Zahvaljujem.

Poštovani ministre Nedimoviću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas još jedan set veoma važnih predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita, otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom i o alternativnim investicionim fondovima.

Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita ima za cilj da zaštiti depozite fizičkih lica, preduzetnika, mikro, malih i srednjih pravnih lica u slučaju stečaja i likvidacije banke i radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema.

Najvažnija novina u zakonu je da ubuduće banke plaćaju premiju na osnovu nivoa rizika. Banke u Srbiji koje su sklonije rizičnijem poslovanju plaćaće premiju po višoj stopi u odnosu na banke sa nižim faktorom rizika.

Predloženim izmenama i dopunama zakona, Vlada nastoji da u uslovima stabilnosti finansijskog sistema ovaj sistem dodatno uskladi sa međunarodnom praksom i standardima, kao i pravnim tekovinama EU.

Što se tiče Zakona o investicionim fondovima, oni treba da pruže veći stepen sigurnosti kako potencijalnim investitorima iz inostranstva, tako i domaćim potencijalnim investitorima.

Navedenim zakonima se harmonizuje domaći pravni okvir sa propisima EU u okviru Poglavlja 9 – finansijske usluge, odnosno pružaju se mogućnosti za pristup dodatnim izvorima finansiranja za dalji razvoj svih privrednih subjekata.

Poštovane kolege narodni poslanici, sva ova tri predloga zakona imaju za cilj da se krovnim zakonom o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu stvore realne pretpostavke za još veći rast BDP.

Srbija je u 2018. godini imala realan rast BDP od 4,4%, koji je nominalno bio veći za 6,6% nego u 2017. godini. Očekuje se da Srbija u 2019. godini dostigne planirani realni rast BDP od 3,5%. U narednim godinama očekuje se da na realnim i održivim osnovama rast BDP bude 5% i više.

Poštovani građani, u situaciji smo da posle pet godina po prvi put zbog viška, a ne zbog manjka prihoda u državnoj kasi donesemo pozitivan rebalans budžeta Republike Srbije za 2019. godinu.

U prvih osam meseci ove godine suficit budžeta je bio 46,6 miliona dinara. To je omogućilo Vladi da predloži Skupštini Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu. Usvajanjem zakona omogućava se povećanje životnog standarda naših građana, omogućavaju se i veća ulaganja u kapitalne infrastrukturne investicije. Na taj način, pored povećanja standarda građana, Vlada stvara uslove i za otvaranje novih radnih mesta i ubrzani rast BDP.

Ono o čemu se posebno vodi računa je nezaposlenost mladih, jer je u okviru 10,3% ukupno nezaposlenih, nezaposlenost mladih i dalje relativno visoka 24,4%. Naša Vlada je zbog toga pripremila posebne mere za podsticanje zaposlenosti mladih, koje će ova Skupština da usvoji do kraja godine.

Ostvareni suficit budžeta rebalansom budžeta će biti raspoređen na povećanje plata, pomoć penzionerima, pomoć dužnicima za kredite u švajcarskim francima i kapitalne infrastrukturne investicije.

Kada je reč o povećanju plata, zahvaljujući domaćinskom i ekonomičnom odnosu prema novcu, pored povećanja minimalne cene rade, Vlada je obezbedila uslove i za povećanje plata i penzija. Predviđeno je da od 1. novembra ove godine plate u javnom sektoru budu povećane od 8% do 15%. Najveće povećanje plata je predviđeno za medicinske sestre i tehničare, od 15%. Lekari i zaposleni u ustanovama nauke i kulture dobiće povećanje od 10%. Prosvetni radnici, sudije, tužioci, zaposleni u sudovima i tužilaštvima, zaposleni u ustanovama socijalne zaštite, pripadnici bezbednosnih službi dobiće povećanje plata od 9%. Zaposleni u državnoj upravi, policiji, carini i poreskoj upravi dobiće povećanje plata u iznosu od 8%. Prosečna plata u Srbiji će do decembra dostići 500 evra.

