Dame i gospodo poslanici, ministar nam reče gde je živeo u poslednjih 40 godina, ali me živo interesuje gde će da živi kada ova vlada padne, a 29. maj se približava.
Podneo sam amandman na član 14. i dosta je bilo reči prilikom ove rasprave kako u načelu tako i u pojedinostima, a tiče se brzine sprovođenja privatizacije.
U dosadašnjem zakonu postojala je tzv. stimulativna šema, kojom se određivao procenat besplatnih akcija, a u vezi rokova u kojima se privatizacije sprovodi. Takvu stimulativnu šemu gospodin ministar sada ukida i kaže da svi mogu da dobiju 30% akcija bez naknade.
Ovim amandmanom sam čak i želeo da to vreme sprovođenja privatizacije počne od datuma donošenja ovog zakona, a ne od početka privatizacije, jer početak privatizacije nije vezan za zakon.
Samim tim, izgleda mi da ova vlada nema nameru da sprovede brzu privatizaciju, kako su se do sada zalagali. Najveći problem za sprovođenje brze privatizacije jeste, kako neki moj kolega reče, ambijent u kome se sada naše društvo nalazi, a za koje je isključivo odgovorna Vlada Republike Srbije. Taj ambijent je takav da često i subjekti privatizacije i radnici strahuju od same privatizacije, pa čak i Vlada Republike Srbije, jer ako bi krenula sa ovakvim zakonskim predlozima u privatizaciju, imala bi za kratak vremenski period preko milion nezaposlenih.
To u svakom slučaju dovodi u pitanje njihovu vlast, a sami su krivi i odgovorni za to.
Vlada Republike Srbije je podnela ovoj skupštini Predlog zakona o radu, ova skupština ga je usvojila, doduše glasanjem iz Soluna, ali taj zakon poslodavcu daje neograničena prava, a radnicima nikakva, poslodavcu nikakve obaveze, pa bi red bio da država te obaveze, pošto nije dala poslodavcu, prihvati na sebe.
Takođe, nemate ozbiljan socijalni program da zbrine tehnološke viškove, a nemate ni ozbiljne sindikate da zastupaju interese radnika.
Gospodin ministar reče da je ovo rađeno uz saglasnost tri najveća sindikata u Srbiji. Nije ni čudo, jer u sva tri sindikata od 5. oktobra su ljudi bliski DOS-u. U tome je najbolji primer ministar za rad, gospodin Milovanović, on je bio čak i predsednik Asocijacije nezavisnih sindikata, pa je postao ministar, a njega je zamenio njegov kolega, a sada i moj kolega, predsednik te asocijacije, narodni poslanik u Skupštini Srbije i podržava ovu vladu.
Pitam vas - kakav je to nezavisan i samostalan sindikat koji podržava ovu vladu? To je nespojivo. Takav sindikat može da radi ne u interesu sindikalaca i članova sindikata, već isključivo u interesu Vlade Republike Srbije i to mu je jedina namena.
Treći je razlog odustajanja od ovakve brze privatizacije jeste taj što ste na brzinu prodali za male pare sve ono što je iole vredelo u Republici Srbiji. Sada je došlo do toga da se prodaje ono što se teško prodaje i pokušavate na svaki mogući način da nadoknadite manjak onoga što ste rasprodali.
Najbolji primer za to je do sada toliko puta spominjana Beočinska cementara, za koju je ministar u Vladi Republike Srbije Jorgovanka Tabaković, član Srpske radikalne stranke, postigla 50% veću cenu od istog kupca od one koju ste vi postigli. Ako bi moj prethodnik postigao bolje uslove, a ne ispoštujem takve ako ne mogu bolje, već prihvatim gore uslove, podneo bih ostavku, što preporučujem i gospodinu ministru Vlahoviću.

Dame i gospodo poslanici, ovaj zakon bih pre nazvao "finalom" svega onoga što je rađeno od strane Vlade Republike Srbije na privrednoj i ekonomskoj sceni u protekle dve godine.  
Napisan je u korist sponzora stranaka iz DOS-a, koji su ove stranke finansirali 10 godina do njihovog dolaska na vlast; a i kroz donacije su, takođe, finansirali DOS da bi namirili javnu potrošnju i smirili socijalne nemire, na taj način ovu političku oligarhiju ostavili na vlasti, dok ne postignu sve one ciljeve zbog kojih su i finansirali jednu ovakvu političku grupaciju.
Sada je došlo vreme da se plati cena njihovog finansiranja, a cena je baš ovaj zakon. Osim resursa, kojih ima u Srbiji i koji se prirodno obnavljaju, najveći akcenat je ovim zakonom u stvari bačen na sledeće tri oblasti: na Rudarsko-topioničarski basen Bor, Elektroprivredu Srbije i Naftnu industriju Srbije. To je ono zbog čega su oni došli na vlast i to su te koncesije koje svojim sponzorima i svojim gazdama oni treba da plate.
