom je izgovoren niz netačnosti na koje bi trebalo ukazati u raspravi o izmenama i dopunama Zakona o društvenoj brizi o deci. Najpre jedna činjenica koja je nepobitna, a to je da DOS-ovska vlada Republike Srbije, znači Vlada Zorana Đinđića, Vojislava Koštunice, Jozefa Kase, Vuka Obradovića, gospođe Matković nije nasledila dug po osnovu materinskih dodataka, dodataka na decu i svih drugih prava koja se ostvaruju po osnovu Zakona o društvenoj brizi o deci.
U 2000. godini namirena su sva prava zaključno sa novembrom, koliko znam, a dozvoljavam da me samo argumentima razuverite. Naime, Zakon je stupio na snagu u julu mesecu, a u junu mesecu je stupio na snagu Zakon o izdavanju dugoročnih obveznica Republike Srbije, koji je dva puta godišnje, u dve polugodišnje rate, četiri godine, predvideo da se namire zaostali dečiji dodaci. Mislim da ih je bilo 27 tog časa kada je Zakon stupio na snagu, da se namire materinski dodaci, oprema za novorođenčad itd.
Po tom osnovu samo je do kraja prošle godine realizovano redovnim putem nešto oko 500 miliona dinara i vanrednom donacijom Vlade Norveške oko 492 miliona. O tome govori završni račun budžeta za 2000. godinu. U naknadama za vreme porodiljskog odsustva postignuta je potpuna ažurnost i Vlada koja je izabrana u januaru mesecu ove godine nije nasledila dug po osnovu porodiljskog odsustva, nije nasledila dug po osnovu prava na materinski dodatak, nije nasledila dug po osnovu prava za pomoć za opremu novorođenčeta, nije nasledila dug po osnovu dodatka na decu, naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi itd.
Naravno, bilo bi dobro da je to išlo mesec za mesec, bilo bi dobro da zemlja nije bila pod sankcijama, bilo bi dobro da je bilo para za sve, pa, ubeđen sam, da bi i dosadašnje vlade Republike Srbije najpre skinule sa sebe teret hipoteke, da ne brinu dovoljno o deci, pa bi najpre namirile sva prava koja sleduju porodicama i deci iz Zakona o društvenoj brizi o deci.
Nije moglo, nije išlo, a nije više moglo ni da se trpi to da nas neko stalno proziva kako ne brinemo o deci, kako ne mislimo, i onda je uz angažovanje privrede, uz angažovanje i budžeta, koji se odrekao svojih prihoda po osnovu poreza, na taj način što bi se obveznicama, za koje je izdata roba, preduzeća razduživala za obaveze kod države, država je konačno uspela da jedan veliki dug na neki način, na jedan kompletan način, stavi ad akta.
E, tu sada postoji jedan problem kod direktora nekih preduzeća u Srbiji koja, po nalogu svog partijskog vrha, nisu izdavali robu za obveznice, iako su na to bili obavezani, ali to je išlo po onome "da komšiji crkne krava", dakle da zakon koji se vezivao za Vojislava Šešelja ne pokaže pozitivne rezultate, pa makar zbog toga jednog dana pala i Vlada. Ali, kada sada govorimo, danas, post festum, posle svega što se desilo, ti dugovi su namireni.
Želim Vladi Republike Srbije da može da namiruje svakog meseca dugove po ovom osnovu, mislim da su najvažniji, ali me interesuje, ako je dug od tri milijarde i dvesta (pogledaću da li je cifra baš tolika), ako je taj dug namiren, a bilo je i 27 mesečnih dugovanja, otkuda potreba za 10 milijardi dinara u budžetu ove godine, za 12 isplata, ukoliko nominalna vrednost ostaje ista? To je jedan veliki problem, izaziva veliku sumnju, zato što se planira zaista mnogo sredstava, a ne treba toliko u budžetu. I naravno, da odgovorim na jednu netačnost, koju je izgovorio jedan od prethodnika - Ministarstvo za brigu o porodici nije nenamenski trošilo sredstva, posebno ne tako da neko izađe za ovu govornicu i da kaže: umesto da isplaćujete dečije dodatke, Ministarstvo za brigu o porodici je trošilo sredstva na drugi način, i time se izazove revolt kod građana, revolt koji nije dokazan ciframa i ne može da se dokaže ciframa, zato što je, izuzev striktno određenih namena i izuzev plata, mislim samo još jedan promil sredstava koje je potrošilo Ministarstvo za brigu o porodici, otišao na ostale troškove, da ih tako nazovem.