Kada je reč o pomoći penzionerima, oni će početkom decembra dobiti jednokratnu pomoć od 5.000 dinara, a od 1. januara 2020. godine penzije će biti uvećane po švajcarskom modelu između 5,1 i 5,5%. Za te svrhe rebalansom budžeta je predviđeno da se izdvoji oko 8,5 milijardi dinara.

Kada je reč o pomoći dužnicima za kredite u švajcarskim francima, Vlada nije želela da ignoriše probleme građana koje je bivša vlast podsticala da uzimaju te kredite. Rebalansom budžeta predviđena su izdvajanja za dužnike u francima i do sada je oko 90% dužnika, njih ukupno 15.734 konvertovalo kredit u evre.

Kada je reč o kapitalnim infrastrukturnim investicijama, autoputevi će biti prioritet. Višak novca u budžetu biće upotrebljen i za izgradnju autoputeva, a najviše, oko 14 milijardi dinara za Moravski koridor, koji će spajati Koridore 10 i 11. U planu je i obnova 5.000 kilometara lokalnih puteva. Za te svrhe opredeljeno je oko 900 miliona evra. U planu je izgradnja vodovodne i kanalizacione mreže u svim lokalnim samoupravama gde je to potrebno. Za te svrhe lokalnim samoupravama je opredeljeno oko 2,5 milijardi evra.

Sve ovo su rezultati koje neko može da voli ili ne, ali ne možemo a da ne priznamo da se neke najbitnije stvari svakodnevno menjaju na bolje, i to, pre svega, zahvaljujući tome što su Vlada Republike Srbije, Ministarstvo finansija, NBS odlično radile svoj posao u interesu svih građana Srbije. Godine 2013. javni dug je bio 79% BDP, a 2019. godine javni dug je manji od 51% BDP, s tim da i dalje raste BDP, što je pozitivna stopa rasta, a to se zove ekonomski razvoj.

Poštovani građani, želim da vas još jednom podsetim, zahvaljujući investicijama, fiskalnoj i monetarnoj politici, odgovornom radu cele Vlade i predsednika Aleksandra Vučića, privredni rast Srbije u trećem kvartalu je iznosio 4%, što nam garantuje da će na kraju godine doći do predviđenih 3,5%, a što je treća godina za redom sa suficitom budžeta Republike Srbije.

Kako su svi ovi predlozi zakona izrazito razvojni, poslanički klub SNS će u danu za glasanje glasati za sve ove predložene zakone. Zahvaljujem.

Hvala poštovani predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 2. Predloga zakona kojim se dodatno definiše član 2. ovog zakona gde posebno ukazujem na sagledavanje unapređenje medicinskih ustanova.

Predlogom zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja uređuje se da centralni registar vodi jedinstvenu bazu osiguranika, evidenciju obveznika doprinosa, predviđa da se sredstva za obavljanje delatnosti centralnog registra obezbeđuju budžetom Republike Srbije, utvrđuje da Ministarstvo finansija vrši nadzor nad radom centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja.

Zahvaljujući odgovornoj radu predsednika Aleksandra Vučića, Vlade Republike Srbije, rukovodstva koje sprovodi program SNS stvoreni su uslovi za razvoj Republike Srbije i unapređenje kvaliteta života svih građana Srbije. Ostvareni suficit u budžetu omogućava dalja velika ulaganja u oblasti zdravstva. Tako da novi projekti planirani u budžetu za 2019. godinu su: uspostavljanje nacionalnog programa za transplantaciju organa u Republici Srbiji u iznosu od 80 miliona dinara, implementacija nacionalnog programa podrške dojenju, porodičnoj i razvojnoj nezi novorođenčeta u iznosu od četiri i po miliona dinara, program unapređenja oralnog zdravlja dece i omladine u Republici Srbiji u iznosu od milion dinara. Razvoj zdravstva Srbije dodatno finansiranje koje se finansira iz sredstava kredita Međunarodne banke za obnovu i razvoj obuhvata nabavku dva linearna akceleratora za AP Vojvodinu.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na 1. član Predloga zakona kojim se dodatno definiše predmet ovog zakona gde posebno ukazujem na sagledavanje problema unapređenja medicinskih ustanova.