Da je to tako potvrđuje samo činjenje ili nečinjenje Vlade Republike Srbije u protekle dve godine. Problemi u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor uopšte nisu rešavani od strane ove vlade. Čak je i premijer Zoran Đinđić uvredio rudare i inžinjere dokazane u svetu, rekavši da treba da sade kikiriki. Verovatno da bi cena tih koncesija bila što manja.
Kada je u pitanju Elektroprivreda Srbije, tu je stvar sasvim jasna. Voleo bih da ministar energetike, Kori Udovički, objasni ovde zašto struja mora da poskupi, da objasni ovde zašto laže da je sadašnja cene neekonomska, a vi konstantno našu javnost time bombardujete?
Cena jeste pet centi, ali za struju proizvedenu u nuklearnim elektranama i u termoelektranama, za radnike koji primaju platu četiri do pet hiljada maraka, odnosno 2.500 do 3.000 evra; daleko je niža cena struje koju proizvode hidroelektrane, a u Srbiji otprilike jednu trećinu struje proizvode hidroelektrane. Cilj podizanja cene struje, koju uporno najavljujete, jeste u stvari da vaši koncesionari dobiju što povoljniju cenu električne energije.
Zakon se tiče i radne snage koja će tu da bude raspoređena. Mogu da vam kažem da javna preduzeća u okviru Elektroprivrede Srbije već prave spiskove tehnoloških viškova; Vlada na pokvaren i perfidan način hoće da izbegne plaćanje socijalnog programa za tehnološki višak, tako što će većinu takve radne snage da rasporedi u manja javna preduzeća koja će da preregistruje; ona ne mogu sama da se održavaju, moraju u stečaj, a kada firma ode u stečaj, radnici nemaju pravo na socijalni program, na 100 evra za godinu radnog staža.
To su pravi razlozi donošenja jednog ovakvog zakona. Čista je demagogija i priča da Narodna skupština treba da donese odluke za takva preduzeća. Narodna skupština ovakva kakva je, sa ovom skupštinskom većinom u stvari je produžena ruka Vlade Zorana Đinđića. Dokazalo se do sada da vi sve što predloži Vlada izglasate. Još ni jedan jedini zakonski predlog niste odbacili i samo Vlada želi svoju pojedinačnu, a i kolektivnu odgovornost da prebaci na Narodnu skupštinu. Jer, bože moj, narodni poslanici imaju imunitet i ne mogu krivično da budu gonjeni za ono za šta glasaju.
Gospodo, bez obzira na sve, vi ste dokazali da sada možete da promenite i Ustav i sve živo. Nemojte da zaboravite da će i vas narod kad-tad da menja. Mišljenje naroda moći ćete da čujete i vidite na mitingu Srpske radikalne stranke, u nedelju 23. na Trgu Republike, sa početkom u 18,00 sati. Tamo sigurno neće biti samo članovi i simpatizeri Srpske radikalne stranke, već svi srpski patrioti.

Poštovana gospodo poslanici, podneo sam amandman na član 11. i tražio da se taj član iz ovog zakona briše. I ovaj član, kao i sam zakon, koji treba da sprovodi agencija,  o kojoj je već bilo dosta reči, ima jednu jedinu svrhu - to je da ogroman kapital, koji je mafija sticala švercom duvana nekoliko godina unazad, stavi u legalne tokove, odnosno da novac koji je stican kriminalnim aktivnostima legalizuje i stavi u nepovoljan položaj sve one privredne subjekte koji su do sada bili prisutni u trgovini duvanom.
Gospodin ministar je već u svojim izlaganjima rekao da će broj licenci biti mali. Da bi se došlo do jedne licence, proizvođačke, potrebna su ogromna materijalna sredstva. Da bi se došlo do velikoprodajne licence, potrebna su takođe i velika materijalna sredstva, da se kupi ta licenca i odgovarajući magacinski prostor.
Čini mi se da to nije jedini cilj ovoj vladi i mafiji, već da u korist mafije ukloni čak i maloprodajne objekte, koji moraju da odgovaraju tehničkim uslovima, koje opet ovaj zakon i agencija propisuju i za koje su potrebna takođe određena visoka novčana sredstva, i na taj način kompletnu trgovinu duvanom stavi u ruke dosadašnjih mafijaša.
Gospodin ministar, po Predlogu ovog zakona, u članu 11. za koji sam tražio da se briše, često ima mnogo veća ovlašćenja nego u mnogim drugim zakonima do sada. Po ovom članu zakona, direktora agencije za trgovinu duvanom predlaže lično ministar, iako agencija ima i upravni odbor i nadzorni odbor. Postavlja ga Vlada. Sada se postavlja pitanje - kakav bi to direktor bio i ko bi bio taj direktor?
