Uvaženi ministre, uvažena gospođo predsedavajuća, kolege narodni poslanici, na početku svog izlaganja želeo bih da citiram samo jedan mali deo iz ekspozea premijera Aleksandra Vučića, i to segment koji nosi naslov „izlazak na nova tržišta i povećanje izvoza srpske robe“.
U cilju daljeg povećavanja izvoza biće pojačane aktivnosti na traženju novih tržišta za plasman srpske robe, i to kroz potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini, sa zemljama sa kojima Srbija do sada nije imala takve zaključene sporazume. Uočeno je da je najveći rast izvoza ostvaren upravo u one države sa kojima postoje zaključeni sporazumi o slobodnoj trgovini. U tom smislu najveći potencijal za takav vid traženja novih tržišta postoji u zemljama Bliskog istoka, Afrike i Azije.
Ceneći da ekspoze nije bio zanimljiv literalni sastav niti bajkovit spisak lepih želja, već smernica i definisan kurs progresa koji za konačni cilj ima modernu i ekonomski razvijenu Srbiju.
Vodeći politiku Vlade u skladu sa tim, pred ovim parlamentom se nalazi ovaj predlog zakona koji integriše ideju o trgovini konvencionalnim naoružanjem, kao našu potencijalnu razvojnu i izvoznu šansu za zadržavanje postojećih i otvaranje novih tržišta.
Naime, ugovor o trgovini naoružanjem u skladu sa članom 26. Povelje UN, shodno kojem se od država članica traži da unapred uspostavljanje i održavanje međunarodnog mira i bezbednosti. Njegov sadržaj je razrađen u skladu sa smernicama Komisije UN za razoružanje, u vezi sa međunarodnim transferom oružja.
Sve države članice EU potpisale su Ugovor o trgovini naoružanjem, a najveći broj je već okončao i proces njihove ratifikacije.
Usvojeni ugovor o trgovini naoružanjem rezultat je, angažovanja velikog broja država članica UN da se donese pravno obavezujući međunarodni dokument, koji na sveobuhvatan način reguliše principe, kriterijume i zabrane kojima će se države rukovoditi prilikom odobravanja trgovine naoružanjem, kao i tipa naoružanja na koje se dogovoreni principi i kriterijumi odnose.
Ugovor o trgovini naoružanjem predstavlja međunarodno pravni obavezujući dokument kojim se na globalnom nivou definišu kriterijumi, principi zabrane i uvode novi standardi o kojima države članice treba da vode računa prilikom odobravanja dozvola za transfer komercijalnog naoružanja.
Po prvi put članice UN su se dogovorile o setu zajedničkih standarda i principa po pitanjima koja se odnose na transfer naoružanja.
Ugovor o trgovini naoružanjem ima za cilj, između ostalog, da trgovinu naoružanjem učini što kredibilnijom, sam proces transparentnim, kao i ojača saradnju između država i svede na što manju meru mogućnosti za ilegalnom trgovinom.
Namenska industrija nekadašnje SFRJ je bila veliki izvoznik komercijalnog naoružanja, ali je koncept njenog razvoja bio definisan na teritorijalnom republičkom principu, tako da je završni proizvod formiran iz delova mnogobrojnih zavisnih fabrika rasejanih duž stare cele Jugoslavije.
Jasno je da je proizvodnja naoružanja predstavlja regionalnu šansu i način povezivanja, a samim tim i pravi smer za integraciju sistema država na ovim prostorima, a pre svega onih koji su na putu za EU. Obnavljanje proizvodnje na nivou star Jugoslavije i vraćanje na stara tržišta su regionalna šansa razvoja, a Srbija je jedna od lokomotiva ovakve kompozicije.
Srbija mora da proizvodi i osavremenjava proizvode koji su po svom kvalitetu i pristupačnoj ceni poznati na mnogobrojnim tržištima, a uslovi njihove prodaje i posebno uslovi koji su za naoružanje kao sredstvo koje je namenjeno za uništavanje i razaranje posebno rigorozni i moraju u potpunosti biti usaglašeni sa pravilima, normama, zakonima ili ugovorima na međunarodnom nivou. Naša država ne sme ni na koji način da dozvoli sebi propuste koji bi je mogli trenutno ili trajno udaljiti sa tržišta naoružanja.