Predlog zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja predstavlja odgovor na potrebu za stvaranjem objedinjenog ažurnog i elektronskog registra podataka o stanovništvu Republike Srbije. U tom smislu odredbom člana 1. Predloga zakona predviđeno je formiranje centralnog registra stanovništva odnosno uspostavljanje vođenje sadržina način korišćenja kao i druga pitanja od značaja za uspostavljanje i vođenje centralnog registra stanovništva Republike Srbije.

Razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su potrebi organizovanja efikasnog oblika za obavljanje poslova, poslova uspostavljanja i vođenja centralne baze podataka u koji će biti objedinjene različite baza podataka koje se vode za iste grupe korisnika u oblasti socijalnog osiguranja. Sve to ulazi u opis odgovornog delovanja predsednika Aleksandra Vučića, Vlade Republike Srbije, rukovodstava koje sprovodi program SNS. Upravo tako efikasno, transparentno delovanje stvara uslove za razvoj Republike Srbije.

Ovaj predlog zakona, kao i ostali koji su na dnevnom redu, uklapa se u ambijent u kome se Srbija nalazi, a takva akta, stabilan budžet, rad isključivo u interesu građana Republike Srbije omogućavaju unapređenje u osnovne oblasti za bolji kvalitet života, a to su pre svega obrazovanje i zdravstvo. Tako ukupan budžet Ministarstva zdravlja za 2019. godinu iznosi 18.712.691.000 dinara.

Predlog budžeta Ministarstva zdravlja za 2019. godinu veći je za 7,6% u odnosu na budžet za 2018. godinu.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena ministarka Kuburović sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom se dodatno definiše član 3. ovog zakona sve u cilju stavljanja akcenta na saniranje posledica od bilo koje katastrofe, od bilo koje elementarne nepogode, pa i bujica koje mogu biti nažalost, uverili smo se u maju 2014. godine sa katastrofalnim posledicama.

Osnovni cilj ovog Predloga zakona jeste propisivanje obaveza lokalnim samoupravama za donošenje planova o preventivnim merama i aktivnostima koje treba preduzeti radi smanjenja rizika od katastrofa, efikasnijem reagovanju u slučajevima nastupajućih katastrofa, kao i što efikasnijem otklanjanju njihovih posledica kako bi se što pre obezbedili oporavak i normalizacija uslova za život i rad na pogođenom prostoru.

Saglasno tome, a pre svega u skladu sa usvojenim dokumentima Sendai 2015. godine, uzimajući u obzir savremena uporedna rešenja u ovoj oblasti, ovim Predlogom zakona se stavljaju u prvi plan planski dokumenti. Novina u ovom Predlogu zakona je to što se po prvi put stavlja naglasak na međunarodnu saradnju kako u domenu prevencije tako i u domenu pružanja, odnosno primanja humanitarne pomoći. A napori predsednika Aleksandra Vučića su zaista usmereni na dobru međunarodnu saradnju kroz sve sfere života.

Kada je reč o smanjenju rizika od katastrofa, ovim zakonom se vrši nadogradnja postojećeg sistema, definisanog zakonom o vanrednim situacijama, odnosno otklanja sve ono što se u praksi pokazalo nedovoljno efikasno. Odgovorno rukovodstvo sprovodeći program SNS tako deluje na svakom polju društvenog života, zato će SNS u danu za glasanje glasati za ovaj program.

(Nemanja Šarović: Po Poslovniku. Po Poslovniku, Arsiću.)

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena ministarko Kuburović sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, podnošenjem ovog amandmana se dodatno definiše član 4. ovog zakona, a naročito ističe posebno sagledavanje problema saniranja posledica bujica.

Zakonom o vanrednim situacijama uvedeni su aspekti smanjenja rizika od prirodnih elementarnih nepogoda, definisane su uloge i nadležnosti svih relevantnih aktera u sistemu, uključujući i građane, državne organe, autonomne pokrajine, lokalne samouprave, privredna društva i druge organizacije, zatim međunarodnu saradnju i druga pitanja povezana sa strukturom i funkcionisanjem sistema.