Ovde imate više mafijaša koji su u tesnoj sprezi sa sadašnjom Vladom. Tu može da bude i Stanko Subotić, zvani Cane Žabac (već je bilo reči da su o njemu pisane knjige), zatim može da bude i Nebojša Čović, sadašnji potpredsednik Vlade, o kome je takođe predsednik Srpske radikalne stranke, dr Vojislav Šešelj, napisao knjigu, sa naslovom: "Nebojša Čović, pudlica srpske mafije", pa izgleda da je ta knjiga ratni zločin i zbog toga mora da ide u Hag.
Možda bi vam dobar direktor bio i Filip Cepter, ili pravo ime Milan Janković, ili bi možda čak i Zoran Đinđić hteo da bude direktor ovakve agencije, a ja vam sa sigurnošću mogu reći...

Registrovan sam, proverite. Molim vas da me ne prekidate.
Garantujem vam da bi se pozivu da bude direktor agencije za duvan najviše obradovao Milo Đukanović, čak bi se odrekao i državnosti Crne Gore. Toliki je značaj takve agencije i toliki se novac u njoj vrti.

Dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, kad vas kritikuju poslanici SRS, nemojte da mislite da je to zato što vas mrzimo. Samo želimo da svojim zakonima, koje predlažete, ostavite što manje mesta za zloupotrebe. Tako je i u ovom slučaju, gospodine ministre.
Mogu da vam kažem da lično cenim vaš rad kad je u pitanju budžetski sistem, pogotovu što hoćete da uredite zakonom javnu potrošnju i kako se budžetska sredstva troše. Međutim, ono što mi pada u oči to je da, i ako uređujete, uređujete više za druge, manje za sebe i sebi ostavljate manevarski prostor za određene zloupotrebe, za koje ne morate nikome da polažete račune.
Zato je SRS i podnela amandman da odgovorno lice koje se ne pridržava ovog zakona bude kažnjeno u prekršajnom postupku.
Što se samog zakona tiče, u članu 2. stav 8. vi ste, gospodine ministre, dali sebi za pravo da investirate na tržištu novca i van zemlje. Prvo, principijelno smo protiv toga, jer, zašto biste vi bili privilegovani budžetski korisnik i zašto to ne mogu da budu i organi lokalne samouprave?
Znači, niko ili svi. To je principijelno. Pravno gledano, gospodine ministre, postavlja se pitanje - koga ćete vi to da finansirate kroz te ivesticije, hoćete li da finansirate strane privredne subjekte, koji treba da otkupe našu privredu u procesu privatizacije?
Dakle, da našim novcem finansiramo kupovinu naših firmi, a vlasnik treba da bude stranac. Isto tako, gospodine ministre, u samom ovom zakonu postavlja se pitanje - zašto ste toliki rok dali da sredstva koja su budžetska, a nalaze se u bankama, odnosno poslovnim bankama, po viđenju, treba da budu prebačena na račun trezora do 1. jula 2003. godine.
Računajući da vam platni promet u poslovnim bankama počinje od 1. januara 2003. godine, sam taj dug zakonski rok nije baš jasan i uvek ostavlja mesta za osnovane sumnje; uvek.
Sada se postavlja pitanje zašto ste za fiskalne kase, gde je posao mnogo obimniji, gde sigurno naša elektronska industrija neće moći da pokrije sve korisnike tih kasa, ostavili rok samo od godinu dana.
Isto tako, gospodine ministre, postavlja se pitanje zašto ste za oročena sredstva, koja su iz budžeta Republike Srbije u poslovnim bankama, dali rok za vraćanje 31.12.2003. godine?
Pošto smo već imali rebalans budžeta Republike Srbije, odakle oročena sredstva kod poslovnih banaka? To znači, gospodine ministre, da ste se vi ponašali prilično raskalašno, kada ste sredstva iz budžeta davali poslovnim bankama. Još ste i oročavali.
Sada se postavlja pitanje, koje su to privilegovane banke koje već više od godinu dana raspolažu parama Republike Srbije? Da nisu to, gospodine ministre, iste one banke koje finansiraju potrošačkim kreditima nabavku robe hravatskog i slovenačkog porekla?
Već više puta, za ovom govornicom, rečeno je da banke treba da kreditiraju domaću proizvodnju. Sve vreme to izbegavate da kažete i svoju poresku politiku vodite uvek u nekoj zavijenoj formi, da vas obični građani ne bi mogli razumeti.
Isto tako, gospodine ministre, nedavno smo izglasali izmene i dopune Zakona o porezu na promet. Prema izveštajima koje imamo sa terena i prema nekakvom tumačenju nekakvih savetnika, glasnika itd, odredbe tog zakona se ne poštuju. Ta tumačenja, svi republički organi zaduženi za kontrolisanje poreza na promet, prihvataju kao tumačenja ministarstva.
