Poštovana predsednice, kolege narodni poslanici, izmenama Zakona o državnim službenicima, stručnog usavršavanja i uspostavljanjem okvira i sprovođenjem mera i aktivnosti predviđenih Strategijom reforme javne uprave u Republici Srbiji i Akcionim planom za njeno sprovođenje, kao i uspostavljanje pravnog i institucionalnog okvira za stručno usavršavanje zaposlenih u ostalim organima i organizacijama javne uprave na osnovu jedinstvenih programa stručnog usavršavanja, takođe dopunama koje su Narodnoj skupštini predložene urediće se i odnosi koji obezbeđuju međusobnu usklađenost državno-službeničkog sistema sa službeničkim sistemom i uspostavljanjem Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.

Izmenama i dopunama pomenutog zakona utvrđuju se poslovi Nacionalne akademije za javnu upravu u sistemu stručnog usavršavanja državnih službenika, kao i programi stručnog usavršavanja. Opšti program obuke koji obuhvata uvodni program obuke i program stručnog usavršavanja doprineće da državni službenici koji po prvi put zasnivaju radni odnos u državnom organu budu osposobljeni za obavljanje te vrste posla, odnosno uvodni program će im pružiti elementarni nivo znanja koji će im pomoći u polaganju stručnog ispita, a program stručnog usavršavanja će podići nivo stručnih i praktičnih znanja i veština državnih službenika.

Obzirom da je stručno usavršavanje državnih službenika koji se nalaze na rukovodećim mestima ili se za to pripremaju jednako važno kao i stručno usavršavanje ostalih kategorija državnih službenika, zakon predviđa i uvođenje programa obuke rukovodilaca. Ovim zakonom omogućava se stručno usavršavanje državnih službenika u skladu sa potrebama i delokruga i nadležnosti državnih organa, odnosno ostvarivanje potreba vezanih za pojedina radna mesta, vrste poslova ili posebne grupe korisnika, propisivanjem posebnih programa stručnog usavršavanja čiju obuku sprovode organi koji ih donose, uz mogućnost da njihovo izvođenje mogu poveriti i Nacionalnoj akademiji.

Zakonom se uređuju i pitanja u vezi sa predavačima i programima osposobljavanja i stručnog usavršavanja za rad u državnom organu. U tom smislu, uređuje se ko može biti predavač u programima stručnog osposobljavanja tako što se definiše da se selekcija predavača vrši iz reda stručnjaka iz oblasti relevantne za rad državnih organa, prvenstveno iz reda zaposlenih u državnom organu, a na način da se predavač selektuje na osnovu svog stručnog, radnog i predavačkog iskustva u oblasti za koju se prijavljuje.

Ovaj zakon donosi još niz drugih povoljnosti kada je u pitanju stručno usavršavanje i osposobljavanje državnih službenika, i to na najkvalitetniji mogući način, što će doprineti tome da naša država, sa tako kvalitetno obrazovanim i usavršenim službenicima i procedurama koje će se unaprediti, priđe na još jedan korak bliže ulasku u EU.

Imajući to u vidu, od izuzetne je važnosti da se ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima usvoji što pre. Zato će poslanici SNS u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre, usvajanjem Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, između ostalog, stvoriće se uslovi za usmeravanje podsticaja u oblasti direktnih plaćanja za stočarsku proizvodnju na širi krug korisnika. S obzirom da predloženi akt uključuje nove kategorije korisnika, kroz izmenu postojećih i uspostavljanje novih šema podrške u okviru direktnih plaćanja.
Članom 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju menja se član 10. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju na način da se preciziraju dužnosti korisnika podsticaja i preciziraju odredbe koje se odnose na vraćanje novčanih sredstava. Plaćanje zatezne kamate i umanjenje narednih isplata prema korisniku podsticaja ukoliko u roku od 30 dana od pravosnažnosti rešenja kojim se utvrđuje obaveza korisnika podsticaja ne izvrši povraćaj novčanih sredstava.
Članom 7. Predloga zakona vrši se izmena člana 33. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju koji se odnosi na umanjenje isplate direktnih plaćanja tako što se propisuje da se umanjenje u propisanim granicama vrši samo za iznose koji prelaze propisane limite i to na osnovu rešenja direktora uprave. Takođe se propisuje da ako je korisniku podsticaja po osnovu direktnih plaćanja za jednu kalendarsku godinu isplaćeno više od iznosa dobijenog obračunom, višak sredstava se umanjuje od isplate direktnih plaćanja za narednu kalendarsku godinu, a ako to nije moguće ili nije dovoljno, korisnik podsticaja je dužan da vrati višak novčanih sredstava u roku od 60 dana od dana prijema rešenja.
Predlogom izmena zakona propisuje se da podsticaj za podršku programima koji se odnose na očuvanje i unapređenje životne sredine i prirodnih resursa obuhvataju i podsticaje za održivo korišćenje poljoprivrednog zemljišta, organsku proizvodnju, održivo korišćenje šumskih resursa, očuvanje biljnih i životinjskih genetičkih resursa, kao i očuvanje poljoprivrednih i ostalih područja visoke prirodne vrednosti.
Takođe se propisuje da pravo na ovu vrstu podsticaja ima pravno lice, preduzetnik i fizičko lice nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koji su upisani u registar. Ovim predlogom država će omogućiti i unapređenje kvaliteta života ruralnih područja tako što će raznim podsticajima pružiti podršku za investiranje u unapređenje i razvoj ruralne infrastrukture, unapređenje ekonomskih aktivnosti na selu kroz podršku nepoljoprivrednim aktivnostima, podršku mladima u ruralnim područjima i sprovođenja aktivnosti za podizanje konkurentnosti.
S obzirom da planiranje poljoprivredne proizvodnje za naredni proizvodni ciklus od strane poljoprivrednih proizvođača počinje već krajem januara, od izuzetne je važnosti da zakon i prateća podzakonska regulativa blagovremeno i u potpunosti stupe na snagu do početka 2017. godine i omoguće definisanje mere agrarne politike koja će se sprovoditi u narednom periodu. Na taj način stvoriće se uslovi za predvidivost politike, odnosno poljoprivredni proizvođači kao neposredni korisnici budžetskih sredstava po osnovu mera agrarne politike blagovremeno će biti upoznati sa planiranim merama agrarne politike kako bi mogli da planiraju proizvodnju za naredni proizvodni ciklus i u skladu sa time donose proizvodne odluke.
Izmene ovog zakona koje će uticati na proizvođače koji se bave ratarstvom, proizvođače koji se bave povrtarstvom, zatim voćarstvom, stočarstvom, živinarstvom, ribarstvom, proizvođače koji se bave proizvodnjom biljaka i organizovanom proizvodnjom životinja uticaće pozitivno i na kraj iz kojeg ja dolazim. Obzirom da se u okolini Novog Pazara nalazi Pešterska visoravan, planine Golija i Rogozna, gde se meštani seoskih područja uglavnom bave poljoprivredom, a koje su nadaleko poznate po uzgoju stoke i proizvodnji mlečnih proizvoda, i smatram da će moji sugrađani imati velike koristi usvajanjem ovih izmena zakona.
Od izuzetne je važnosti da se ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju usvoji što pre i zato će poslanička grupa SNS u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, uvažena ministarko, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama ima za cilj da se izvrši usaglašavanje Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama sa odredbama Zakona o privatnom obezbeđenju, Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju, kao i da se urede određena pitanja koja nisu bila uređena ili koja su uočena u primeni i čije je rešenje zahtevalo pronalaženje kvalitetnih zakonskih rešenja.
Ovim predlogom zakona, tačnije članom 10. predloga zakona, predviđena je dopuna zakona u smislu propisivanja da se prevoz lica jahtom, odnosno plovilom za rekreaciju na unutrašnjim vodama Republike Srbije po osnovu iznajmljivanja jahte može obavljati samo jahtom koja je u svojini domaćeg fizičkog ili pravnog lica, koja je registrovana za obavljanje delatnosti iznajmljivanja jahte, odnosno plovila za rekreaciju, a čime će biti sprečeno da pojedina privredna društva pružaju uslugu iznajmljivanja jahti i plovila za rekreaciju koja nisu upisana u jedan od domaćih upisnika plovila, već su registrovana u inostranstvu, kao i da se predmetna plovila iznajmljuju bez članova posade, što je u praksi potvrđeno.
U cilju usaglašavanja sa odredbama Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju zakonom je propisana obaveza domaćih brodara da donose sopstvene planove hitnih mera za pomoć žrtvama i njihovim porodicama koje uključuju prevoz, smeštaj i medicinsku pomoć žrtvama i njihovim porodicama u slučaju plovidbenih nezgoda na unutrašnjim vodama, što je predviđeno članom 13. Predloga zakona, a kada je usaglašavanje sa Zakonom o privatnom obezbeđenju u pitanju, predlogom zakona je predviđeno da su u cilju zaštite imovine, poslovanja objekta, prostora i lica broda, lučki operater i Direkcija za vodne puteve dužni da organizuju sigurnosnu zaštitu, i to ugovornim angažovanjem subjekta licenciranih za obavljanje delatnosti privatnog obezbeđenja ili kao organizovanu samozaštitu. Delatnost koja obavezno ima organizovanu plansku, organizacionu i kontrolnu funkciju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje privatno obezbeđenje, a čime će se omogućiti početak primene dela zakona kojim se uređuje sigurnosna zaštita u unutrašnjem vodnom saobraćaju.
Rešenja koja su navedena u predlogu zakona imaće pozitivan uticaj na većinu učesnika u unutrašnjem vodnom saobraćaju, a jedan od mnogih je i taj što će se Direkciji za vodne puteve ukinuti monopolski položaj na obavljanje pojedinih poslova tehničkog održavanja međunarodnih i međudržavnih vodnih puteva. Naime, obzirom da danas na tržištu postoje specijalizovana privredna društva, smatra se da će privatni sektor efikasnije i brže obavljati navedene poslove, ali pod nadzorom Direkcije.
Primena predloga zakona imaće efekta na stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju, jer se kroz ukidanje monopolskog položaja Direkcije za vodne puteve na obavljanje pojedinih poslova tehničkog održavanja međunarodnih i međudržavnih vodnih puteva po prvi put otvara mogućnost da po tržišnim uslovima i sprovedenom postupku javne nabavke privredna društva koja su specijalizovana za obavljanje poslova izgradnje hidrotehničkih objekata, izvođenja drugih hidrotehničkih radova, bagerovanja i slično učestvuju u obavljanju ovih poslova i time dalje razvijaju svoje poslovanje. Zbog svega navedenog, poslanička grupa SNS će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovana ministarko, uvažene kolege narodni poslanici, osnovni razlog za izmene ovog zakona je usklađivanje preraspodele prihoda ostvarenih po osnovu poreza na zarade između jedinica lokalne samouprave i Republike Srbije.
Zakon o finansiranju lokalne samouprave iz 2006. godine koji je 2007. godine stupio na snagu propisao je da lokalnim samoupravama pripada 40% poreza na zarade.
Zakon iz 2006. godine se po oceni Fiskalnog saveta mogao smatrati relativno darežljivim u pogledu obezbeđivanja sredstava na lokalnom nivou, jer je ukupan nivo propisanih sredstava za lokalne samouprave bio nešto viši nego što je to bilo neophodno.
Nama konkretno u Novom Pazaru je zaista mnogo pomogao državni sekretar u ministarstvu gospodin Ivan Bošnjak vezano za primenu ovog zakona.
Izmene ovog zakona iz 2011. godine, odnosno sprovođenje modele fiskalne decentralizacije, kako je tada Fiskalni savet, ukazivao imali su za posledicu povećanja deficita od 1,1% BDP, što je na godišnjem nivou predstavljalo manjak u državnoj kasi od blizu 40 milijardi dinara. Ovakav rezultat je bio posledica predloga po kome 80% prihoda poreza na zarade pripada lokalnim samoupravama, predloga koji nije temeljan u modernoj fiskalnoj praksi kojom se preporučuje da porez na zarade dominantno pripada centralnom nivou vlasti.
Navedene izmene zakona iz 2011. godine dovele su do one srazmere između obaveza i pripadajućih prihoda centralnog i lokalnog nivoa vlasti. Predložena rešenja ovom zakonu imaju za rezultat vraćanje sredstava od poreza na zarade u iznosu od oko 4,8 milijardi dinara iz lokalnih u republički budžet, čime će se u najvećoj meri omogućiti ispravljanje vertikalne fiskalne neravnoteže između centralnog i lokalnog nivoa vlasti, što je i dogovoreno aktuelnim aranžmanom sa MMF. Preraspodela će se vršiti na sledeći način i to tako što će opštinama pripadati 74% umesto dosadašnjih 80%, a gradovima 77% umesto dosadašnjih 80%.
Korekcija procenta preraspodele sredstava od poreza na zarade je kao što sam i na početku rekao mera fiskalne konsolidacije, a u cilju smanjivanja ukupnog fiskalnog deficita i očuvanje makroekonomske stabilnosti.
Takođe ovim izmenama vrši se usaglašavanje sa propisima iz oblasti oporezivanja u smislu opredeljivanja pripadnosti prihoda od nepokretnosti Republici Srbiji. Predlogom izmena se predviđa ukidanje jedinici lokalne samouprave prava na porez ostvarena na njenoj teritoriji, konkretno na porez na dohodak građana i to na prihod od nepokretnosti.
Naime, kada je reč o prihodima fizičkih lica, prihodima od davanja u zakup nepokretnosti oni su predmet regulisanja zakona kojim se uređuje oporezivanje prihoda fizičkih lica kao prihod od kapitala i kao takvi pripadaju Republici Srbiji.
Mišljenja sam da će ove izmene Zakona o finansiranju lokalne samouprave imati pozitivne posledice i u smanjivanju sive ekonomije obzirom da će sada lokalna samouprava raditi i na suzbijanju tzv. rada na crno i da će na taj način pokušati da amortizuje manjak sredstava koji će ovim zakona izmena imati u budžetu.
Predloženim izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave gradovi i opštine se aktivno uključuju proces finansijske konsolidacije koji sprovodi Vlada Republike Srbije, a iz kojeg ona ne smeju biti izuzete i stoga će poslanici SNS u danu za glasanje podržati ovaj predlog i tako dati punu podršku merama koje Vlada sprovodi. Hvala.