Srbija je izložena raznim opasnostima od raznih elementarnih nepogoda, uključujući i zemljotrese, poplave, suše, šumske požare i oluje. Naši građani su počeli mnogo odgovornije da se odnose prema vanrednim situacijama.

Poplava koja nam se dogodila u maju 2014. godine bila je velika prekretnica za Srbiju. Od tada se puno toga promenilo u svesti ljudi, lokalnim zajednicama i u komunikaciji državnih organa.

Obzirom na sve to i kroz predloge zakona na dnevnom redu, odgovorno rukovodstvo koje danas deluje na političkoj sceni, vodeći brigu pre svega za život građana, donosi predloge zakona koji će omogućiti preventivno i pravovremeno delovanje u suočavanju sa opasnostima i u slučaju da se iste dogode moći će efikasno i odgovorno da se deluje na saniranju posledica istih.

Zato će Srpska napredna stranka u danu za glasanje glasati za ovaj i ostale predložene zakone. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre Stefanoviću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 2. Predloga zakona kojim se dodatno definiše pomenuti član, a sve u cilju posebnog sagledavanja problema koji se odnosi na saniranje posledica bujica.

Postojeći Zakon o vanrednim situacijama iznedrio je dobra rešenja, ali novim zakonom želimo da preventivu stavimo u centar naših budućih aktivnosti. Aktuelna Vlada, sprovodeći program SNS, ima zaista mnogo posla oko rešavanja nagomilanih problema sa kojima su se građani suočavali godinama unazad, ali isto tako donosi rešenja gde će se delovati preventivno i u što većoj meri sprečiti pojava bilo kakve vanredne situacije.

Sistem reagovanja u vanrednim situacijama definisan krovnim zakonom iz 2009. godine našao se pred ogromnim izazovima tokom katastrofalnih majskih poplava 2014. godine. Rešenja u ovom predlogu zakona su uglavnom oslonjena na postojeća, s tim što je iz njih otklonjeno ono što se u praksi pokazalo kao nefunkcionalno. Cilj novog zakona je da promeni sve ono što nije bilo dobro u segmentu preventive, odnosno naše navike da preventivno vrlo malo ili nimalo planiramo naše aktivnosti kada se ništa ne dešava u našoj opštini, u našoj kući, u našem dvorištu.

Ovim predlogom zakona stvaraju se neophodni normativni uslovi, utvrđuju se nadležnosti organa i tela u izradi procene rizika. Novina u zakonu je donošenje plana smanjenja rizika, evidentiranje zona neposrednog uzroka, formiranje registra rizika koji će voditi Sektor za vanredne situacije, na osnovu podataka svih ministarstava i jedinica lokalne samouprave.

Sve ovo svakako predstavlja veliki iskorak Republike Srbije i zato će u danu za glasanje SNS glasati za ovaj i ostale predložene zakone. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, postojeći krovni Zakon o vanrednim situacijama iznedrio je dobra rešenja, ali nam je istovremeno ukazao i na određene manjkavosti. Novim zakonom preventiva postaje centar naših budućih aktivnosti. Zakonom je detaljno definisan sistem smanjenja rizika od prirodnih katastrofa, sa ciljem da se pojasni šta obuhvata ovaj sistem, odnosno da se definišu sve oblasti koje će biti zastupljene u novom nacionalnom programu upravljanja rizikom od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama.

Poplave koje su se dogodile u 38 opština centralne i zapadne Srbije maja 2014. godine ugrozile su živote, zdravlje i imovinu više od 1,6 miliona naših građana ili 22% ukupnog stanovništva. Tada je bio i onemogućen rad skoro svih privrednih subjekata, zdravstvenih ustanova, ustanova socijalne zaštite, škola, predškolskih ustanova, a naročito je bio ugrožen i rad energetskog sistema Republike Srbije. Štetne posledice tadašnjih poplava naročito su bile vidljive u oblasti poljoprivredne proizvodnje, kada su zasađeni poljoprivredni proizvodi u većem obimu bili uništeni, a stočni fond u velikoj meri ugrožen, odnosno uništen. Najugroženiji sektor bio je rudarsko-energetski sa 32% od ukupne štete, a stambeni, poljoprivredni i trgovinski sektor sa oko 15% od ukupne štete po sektoru.