Sada imate slučaj da se još uvek plaća porez na softver, a trenutno je legalizacija softvera i trajaće do 31.12. ove godine. Pod koju stavku ste zaveli softver? Da li pod publikacije? U samom članu zakona piše - softver. Znači, ne možete da navedete da je to publikacija posebnog interesa.
Ministre, vidim da se ljutite zbog ovoga, ali vas sada prozivam da izađete za ovu govornicu i javno kažete i javno tumačite svim vašim republičkim organima da li su izmenama i dopunama Zakona o porezu na promet oslobođeni hardver i softver. Ništa više.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je principijelno prilikom izrade ovog amandmana nastavila politiku koja je bila, kada se raspravljalo za budžet za 2002. godinu. Pri tome smo uzeli u obzir da je inflacija u 2002. godini iznosila 12%, a da će rast bruto nacionalnog dohotka u 2003. godini biti 4%. Tako da smo ovim amandmanom želeli da realnije oslikamo situaciju u našoj privredi koje prihode ona ostvaruje i da rasteretimo poreske obveznike, odnosno domaću industriju.
Već više puta je rečeno za ovom govornicom da preterana fiskalna politika jedne vlade može isključivo da ima negativne posledice i za privredu i za ekonomiju i za životni standard građana. Najviše, iz razloga zato što se poreskom politikom koju ova vlada forsira ne štiti domaća industrija, kako je to želeo u svom jučerašnjem izlaganju gospodin premijer. Čak šta više, imamo situaciju da druga roba stranog porekla, a najviše hrvatska i slovenačka, ima povlašćen status na domaćem tržištu. To se pre svega postiglo zatvaranjem srpskih banaka, zamenom zapdnoevropskih valuta u evro, a gde je došlo do gomilanja kapitala, otprilike oko dve i po milijarde evra u četiri strane banke, a koje našim građanima isplaćuju kamatu od dva do dva i po posto, a zaduženja uglavnom za slovenačku i hrvatsku robu koju ti naši građani, od istih tih banaka uzimaju i iznose 12 do 15% na godišnjem nivou.
Poreskom politikom se ne štiti domaća industrija, mada bi u slučaju da roba nije uvezena po principu reciprociteta, odnosno roba široke potrošnje, koliko je mi plasiramo na strana tržišta, toliko može biti poreski prihvaćena i u Srbiji. Mi ustvari finansiramo privredne industrije, odliv kapitala, odliv deviza u hrvatsku i slovenačku industriju, a što je najvećim delom zasluga gospodina Mlađena Dinikića i Zorana Đinđića.

 Dame i gospodo poslanici, ja sam svojim amandmanom tražio da se član 12. briše, a 1. stav člana 12. glasi: "Transferi između korisnika budžetskih sredstava mogu vršiti sledeći direktni korisnici budžetskih sredstava i to: Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo kulture i javnog informisanja i Ministarstvo poljoprivrede i vodoprivrede".
Prvo, ne bi bilo principijelno i kako vi to volite da kažete gospodo iz DOS-a, transparentno da neka ministarstva budu povlašćena, a neka ne. Principijelno bi bilo da ili ni jedno ministarstvo ne može ili sva ministarstva da mogu.
Postavlja se sada pitanje šta je to zajedničko sa Ministarstvom prosvete i sporta, Ministarstvom kulture i javnog informisanja i Ministarstvom za poljoprivredu i vodoprivredu. Ono što je zajedničko jeste da imaju najnesposobnije ministre u Vladi Republike Srbije. Ako pogleda Ministarstvo prosvete i sporta, kakav zakon može da napiše Gaša Knežević? Loš, toliko loš da je to košmar za one koji takav zakon moraju da sprovode, pa će verovatno zato Gaša Knežević morati da uplati za specijalizovane usluge i usluge po ugovoru Ministarstvu za nauku i razvoj 142 miliona i 800 hiljada i 285 miliona da mu pišu zakone.
Kakav zakon može da napiše ministar kulture i javnog informisanja, Lečić? Nikakav. Ja čoveka koji je toliko lenj u životu još nisam video. Čovek misli samo da ide na prijeme, na koktele. Njega ni zakoni, ni ministarstvo, ni bilo šta drugo ne interesuje. Znači, on će morati da izdvoji Ministarstvu za nauku i razvoj 198 miliona i 958 hiljada i usluge po ugovoru 6 miliona 250 hiljada dinara.
Kada je u pitanju Ministarstvo za poljoprivredu i vodoprivredu, kakav zakon nama može da napiše Dragan Veselinov ili stručnu publikaciju kako vas uhvatiti u krivolovu ili kako izvoziti ptice pevačice ili kako upropastiti srpsku poljoprivredu i srpskog poljoprivrednika. On će morati da uplati Ministarstvu za nauku i razvoj 50 miliona dinara, ali sada se postavlja pitanje šta će već Ministarstvu za nauku i razvoj 3 milijarde dinara i usluge po ugovoru 200 miliona i 600 hiljada dinara.