Republika Srbija je jedna od značajnih proizvođača proizvoda namenske industrije, kao i njihov izvoznik. Potpisivanjem ugovora o trgovini naoružanjem Republike Srbije će i dalje ojačati svoje ukupne administrativne i druge kapacitete u ovoj oblasti i uključiće se u grupu onih država koje u svemu izvršavaju svoje međunarodne obaveze u vezi sa transferom konvencijalnog naoružanja.
Takođe, na ovaj način će potvrditi da u svemu sledi politiku, ciljeve i standarde EU u ovoj oblasti.
Na osnovu iznetog obrazloženja smatram da su ponuđena rešenja u Predlogu zakona o potvrđivanju ugovora o trgovini naoružanjem veoma konkretna i neophodna u cilju usaglašenosti sa međunarodnim normama.
U danu za glasanje SNS će podržati ovaj zakon. Hvala.

Uvaženi ministre, uvaženi predsedavajući, kolege narodni poslanici.
Ceneći društveno prihvaćen stav da se pravo može nazvati sistemom normi ljudskog ponašanja koje propisuje i u slučaju kršenja sankcioniše država, te da pravo za svoje izbore ima u moralu, običajima i etici, a naročito pravdi i uvažavajući činjenicu da naše zakonodavstvo usvaja evropske norme i rešenja iz života, poslovanja i uređenja najsavremenijih država i njenih građana, jasan je razlog i neophodna potreba za donošenje zakona o sprečavanju dopinga u sportu.
Sport je razvojem društva postao zapravo profesija a ne rekreacija i aktivnost koja poboljšava život kako pojedinca, tako i zajednice. Ona se sportisti može višestruko isplatiti, doneti mu slavu, naravno sa slavom dolazi i novac.
Zbog toga, a uz prisustvo sve veće konkurencije, pojedini sportisti svoje telo izlažu ekstremnim naporima radi postizanja značajnih rezultata i neminovno troše i uništavaju svoje telo.
Međutim, neki pojedinci nisu sposobni da dosegnu vrhunske rezultate sa svojim trenutnim fizičkim mogućnostima i posežu za upotrebom zabranjenih stvari i metoda, koji će im omogućiti da značajno premaše limite i potencijale svog tela u pogledu brzine i snage pokreta, zamora mišića i tome slično. Smisao sporta koji je definisan kroz slogan – brže, jače, više, gubi svaki smisao.
Nažalost, broj takvih pojedinaca je sve veći i uzrokuje pojavu da se moraju uzimati zabranjene stvari i metode da bi se mogao ostvariti vrhunski rezultat, jer ih je po njima nemoguće postići na prirodan način.
Navešću primer dopinga antivitaminima koji nemaju osobine regeneracije tela, već oni umor samo trenutno psihički uklanjaju i blokiraju, tako da dovode zdravlje sportiste u zaista veliku opasnost. Sve veći broj povreda, bolesti i smrtnih slučajeva doveo je do potrebe kontrolisanja stvari koje sportisti uzimaju, tako da je do prvih doping kontrola na velikim sportskim takmičenjima došlo 1968. godine na Letnjim olimpijskim igrama u Meksiku.
S obzirom na opšteprihvaćeni stav da je sport zabava, rekreacija i način postizanja zdravlja, te oblik viteškog nadmetanja, ceneći da regularna sportska igra zahteva da svaki sportista mora imati podjednake uslove na sportskim manifestacijama, jer jedino tada sportsko takmičenje ima i svoju svrhu i stvarnog pobednika, nekog sportistu koji u tom trenutku nadmašuje druge učesnike svojim fizičkim predispozicijama i lucidnošću, jasno je da društvo ne želi verovati da se vrši upotreba dopinga u njemu.
Sportisti konzumenta dopinga varaju to društvo, jer se predstavljaju zaista nečim što nisu. Sledeći rečeno i ceneći da je ustavni osnov za donošenje zakona o sprečavaju dopinga u sportu sadržan u članu 97. stava 10. Ustava Republike Srbije, kojim je propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti sporta i znajući da je pod okriljem UNESK-a doneta 2005. godine Međunarodna konvencija protiv dopinga u sportu, koji je Republika Srbija ratifikovala 2009. godine i time preuzela obavezu da preuzme dalje i jače akcije usmerene ka eliminaciji dopinga u sportu, Vlada Republike Srbije je dala ovaj predlog zakona koji je danas pred nama u ovom visokom domu.