Prema rezultatima izvršene procene, ukupna šteta od poplava u opštinama koje su bile pogođene poplavom iznosila je 1,7 milijardi evra ili više od 4% BDP-a. Neposredna posledica poplava zbog prekida rada u proizvodnim aktivnostima je privremeni gubitak posla, odnosno zaposlenja za oko 51.800 lica, tako da su prihodi u domaćinstvima tih lica u značajnoj meri opali. Naravno, nesporno je da je najveći gubitak u navedenim poplavama predstavljao gubitak 30 ljudskih života. Zbog navedenih gubitaka života naših građana, Vlada je 20. maja 2014. godine proglasila trodnevnu žalost na celoj teritoriji Srbije.

U septembru mesecu 2014. godine, znači, samo četiri meseca posle majskih poplava, i istočni deo Srbije, tri opštine Borskog okruga, pogođen je elementarnom nepogodom. Velike bujične poplave koje su pokrenule mnoga klizišta imale su za posledicu vanrednu situaciju u tom delu Srbije.

Poštovani građani, navedeni događaji su nam poslužili kao upozorenje i opomena da je neophodno da se u Republici Srbiji ozbiljnije pristupi preduzimanju mera kao što je planiranje i realizacija investicija kojima će se obezbediti što je moguće veći stepen zaštite ljudi i imovine od eventualnog nastupanja novih poplava većeg intenziteta, odnosno kojima će se smanjiti rizik od nastupanja štetnih posledica većeg obima.

Nažalost, te 2014. godine procenu ugroženosti i plan zaštite spasavanja sa dobijenom saglasnošću od strane MUP-a nije imala nijedna jedinica lokalne samouprave, niti bilo koje privredno društvo, iako je to bila zakonska obaveza. Da su postojala ova dokumenta, posledica bi bilo znatno manje, posebno u delu koji se odnosi na dve posebno zaštićene vrednosti, a to su život i zdravlje naših građana.

Zato će u danu za glasanje SNS glasati za ovaj i ostale predložene zakone. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Predlogom zakona o građevinskim proizvodima i u Srbiji će se regulisati kvalitet građevinskih proizvoda. Cilj ove Vlade na prvom mestu i jeste kvalitet, jer odgovorno rukovodstvo, sprovodeći program SNS, vodi politiku u cilju zaštite i u cilju stvaranja što boljih uslova za život građana Republike Srbije.

Ovaj zakonski akt treba da uredi tržište građevinskih proizvoda, odnosno podigne kvalitet materijala koji se koriste u gradnji mostova, puteva, zgrada i drugih objekata, naročito danas kada u Srbiji imamo rekordan broj aktivnih gradilišta, preko 36.000 sa izdatom građevinskom dozvolom.

Da smo imali odgovorniju prethodnu vlast, ovaj zakon je trebalo da dobijemo još pre deset godina. Da je ovaj zakonski propis donet ranije i da se već godinama primenjuje, ne bi se dešavalo da razne nestručne firme učestvuju u građevinskim poslovima u Srbiji i da materijal koji se ugrađuje u zgrade i puteve bude neadekvatan.

Nakon usvajanja ovog zakona u Srbiji će moći da opstanu samo one firme koje se ozbiljno bave građevinskim poslovima. Zato će u danu za glasanje SNS glasati za ovaj i ostale predložene zakone. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na 4. član Predloga zakona o građevinskim proizvodima, kako bi se dodatno definisao pomenuti član, a posebno sagledao bolji pristup ekonomskim resursima.