Uvažena predsednice, ministre sa saradnicima, analiza primene Zakona o sportu iz 2011. godine u protekle četiri godine pokazala je da ovaj zakon u osnovi odgovorio očekivanjima koja su postojala pri njegovom donošenju, ali da je za dalje unapređenje stanja u sportu Republike Srbije potrebno i doneti novi zakon o sportu.
Prema podacima istraživanja zdravlja stanovništva, koje je sprovedeno na Institutu za javno zdravlje Srbije „Batut“ iz 2013. godine, fitnesom, sportom ili rekreacijom najmanje tri puta nedeljno bavilo se 8,8% stanovnika Srbije, dok je svaki deveti stanovnik Srbije u toku slobodnog vremena nedeljno proveo u takvim aktivnostima najmanje 90 minuta.
Navika bavljenja sportom i rekreacijom je zastupljena više kod muškaraca, nego kod žena dok se intenzivnim fizičkim aktivnostima namenjenim jačanjem mišića najmanje tri puta nedeljno u 2013. godini bavilo svega 4,8% stanovnika Republike Srbije.
Dakle, 82,3% dece je izjavilo da su slobodno vreme najmanje jednom do dva, tri puta nedeljno bavila fizičkim aktivnostima, a svemu ovome treba dodati da u je u Srbiji u 2013. godini više od polovine stanovništva bilo prekomerno uhranjeno.
U poređenju sa evropskim zemljama na osnovu rezultata istraživanja sprovedenog na teritoriji zemalja članica u odnosu na istraživanja sprovedeno na teritoriji Republike Srbije može se zaključiti da 40% stanovnika EU izjavljuje da se bavi sportom bar jednom nedeljno, dok se sportom u Republici Srbiji jednom nedeljno bavi samo oko 10% stanovništva. Sve ovo govori o potrebi da se hitno donese novi zakon o sportu kojim bi se omogućilo maksimalno povećanje broja građana koji se bave sportom i kako bi se podržao dalji razvoj domaćeg vrhunskog sporta.
U daljem izlaganju baziraću se na goruće probleme u razvoju domaćeg vrhunskog sporta zbog kojih je ovaj zakon i neophodan. U praksi je primetna pojava tajnih ugovora između sportiste i sportske organizacije, odnosno masovno se izbegava registrovanje svih ugovora između sportista i sportske organizacije kod nadležnog nacionalnog granskog sportskog saveza.
Kako bi se sprečila ta dosadašnja praksa postojanja tajnih ugovora između sportista i sportske organizacije zakon propisuje da se ugovor i sve izmene i dopune ugovora, uključujući i sporazumni raskid ugovora između sportista i sportske organizacije zaključuje u pisanoj formi i overava se u skladu sa zakonom. Ovakvo zakonsko rešenje ne isključuje i praksu nacionalnih sportskih saveza koji zahtevaju da se ugovor između sportiste i sportske organizacije i registruju kod tog saveza.
Takođe se utvrđuje obaveza da se svi odnosi između sportiste i sportske organizacije u vezi obavljanja sportskih aktivnosti i delatnosti urede jednim ugovorom. Pravni položaj profesionalnih sportista se većinom ne ostvaruje onako kako je propisano važećim Zakonom o sportu. Iako je važećim Zakonom o sportu bilo propisano da profesionalni sportista treba da bude u radnom odnosu sa klubom, u praksi se to izbegava na sve moguće načine, pa se umesto ugovora o radu zaključuju razni ugovori o profesionalnom igranju, ugovori o profesionalnom statusu i ugovori o profesionalnom angažovanju i tome slično.
Takvi ugovori ni po sadržini ni po formi nisu ugovori o radu, a oni otvaraju brojna pitanja i probleme, kao što su – kakva je pravna priroda ugovora o profesionalnom angažovanju, kakav je odnos ugovora o profesionalnom angažovanju i ugovora o radu koji bi sportista naknadno zaključio, kao i kakav je odnos aneksa ugovora o profesionalnom angažovanju i slično.
Naknada od transfera sportista je jedan od najvažnijih izvora prihoda domaćih sportskih organizacija. Međutim, u praksi su primetne brojne zloupotrebe i nepravilnosti u procesu ugovaranja i realizacije transfera zbog kojih su naši klubovi znatnim delom i u postojećim finansijskim problemima.
Novi zakon na precizan način definiše pravni položaj profesionalnih sportista i ugovora koje zaključuju sa svojim klubovima, pa se profesionalni sportista definiše kao sportista koji se bavi sportskom aktivnošću kao jedino ili osnovno zanimanje, kao i drugi sportista koji ima status profesionalnog sportiste u skladu sa sportskim pravilima nadležnog međunarodnog sportskog saveza.
Profesionalni sportista zaključuje sa sportskom organizacijom ugovorom o radu u skladu sa zakonom i na osnovu toga sportista ima sva prava i obaveze odgovornosti iz radnog odnosa u skladu sa zakonom jer se uređuje red, a ako ovim zakonom ili sportskim pravilima nadležnog međunarodnog saveza nije drugačije utvrđeno.
Ugovor se zaključuje na određeno vreme, najduže do pet godina i njime se na jednom mestu regulišu svi odnosi između sportiste i sportske organizacije, uključujući i zaradu i druga primanja koja nemaju karakter zarade.
U zakonu se posebno utvrđuje obaveza svih organizacija u oblasti sporta, kao i lica koja obavljaju stručno vaspitni rad sa decom u tim organizacijama, kao i svih članova i zaposlenih u tim organizacijama da promovišu jednakost među svojom decom i aktivno se suprotstave svim vrstama zloupotreba, zlostavljanja, diskriminacije i nasilja.
Posebno je važno istaći da primena zakona neće izazvati značajnije troškove građanima i privredi, a posebno malim i srednjim preduzećima. Šta više, primena zakona bi trebalo da smanji troškove građana u odnosu na bavljenje sportom, a posebno dece. Primena zakona proizvodi određene troškove za organizacije i pojedince u sistemu sporta koji međutim nisu novi troškovi, već postoje ne samo od donošenja važećeg Zakona o sportu, već i od Zakona o sportu iz 1966. godine.
Prema Zakonu o stručnom radu iz oblasti sporta mogu se baviti samo lica koja imaju odgovarajuće više ili visoko obrazovanje iz oblasti fizičkog vaspitavanja i sporta ili su osposobljeni za stručni rad u sportu u skladu sa zakonom.
Kada je u pitanju stručni rad sa decom, reč je o posebnoj stručnoj osposobljenosti. Ni ovo nije novi trošak za organizaciju u oblasti sporta, jer on postoji još od Zakona o sportu iz 1966. godine.
Problem je što je nakon skoro 20 godina još nije obezbeđeno da se stručnim radom u sportu bave samo kvalifikovani sportski stručnjaci, već se stručnim radom i dalje bave mnoga lica koja najviše što imaju od iskustva u bavljenju sportom, a često ni to.
Kada je u pitanju rešenje koje se odnosi na stručni rad sa decom treba konstatovati da je ono povoljnije za organizaciju u oblasti sporta jer će ubuduće moći da angažuju ne samo sportske stručnjake koji su „školovani“, već i one koji su stručno osposobljeni za rad sa decom.
Obzirom da dolazim iz Novog Pazara, želeo bih da se zahvalim vama, ministre Udovičiću, kao i državnom sekretaru Peruničiću na svemu onome što ste uradili u prethodnom periodu za grad Novi Pazar i naravno da će poslanička grupa SNS u Danu za glasanje glasati za ovaj Predlog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovana ministarko, gosti iz Ministarstva, problem bespravne gradnje postoji unazad nekoliko decenija, kada se beleži masovna bespravna gradnja i nedostatkom svake vrste kontrole nad bespravnom gradnjom, ali i nepostojanje planske dokumentacije koja bi omogućila legalnu gradnju.
Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, broj objekata za koje nije moglo biti utvrđeno da imaju građevinsku i upotrebnu dozvolu iznosi oko milion i po i stvarni broj bespravno izgrađenih objekata nikada do danas nije zaista ni utvrđen.
Jedno od rešenja u ovom zakonu upravo pokušava da reši ovaj problem. Ovim zakonom je predviđeno da građevinska inspekcija izvrši popis svih bespravno sagrađenih objekata na svojoj teritoriji u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Cilj je da građevinska inspekcija, koja u prethodnom periodu nije uradila svoj osnovni posao na prevenciji bespravne gradnje i dozvolila da objekti budu izgrađeni i useljeni, završi posao na način da posle zakonom utvrđenog roka, a to je jedini pouzdani podatak o statusu objekta, imamo tačan broj bespravno sagrađenih objekata u Republici Srbiji. Status ovih objekata razlikuje se po uslovima ozakonjenja od objekata za koje je podnet zahtev za legalizaciju, a u skladu sa ranije važećim zakonima.
Kako bi se popis nezakonito izgrađenih objekata što efikasnije odradio, ovim zakonom se daje mogućnost jedinicama lokalne samouprave da mogu samostalno da obrazuju komisije za popis nezakonito izgrađenih objekata, kao i pomoćno radno telo, što je izuzetno važno u smislu sistematskog rešavanja ovog pitanja.
Po evidentiranju objekata za koje nije podnet zahtev za legalizaciju, građevinski inspektor je u obavezi, a to je predviđeno i Zakonom o planiranju i izgradnji, kao materijalnom propisu za izgradnju, da donese rešenje o rušenju tog objekta. Doneto rešenje o rušenju objekta se dostavlja vlasniku nezakonito izgrađenog objekta i nadležnom organu za ozakonjenje objekata, koji je u obavezi da po službenoj dužnosti pokrene postupak ozakonjenja.
Dakle, šta je važno naglasiti? Ne prepušta se više na volju vlasnicima nezakonito izgrađenih objekata da li će podneti zahtev, već podnosi država, tretirajući ovo pitanje kao pitanje od javnog interesa i sama pokreće i vodi postupak ozakonjenja.
Jedan od važnijih motiva i razloga za donošenje ovog zakona je bio i taj da se maksimalno pojačaju odgovornosti i obaveze postupajućeg organa, a takođe je bilo bitno i da se smanji broj procedura, a da rokovi za postupanje budu što realniji. Dosadašnja praksa u tom smislu nije dala dobre rezultate, s obzirom da su propisivani kratki rokovi koje niko nije poštovao, a predlagač je, utvrđujući stvarno stanje bio u obavezi da predlaže izmene zakona nekada samo zbog produžetka rokova.
Svaki od ranije donetih zakona kojima je bilo uređivano ovo pitanje pomerao je vremensku granicu do kada se objekti mogu legalizovati, na posao legalizacije primenom trenutno važećih propisa ne bi bio završen ni u narednih 20 godina, bez obzira na činjenicu da je bespravna gradnja u Republici Srbiji od 2002. godine krivično delo.
Poražavajuća je činjenica da umesto da se broj bespravno sagrađenih objekata smanjuje, on je iz godine u godinu konstantno i samo rastao. Osnovni razlog za donošenje ovog zakona jeste ozakonjenje najvećeg broja nezakonito izgrađenih objekata i njihovo uvođenje u zakonske tokove. I ovim zakonom, kao i u većini prethodnih, predmet ozakonjenja ne mogu biti objekti koji su izgrađeni u zonama zaštite u skladu sa posebnim zakonima, objekti izgrađeni od materijala koji ne garantuju stabilnost objekta, objekti izgrađeni na tlu nepovoljnom za građenje, kao i objekti koji se ne mogu uskladiti sa važećim planskim dokumentom i objekti koji nisu završeni u konstruktivnom smislu, a uvedena je i novina u odnosu na ranije važeće zakone, što je vrlo važno pomenuti, da se za objekat koji je već pravosnažno okončan postupak legalizacije, a kojim se odbija ili odbacuje zahtev za legalizaciju, ne može ponovno podnositi zahtev za ozakonjenje.
Ozakonjenje objekata ne smemo shvatiti kao posao koji se može vrlo brzo završiti, ali se takođe radi o poslu koji se mora završiti, te su za to u ovom zakonu propisani rokovi koji su, prema mišljenju predlagača i mom ličnom, realni i ostvarivi.
Cilj predlagača ovog zakona jeste da se ozakone svi objekti koji ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom uz istovremeno preventivno delovanje na nastanak nove bespravne gradnje primenom ovog i drugih srodnih zakona iz ove oblasti. Da bi ovaj cilj bio ostvaren, bilo je neophodno, imajući u vidu pre svega ekonomsku snagu obveznika, propisati visinu takse koju će moći da podnese i izmiri najveći broj korisnika i omogućiti da dokumentaciju, koja je neophodna za podnošenje zahteva, građani mogu vrlo lako pribaviti. Tako će svima koji imaju bespravno izgrađeni objekat biti potrebna samo dva dokumenta – izveštaj zatečenog stanja sa elaboratom geodetskih radova koji izrađuje privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik koji su upisani u odgovarajući registar i dokaz o svojini.
Taksa za ozakonjenje objekata površine do 100 kvadratnih metara će iznositi 5.000 dinara, a do 200 kvadratnih metara 15.000 dinara. Važno je napomenuti da će novac prikupljen od taksi za ozakonjenje biti upotrebljen za uređenje lokalnih samouprava.
Poseban problem za rešavanje ovog pitanja jeste pitanje uređenja imovinsko-pravnih odnosa, kao jedan od uslova za ozakonjenje u smislu ovog zakona. Predlogom zakona ponuđen je čitav spektar dokaza o rešenim imovinsko-pravnim odnosima, a zadržana je i odredba o mogućnosti da se objekat ozakoni sa dostavljenim dokazom o svojini na građevinskom zemljištu samo ispod objekta, a u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji.
Važno je napomenuti da će svaki pokušaj nelegalne gradnje posle usvajanja zakona biti sprečen izradom satelitskih snimaka, jer će lako moći da se uporedi stanje na snimcima sa stanjem na terenu i izda se rešenje o rušenju. Takođe će biti srušeni i objekti za koje vlasnici ne pokrenu proces ozakonjenja i ne plate taksu, objekti za koje je zahtev za legalizaciju ranije odbijen, kao i objekti koji su građeni u parkovima prirode.
Sledstveno svemu navedenom, a kako bi se stanje u ovoj oblasti popravilo i uspostavio stabilan i održiv sistem koji priliči ozbiljnoj zemlji čiji je cilj ulazak u EU, potrebno je doneti sistemski savremen i efikasan i reformski zakon o ozakonjenju objekata i SNS će u danu za glasanje glasati za usvajanje ovog Predloga zakona.