Međunarodna konvencija o dopingu upućuje na jedinstvenu primenu osnovnih odredbi Svetskog antidoping kodeksa u svim zemljama potpisnicama Konvencije. Svetski antidoping kodeks je pretrpeo značajne izmene 2009. godine, a od 1. januara 2015. godine na snagu će stupiti i sledeći set izmena zakona ovog kodeksa.
Prema odredbama Svetskog antidoping kodeksa postoji određeni broj odredbi koje moraju dosledno biti preuzete i prihvaćene od svih učesnika u sistemu sporta u svetu, jer, inače, sportisti zemalja koje ne usklade svoja antidoping pravila sa tim odredbama Kodeksa, ne mogu učestvovati na velikim međunarodnim sportskim takmičenjima.
Međunarodna konvencija protiv dopinga u sportu jasno je istakla da javne vlasti i organizacije zadužene za sport imaju komplementarnu odgovornost u sprečavanju i borbi protiv dopinga u sportu, posebno u pogledu obezbeđenja odgovarajućeg toka sportskih manifestacija zasnovanog na principu fer pleja i u zaštiti zdravlja njihovih učesnika.
Cilj ovog zakona je da se oblast borbe protiv dopinga u sportu u Republici Srbiji unapredi i uskladi sa promenama koje su u međuvremenu učinjene u međunarodnim dokumentima koji se odnose na sprečavanje dopinga u sportu, uz uzimanje u obzir uporedno pravnih rešenja.
Sva osnovna pitanja u ovom predlogu zakona su uređena na način kako je to utvrđeno Svetskim antidoping kodeksom, posebno imajući u vidu da naše organizacije u oblasti sporta moraju doslovno prihvatiti određenje šta se smatra dopingom u sportu iz Svetskog antidoping kodeksa, inače ne mogu učestvovati na međunarodnim sportskim takmičenjima, niti mogu organizovati takva sportska takmičenja u našoj zemlji.
U članu 6. Predloga zakona koji zadržava rešenje iz važećeg Zakona o sprečavanju dopinga u sportu, propisane su obaveze sportista u vezi omogućavanja obavljanja doping kontrole i sankcija za njena izbegavanja ili onemogućavanja.
Osim toga, u cilju unapređenja preventivnog rada na sprečavanju dopinga u sportu, a imajući u vidu značaj i ulogu sportskih stručnjaka, posebno trenera, za razvoj sportista, precizira se da stručno osposobljavanje i usavršavanje sportskih stručnjaka, koje je inače regulisano Zakonom o sportu, obavezno obuhvata i sadržaje vezane za sprečavanje dopinga u sportu.
U članu 13. propisano je ko podleže kontroli izvan takmičenja, kao i da se doping kontrola izvan takmičenja može sprovesti i na obrazloženi predlog sportske organizacije određenog sportiste i nadležne nacionalne sportske asocijacije, uz snošenje troškova sprovođenja doping kontrole, kao i na zahtev ministarstva nadležnog za poslove sporta.
Kontroli izvan takmičenja, naravno, podležu i sportisti koji su u statusu olimpijskog kandidata, vrhunski i drugi kategorisani sportisti, sportisti i međunarodnog ranga, sportisti koji žele da nastave sportsku karijeru nakon isteka mere zabrane učešća na takmičenjima zbog dopinga, kao i druge kategorije sportista koje odredi antidoping agencija.
Iz svega ovoga jasno vidimo da nema pomilovanih i da su na udaru zakona, pre svega, najuspešniji i najpoznatiji sportisti širom sveta.
Predlogom zakona, predviđeno je da se zbog povrede antidoping pravila izriču, pored diskvalifikacija sportskih rezultata i privremene suspenzije, zabrane učešća na takmičenjima, zabrana obavljanja poslova u oblasti sporta i druge disciplinske mere utvrđene Svetskim antidoping kodeksom i sportskim pravilima nadležnih nacionalnih međunarodnih sportskih saveza.
Jedan od primera je i novčana kazna za koje su predviđene, pravilima određenih međunarodnih sportskih saveza.
Dakle, na osnovu svega iznetog i na osnovu celog obrazloženja, smatram da su ponuđena rešenja u Predlogu zakona o sprečavanju dopinga u sportu veoma korektna, a neophodna sa aspekta usaglašenosti, sa međunarodnim propisima i normama koje definišu ovu oblast, te i usklađivanju sa Krivičnim zakonom u pogledu vrste krivičnog dela i izricanja visine moguće zaprećene kazne, gde smatram da ne postoji nikakva prepreka za usvajanje ovog predloga zakona.