Odgovorno rukovodstvo, sprovodeći program SNS, intenzivno radi, realizuje projekte, naročito vodeći računa o trošenju novca građana i tome se pažljivo pristupa i danas imamo suficit u budžetu. O odgovornom radu i radu isključivo u interesu građana Srbije govori i Predlog zakona na dnevnom redu.

Zakonom o građevinskim proizvodima uređuju se uslovi za stavljanje na tržište građevinskih proizvoda. Svaki građevinski proizvod napravljen u Srbiji moraće na sebi da ima jasnu deklaraciju o performansama i moraće da nosi znak o usaglašenosti proizvoda, kao dokaz da je isti proizveden u skladu sa međunarodnim i domaćim standardima. Ovo je važno, jer su veliki napori predsednika Aleksandra Vučića usmereni na razvoj našeg tržišta i na izvoz naših proizvoda. Pravila će važiti za investitore, proizvođače, uvoznike, distributere građevinskih proizvoda, sertifikaciona tela, projektante itd. Time će se temeljno pristupiti analizi svake oblasti i staće na put potencijalnim zloupotrebama, a samim tim i nastanku problema u oblasti građevinarstva.

Zato će SNS u danu za glasanje glasati za ovaj i ostale predložene zakone.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena potpredsednice Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, građevinska industrija u Srbiji broji oko 11.500 firmi i upošljava oko 116.700 radnika. Samo građevinskim materijalom se bavi oko 700 firmi i oko 12.500 radnika. Ubuduće, ukoliko građevinski proizvodi ne zadovoljavaju propisane standarde, neće moći da dobiju potrebne sertifikate, a samim tim neće moći ni da se stave na tržište. Krajnji cilj je da smo sigurni da su u puteve, kuće i mostove ugrađeni bezbedni, kvalitetni i trajni građevinski materijali.

Ovakav zakon o kome danas govorimo odgovara ambijentu u kome se Srbija nalazi, a to je povećanje broja gradilišta iz dana u dan, o čemu svedoči i asfaltiranje i proširenje najoštećenije deonice državnog puta Ćuprija-Senje-Manastir Ravanica u dužini od 6,7 kilometara. Realizacija je dogovorena prilikom posete predsednika Vučića Ćupriji. NJihova ukupna vrednost iznosi 1,2 miliona evra, što se u potpunosti finansira iz budžeta Republike Srbije. Građani Pomoravskog okruga su zadovoljni, izražavaju zahvalnost Vladi Republike Srbije za ovu investiciju.

U danu za glasanje, SNS će podržati ovaj i ostale predložene zakone. Zahvaljujem.

Zahvaljujem potpredsedniče.

Uvažena potpredsednice Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, znamo da je projektovani rast BDP Srbije za 2018. godinu 3%, znamo i da je u prvih šest meseci ove godine ostvaren rast BDP od 4,5%, a što je u Srbiji najviša stopa rasta za prvih šest meseci u poslednjih 10 godina.

Na osnovu izjave, koju je prošlog meseca u Parizu na Konferenciji organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj OCD, dala naša premijerka Ana Brnabić, znamo i to da do kraja 2018. godine ukupan rast BDP-a će premašiti 4%, a da će javni dug pasti ispod 60%.

Srbija je konačno postala zemlja sa stabilnim privrednim rastom i sa stabilnim javnim finansijama. Svidelo se to nekome ili ne, pre svega zahvaljujući odgovornoj politici koju vodi naša Vlada i naš predsednik Aleksandar Vučić.

Poštovani građani Srbije, Srbija je zabeležila i znatno veći privredni rast. Srbija se nalazi na 10 mestu u oblasti izdavanja elektronskih građevinskih dozvola i Srbija je danas jedno veliko gradilište.

Glavni razlog za donošenje ovog zakona, uz povećanje kvaliteta građevinskih objekata i obima izvoza građevinskih proizvoda, jeste i usklađivanje sa evropskim propisima. Time će biti ispunjena obaveza Srbije u okviru pregovaračkog Poglavlja 1.

Vezano za ovu tačku dnevnog reda, ne mogu, a da ne podsetim sve nas, da su najveći doprinos rastu BDP-a dali skoro svi proizvodni sektori, a prvenstveno uslužne i građevinske aktivnosti.