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre, kolege narodni poslanici, ovaj predlog zakona treba usvojiti, jer se predloženim zakonom predviđa niz mera koje će poboljšati ambijent i privući strane, ali i domaće investitore da ulažu u našu zemlju.
Za razliku od prethodnih vlada koja je davala subvencije samo stranim ulagačima, SNS će ovim zakonom omogućiti da se subvencije daju i domaćim investitorima, što je mnogo puta sugerisano od strane naših privrednika, i na ovaj način im izlazim u susret i šaljemo jasnu poruku da ne moraju da odlaze na druga tržišta i da traže povoljniji ambijent za ulaganja. Naravno, sada će moći u svojoj zemlji da se osećaju poželjnima.
Ovim zakonom obezbeđuje se potpuna transparentnost u odnosu na finansiranje domaćih i stranih ulagača iz budžeta, čime se štiti državni interes, i u svakom trenutku će moći da se vidi ko je i koliko sredstava dobio iz državne kase.
Zakonom o ulaganjima omogućava se lokalnoj samoupravi da instrumentima lokalne politike podstiče privlačenje ulaganja, brine o postojećim ulaganjima i njihovom proširenju, broju i ukupnoj vrednosti ulaganja i kvalitetu ulagača, primenjuje standarde povoljno poslovnog okruženja i donosi odluke o merama za podsticanje konkurentnosti lokalne samouprave u privlačenju lokalnih ulaganja, kao što su uspostavljanje transparentnih mehanizama stalne komunikacije i saradnje sa privredom, pojednostavljavanje lokalnih procedura za realizaciju ulaganja, razvoj komunalne i lokalne ekonomske infrastrukture, kao i propisivanje lokalnih olakšica i podsticaja na osnovu lokalnih strateških dokumenata.
Takođe, ovim zakonom omogućava se lokalnim samoupravama, da kada su u pitanju ulaganja od lokalnog značaja, ukoliko to investitori zatraže od njih, obrazuju projektne timove koji će svojim znanjem i iskustvom pružiti ulagaču stručnu pomoć, a sve u cilju blagovremenog i efikasnog ostvarenja ulaganja i obezbeđivanja da u što kraćem roku dobijaju neophodna dokumenta, podatke i informacije koje su neophodne ulagaču da bi se ulaganje što pre realizovalo.
Usvajanjem ovog zakona omogućiće se formiranje Saveta za ekonomski razvoj i Razvojne agencije Srbije, dva jako bitna tela kada su u pitanju realizacija investicija i privlačenje stranog, ali svakako i domaćeg kapitala. Savet za ekonomski razvoj će u okviru svojih nadležnosti pratiti stanje u oblasti ulaganja i privrednog razvoja, javno promovisati ciljeve privrednog razvoja, pratiti realizaciju i donositi odluku o dodeli sredstava, a sve u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje kontrola i dodela državne pomoći.
Neke od nadležnosti Razvojne agencije, između ostalog, biće i te da sarađuje sa državnim organima i organizacijama i nosiocima javnih ovlašćenja, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, da prati primenu ovog zakona i predlaže odgovarajuće mere, da učestvuje u pripremi programa i projekata privrednog i regionalnog razvoja, da vrši analize i obezbeđuje podatke i informacije za potrebe unapređenja politike privrednog i regionalnog razvoja, da vrši akreditaciju regionalnih razvojnih agencija, da sprovodi programe i projekte sa ciljem unapređenja izvoznih aktivnosti i privrednih subjekata, kao i da sprovodi programe i projekte sa ciljem unapređenja položaja, aktivnosti i konkurentnosti malih i srednjih privrednih subjekata, kao i privrednih preduzetnika, da vodi evidenciju ulagača od posebnog značaja i ulagača od regionalnog značaja i da predlaže i koordinira i sprovodi aktivnosti strateškog marketinga, privrednih potencijala i ugleda Republike Srbije.
Analizom drugih mogućnosti za rešavanje problema koji su uočeni na polju realizacije ulaganja ustanovljeno je da postoji potreba za boljom koordinacijom imalaca javnih ovlašćenja na svim nivoima vlasti i u procesu pripreme ulaganja, kao i tokom i nakon njihove realizacije.
Rešenjima koja sadrži ovaj zakon, a koja se odnosi na razvrstavanje ulaganja prema značaju, uspostavljanje projektnih timova, zaključenja sporazuma i posebnih investicionih ugovora, obrazovanjem Saveta za ekonomski razvoj i definisane koordinacije uloga, Razvojne agencije Srbije, treba da budu stvoreni uslovi za efikasniju realizaciju ulaganja i podsticanje višestrukih ekonomskih i finansijskih efekata.
Sledstveno svemu navedenom, a kako bi se stanje u oblasti ulaganja popravilo i uspostavio stabilan i održiv sistem, koji priliči tržišnoj ekonomiji i doprinosi izvesnosti u privrednom poslovanju, potrebno je doneti sistemski savremen, efikasan i reformski zakon o ulaganjima i svakako da će SNS u danu za glasanje glasati za usvajanje ovoga predloga zakona. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, moderna ekonomija čiji je imperativ stalno postizanja ekonomskog rasta, počiva na razvoju i pronalaženju novih ideja i tehnoloških dostignuća za sve privredne delatnosti, a koje omogućavaju podizanje nivoa i kvaliteta ponude i zadovoljavajuće tražnje koja definiše tržište, a u okviru pravnog sistema i u skladu sa zakonom svake države.