Završni račun budžeta pominje iznos novembarske isplate dečijih dodataka od 400 i nešto dinara, o čemu je ovde govorila i ministar Matković.
(Predsednik: Molim vas da privedete kraju.)
Evo završavam, izvinjavam se. Mislim da ne vršim opstrukciju Skupštine time što ću jedan minut govoriti duže nego što ste predvideli. Zaista me niste ubedili da je vaš proračun neto i bruto zarada, i učešće dečijeg dodatka, recimo 20% za prvo dete, ili onaj procenat koji ste vi predvideli, da je tačan i da će dati povećane iznose koje će dobijati porodice u Srbiji. Hvala.

Znam da Vlada ne može da prihvati ovaj amandman zato što su u pitanju različiti sistemi. Ako bi amandman bio prihvaćen, onda bi samo za jedan član samo jednog zakona morala da se izračuna nekakva neto zarada, a s te strane prihvatam da se amandman ne prihvati.
Međutim, nemam odgovor na pitanje zašto 30% od neto nije 15% od bruto. Ako su izdvajanja sa neto na bruto negde oko 96%, obećavate nam 70. O čemu se tu radi? Mislim da ste vi, gospođo ministre, računali nominalne iznose. Ako je zaista u novembru bilo 450 dinara, vi sad želite da taj iznos zadržite. S obzirom na to da su plate veće i veće, kako sve cveta u zemlji, kako privreda napareduje, vi smanjujete procenat od bruto zarade kako bi se zadržao isti nominalni iznos.
Ali, nemoralno je na povećanom budžetu, makar duplo, ako ne priznajete tri ili 3,5 puta, ali makar duplo većem budžetu, da samo ovo ostane isto kao prethodne godine. To ne može, nije u redu. Nije dobro vezano za bruto. U startu je odmah manje. Kad god ga budete usklađivali, usklađujete ga tako da računate 9% na bruto. To nije tačno i ne može takav račun.
To samo ako hoćete da neki traženi podatak potkrepite, da vratite rezultat u početak jednačine, pa da tako napravite jednačinu. To bi možda mogao profesor Simonović bolje da vam kaže. Vi nemate zadate procente na osnovu kojih će izaći nominalna vrednost, nego imate zadatu nominalnu vrednost koju vraćate da biste došli do nekih procenata.
Mislim da je Vlada trebalo da reaguje tako da ne prihvati ovaj amandman, ali je mogla da da svoj amandman i da tim amandmanom otkloni zaista jednu nelogičnost. Zašto smo predložili da se izbriše ovo? Da bismo otklonili nesuglasice i nedoumice. Da je ostalo 30% kao i do sada, znali bismo da hoćete isti iznos da isplaćujete, ali to čak i ne bi bio isti iznos, nego ako plate rastu, rastao bi i iznos za dečiji dodatak.
Ovako, zaista smo u nedoumici sa više ovih predloga zakona u kojima se prelazilo sa neto na bruto. Duplo povećani neto nam nije dao bruto, nego je trebalo da množimo sa 3,39, kao u ovom slučaju, i onda ne ide u glavu šta se to desilo, šta se to poremetilo i ko je u stvari izračunao da će ovih 9% na bruto dati 30% na neto? Naravno, mi nećemo moći posle mesec dana da vas upozorimo da smo bili u pravu, zato što nigde više nećemo naći podatak koliko je neto. Kad bismo imali podatak o neto zaradi u privredi Republike za mesec jun, pa bismo to pomnožili sa 0,3, ustanovili iznos materinskog dodatka, ustanovimo koliko ste vi isplaćivali, mogli bismo da kažemo - vidite da smo bili u pravu.
Ali, kada budemo usvojili ovaj zakon, a time završavamo ovaj set zakona sa neto na bruto, više nikada nemamo podatak o tome koliko je neto zarada i nemamo više sa čim da upoređujemo. Da upoređujemo nominalne iznose, nemojte, jer ne znamo koliki bi bio taj nominalni iznos da je primenjivan zakon koji je do sada važio.