Jedan od razloga za donošenje ovog zakona je i da se u postizanju evropskih standarda u ovoj oblasti pomogne našim građevinskim firmama zbog toga što je naše domaće zakonodavstvo u ovoj oblasti bilo neusklađeno sa evropskim.

Srpska industrija građevinarstva, kao i rad sertifikacionih kuća, nisu mogli godinama da budu konkurentni na tržištu EU. Sem što otklanja tehničke barijere u trgovini građevinskim proizvodima, ovaj Predlog zakona predstavlja i preduslov za slobodan protok roba, odnosno pristup unutrašnjem tržištu EU od oko 500 miliona potrošača. Mislim da je to više nego dovoljno da SNS podrži ovaj i sve ostale predložene zakone. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, jedan od najvećih problema sa kojim se suočava današnje globalno društvo je briga za ekologiju i životnu sredinu, a nacionalni parkovi Republike Srbije podrazumevaju jedan od najviših oblika zaštite životne sredine. U Srbiji ima pet nacionalnih parkova, a to su: Nacionalni park Fruška Gora, Đerdap, Tara, Kopaonik, Šar-planina. To su zaštićena područja od izuzetnog prirodnog ali i kulturno-istorijskog značaja. Sve klimatske promene kao i većina prirodnih nepogoda rezultat su čovekovog negativnog uticaja na životnu sredinu. U poslednje vreme sve češće slušamo priče o održivom razvoju, a da nažalost većina nas i ne zna šta to znači.

Da se još jednom podsetimo, održivi razvoj je razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjice, a da ne dovodi u pitanje sposobnost budućih generacija da zadovoljni vlastite potrebe.

Kako će sledeće generacije da zadovolje svoje potrebe kada se većina nas ponaša neodgovorno? Poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani, odgovor je vrlo jednostavan - ako nastavimo da i dalje iskorišćavamo prirodu, a da pritom ne brinemo dovoljno o njoj, sledeće generacije će teško opstati. Zato je neophodno da se oslonimo na korišćenje obnovljivih izvora energije, odnosno trajnih izvora energije, kao što su sunčeva energija, energija vetra, energija reka, talasa, toplotna energija, hidrosfere, biosfere, biomase, biogasa, odnosno biogoriva.

Svi mi treba da krenemo od sebe, da shvatimo značaj očuvanja ekosistema i životne sredine i da promenimo svoje loše navike. Jedino na taj način možemo da zaštitimo prirodu, našu decu i našu budućnost. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicama, dame i gospodo narodni poslanici, Srbija kao mala zemlja treba da uči od onih zemalja EU koje imaju mnogo razvijeniji sistem zaštite životne sredine, a nacionalni parkovi Srbije predstavljaju jedan od najviših oblika zaštite životne sredine.

Srbija ne sme da ponavlja greške zemalja regiona koje nisu uspele zbog nedostatka projekata da povuku sva raspoloživa finansijska sredstava iz EU fondova. Procenjuje se da je Srbiji za usklađivanje sa evropskim i međunarodnim standardima potrebno u narednih 30 godina oko 15 milijardi evra. Najskuplje će biti uređivanje sistema upravljanja otpadom i otpadnim vodama što će nas koštati oko sedam i po milijardi evra. Na našu sreću velika šansa se krije u IPARD fondovima koji su nam već dostupni.

Cilj izmena i dopuna ovog zakona je da se omogući korišćenje sredstava Zelenog fonda za kofinasiranje projekata koji se finansiraju iz sredstava pretpristupnih fondova EU, odnosno da se ispune uslovi za korišćenje sredstava iz IPARD fondova. Suštinske izmene zakona se tiču ispunjavanja uslova za korišćenje sredstava iz IPARD fondova, za efikasnije obezbeđivanje sredstava iz Zelenog fonda, za infrastrukturne projekte iz IPARD fondova u oblasti zaštite životne sredine. Zato će u danu za glasanje, SNS glasati za ovaj i sve ostale predložene zakone. Hvala vam.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom se dodatno definiše član 1. ovog zakona. Zaštita životne sredine je jedna od osnovnih tekovina EU, a nacionalni parkovi Republike Srbije podrazumevaju jedan od najviših oblika zaštite životne sredine.