Prepoznajući potencijal usluga turizam kao privredne aktivnosti koja u prethodnim periodima u običajenoj praksi nije imala receptorski karakter u Srbiji s obzirom na to da su destinacije u bivšim republikama SFRJ imale svesno određen atraktivni značaj, premijer Aleksandar Vučić je izneo ideju o korišćenju godišnjeg odmora u svojoj zemlji spajajući razvoj turizma i samim tim i razvoj cele Srbije sa omogućavanjem odmora građanima sa nižim mesečnim primanjima, a konkretno donošenjem uredbe o uslovima i načinu dodele i korišćenja sredstava za podsticanje razvoja domaćeg turizma, a korišćenjem turističke ponude u Republici Srbiji na Vladi Republike Srbije. Ovu uredbu uspešno je sprovelo Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija i ona će očito imati značaj i u narednim kalendarskim godinama.

Sledeći rečeno, a u cilju stvaranja optimalnijih uslova za razvoj ove privredne grane, Vlada je Narodnoj skupštini podnela ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu, a ceneći potrebu rešavanja problema koji su se pojavili primenom postojećeg zakona u pravnom prometu.

Usvajanjem predloženih izmena aktuelnog zakona, osim terminološkog usaglašavanja obezbeđuje se i usaglašenost zakona sa direktivom koja se odnosi na organizovana putovanja, odmor i kružna putovanja i direktivom usluga, te će u potpunosti doći do transponovanja ovih direktiva u pravni sistem Republike Srbije, a ujedno će se izvršiti i usaglašavanje sa odredbama drugih propisa, pre svega sa Zakonom o zaštiti potrošača sa preciznim definisanjem odredaba kojima se obezbeđuje veća zaštita korisnika turističkih usluga.

Osim navedenih benefita koji se ogledaju u ostvarenju kompatibilnosti sa evropskim zakonodavstvom, te usaglašavanju sa novodonetim zakonima koji predstavljaju neophodne korake ka postavljenju modernog i u EU primenjenog pravnog okvira, ciljevi donošenja ovog zakona su sledeći – smanjenje sive ekonomije u svim delatnostima koje zakon uređuje i uspostavljanje takvog pravnog okvira koji pruža punu podršku uspešnom i efikasnom upravljanju razvoja turizma. Rešavanje problema nestručnih kadrova zaposlenih na rukovodećim mestima u turističkim organizacijama i to pre svega na lokalnom nivou, a na način da se izmenama zakona propisuje obaveza u pogledu stručne spreme i radnog iskustva za direktora turističke organizacije, a koja će zbog neophodnog prilagođavanja stupiti na snagu 1. januara 2017. godine. Vođenje mogućnosti i podsticanje turističkog prometa realizovanog na teritoriji Republike Srbije kojim država može da utiče na unapređenje turističkog prometa i deviznih efekata od turizma. Predupređivanje mogućih zloupotreba u realizaciji turističkog putovanja od strane sindikalnih organizacija, udruženja penzionera, studentskih, izviđačkih i planinarskih organizacija i ustanova socijalne i dečije zaštite kao i drugih udruženja i organizacija koja mogu pod uslovima određenih zakonom organizovati turističko putovanje ili izlet bez svrhe sticanja dobiti i to preciznim propisivanjem uslova pod kojim se ovakva putovanja mogu organizovati.

Potpuno uređivanje oblasti profesije u turizmu, turistički vodiči, lokalni turistički vodiči i turistički pratioci kao i način i uslovi pružanja usluga, pre svega Rent-a-kar i Limo servis, davanjem ovlašćenja lokalnoj samoupravi, odnosno ovlašćenim inspekcijskim organima lokalne samouprave da mogu vršiti određeni deo nadzora nad primenom zakona čime se sistem inspekcije decentralizuje i ujedno omogućava zainteresovanom subjektu kontrola nad delatnošću koju predstavlja i deo prihoda lokalne samouprave.

Sa aspekta korisnika turističke usluge, svakako da je krucijalni cilj dobijanje kvalitetne usluge po jeftinijim cenama, osiguranje od mogućih zloupotreba od strane turističkih organizacija, dobijanje potpune i obavezne informacije o svakoj vrsti usluga koja se nudi i o pravima kod korišćenja ove vrste usluge, a posebno sa pravom reklamacije veličini fonta koja se primenjuje u ugovorima, što će reći da nema više malih slova koja su bila osnov manipulacije, a za koja se kaže da je kriv onaj koji to nije pročitao, a sve u skladu sa pomenutim direktivama iz EU, koje postaju sastavni deo našeg pravnog sistema.

Obzirom da dolazim iz Novog Pazara, grada koji predstavlja srednjovekovnu prestonicu Srbije pod nazivom Ras, osnovanu od strane carske loze Nemanjića i grada koji je 1461. godine na ušću dve reke u središtu novopazarskog polja podigao Gazi Isa Beg Isaković i poštujući pravila arhitekture koji predstavlja biser hrišćanske i islamske kulture, a pošto govorimo o turizmu, pozivam vas da dođete u Novi Pazar i da uz obilje specijaliteta koje možete naći samo u ovom gradu, obiđete novopazarsku tvrđavu, Petrovu crkvu koja predstavlja najstariji objekat pravoslavlja u Srbiji, Altun Alem džamiju iz 16. veka, manastir Đurđevi stupovi iz 12. veka, manastir Sopoćani sa freskama koje predstavljaju svetsku kulturnu baštinu, Hamam tursko kupatilo koje potiče iz 15. veka i koje je podigao osnivač grada i mnogo znamenitosti koje su zbog geografskog položaja našeg grada često neopravdano ostale nepoznanica na polju turizma.

Usvajanjem izmena i dopuna Zakona o turizmu u potpunosti i sistemski se reguliše oblast turizma, a imajući u vidu kako regulativa EU, regulativu zemalja u okruženju, tako i stepen razboja i specifičnosti turističkog tržišta u Republici Srbiji, a stvaranjem uslova za brži razvoj turizma, dobijamo efekte koji će imati pozitivan uticaj na privredni razvoj mnogobrojnih drugih privrednih i uslužnih delatnosti, putem kojih se ostvaruju određeni ciljevi ekonomskog i društvenog razvoja u celini.

Ceneći rečeno i uz uvažavanje činjenice da je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu izrađen nakon održanih javnih rasprava i razmotrenih komentara i sugestija stručne javnosti i zainteresovanih subjekata od kojih su neke usvojene i unete u Predlog zakona, smatram da će ponuđena rešenja u Predlogu zakona omogućiti optimalne uslove za planiranje i razvoj turističke aktivnosti u Srbiji i time doprineti ekonomskom napretku države.