U danu za glasanje, SNS će podržati ovaj zakon. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, kolege narodni poslanici, povodom Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji treba istaći da ovaj zakon treba usvojiti jer se predloženim izmenama predviđa niz mera, kao što su povećanje minimalnih i maksimalnih novčanih kazni za poreske prekršaje i ovim zakonom jasno se stavlja do znanja da ova Vlada želi da suzbije sivu ekonomiju i uvede finansijsku disciplinu.
Obzirom da postojeći relevantni i apsolutni rasponi utvrđenih kazni većinom ne predstavljaju adekvatnu sankciju za kršenje poreskih propisa kako sa stanovišta odvraćanja od prekršaja, tako i sa stanovišta štete koju stvara nepoštovanje poreskih propisa, a najniži iznos kazni je udvostručen, a najviši upetostručen u odnosu na sada važeće.
Rasponi propisanih kazni su prilagođeni težini prekršaja i vrsti poreskog obveznika, pa je u tom smislu najveća kazna predviđena za potpuno oglušivanje o poreske propise određena u rasponu od 30%, pa čak do 100% od dugovanog poreza uz propisani minimum od 500.000 za pravno lice, odnosno 100.000 za preduzetnike.
Ono što treba istaći je da predloženim izmenama poreski obveznici će se kontrolisati najmanje dva puta mesečno, a posebno treba istaći da će se kontrola vršiti ne samo radnim danima, već i vikendom. Ovim zakonom izlazi se u susret poreskom obvezniku da u što kraćem roku dobije sva uverenja za koja je predao zahteve.
Predloženim izmenama odredbe o opštim poreskim prekršajima pravnih lica i preduzetnika omogućeno je da se jednim zakonom, Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji uredi prekršajna odgovornost za kršenje poreskih propisa i time se dolazi do sledećeg – otklanja se nedoumica o tome koji propis treba da se primeni prilikom odmeravanja visine kazne, obezbeđuje se ista sankcija za isti poreski prekršaj i olakšano je postupanje sudova u prekršajnom postupku, jer je prekršajna politika objedinjena u jednom zakonu.
Izmenama i dopunama ovog zakona se po ugledu na evropske i svetske zakone usavršava elektronska obrada podataka u poreskom sistemu i znatno se smanjuje papirologija i pojednostavljuju se procedure. Ono što na kraju treba naglasiti jeste da sve ove pozitivne efekte zakon omogućava, a država neće imati nikakvih dodatnih troškova za njegovo sprovođenje. Hvala.

Poštovana predsednice, kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, uz dužno poštovanje obraćam se Ministarstvu prosvete u ime 18.000 učenika osnovnih i srednjih škola i 1.800 predškolaca iz Novog Pazara.
Novi Pazar je najmlađi grad u Republici Srbiji, a učenici škola u ovom gradu i dalje idu u tri smene i broj učenika u odeljenjima nekih škola je preko 40. Predškolske ustanove ne zadovoljavaju svojim kapacitetima da se sprovodi program predškolskog obrazovanja. Grad Novi Pazar pokušava da uz pomoć Vlade Republike Srbije, donacijama nevladinih organizacija i nama prijateljskih zemalja reši problem nedostatka školskog prostora.
U Novom Pazaru izgrađene su dve nove osnovne škole koje ne rade. Jedna je finansirana sredstvima zajma Evropske investicione banke u skladu sa finansijskim uslovima i rok njenog završetka je bio devet meseci. Škola je završena pre godinu dana, ima upotrebnu dozvolu za rad, ali nije završen postupak javne nabavke za njeno opremanje. U julu 2013. godine raspisan je konkurs javne nabavke, postupak je obustavljen sa obrazloženjem da će biti obnovljen u prvom kvartalu 2014. godine. Druga škola izgrađena je sredstvima Turske razvojne agencije TIKA i u potpunosti je opremljena.
Otvaranje ovih škola je dug i otežan proces zbog birokratskih procedura nadležnih službi u školskim upravama Kraljevo, Novi Pazar i nadležnim službama u Ministarstvu prosvete. Odugovlači se sa donošenjem akta o mreži osnovnih škola i predškolskih ustanova koje treba da usvoji Ministarstvo prosvete, a sva potrebna dokumentacija je dostavljena Ministarstvu na vreme i u skladu sa je sa zakonom. Dana 22.3.2013. godine dostavljena je odluka o mreži osnovnih škola na teritoriji grada Novog Pazara školskim upravama u Kraljevu i Novom Pazaru. Dopuna dokumentacije je dostavljena 22.5.2013. godine školskoj upravi u Kraljevu i Novom Pazaru, a na osnovu dopisa Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja predstavnik školske uprave iz Novog Pazara je 25.4.2013. godine dao pozitivno mišljenje na mrežu osnovnih škola u Novom Pazaru.