Gospodine ministre, moj vam je savet da ovaj amandman prihvatite i odmah da nadležni odbori podnesu amandman da sva ministarstva mogu da vrše transfere, jer tada nećete morati da pravite rebalanse budžeta, nećete morati za ovom govornicom i na konferencijama za štampu da iznosite neistine da u slučaju da se rebalans ne usvoji neće plata i penzija. Jedino što će da se desi jeste gospodine ministre da ćete ići u zatvor zato što ste uplatili za Labusovu izbornu kampanju RTS-u 2 milijarde i 600 miliona dinara. Jedino to, jer ste suprotno Zakonu o budžetu za 2002. godinu trošili sredstva. Sada tražite da vam odobrimo ono što ste već potrošili.

Dame i gospodo poslanici, nikako nemam sreće da gospodina ministra vidim kada se raspravlja o njegovim predlozima budžeta i o njegovim budžetima. Dolazimo do rebalansa budžeta i mogu da kažem da je rebalans opet sličan u onom delu kada su u pitanju amandmani SRS koje smo podnosili kada smo usvajali budžet za 2002. godinu.         Tvrdili smo i tada, a i sada, da budžet koji je u suštini u deficitu ne može da ima budžetske rezerve. To sada gospodin ministar dokazuje rebalansom ovog budžeta, ali pogledajte gde on ukida budžetske rezerve: nje nema za izvršenje subvencija. To su subvencije za poljoprivredne proizvođače i budžetske rezerve za izvršenje socijalne pomoći. Znači, oni vitalni korisnici budžeta, socijalni programi za radnike koji su ostali bez posla i poljoprivrednici izmenama i dopunama i rebalansom budžeta, da tako kažem, izbrisani su.
Prikazuje se takođe da je deficit u budžetu sada mnogo veći i to otprilike za oko 800 miliona dinara, što nam u stvari opet daje dokaze da je njegova poreska politika i poreska politika Vlade Republike Srbije isključivo na štetu domaće privrede i građana. Ono gde se budžet povećava jeste da se povećavaju sredstva za jug Srbije i Kosovo, odnosno da se povećava iznos novca koji se daje Nebojiši Čoviću. Sa dosadašnjih 964 miliona na milijardu i 154 miliona dinara. Ne verujem, ni kada budemo raspravljali o budžetu za 2002. godinu, da ćemo znati gde se ta sredstva troše.
Imamo podatke da se najveći deo ovih sredstava koristi za zloupotrebe Nebojše Čovića i ljudi koji ga okružuju. Izvesni gospodin Sima Spasić prima platu od Nebojše Čovića i od ovih para u iznosu od 700.000 dinara, dobio je službeni auto za korišćenje sa diplomatskim tablicama, a ovo sa diplomatskim tablicama zato što nema vozačku dozvolu pa da ga policija ne bi zaustavljala i kontrolisala, a imamo podatke da je učestvovao u saobraćajnim nesrećama gde je jedno lice čak izgubilo i život.
Postavlja se pitanje šta će taj izvesni Sima Spasić gospodinu Čoviću? On mu je potreban da sve one Čovićeve gluposti i brljotine koje napravi prema srpskom narodu i ošteti srpski narod, da trčkara po selima na jugu Srbije i da pokušava da smiri nezadovoljstvo Srba koji tamo žive.
Još jedna stavka ovde u budžetu se finansira iz budžeta, a to je Republička direkcija za robne rezerve, koju ste, gospodo, pretvorili u trgovinsko preduzeće.
Uredbom Vlade Republike Srbije nemoguće je na teritoriju Republike Srbije slobodno uvesti naftu i naftne derivate, već je to isključivo moguće kupiti samo od Republičke direkcije za robne rezerve, pa samim tim ta ista Republička direkcija to isto gorivo koje se kupuje za domaće potrebe knjiži kao izvoz. Na jedan lažan način prikazuje da ova privreda radi nešto, da izvozi.
To je manje štetno; međutim, štetno je ono drugo, da sve to se knjiži kao izvoz, a na to se ne plaća ni akciza ni porez, pa ako uzmete u obzir da je rafinerijska cena benzina negde oko 9 dinara, da nešto malo otpada na manipulativne troškove i trgovačke marže, a da ostatak zahvata država do 50 dinara, izračunajte koliko je to utaja i pronevera. Isto tako za dizel gorivo, koje je 7 dinara, sa manipulativnim troškovima i trgovačkim maržama oko 11 dinara, a da je njegova maloprodajna cena 38 dinara, znači da 27 dinara po litru ukradu od države, ljudi koji uzimaju gorivo od Republičke direkcije za robne rezerve i koji su bliski Zoranu Đinđiću. Nema nikakve, baš nikakve povećane finansijske discipline za te ljude i mislim da je to ozbiljan problem sa kojim ova vlada mora da se pozabavi.