Ceneći sve rečeno, u danu za glasanje, SNS će glasati za ovaj Predlog zakona. Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, kolege narodni poslanici, moderna ekonomija čiji je imperativ stalno postizanje ekonomskog rasta, počiva, naravno, na kreditnom mehanizmu. Uz pomoć potrošačkih kredita omogućava se stanovništvu da odmah troši svoje buduće prihode, što podiže sadašnju tražnju i omogućava rast proizvodnje.
Kredit igra presudnu ulogu u svakoj tržišnoj privredi, a posebno kod nas, budući da su razvoj i restrukturiranje privrede nezamislivi bez stranog kredita. Samo efikasan sistem osiguranja potraživanja poverilaca može stvoriti vrlo dobre pretpostavke za inostrana ulaganja, a s obzirom na takav presudan značaj kredita u privrednom razvoju jasno je zašto su obezbeđena bila predmet zakonodavnih intervencija zemalja u tranziciji.
Za dužnika, s jedne strane, je povoljan zato što je najjeftiniji način da dođe do potrebnih novčanih sredstava za započinjanje ili razvoj privredne aktivnosti, pri čemu kao garanciju vraćanja kredita, kreditnih sredstava zalaže uobičajeno svoju ili porodičnu imovinu, a ne zavisi od žiranata, primanja u preduzeću koja mogu biti nesigurna i taj kredit ima, uslovno uzeto, realno prihvatljiv, u pogledu na kamate i roka otplate, a za poverioca, s druge strane zato što je vrednost založene nepokretnosti u principu višestruko veća od iznosa odobrenog kredita, pa može biti prilično sigurno u to da će dobiti dug sa svim kamatama i što će mu primena sada predloženih i nadam se uskoro usvojenih zakonskih odredbi o hipoteci i omogućiti.
Ovaj način kreditiranja je već deceniju uređen aktuelnim Zakonom o hipoteci, koji je u pravnom smislu ukazao niz manjkavosti i pored svojih definisanih odredaba o vansudskoj realizaciji hipoteke i centralnoj evidenciji hipoteka, a ujedno nakon sagledavanja njegove primene jasno se definiše njegova nemogućnost implementacije u novim društveno-ekonomski okolnostima i praćenja pravila koja važe u EU, a koja su, naravno, vezana za investitore u smislu njihove želje za ostvarenje profita i sigurnosti ulaganja u našoj državi.
Ciljevi predloženih izmena i dopuna ovog zakona, a nakon održanih javnih rasprava i uvažavanja mišljenja stručne javnosti, su sledeća: uvođenje jasnih pravila, eliminisanje normi koje su bile nedostojne i koje su se pokazale neprimenjivo u praksi, dostizanje višeg stepena pravne sigurnosti svih učesnika u poslu, usklađenost sa važećim zakonima, međunarodnim standardima i najboljom međunarodnom praksom.
Status dužnika ovim zakonom je zaštićen, osim precizno definisanim elementima na osnovu kojih se odobrava hipoteka, i određivanjem vrednosti za prodaju njegove imovine u slučaju nemogućnosti povraćaja sredstava koje mu je odobrio poverilac i to članom 34. u Poglavlju – Pravo prodaje, gde se definiše sledeće: da se prodaja može izvršiti putem aukcije ili slobodne prodaje, da je poverilac dužan da izvrši procenu tržišne vrednosti nepokretnosti angažovanjem ovlašćenog sudskog veštaka, da se prodaja neposrednom pogodbom do momenta oglašavanja aukcijske prodaje može izvršiti ali po ceni ne nižoj od 90% procenjene vrednosti, da je procenjena vrednost na prvoj aukcijskoj prodaji ne manja od 75%, a na drugoj ne manja od 60% procenjene cene u skladu sa ovim zakonom.
Status poverioca se štiti utvrđivanjem obaveznih elemenata koji moraju biti sastavni deo hipoteke i postupkom i načinom naplate, a gde se definiše sledeće: da je nadležni organ unutrašnjih poslova dužan da bez odlaganja u skladu sa Zakonom o policiji poveriocu pruži svu neophodnu pomoć u postupku namirenja, uključujući i pristup i iseljenje iz hipotekarne nepokretnosti, da se nakon sprovođenja predviđene procedure naplata potraživanja može izvršiti vansudskim ili sudskim putem, a poverilac čije je potraživanje obezbeđeno izvršnom, vansudskom hipotekom, ima pravo da bira pravni put namirenja svog potraživanja. Za postupanje i odlučivanje o predlozima za izvršenje zasnovanim na izvršnoj vansudskoj hipoteci, stvarno je nadležan sud opšte nadležnosti, bez obzira na svojstvo stranaka u postupku ovog izvršenja.
Ključni deo ovog Predloga zakona je svakako utvrđen članom 26. gde se predlaže najznačajnija izmena zakona, koja je u praksi zadala najviše problema poveriocima, a tiče se člana 49. kojim je bilo propisano da nakon sprovedene prodaje nepokretnosti prava docni i hipotekarnih poverilaca ostaju rezervisana tj. upisana, što je obesmislilo primenu zakona i gotovo sve hipotekarne poverioce preusmerilo na sudski postupak namirenja koji nije nosio ovakvu opasnost i pravnu nesigurnost po poverioca.
Novim tekstom člana 49. je predmetni problem rešen, jer u stavu 2. je utvrđeno da sve upisane hipoteke, kao i drugi tereti, prestaju po sili zakona i nadležni registar nepokretnosti vrši brisanje po službenoj dužnosti, bez obzira da li je potraživanje namireno u celosti, delimično ili ostalo ne namireno. Znači da se ostvaruje pravo prvenstva definisano kao – ko prvi u vremenu, prvi i u pravu, i da se gasi besmisleni niz mogućih hipoteka nad jednom istom nekretninom.
Pre ovih izmena imali smo situaciju da nekretnina nad kojom je postavljeno više hipoteka može da pređe u vlasništvo poverioca koji je dao kredit i koji mu nije vraćen, ali koji onda zapravo dobija nekretninu koja je pod teretom, odnosno hipotekom nižeg reda koju su dostavili drugi hipotekari i koji zapravo sad od njega potražuju svoja kreditna sredstva i rešenje se pronalazilo u zaista dugom procesu sudske naplate u kome su se pojavljivali jedan za drugim problemi, tipa nadležnosti načelne sudske prakse, a ceo postupak je bio izložen manipulacijama i kriminalnim radnjama, a član 57. aktuelnog zakona u stavu 2. utvrđuje da Republički geodetski zavod ili Katastar nepokretnosti ne odgovara za tačnost i potpunost podataka upisanih u centralnu evidenciju hipoteka.
Ovaj Predlog zakona uticaće na hipotekarne aktivnosti svih aktera procesa, ali će u narednom periodu svakako moći da proveri i utvrdi tačno stanje nad nekretninom za koju je zainteresovan i da valjano razmisli pre hvatanja u koštac sa nekretninom koja je pod teretom postavljene hipoteke, jer u skladu sa ovim novim rešenjem grešku može da napravi samo poverilac koji će pristati na rizično ulaganje koje je obezbeđeno transparentno postavljenom hipotekom i precizno definisanim načinom realizacije hipotekarnog potraživanja.
Na osnovu iznetih obrazloženja i uz uvažavanje činjenica da je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o hipoteci izrađen nakon održanih javnih rasprava i razmotrenih komentara i sugestija, od kojih su neke usvojene i unete u ovaj predlog zakona, smatram da su ponuđena rešenja u predlogu korektna, a neophodna sa aspekta usaglašenosti sa međunarodnim propisima i normama koje definišu ovu oblast, te da će značajno popraviti privredni ambijent i učiniti našu državu atraktivnijom za privlačenje stranih investitora, pa smatram da ne postoje nikakve prepreke za usvajanje ovog Predloga zakona i u Danu za glasanje Poslanička grupa SNS će glasati za ovaj Predlog zakona. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, kolege narodni poslanici, na samom početku govora citiraću nekoliko članova Ustava Republike Srbije i to iz njegovog drugog poglavlja – ljudska i manjinska prava slobode.
Član 22. Ustava Republike Srbije stava 1. – svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajamčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale.
Član 32. Ustava Republike Srbije stav 1. – svako ima pravo na nezavistan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanim sumnjama koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.
Član 36. Ustava Republike Srbije stav 1. – jamči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave. Dakle, država garantuje svakom svom građaninu svekoliko ravnopravnost ali ujedno i jemči za pravo na otklanjanju posledica ukoliko je radom nekog organa kroz koji deluje država došlo do povrede prava, a posebno ako se to prvo ostvaruje kroz rad na zakonima ove države zasnovanom sudu.
Sećamo se obećanja o ulasku u EU već u 2007. godini po principu – bićemo tamo, jer to zaslužujemo, a nikada nismo shvatali da mi moramo učiniti sve ono što zavisi od nas u pogledu potpune kompatibilnosti našeg uređenja društvenog odnosa sa sistemima u EU i svih drugih relacija kojima se determiniše život i rad građana iz svih državnih sistema.
Upravo zbog toga je ova Vlada, predvođena premijerom Aleksandrom Vučićem, zapravo jedina Vlada koja je iskreno na evropskom putu, jer se ne zalaže deklarativno za odgovarajuća pitanja, prava i sl, već ispunjava ono što se od nje traži, a jedan od primera je svakako i ovaj predlog zakona.
Ovaj zakon nam je potreban, jer odluke mora donositi bez emocija, već na osnovu objektivnog sagledavanja stanja, a činjenica je da je Ustavni sud i Evropski sud za ljudska prava prebukiran žalbama i tužbama, a pre svega zbog nerazumno dugog trajanja sudskih procesa i on nikako ne ugrožava nezavisnost sudova jer se jedino i isključivo odnosi na razvoj sudskog postupka u vremenu koji je osnova i bit sudske nezavisnosti, nije i ne može biti predmet ovog zakona.