Zbog toga mislim da nam dugujete, izuzev podatka da je vama sve jasno, pošto tako izlazite za ovu govornicu, a vi sad - šta da vam kažem, izuzev tog stava prema poslanicima koji ovo nisu shvatili, mislim da ste nam dugovali malo detaljniju računicu, tim pre što brojke koje vi iznosite ne odgovaraju brojkama koje smo pročitali u obrazloženju, a možda odgovaraju brojkama koje ćemo naći tek u završnom računu budžeta. Predlažem da ovaj amandman ipak prihvatite.

Gospodine predsedniče, za razliku od vas iz DOS-a, nama su lekari utvrdili da su nam svi organi u redu, i jesu nam u redu organi, gospodina Vujića su čuli gledaoci jutros u televizijskom prenosu, preneli nam da je dobro govorio, mi smo mu na tome čestitali otvorenim aplauzom.
Želim da podržim ovaj amandman zato što je zaista dobar, zato što je u skladu sa onim što mislim o ovom zakonu i zato što sam pročitao izvanredno obrazloženje jednog od predlagača amandmana. Ono glasi, ja ću naravno, samo malo da ga ispravim gramatički - u našoj Republici postoji izrazito negativna stopa nataliteta u pojedinim područjima, čak i do minus 15. Povišicom ovog procenta neće se uvećati davanja iz ovog člana zato što je u Srbiji negativna stopa nataliteta. Zbog toga prosečna povišica neće dovesti do većih finansijskih davanja, pa bi se u budžetu pojavio suficit, a bilo bi neprirodno da se taj novac upotrebi za druge svrhe, s obzirom da u našoj zemlji vlada bela kuga. Šta hoće da kaže predlagač amandmana? Da, iako mislim da on nije u pravu što misli da bi se više izdvajalo, ako se usvoji 15% nego do sada, izdvajalo bi se više nego da ostane 9%. Ali, neće biti suficita, to vam tvrdim.
Naime, ova davanja, ukoliko dovedemo na 15% na bruto ili na zaradu kako ste sada ponovo nazvali, neki treći termin, to će taman biti jednako da je ostalo 30% na neto. Preporučujem onima koji pišu amandmane da ne daju ovako dobra i teška obrazloženja na amandmane, od kojih će da odustanu.
Ako smo svi mi ubeđeni da imamo negativnu stopu nataliteta, onda to treba rešavati danas, a nikako reći - novembra, decembra meseca, ubeđen sam da će Vlada doneti celovit zakon, pa će onda i ovaj problem rešiti. A onda zaboravite da ostaje 11 meseci primenjivanja ovakvog zakona, za koji mi tvrdimo da ne rešava pitanje nataliteta. Molim da prihvatite ovaj amandman, iako je jedan od predlagača odustao, a na sreću, ostaje drugi predlagač. Imamo amandman o kome možemo da se izjašnjavamo i imamo mogućnost da povećamo davanja, a da time uopšte ne ugrozimo 10 milijardi iz budžeta, predviđenih za ove namene.
Zbog toga predlažem da amandman prihvatite i da idemo dalje.

Kako ćemo vas ubeđivati kada dođu na red pravni, ekonomski, politički zakoni, ako u nečemu u čemu se, kao ili tobož, svi slažemo, ne možemo da vas ubedimo amandmanima, koji očigledno predstavljaju poboljšanje u odnosu na tekst Predloga izmena i dopuna Zakona.
Kada bi neko od vas izašao za ovu govornicu, govorio o beloj kugi i nema u ovoj skupštinskoj sali nijednog poslanika koji će reći - ima nas u Srbiji taman toliko koliko treba, ili će reći - u svakoj porodici ima taman toliko dece koliko treba da ima jedna normalna porodica. Nije tačno.
I poslanici pre mene bili su u pravu kada su govorili da je 45. godina predstavljala prekretnicu u razmišljanjima o tome koliko jedna normalna porodica treba da ima dece. Da svakog od vas ovde zapitam koliko je imao stričeva, tetaka, ujaka, rekli biste - četiri strica, dve-tri tetke, dvojicu-trojicu ujaka, garantujem, bar je tako bilo među mojim Nikolićima, iako su živeli na 920 metara nadmorske visine.