Dame i gospodo poslanici, slažem se sa konstatacijom gospodina premijera da u budžet treba usmeriti sredstva za penzije i plate budžetskih korisnika.
Međutim, kada se ovaj budžet malo više analizira, zaključuje se ili se barem dolazi do zaključka da smo mi vrlo bogata zemlja i da se izuzetno rasipnički ponašamo u našem budžetu. Samo ću deo stavki, za koje smatram da su suvišne u ovom budžetu, sada da kažem, recimo, imamo Agenciju za unapređenje državne uprave, u iznosu od 5.370.000 dinara.
Gospodine premijeru, vi ste toliko dobro pokazali da znate da vodite ovu zemlju čvrstom, diktatorskom rukom, da vam nikakva agencija nije za to potrebna; ili Bezbednosna-informativna agencija, u iznosu od milijardu 593 miliona 727 hiljada. Ne znam zašto je ovaj iznos potreban, da li možda za Čedino obezbeđenje, da li možda da se prate i prisluškuju opozicioni lideri i poslanici, da li možda da se vojska špijunira.
Ako se vojska špijunira, postavlja se pitanje za koga i zašto. Jedan vaš, sada već bivši potpredsednik Vlade, koji je baš bio zadužen za nacionalnu bezbednost, uhapšen je za špijunažu i saradnju sa Cijom (CIA) CIOM.
Da li je ta agencija možda neka srpska CIA? Imate sada agenciju za energetsku stabilnost, 5 miliona 842.000, potpuno nepotrebno; agencija za strana ulaganja i promociju izvoza, a u iznosu od 2 miliona 349 hiljada; agencija za razvoj kulture, 1.074.000, pa valjda imamo ministra kulture, šta će nam onda agencije, ili ministar ili agencije, ne može i jedno i drugo; agencija za reciklažu, 15.600.000, a za sve ove agencije postoje pandani u zavodima i republičkim direkcijama.
Ima još jedna vrlo zanimljiva stavka u budžetu Republike Srbije, a to je da se u Ministarstvu poljoprivrede izdvaja 50.000.000 za program dugoročnog razvoja i usklađivanja zakonodavstva za Evropskom unijom. Takav isti iznos gospodin Dragan Veselinov je dobio za 2002. godinu, 50.000.000 dinara je potrošio, a ne znam da li je ova skupština o jednom jedinom njegovom zakonskom predlogu raspravljala.
Šta je to on usklađivao sa Evropskom unijom, da li on zna da je Evropska unija upropastila jednu od najrazvijenijih poljoprivrednih zemalja - Francusku, koja ima mnogo jači agrarni budžet nego Srbija. Zašto mu dajemo novih 50.000.000 dinara? Šta to on unapređuje, lovstvo po Srbiji, za hvatanje ptica pevačica. Gospodine Veselinov, samo se vi smeškajte, ali doći će vreme kada ćete polagati račune za ovih 50.000.000 dinara.
Isto tako, imamo agenciju, u stvari Zavod za informatiku i internet, gde će Vlada Republike Srbije da potroši 342 miliona 695.000 dinara. Samo za četiri minuta ovde je izneto kako se može uštedeti, ni manje ni više, nego tri milijarde dinara. U svakom slučaju vidimo se sutra u pojedinostima.

Dame i gospodo poslanici, prvo moram da izrazim određenu dozu čuđenja što gospodina ministra, kad je njegov budžet u pitanju, nema ovde u Skupštini. Kada se raspravljao budžet za 2000. godinu, stalno je ovde skakutao i spominjao nekakve knjige, a da vidimo kako je gospodin ministar Đelić trošio svoje knjige i da nam na ta pitanja odgovori. Njega nema, ali prenesite mu.
Prvo, još kada je ovaj budžet projektovan i kada su poreski zakoni, koji treba da pune ovaj budžet, menjani baš od strane gospodina Đelića, uz zaklinjanje da će inflacija u 2001. godini da bude između 30 i 35%, sada priznajete da su naša upozorenja, poslanika SRS, da se preteranom fiskalnom politikom postiže samo pad bruto nacionalnog dohotka, i inflacija, ništa više.
Možemo slobodno reći da je gospodin ministar Đelić jedan od najodgovornijih za inflaciju od 92%. U prihodnoj strani budžeta za 2001. godinu više puta je rečeno da ste imali donaciju u iznosu od tri milijarde 366 miliona itd. i to je verovatno sve ono što ste dobili od obećanih šest milijardi dolara u 2000. godini. To je sve što ste dobili i pitanje je - da li ste dobili, ili na neki drugi način treba ta sredstva da vratite?