Moje navode potvrđuje član 1. ovog predloga zakona – svrha ovog zakona jeste da pruži sudsku zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i time i predupredi nastajanje povreda prava na suđenje u razumnom roku.
Sudska zaštita prava na suđenje u razumnom roku uključuje i istragu koju u krivičnom postupku sprovodi javni tužilac, a Konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda koja je stupila na snagu 3. septembra 1953. godine i čim je potpisivanjem Srbija prihvatila obaveze poštovanja prava i sloboda, kao i priznavanje nadležnosti Evropskog suda za ljudska prava je u članu 6. definisala pravo na pravično suđenje upravo na način kako je i dato u prethodno navedenom članu 32. Ustava Republike Srbije.
Član 13. Konvencija definiše pravo na delotvorni pravni lek. Svako kome su povređena prava i slobode predviđeni u ovoj Konvenciji, ima pravo na delotvoran pravni lek pred nacionalnim vlastima bez obzira jesu li povredu izvršila lica koja su postupala u službenom svojstvu, a odnosi se na neodložnu potrebu za rešavanje višedecenijskog problema u srpskom pravosuđu po pitanjima nesprovođenja, odnosno neizvršavanja pravosnažnih sudskih presuda, a zašta je država snosila velike finansijske troškove.
Svakako da treba istaći da se utvrđuju normativi kojima definišu elemente za nastanak povrede prava na suđenje u razumnom roku, te vrste obeštećenja, kao i raspon za vrednost novčanog zadovoljenja i to u iznosu od 300 do tri hiljade evra. Što u maksimalnoj isplati predstavlja sumu osam mesečnih prosečnih zarada u Republici Srbiji.
Benefiti koji se donose usvajanjem ovog zakona su sledeći, nestaju ili u najgorem slučaju značajno se umanjuje broj predmeta pred Evropskim sudom u Strazburu.
Dalje, zakon će omogućiti realno ostvarenje ustavnog prava građana na suđenje u razumnom roku.
Građanin kome su povređena ova prava dobija novčano obeštećenje u smislu zadovoljenja osećaja nepravde koja mu je učinjena i sudstvo postaje delotvornije.
Obzirom na to da se Ustavni sud oslobađa suđenja po pitanjima ove povrede, a presude Osnovnog suda postaju delotvoran pravni lek.
Pravo na suđenje u razumnom roku ne može da se neposredno ostvari na osnovu ustavne norme i neophodno je da se zakonom propiše način njegove zaštite. Pravo na sudsku zaštitu, samo po sebi nije dovoljno, ako nije zaštićeno dodatnim pravima koja pospešuju njegovu delotvornost.
Pravno sredstvo kojim se štiti pravo na suđenje u razumnom roku smatra se delotvornim ako se ispune dva uslova.
Prvi je da delotvornost postoji u sferi normativiteta i drugi, da ona postoji u praksi. Na državi Srbiji je da, teret dokazivanja obe činjenice pred sudom i prvi korak koji je na zakonodavcu, a poslednji korak na sudovima i javnim tužiocima.
Sledeći rečeno, jasno je da moramo pratiti život ovog zakona i na osnovu empirije pronalaziti nova i bolja rešenja.
Ali sada i kada donosimo ovaj zakon siguran sam da će ministar Selaković prihvatiti rešenja koja poboljšavaju zakon, a u danu za glasanje poslanička grupa SNS će svakako podržati ovaj predlog zakona. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti,je po meni pravovremena reakcija Vlade Republike Srbije, predvođene premijerom Aleksandrom Vučićem i Ministarstva za rad i zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja predvođena ministrom Aleksandrom Vulinom.
Na probleme koji su se do sada pojavili u primeni ovog zakona i ujedno priprema za dešavanja koja slede, a koja su definisana kao prioritetna u ekspozeu premijera i politici koju Vlada Republike Srbije, a koja se odnose na povećanje broja zaposlenih s jedne strane, a sa druge strane na rešavanje problema rada preduzeća, završetka privatizacije i sprovođenju najavljenih postupaka racionalizacije radnih mesta u državnoj i lokalnoj upravi, te u javnim preduzećima kojima je osnivač država, Pokrajina odnosno lokalna samouprava, a gde će se neminovno morati rešavati i radno pravni status zaposlenih.
Ove moje navode potvrđuje i sledeće činjenice Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2015. godinu, u članu 7. Ministarstvo za rad,zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja utvrdilo je iznos za transfer Nacionalnoj službi za zapošljavanje, za finansiranje programa i mere aktivne politike zapošljavanja. A finansijskim planom za 2015. godinu, sa projekcijama za 2016. i 2017. godinu za finansiranje programa i mera aktivne politike zapošljavanja.
Zakon o privatizaciji predviđa okončanje postupka privatizacije do 31. decembra 2015. godine, i u 2015. godini, očekuje se značajan broj radnika za čijim radom će prestati potreba, a time još veći priliv korisnika novčane naknade.
S obzirom na navedeno, Zakon o budžetu Republike Srbije za 2015. godinu, opredeljena su sredstva za rešavanje radno-pravnog statusa viška zaposlenih.
Sredstva za rešavanje viška zaposlenih iz budžeta, isplaćuje se u skladu sa odlukom koju donosi Vlada Republike Srbije, osim ovog – Predlog zakona pokušava da reši i tekuće dešavanje.
Svakako da smo bili svedoci ružnih scena od pre nekoliko meseci, a koje su činili naši radnici na gradilištima širom Rusije u trenucima povređivanja neizmernih zarada i pod neljudskim uslovima za rad, kako u pogledu klimatskih, tako i u nedozvoljenim radnim vremenima, bez osnovnih higijenskih i zaštitnih sredstava, pa je s obzirom na to, i promenjen postojeći način regulisanja obaveze i odgovornosti Agencije za zapošljavanje, gde su detaljnije precizirane obaveze i odgovornosti prema licima koje su posredovale za zapošljavanje u inostranstvu, a naročito u slučajevima kada dođe do njihovog prevremenog povratka iz zemlje u koje su upućivane na rad.
Kao i za nastalu štetu, koju zaposleni pretrpi, a koja je uzrokovana pogrešnim informacijama o bitnim elementima uslova života i rada u zemlji u kojoj je lice upućeno na rad.
Primena postojećeg zakona o zapošljavanju i osiguravanju za slučaj nezaposlenosti pokazala je i odgovarajuće kako tehničke, tako i administrativne manjkavosti, kao i neželjene mogućnosti za vođenje sudskih sporova usled nepreciznosti utvrđenih normi, pa se predloženim izmenama neka pitanja potpunije i kvalitetnije definišu.
Članom 7. uređuju se uslovi za ponovno ostvarivanje prava na novčanu naknadu za osiguranje za slučaj nezaposlenosti i ujedno se sprečavaju do sada uočene zloupotrebe u primeni člana 67. zakona.
Naime, lica kojima je radni odnos prestao uz isplatu novčane naknade, odnosno otpremnine u skladu sa odlukom Vlade Republike Srbije o utvrđivanju programa, rešavanja viška zaposlenih kao i zaposlenih kojima je radni odnos prestao njihovom voljom ili krivicom, zasnivaju radni odnos na određeno u praksi često veoma kratko, od dva do šest dana, a zatim u dogovoru sa poslodavcem raskinu odnos po osnovu kojeg ostvaruju pravo na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti na koji inače ne bi imali pravo.
Predloženim izmenama i dopunama sprečavaju se unapred navedene zloupotrebe zakona, a navedenom izmenom precizirano je da ova lica mogu ostvariti pravo na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti, tek ukoliko ispune uslove iz člana 66, odnosno ponovo budu u osiguranju najmanje 12 meseci neprekidno ili sa prekidima u poslednjih 18 meseci.
Članom 10. dodaje se novi stav u članu 72. zakona kojom bi se sprečili problemi u praksi u vezi sa ostvarivanjem prava na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti u trajanju od 24 meseca, do ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanja prava na penziju u skladu sa propisima o PIO.
Navedenom izmenom uslov za ostvarivanje navedenog prava na novčanu naknadu, utvrđivao bi se na osnovu odgovarajućeg pojedinačnog akta Republičkog fonda za PIO.
Ovim zakonskim rešenjem bi se sprečili uočeni problemi u praksi, jer u većem broju slučajeva podaci uneti u radnu knjižicu od strane poslodavca i pored činjenice da se radi o javnoj ispravi često nisu u saglasnosti sa podacima koji se nalaze u matičnoj evidenciji Republičkog fonda za PIO, a na osnovu kojih se može ostvarivati pravo na penziju i pravo na novčanu naknadu u trajanju od 24 meseca.
Predlog zakona sadrži dve bitne odrednice – zapošljavanje i osiguravanje za slučaj nezaposlenosti.
Prva definiše mere aktivne politike zapošljavanja kao dinamičan, a ne statičan proces, što znači da se mere stalno prate i odgovarajućim analizama menjaju i prilagođavaju, pre svega potrebama lokalnog tržišta rada i vrsti i obimu regionalnog postavljanja privrede i na taj način pokušavaju da iznađu u skladu sa zakonom najbolja i najoptimalnija rešenja za zapošljavanje.
Druga predstavlja veliku brigu države za pojedinca i njegovo očuvanje u trenucima velikih životnih promena uzrokovanih gubitkom samog posla. Predložene izmene zakona značajno doprinose i unapređuju oba segmenta postojećeg zakona i prilagođavaju ga potrebama današnjeg vremena, a u pogledu ekonomskog stanja naše države, ali i perspektive njegovog razvoja.
Na osnovu iznetih obrazloženja smatram da ponuđena rešenja o Predlogu zakona o zapošljavanju i o osiguravanju za slučaj nezaposlenosti unapređuju ovu vrlo važnu oblast kako na državnom nivou, tako i na nivou svakog pojedinca i da ne postoje nikakve prepreke za njegovo usvajanje.
I u danu za glasanje SNS će podržati ovaj predlog zakona. Hvala.