U razgovoru sa predstavnicima u Ministarstvu prosvete zaduženim za standarde i registre u oblasti predškolskog i osnovnog obrazovanja i vaspitanja dobili smo informaciju da školska uprava u Novom Pazaru nije bitna i da njeno mišljenje nije bitno i da mišljenje treba da da školska uprava Kraljeva. Problem osnovnih škola u Novom Pazaru i dalje nije rešen. Akt o mreži osnovnih škola i predškolskih ustanova ministarstvo nije usvojilo, a školski objekti su izgrađeni, imaju upotrebnu dozvolu, a đaci u osnovnim školama u Novom Pazaru i dalje idu u tri smene. Takođe, napominjem da je tender za Osnovnu školu „Meša Selimović“ i dalje nije raspisan.
Ovim putem pozivam Ministarstvo prosvete da u skladu da svojim zakonskim mogućnostima što pre reaguje kako bi pomenute škole u Novom Pazaru do početka nove školske godine počele sa radom i samim tim stvorili bolje uslove za decu u Novom Pazaru. Hvala.

Uvaženi ministre, uvaženi predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, ono što želim reći povodom Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje je da ovaj zakon treba podržati. Treba ga podržati jer se sa predloženim izmenama predviđa niz olakšica za poslodavce koji zapošljavanjem novozaposlenih lica povećavaju broj zaposlenih i na taj način se dodatno stimuliše proces zapošljavanja i smanjenja broja nezaposlenih u Republici Srbiji.
Na osnovu ovog zakona stimulacije koje se ogledaju u povraćaju dela plaćenih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na teret zaposlenog i na teret poslodavca, ogledaju se u sledećem. Dakle, 65% ako je zasnovao radni odnos najmanje sa jednim, a najviše sa devet novozaposlenih lica, 70% ako je zasnovao radni odnos sa najmanje 10, a sa najviše 99 novozaposlenih lica, 75% ako je zasnovao radni odnos sa najmanje 100 novozaposlenih lica.
Ohrabrujuće deluje činjenica da je ovim zakonom isključena mogućnost i regulisano je da ove olakšice ne mogu ostvariti državni organi, javna preduzeća, javne službe i drugi direktni ili indirektni budžetski korisnici. Time je još jednom potvrđeno jasno opredeljenje ove Vlade da što je više moguće više stimuliše zapošljavanje u privatnom sektoru i razvoj privrede.
Davanjem ovih olakšica privrednim subjektima koji zapošljavaju nezaposlena lica Vlada Republike Srbije dodatno obezbeđuje okolnosti za priliv investicija koje će pospešiti privredni rast i omogućiti povoljnije uslove privređivanja, jer će pored ostalih pogodnosti koje obezbeđuje, legalno zapošljavanje, delimični povraćaj plaćenih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, poslodavci moći da konkurišu delatnostima iz sive zone zapošljavanja, koje upravo zbog izbegavanja plaćanja poreza po osnovu socijalnog osiguranja radnika nude jeftiniji proizvod i uslugu, stvarajući privid konkurencije, a u stvari nanoseći štetu i licima koja zapošljavaju na crno i nanoseći štetu državi.
Ono što treba naglasiti je da će se primenom ovog zakona povećati prihod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, da će finansijski efekat za budžet Republike Srbije iznositi oko 0,5 milijardi dinara za svakih 10.000 novozaposlenih lica, da predložene izmene stopa doprinosa neće sveukupno uticati na povećanje zbirne stope koja ostaje nepromenjena, da će se prihodi Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje povećati za oko 18 milijardi dinara do kraja ove godine, da se poslodavcima iz privatnog sektora daje fiskalni podsticaj kako bi investirali u radna mesta i zapošljavali što više lica, kao i da fizička lica koja zasnuju radni odnos ostvare prava iz obaveznog socijalnog osiguranja. To su prava iz zdravstvenog osiguranja i prava po osnovu osiguranja za slučaj nezaposlenosti.
Na kraju treba naglasiti da sve ove pozitivne efekte zakon omogućava, a da država neće imati nikakvih dodatnih troškova za njegovo sprovođenje. Zahvaljujem.