Mnogo je spominjana i budžetska inspekcija, koja je čitavo vreme, za ove protekle dve godine, bila zauzeta budžetima za neke druge godine i nije kontrolisala budžete npr. za 2001. godinu, jer, da je iole malo kontrolisala, imali bi smo tačniji uvid u sve zloupotrebe, koje su napravljene za vreme mandata ove vlade.
Ja ću samo da navedem nekoliko primera kako se zakon krši i kakve se zloupotrebe prave. Recimo da je u opštini Žabari, ja obično ne izlazim iz teritorije svog okruga, trebalo je uraditi put u dužini od 5 kilometara, da je za to Vlada Republike Srbije izdvojila određena sredstva, da su ta sredstva uplaćena SO, kojoj je taj posao poveren.
Skupština opštine je sklopila ugovor sa izvođačem radova za celu deonicu puta, sredstva su preneta izvođaču radova i put još uvek nije završen, samo jedan mali deo od nekih 10 do 12%. Čini mi se da je vrednost posla negde oko 6 miliona dinara, da izračunamo koliko je to knjiga, to je 6 hiljada knjiga, da vam bude lakše, vi više volite u knjigama da računate. Izvođač radova je niko drugi, nego Čume. Pitao bih ministra da li sme da pošalje budžetsku inspekciju kod Čumeta, da zatraži kamatu na prihvaćene, a ne izvršene obaveze i penale za neizvršen posao, ako to sme, svaka čast. Ja mislim da ne sme, a to samo dokazuje tvrdu Srpskih radikala da ovu državu vodi mafija. Kako vaše skupštine opština troše sredstva...

Gospođo predsednice, ja bih vas upozorio da SRS oduzmete od vremena dva minuta, koliko su vaše polemike trajale sa poslanicima SRS.

Dva ipo minuta, molim vas. Recimo, Skupština opštine Kučevo, jedna stavka u budžetu koja iznosi 3 milijarde 660 miliona dinara su donacije Elektroprivredi. Elektroprivreda je najveći deo donacija utrošila na rekonstrukciju niskonaponske mreže, znači elektrodistribucijama, tako piše i u budžetu za 2003. godinu, reč je negde o oko 6 milijardi dinara, a šta rade vaše opštine gde ste vi na vlasti? Dobiju sredstva od Republike, sredstva prebace direkcijama za izgradnju, direkcije za izgradnju naprave plan da će one da urade rekonstrukciju niskonaponske mreže, podele mesnim zajednicama i pare - pojela maca. Prava rekonstrukcija se radi onim parama koje su date iz ovog budžeta, tako da se dešava da ste narodu tri puta naplatili rekonstrukciju niskonaponske mreže. Prvi put kroz dranje, kakve su vam cene električne energije, drugi put kroz plaćanje poreza od 20% za svaki utrošen kilovat i treći put kroz takse i doprinose koji pripadaju organima lokalne samouprave. Zašto takvih izveštaja nema u ovom završnom računu?
Izračunajte koliko je to knjiga.

Dame i gospodo poslanici, koliko vidim ove izmene i dopune čitavog seta poreskih zakona su u stvari samo jedan mali deo amandmana SRS, koje su naši poslanici predlagali prilikom donošenja ovih zakona. Tada su ove poreske izmene bile moguće. Međutim, nemajući sluha za naše amandmane i za stanje u kome se narod našao, vođenjem preterane fiskalne politike došlo je do toga da poreske stope treba smanjiti još više, a isto tako i proširiti čitav niz roba koje treba osloboditi poreza na promet.
Već više puta poslanici SRS su kritikovali zašto se dečija konfekcija ne oslobađa poreza na promet, pa nam je ministar, koji sada nije tu, rekao da ima dečije konfekcije u koju može da se uvuče i Vlade Divac. Možda je za to u pravu, nisam to proveravao, ali mogu da ga pitam, a vi mu prenesite, da li može i u pelene za jednokratnu ili višekratnu upotrebu da se uvuče Vlade Divac.
Da li možemo u hranu za odojčad da stavimo nešto drugo, npr. mesni narezak ili će to da bude hrana za odojčad. Da li neko pravi krevetac i kolevku za ljude veličine Vlade Divca ili za bebe. To su te poreske olakšice koje mi tražimo. To su poreske olakšice koje su potrebne srpskom narodu. A, verovatno je razlog njegovog odbijanja u tome što se plaši da će to prihodnu stranu budžeta da osiromaši.
Očigledno je reč o lenjom čoveku, jer da je iole i malo ozbiljan on bi vrlo lako tu prihodnu stranu čak i više napunio nego što predviđa svojim nakaradnim poreskim zakonima. Prvo, potrebno je da se napravi podela roba: na robu koja se ne oporezuje, takvu već imamo; na robu za opštu namenu; na tehničku robu i na robu koja se smatra luksuzom. I sve te vrste roba, koje su iz uvoza, osim lekova, uvećati za 50%. Potrebno je da štitimo domaću privredu, domaću industriju i domaćeg radnika koji puni budžet Republike Srbije.