Poštovana ministarko, poštovani predsedavajući, kolege narodni poslanici, Zakon o inspekcijskom nadzoru treba usvojiti jer se predloženim zakonom predviđa niz mera koje će poboljšati rad inspekcije, a privrednicima olakšati poslovanje.
Osnovni razlog koji rukovodioci inspekcija i inspektori navode u prilog donošenja sistemskog zakona o inspekcijama je potreba postojanja jednog zakona koji bi uredio metodologiju postupanja u inspekcijskom nadzoru, a ovlašenja i obaveze učesnika inspekcijskog nadzora, koordinaciju rada inspekcija i bolje korišćenje resursa inspekcija.
Potrebu donošenja zakona kojim se uređuju inspekcije naročito traže privredni subjekti, s obzirom da stanje u oblasti inspekcijskog nadzora, odnosno njegove negativne posledice, ograničavaju konkurentnost ekonomije Republike Srbije na međunarodnom tržištu i nepovoljno utiču na privredne aktivnosti na domaćem tržištu.
Poseban administrativni i finansijski pritisak inspekcijskog nadzora trpe mikro i mali privredni subjekti sa svega nekoliko zaposlenih, koji često moraju da odrede najmanje jednog zaposlenog koji će da komunicira sa inspekcijama, što predstavlja značajan trošak za ove subjekte.
Procene govore da javni budžeti na godišnjem nivou gube oko tri milijarde evra zbog tzv. sive ekonomije. Fiskalna strategija za 2014. godinu sa projekcijama za 2015. i 2016. godinu utvrđuje da su programom mera fiskalne konsolidacije predviđeni dalji napori na suzbijanju sive ekonomije, te da ukoliko ne bi došlo do ostvarenja očekivanih efekata na tom polju ili ukoliko dođe do daljeg pogoršanja, mogući su gubici na strani prihoda od preko 16 milijardi dinara godišnje.
Nedostatak koordinacije u organizaciji inspekcijskog nadzora bitno umanjuje efikasnost inspekcijskog nadzora i dovodi do nepotrebno velikog opterećenja nadziranih subjekata u pogledu učestalosti nadzora i predmeta nadzora.
U Republici Srbiji na republičkom nivou postoji 39 inspekcija u resoru 12 ministarstava, zatim inspekcije na pokrajinskom i lokalnom nivou, te subjekti sa javnim ovlašćenjima koji vrše nadzor i kontrolu nad licima koja obavljaju delatnost sprovodeći inspekcijski i drugi srodan nadzor.
Privredni subjekti ukazuju da se nadležnosti različitih inspekcija često preklapaju i kontrolišu iste stvari, ista dokumentacija i isti predmeti, i to često uz neujednačeno ili suprotno tumačenje propisa. Inspekcijska ovlašćenja u oblasti suzbijanja delatnosti koja obavljaju neregistrovani, odnosno ne prijavljeni subjekti, nisu dovoljno jasno postavljena ili se javlja negativni sukob nadležnosti ili neopravdano preopterećivanje ljudskih i materijalnih resursa samo sa jedne ili svega nekoliko inspekcija.
Pored navedenog, privredni subjekti ukazuju i na to da često nemaju pristup aktima i procedurama na osnovu kojih inspekcije sprovode inspekcijski nadzor, da su mnogi propisi kojima se uređuje privredno poslovanje zastareli i neprilagođeni uslovima savremenog poslovanja.
Pri ovakvom stanju stvari, privrednici i preduzetnici ističu da aktivnosti inspektora najčešće nisu uređeni i jasno definisanim procedurama i metodologijom postupanja i da oni ne znaju šta je tačno predmet kontrole, šta će sve inspektor da traži i koliko će da se zadrži u inspekcijskom nadzoru, što sve dovodi do nesigurnosti poslovanja.
Privredni subjekti još ukazuju na to da su inspekcijske kontrole nepotrebno česte i da traju predugo. Često započinju iznenada, bez najave, tako da privremeni subjekti neplanirano moraju da otkažu poslove i obaveze i bave se inspekcijskom kontrolom. Zbog toga njihovo poslovanje trpi štetu i oni gube kredibilitet kod klijenata, odnosno potrošača i svojih poslovnih partnera.
Nadalje, privrednici ističu da inspektori često nisu adekvatno obučeni i nemaju odgovarajuća znanja i veštine, nadzor vrše i propise tumače formalistički i često u situacijama kruto, birokratski i bez razumevanja suštine i smisla pravne norme, cilja inspekcijskog nadzora, privrednog poslovanja i odnosa u privredi ili sa očitom usmerenošću i ciljnim traženjem bilo kakve greške u poslovanju i postupanju nadziranog subjekta. Pri tome, to čini i tumačenjima koja su suprotna od službenih tumačenja nadležnog ministarstva. Privrednici navode i da neki inspektori postupaju neprimereno, neprofesionalno i vrlo arogantno.
Jedan od ključnih problema je rašireno pogrešno shvatanje da je uloga inspekcije vrlo stroga kontrola i kažnjavanje privrednih subjekata, kao i da je velika većina privrednika po definiciji u poslu je ili teži da posluje sa one strane zakona i hoće da izigra zakon i ošteti i prevari državu.
Uspeh u radu inspekcije i inspektora često se u inspekciji i van inspekcije pogrešno meri brojem zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.
Svi navedeni nedostaci dovode do nerazumevanja položaja, prava, obaveza, odgovornosti i uloge inspektora i drugih učesnika u postupku inspekcijskog nadzora.
U skladu sa prethodno navedenim ciljevi koji se ovim zakonima postižu su sledeći: veći nivo usklađenosti poslovanja i postupanja nadzornih subjekata sa zakonom i drugim propisima, delotvornije upravljanje javnim rizicima i bolja zaštita zakonom i drugim propisom zaštićenih dobara, prava i interesa, smanjenje administrativnog tereta privrede i uspostavljanje tog održivog stanja, unapređenje slobodne tržišne utakmice i zaštite konkurencije, veća pravna predvidivost, sigurnost, izvesnost, kao i bolja lokacija resursa inspekcije.
Analizom drugih mogućnosti za rešavanje problema ustanovljeno je da je između alternativa najpouzdaniji način za rešavanje napred navedenih problema donošenje zakona kojim se uređuje inspekcijski nadzor.
Sledstveno svemu navedenom, a kako bi se stanju u oblasti inspekcijskog nadzora popravilo i uspostavio stabilan i održiv sistem, koji priliči tržišnoj ekonomiji i doprinosi u privrednom poslovanju i investiranju, dijalog privatnog i javnog sektora doveo je do saglasnosti da je potrebno doneti sistemski, savremen, efikasan i reformski zakon o inspekcijskom nadzoru. SNS će u danu za glasanje glasati za usvajanje ovog zakona. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, uvažena ministarko, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama treba usvojiti jer se predloženim izmenama predviđa sledeće – usklađivanje Zakona o hemikalijama sa drugim sistematskim zakonima kojima se uređuje budžetski sistem tj. Zakonom o budžetskom sistemu, obezbeđivanje funkcionisanja budžetskog sistema i sistema ekonomskih instrumenata i obezbeđivanje finansiranja upravljanja hemikalijama.
Ovim zakonom uvode se takse za najsloženije postupke koji se sprovode na osnovu Zakona o hemikalijama, a za koje ne postoji ekonomsko opravdanje da njihovo finansiranje padne na teret građana Republike Srbije.
Ovim zakonom propisuje se osnov za naplatu takse za procenu opravdanosti zahteva za upotrebu hemijskog naziva, procenu podataka koje dostavlja radi sprovođenja postupka prethodnog obaveštenja ili postupka izdavanja kao i produženja dozvole za obavljanje delatnosti i prometa i dozvole za korišćenje naročito opasnih hemikalija i za procenu tehničkog dosijea osvrt na faktu, stavljanje u promet hemikalija koje izazivaju zabrinutost.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama ne dira se u suštinska rešenja data u Zakonu o hemikalijama. Predloženim izmenama i dopunama obezbeđuje se plaćanje taksi za postupke koje vodi Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine po podnetim zahtevima u oblasti stavljanja u promet hemikalija u skladu sa evropskim propisima i praksom da troškove postupka snose pravna lica, odnosno preduzetnici koji od stavljanja hemikalija u promet imaju koristi, a ne da se naplata ovih troškova vrši u potpunosti iz budžeta Republike Srbije.
U toku izrade izmena i dopuna Zakona o hemikalijama koje se predlažu, ocenjeno je da je u skladu sa evropskim propisima i evropskom praksom neophodno izdeferencirati naplatu kroz takse. Na ovaj način postiže se da se u Republici Srbiji primeni princip da onaj ko stavlja hemikalije u promet ostvaruje dobit, snosi teret administrativnog upravljanja hemikalijama.
Kako Zakonom o hemikalijama nisu preuzete procedure koje se sprovode u EU, tako nije ni procedura izdavanja dozvola za strance koji izazivaju zabrinutost, odnosno smeše koje ih sadrže. Zakonom je propisana obaveza dostavljanja podataka o navedenim supstancama na osnovu kojih se vrši procena da li su preduzete sve mere za smanjenje rizika i da li se ove supstance koriste na dozvoljene načine korišćenja.
Donošenje ovog zakona nije u suprotnosti sa domaćim propisima kojima se uređuje budžetski sistem niti relevantnim propisima EU, niti se njime suštinski menja politika upravljanja hemikalijama koja je definisana Zakonom o hemikalijama Republike Srbije.
Uređivanje plaćanja taksi je predmet posebnog propisa Vlade Republike Srbije kojom se predviđa plaćanje taksi u skladu sa ovim zakonom. Predloženim izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama vrši se specifikacija plaćanja taksi u oblasti upravljanja hemikalijama i to na sledeći način – za postupanje po zahtevima za procenu opravdanosti zahteva za upotrebu hemijskog naziva, upis hemikalija u registar hemikalija, procenu podataka koje dostavlja radi sprovođenja postupka prethodnog obaveštenja i ris postupaka, izdavanja dozvole za obavljanje delatnosti prometa i dozvole za korišćenje naročito opasnih hemikalija, produženje dozvole za obavljanje delatnosti prometa i dozvole za korišćenje naročito opasnih hemikalija, kao i za procenu tehničkog dosijea o surfakantu i stavljanje u promet hemikalija koje izazivaju naročitu zabrinutost.
Predlog zakona imaće uticaj na sledeće: proizvođača, uvoznika, izvoznika ili daljeg korisnika hemikalija, na taj način što će navedeni privredni subjekti po podnetim zahtevima plaćati taksu. Rad inspekcijskih službi u vršenju inspekcijskog nadzora tako što se razgraničenjem nadležnosti tri inspekcije obezbeđuje jasna podela nadležnosti, odnosno ovlašćenja inspektora u vršenju inspekcijskog nadzora.
Inspektor za zaštitu životne sredine vrši inspekcijski nadzor nad klasifikacijom, pakovanjem, obeležavanjem i oglašavanjem hemikalija, sadržajem i dostavljanjem bezbedonosnog lista, obezbeđenjem savetnika za hemikalije, upisom hemikalija u registar hemikalija, stavljanjem u promet naročito opasnih hemikalija, uvozom i izvozom određenih opasnih hemikalija, kao i nad sprovođenjem odredaba ovog zakona, za koje nije nadležan sanitarni, odnosno tržišni inspektor. Sanitarni inspektor vrši inspekcijski nadzor nad primenom ograničenja i zabrane proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenje hemikalija i proizvoda namenjenih za opštu upotrebu. Tržišni inspektor vrši inspekcijski nadzor nad ispunjenošću uslova za držanje opasnih hemikalija u prodajnom prostoru i načinu obeležavanja tog prostora.
Efekti donošenja ovog zakona opravdavaju troškove njegove primene, jer se njegovim donošenjem obezbeđuje finansiranje sistema upravljanja hemikalijama, koji će se delimično finansirati iz budžeta Republike Srbije, a delimično od pravnih subjekata koji od stavljanja hemikalija u promet ostvaruju dobit propisivanjem adekvatnih taksi u skladu sa zakonom. Na ovaj način se ceo teret finansiranja sistema ne prevaljuje na sve građane Republike Srbije, već se primenjuje princip koji je u primeni i u EU.
U danu za glasanje poslanička grupa Srpske napredne stranke glasaće za ovaj Predlog zakona. Hvala.