Petoricu sinova je imao moj deda Milutin po ocu, pet ćerki i sina je imao moj deda Milutin po majci, a evo mi svi njihovi naslednici imamo po dva sina i samo jedan od nas ima sina i ćerku. To nam je donela industrijalizacija, da ne kažem komunizam.
Naravno, u ovoj sali ima Srba koji imaju i više dece, ali je njima promena religije dovela do toga, i dobro mi dobacuju, podsetiše me, oni imaju neka druga shvatanja o životu.
Preti nam bela kuga. Dvoje dece u porodici, koliko je prosek sada, očigledno je da nije dovoljno da zadržimo i državu i da budemo narod, da budemo suvereni, da budemo ponosni i jaki, da ne može niko da nas porobi. To je valjda sad sasvim jasno.
Pa, zašto onda zadržati rešenje koje nije bilo dobro?
Ako nas gospođa ministar ubedi da je ovo rešenje koje ona predlaže istovetno kao ono što je važilo do danas ili do sutra, zašto ga ne promenite na bolje, kada, evo, imate mogućnosti. Ako je sasvim jasno da će pomoć za opremu novorođenčeta biti veća ako usvojite amandman. Pa, zašto ne usvojite taj amandman da bismo imali više novorođenčadi. Pa iako ne bude više, da bar ona deca koja se rode dobiju više nego do sada. To ne razumem, ne shvatam. Možda nisam dovoljno obrazovan. Ali, zašto se nova vlast ne bi samo malo potrudila. Samo malo.
Imate tih para. Stižu vam sa svih strana. Samo je malo potrebno da vas sutra hvale sve novine i da kažu, pojavila se jedna gospođa koja je ministar, koja brine o deci i koja je rekla - jeste, hoćemo da novorođena deca dobijaju više nego do sada.
Zašto je onda promenjena vlast ako se i u ovom zakonu ne menja ništa izuzev sistema obračuna? Zato predlažem da usvojite ovaj amandman. To neće odneti ni milion dinara godišnje više nego što ste vi ovim zakonom planirali, a neće se ni dotaći ni najmanjeg dela cifre koja je budžetom za ova davanja predviđena, a zaista me čudi i zaista sam sumnjičav prema tome u šta će biti ta sredstva potrošena.

Ako mogu dodatnom argumentacijom da vas ubedim, pravo na pomoć za opremu novorođenčeta je u 2000. godini koristilo prosečno mesečno 5.350 korisnika, a visina naknade u novembru iznosila je 2.189 dinara. Znači, 10 miliona mesečno, možda se i varam, ali ispada da je sa 105 miliona dinara isplaćena oprema za novorođenčad za 25 meseci. Da li uopšte shvatate o kako malim iznosima je reč?
Posebno ako računate da je ovo samo povećanje od iznosa koji Vlada nudi do iznosa koji nudi amandman. Ubeđen sam da to nije ni dva miliona godišnje, a mnogo znači za građane, psihološki, za građane Srbije, pa valjda to shvatate, iako ste na vlasti, valjda niste izgubili onaj osećaj za psihološku realnost, koji ste imali kada ste bili u opoziciji i kada ste one koji su do vas bili na vlasti, napadali zato što su ova davanja izuzetno niska.

Pokušaću da vam dam još jedan razlog da glasate za ovaj amandman. Sudeći prema podacima koje možemo da pročitamo, mada su finansijski, ali mogu da se dovoljno prevedu na realnost, u Srbiji se rodi 2.000 dece mesečno, 24.000 novorođenčadi godišnje. Pa evo, ako je 40 miliona godišnja naknada, ako je 2.000 po jednom sada, daj bože neka bude 200.000 dece godišnje u Srbiji, neka bude, računajte, ako im ovim amandmanom, sa 2.000 na 2.600 dinara povećate tu naknadu, to je 600 dinara puta 200.000 dece. Je li to neki iznos za ovako neskroman, za ovako preambiciozan budžet? Mislim da nije i mi više nećemo ni obrazlagati amandmane na ovaj član zakona, zato što smatramo da ste odustali od toga da slušate ono što vam savest nalaže i da želite  samo da se ova sednica što pre završi.