S tim u vezi, Republika Srbija je u obavezi da značajno poveća investicije u ovu oblast. Poglavlje 27 životna sredina i klima jedno je od najskupljih i najkomplikovanijih poglavlja u procesu pregovora i obuhvataju trećinu svih pravnih tekovina EU, što nameće potrebu za usvajanjem jasne nacionalne politike, posebno u oblasti planiranja finansija i dinamike za implementaciju.

Predloženim izmenama zakona, otklanja se neusaglašenost postojeće regulative i omogućava korišćenje sredstava Zelenog fonda za kofinansiranje projekata, koji se finansiraju iz pretpristupnih fondova EU.

Na taj način se uspostavljaju uslovi za efikasnije planiranje i korišćenje sredstava Zelenog fonda i obezbeđuje sigurnost u toku realizacije na taj način finansiranih projekata.

Ovim predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine stvara se pravni osnov za izradu podzakonskog akta kojim bi se definisali uslovi zaštite životne sredine za korisnike IPARD sredstava. Obavezuju se svi korisnici IPARD sredstava iz oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja da obavezno ispune odgovarajuće uslove zaštite životne sredine. IPARD 2 program Evropske unije je instrument za predpristupnu pomoć u oblasti ruralnog razvoja za programski period od 2014. do 2020. godine, radi dostizanja evropskih standarda i podizanja konkurentnosti. Program je odobren i od EU i od strane Republike Srbije. Korisnici IPARD sredstava mogu biti kako pravna, tako i fizička lica koja se bave uzgojem, proizvodnjom ili preradom u oblasti prehrambene industrije, što obuhvata i investiciju u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava.

Značajno je ukazati da za sprovođenje ovog predloga zakona nije potrebno da se obezbede dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije, a da s druge strane, omogućava Republici Srbiji da iskoristi deo od 175.000.000 evra opredeljenih IPARD i IPA fondovima.

Zato će u danu za glasanje Srpska napredna stranka glasati za ovaj i sve ostale predložene zakone. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, poštovani penzioneri, ovim amandmanom se dodatno definiše član 2. ovog zakona.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o PIO biće ukinut Zakon o smanjenju penzija zaključno 30. septembra 2018. godine.

Ovim predlogom zakona utvrđuje se i pravni osnov kojim se daje mogućnost Vladi Republike Srbije za isplatu uvećanog novčanog iznosa penzija, u zavisnosti od ekonomskog kretanja i finansijskih mogućnosti budžeta Republike Srbije, s tim što je utvrđeno da sredstva za ove namene ne mogu da budu veća od 0,3% BDP na godišnjem nivou.

Ključni razlog za donošenje rebalansa finansijskog plana PIO fonda je ukidanje Zakona o privremenom uređenju penzija, jer je potreban viši iznos namenjen za isplatu neto penzija.

Naši najstariji sugrađani, naši penzioneri su najzaslužniji za stvaranje osnovnih uslova za sprovođenje neophodnih ekonomskih reformi koje je naša Vlada morala da sprovede i zahvaljujući njima sada imamo stabilne javne finansije. Na tome će im i buduće mlade generacije biti veoma zahvalne.

Zahvaljujući odgovornoj politici Vlade Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića, završen je Klinički centar Niš. Prvi klinički centar ikada završen koštao je oko 50 miliona evra. Heliodrom se sada završava. Gradiće se Klinički centar Srbije, potom Klinički centar Novi Sad, potom Klinički centar Kragujevac. Predstoji značajno povećanje plata medicinskim sestrama i lekarima, jer imamo suficit u budžetu tri godine za redom, jer smo jedna od tri najbrže rastućih ekonomija u Evropi.

Srpska napredna stranka će u danu za glasanje glasati za ove zakone.