Uvažena predsednice, uvažena ministarsko, kolege narodni poslanici i građani Republike Srbije, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi, jer Republika Srbija je svakako država koja nema more, ali to ne znači da ne može da ima i pomorce i brodove trgovačke mornarice koji nose našu državnu zastavu.
Velike i značajne pomorske zemlje, kao što su Portugalija ili Španija i takozvane treće države, odnosno države koje nisu članice Evropske unije, ovoj oblasti kao jednoj od delatnosti na koju su se države stvarale, širile i razvijale i koja je bila okosnica ekonomske i vojne moći, dale su joj mesto koje joj pripada i definisale su je zakonima koji oblikuju sve elemente i mogućnosti plovidbe.
Isti su u potpunosti usaglašeni odgovarajućim odlukama, poveljama i konvencijama EU ili u međusobnim ugovorima sa trećim državama i to od mora i pod morem preko svih vrsta plovila do odnosa između država koji se ostvaruju kontaktima broda i brodske posade kako u lukama tako i na morima.
Zanimljiva je definicija pomorske plovidbe. Pomorska plovidba jeste plovidba koja se obavlja na moru i rekama do granice do koje su one plovne sa morske strane. Jasno je da pomorsku plovidbu mogu obavljati plovni objekti koji ispunjavaju odgovarajuće uslove za plovidbu. Iz navedenog proizilazi da naša država može imati plovne objekte i posadu koja obavlja pomorsku plovidbu, a naši pomorci mogu biti i članovi posada brodova koji nisu označeni našom zastavom.
Dosadašnji Zakon o pomorskoj plovidbi objavljen u „Službenom glasniku RS“ broj 87/11 i 104/13 u okviru uvodnih odredaba je u članu 1. definisao sledeće: Član 1 – Ovim zakonom uređuju se uslovi i način za bezbednu plovidbu na moru pomorskih brodova koji nose zastavu Republike Srbije i drugih plovila upisanih u jedan od domaćih upisnika, njihova sposobnost za plovidbu, posada, zaštita mora od zagađenja sa brodova, nadzor i druga pitanja koja se odnose na bezbednost pomorske plovidbe.
Sledeći rečeno, uz uvažavanje ciljeva i politike koji vodi lider SNS i premijer Srbije Aleksandar Vučić, a to je razvoj države i ulazak u EU koji se u domenu zakonodavstva postiže analizom i usaglašavanjem normi, pravila i zakona sa zakonodavstvom EU, normalno uz uvažavanje naših specifičnosti, država Srbija radi usaglašavanja i olakšavanja rada naših pomoraca, kojih da podsetim u ovom trenutku ima više od 5.000, treba da usvoji i ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi.
Ceneći činjenicu da je Konvencija međunarodne organizacije rada o ispravama pomoraca broj 108. usvojena 1958. godine i da je ista sadržana u postojećem zakonu iz 2011. godine, a da je Međunarodna organizacija rada usvojila 2006. godine Konvenciju o radu pomoraca, koju je do danas ratifikovalo 38 država članica Međunarodne organizacije rada i koja je stupila na snagu juna 2012. godine, te da se ovim zakonom vrši dalje usaglašavanje domaćeg zakonodavstva sa odgovarajućim odredbama Konvencije o radu pomoraca kojima se uređuje rad lica mlađih od 18 godina i obaveza brodara da zaključi polisu osiguranja ili drugo finansijsko jemstvo u cilju potraživanja za slučaj smrti ili povrede na radu pomoraca.
Znajući da je Narodna skupština Republike Srbije usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama, ovim predlogom predviđeno je usaglašavanje sa odredbama ovog zakona, te propisivanje da pomorske knjižice ne mogu da se koriste kao putne isprave, a da bi se domaćim državljanima koji rade kao pomorci omogućilo da nesmetano nastave sa obavljanjem poslova na brodovima stranih zastava i ujedno prevaziđu probleme zabrane transfera u slučaju repratrijacije ili zabrane privremenog izlaska na kopno, ovim zakonom se u domaće zakonodavstvo unose odredbe Konvencije o karti pomoraca. Imajući u vidu da su Konvenciju o identifikacionim kartama pomoraca ratifikovale uticajne pomorske obalne države i konačno Predlogom zakona predviđeno je usaglašavanje sa odredbama Zakona o prekršajima, koji je usvojen u martu 2014. godine, a što je ujedno i osnov za donošenje ovog zakona po hitnom postupku.
Nabrojao sam najznačajnije promene u odnosu na postojeća zakonska rešenja, ali posebno želim da istaknem činjenicu da se ovim izmenama stvaraju neophodni preduslovi za uspešniji i kvalitetniji rad pre svega pomoraca, jer se njihovim usvajanjem dobijaju kao konačni benifiti.
Pod benifitima podrazumevam formiranje elektronske baze podataka o pomorcima, čime se onemogućava crno tržište u ovoj delatnosti i ujedno naši pomorci na osnovu dokaza i izdatim certifikatima postaju jednaki takmaci sa svim drugim pomorcima sveta, naravno, u konkurisanju za pomoračke poslove, a to će svakako uticati na povećano angažovanje i procena je da će broj pomoraca sa 5.000 porasti na 7.000 ljudi. Njihove novčane doznake porodicama u Srbiji će porasti, čime dolazi i do porasta standarda i BDP. Definišu se organizacije koje mogu vršiti osposobljavanje pomoraca i pravila njihovog rada, te obaveza da se sa svakim pomorcem potpiše ugovor o radu.
Možda je i najznačajnije to što će se uvesti potpuni red u osiguranje pomoraca, posebno ceneći činjenicu o broju i vrsti pomorskih nesreća i profesionalnim oboljenjima pomoraca, a zdravstvena zaštita se podiže na značajno veći nivo i precizno se definiše rad sa osobama mlađim od 18 godina.
Normalno je da se delovi ovog zakona, koji definišu pomorsku identifikacionu karticu ne mogu primeniti odmah zbog tehničke nepripremljenosti organa, koji će im izdavati istu, pa će se oni primenjivati od 1.1.2018. godine, a da će ministarstvo aplicirati za sredstva iz raspoloživih fondova EU u cilju tehničkog opremanja i osposobljavanja administracije za izdavanje ovih isprava, a ujedno se nakon usvajanja ovog Predloga zakona moraju doneti u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture odgovarajući pravilnici.
Zbog značaja pravila iz pomorske plovidbe citiraću član 3. aktuelnog zakona – na odnose koji nisu uređeni ovim zakonom i drugim propisima koji su doneti na osnovu ovog zakona, primenjuju se običaji u pomorskoj plovidbi. Naime, običaji imaju veliki značaj i mnogobrojni od onih koji su postali sastavni deo prvoformiranog bontona i kao primer je ulazak ili izlazak broda u luku definisan pravilima izbegavanja sudara na moru, kojim je određeno da uvek prednost ima onaj brod koji se nalazi u luci jer mu je izuzetno smanjen manevarski prostor, pa tako i u pravilima finog i prihvatljivog ponašanja, prednost uvek ima onaj ko izlazi iz prostorije u odnosu na onog ko za isto vreme želi da uđe u tu prostoriju.
Dakle, na osnovu iznetog obrazloženja smatram da su ponuđena rešenja u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi veoma kvalitetna, a neophodna sa aspekta usaglašenosti sa normama i zakonima EU, pa smatram da imamo samo benefite, a da ne postoje nikakve prepreke za usvajanje ovog Predloga zakona i u Danu za glasanje SNS će glasati za ove zakone. Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo guvernerka, dame i gospodo narodni poslanici, ostvarenje cilja Predlogom zakona o osiguranju uslova života, rada, privrednih i svih drugih aktivnosti svakog segmenta društva, dakle, donošenjem zakona koji oblikuju ove oblasti i pokušavaju da reše probleme sa jedne strane i da s druge strane unaprede sadašnjost, a budućnost učine predvidivom.
Kao narodni poslanik, ponosan sam na predlog zakona koji je dostavila Narodna banka Republike Srbije, obzirom da je pred nama predlog koji u 16 poglavlja upravo potvrđuje moje prethodne reči.
Naime, ovaj predlog, koji je očito nastao sublimacijom znanja iz pre svega ekonomske-pravne struke, uz uvažavanje pozitivnih primera iz uporednog prava i ceneći činjenicu o opredeljenju Vlade Republike Srbije, predvođene premijerom Aleksandrom Vučićem, za učlanjenje države u EU, dao je u vrlo obimnom prikazu sveobuhvatna i celovita rešenja u oblasti osiguranja, i to kako u životnom tako i u neživotnom osiguranju.
Poučena iskustvom iz prethodnog perioda, u kome je država služila kao pokriće za sve vrste korupcije i kriminala, a što je potvrđeno nizom hapšenja u prethodnih godinu dana, i to na način da je morala kao garant rada državnih institucija da pokrije gubitke koji su prouzrokovani nemarom, svesnim ili nesvesnim, Narodna banka Republike Srbije očito je ovim zakonom odlučila da počne da radi svoj posao u smislu kontrole rada osiguravajućih kuća.
Na ovaj način, osim uštede, racionalizacija rada osiguravajućih kuća, liberalizacija tržišta i otvaranja utakmice konkurentnosti, država će napokon preko rada Narodne banke Republike Srbije stvoriti uslove u kojima će osiguranik znati šta i kako osigurava i kakva su njegova prava, a država će znati ko i kako radi na osnovu parametara koji su u obavezi da se dostavljaju na tromesečnom, šestomesečnom i godišnjem nivou i da na osnovu svega toga povlači prave korake i donosi odluke koje će onemogućiti finansijske malverzacije i generisanje gubitaka koji nemaju nikakve posledice za učinioce, kao i za preduzeća kojima ona rukovode.
Normalno da zakon ima adekvatan pogled u budućnost i da je zakon preuzeo sve neophodne elemente iz evropskog zakonodavstva, radi omogućavanja prilagođenosti našeg sa evropskim zakonodavstvom, a postoji i deo zakona koji će se primenjivati tek kada Srbija pristupi Svetskoj trgovinskoj organizaciji, odnosno EU i ujedno poštujući i pravila rada sa Švajcarskom Konfederacijom. Na ovaj način vrši se postepena liberalizacija obavljanja delatnosti osiguranja u Republici Srbiji i na taj način prestaje da važi princip teritorijalnosti.
Sveobuhvatnost rešenja ogleda se u adekvatnoj analizi koja je tretirala svaki segment rada u osiguranju kao parcijalnu celini, ali i sintezi koja je definisala interakciju međusobnih elemenata, stvarajući neraskidivu celinu i do detalja precizno definisan način rada.
Izdvojio bih ovom prilikom par rešenja koja su proistekla iz problema u radu u prethodnim periodima, a čijom se primenom, kao recimo uvođenjem testiranja goriva na pumpama, dobija neuporediva efikasnost u radu i kvalitetu usluga, bez marketinških trikova i manipulacijama lažnim podacima.
Dvodoumnost u upravljanju osiguravajućih kuća, što je model koji omogućava bolju kontrolu poslovanja i koji je uobičajen u EU. Definisanje interne, ali i eksterne kontrole nadzora putem revizora koji imaju mogućnost i obavezu direktne komunikacije sa Narodnom bankom Republike Srbije. Odvajanje životnog od neživotnog osiguranja, u skladu sa pozitivnim iskustvima iz rada EU, a radi onemogućavanja da jedan vid osiguranja svojim rizicima i gubicima ugrozi funkcionisanje drugog vida osiguranja i jasno definisanih uslova i načina u kome može postojati kompozitno osiguranje.
Dalje, sprovođenje svakog mogućeg vida kontrole rada od strane Narodne banke Republike Srbije, sa jasno postavljenim pravilima na osnovu ovog zakona, odnosno preciznim pravilima datim na početku igre, a ne njihovim promenama u toku procesa rada i prilagođavanja potrebama odgovarajućim interesnim grupama. Potpuni ulazak stranih osiguravajućih kuća, a koja mogu raditi pod istim uslovima pod kojima rade domaće kuće, a po principu ogranka firme i ujedno stvaranje potencijala da naša osiguranja mogu formirati ogranke i u drugim državama.
Dakle, ovo je liberalizacija tržišta koja će od naših kuća stvoriti igrače evropskog nivoa ili će nesposobne i nekonkurentne kuće izgubiti na polju slobodnog tržišta.
Sledeće što bih naveo je definisanje vrednosti osnivačkog uloga koji za životno osiguranje ne može biti manji od 3,2 miliona evra, čime se stvaraju preduslovi da lažni igrači tržišta osiguranja moraju nestati, jer je zakon predvideo da se uplata ovog uloga mora izvršiti u iznosu od 100%. Upotrebom pogodbenog veznika, a u slučaju da možemo oduzeti i tome slično, a gde je na mnogim mestima u predlogu zakona omogućeno Narodna banka Republike Srbije da svoj posao radi u interesu svih građana, obavlja valjano i uspešno, pre svega tretirajući odgovorna lica aktutatore i revizore kroz njihova široka ovlašćenja.
Zadnje što bih izdvojio je da zaprećenim merama sanckionisanja nepravilnog rada kroz kategorije krivičnog dela prekršaja, novčanih kazni, uz definisanje postupaka Narodne banke Republike Srbije, koja može oduzeti dozvolu za rad, pa je tako, recimo, u članu 260. čak 81 vrsta dela za koje se izriče novčana kazna društvu za osiguranje, odnosno reosiguranje, u iznosu od 100.000 do čak pet miliona dinara, uz svakako i novčanu kaznu za odgovorno lice u društvu. Takođe, važeći Zakona o osiguranju predviđa obavezu razgraničenja poslova životnih i neživotnih osiguranja do 31.12.2014. godine, čime se svakako nameće i isti rok za stupanje na snagu novog zakonskog rešenja koje je po navedenom pitanju materijalno drugačije, što je u startu razlog za jedan hitan postupak. Predlog zakona sadrži i odredbu o donošenju podzakonskih akata u skladu sa odredbama predloga zakona, a rok je šest meseci od dana stupanja na snagu predloga zakona.
Odredbama člana 268. utvrđen je opšti rok od godinu dana od dana stupanja na snagu Predloga zakona, u kome postojeća društva za osiguranje i druga lica treba da svoju organizaciju, kapital, obaveze, imovinu, organe, poslovanje i akte usklade sa odredbama Predloga zakona, kao i da društva za osiguranje izvrše obavezu propisanu članom 25. stav 3. Predloga zakona. U tom roku, postojeći subjekti osiguranja, nastaviće da obavljaju svoju delatnost na način na koji pod uslovima pod kojima su upisani u registar nadležnog organa i u skladu sa delatnošću za koju su dobili dozvolu NBS.
Očekuje se da će rešenje iz Predloga zakona zaista pozitivno uticati na sve subjekte koje njihova primena dotiče, a na prvom mestu to su građani i privredni subjekti u ulozi osiguranika, korisnika osiguranja ili trećih oštećenih lica.
Na osnovu iznetog obrazloženja, smatram da su ponuđena rešenja u Predlogu zakona o osiguranju veoma dobra i zaista veoma celovita, a neophodna sa aspekta usaglašenosti sa uporednom praksom i poslovanjem osiguravajućih kuća u EU, pa smatram da ne postoje nikakve prepreke za usvajanje ovog predloga zakona. U danu za glasanje SNS će zbog kvalitetnog rada NBS, koja je u uređivanju finansijske delatnosti u Srbiji zaista postiže zavidne rezultate, glasati za ovaj zakon. Hvala.