Dešava se da je i G17, u koordinaciji sa gospodinom ministrom Đelićem, likvidirao četiri srpske banke, pa se sada u kojekakvim drugim bankama, koje nisu naše, nalazi negde oko pet milijardi maraka štednje naših građana. Ta sredstva se upotrebljavaju za kreditiranje i kupovinu tehničke robe iz drugih zemalja, a ne naše domaće.
Našim građanima se plaća 2,5% kamate na godišnjem nivou, stranim kreditorima naši građani plaćaju 12 do 15% na godišnjem nivou, i otimaju nam tržište. Pa ne može da očekuje gospodin ministar da će samo Savezna vlada da brine o njegovoj privredi i industriji, carinskim i drugim merama; mora on to i svojim poreskim zakonima.
Kad je u pitanju i naš domaći avio prevoz, tu su opet naši avio prevoznici u podređenom položaju; mi sada oslobađamo sve na međunarodnim linijama, i plaćanja poreza, i plaćanja akciza na mlazno gorivo, a samo za vašu informaciju, recimo ako predate pasoš i izvadite ličnu kartu, ako izvadite kartu za putovanje u JAT-u, vizu recimo za Francusku, čekaćete sedam dana. Ako kupite AIR-FRANCE avionsku kartu, vizu ćete čekati jedan dan. Tako oni preko svojih ambasada štite doduše na jedan nekorektan način svoje, avio-prevoznike, a mi još da im damo mlazno gorivo bez poreza, bez akciza, koje je iovako najjeftinije u svetu, pa to je smešno.
Oslobodite naše avio-prevoznike, samo njih za međunarodne letove, da mogu da se nose sa takvom jednom konkurencijom.
Kad su u pitanju fiskalne kase, mnogo stvari nije rečeno, ni ko će biti uvoznik, ni koja će njihova cena biti, ali ja vam garantujem, prvi finansijski, ili drugi policajac, koji bude zatražio od građanina račun iz fiskalne kase i bude hteo da mu naplati mandatnu kaznu od 1.000 dinara, a građanin onako ljut, ako je izašao iz prodavnice i potrošio svoju platu u dve kese, pa ljudi moji, prebiće ga. Budite sigurni da će da ih prebiju.
Mislio sam da ovaj ministar nešto zna po pitanju ekonomije i da razlikuje velikoprodaju od maloprodaje. Juče je svojim izlaganjem, koje nije ličilo ni na šta, dokazao da on u suštini nema pojma, ni koji su privredni subjekti u zemlji.

Dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, drago mi je da vas vidim drugi ili treći put za ovih 16, 17 meseci koliko ste ministar i žao mi je što vas nisam baš najbolje razumeo, da li zbog mojih kolega ili zato što nemušto pričate. Međutim, u svakom slučaju Predlog ovog zakona ne može da se nazove reformskim, jer kakav je to predlog zakona ako od 13 članova zakona na sedam mesta piše "briše se".
Zakon koji se briše donesen je u julu mesecu 2000. godine i jedan od inicijatora donošenja takvog zakona je bila baš Srpska radikalna stranka koja je, za razliku od mojih kolega koji se tada nisu ni bavili politikom, niti su znali šta je to, za vreme svog bitisanja naučila kako mogu da se prave zloupotrebe i kako tome treba stati na put, a najveće zloupotrebe i pljačkanje ove države bilo je u javnim preduzećima.
Mogu da vam kažem, gospodine ministre, da je ovaj zakon bio veliki problem našim koalicionim partnerima. Nama nikako nije, jer smo presekli izvore finansiranja i zloupotreba, pogotovu funkcionerima i članovima Jugoslovenske udružene levice ili skraćeno JUL. Sada vi jedan takav zakon, gospodine ministre, brišete. Slažem se da je u nekim delovima potrebno izvršiti decentralizaciju, ali uvek treba voditi računa o tome, gospodine ministre, šta se time dobija, a šta se gubi.
Pre donošenja ovog zakona dešavalo se da su pojedine direktore javnih preduzeća, pa ću reći da je iz Požarevca bio jedan karakterističan slučaj da su tog direktora firme, koji je bio i predsednik fudblaskog kluba, uhvatili na granici sa nekih 15 miliona dinara. To je mala suma koliko može da se ukrade, recimo iz Naftne industrije Srbije i nekog većeg sportskog kluba, a baš u članu 34. starog zakona koji vi članom 12. novog predloga zakona brišete piše "Danom stupanja na snagu ovog zakona javna preduzeća i preduzeća sa većinskim učešćem državnog kapitala ne mogu da vrše isplate sredstava za sponzorstva, donacije, humanitarne, sportske i slične aktivnosti, reklame, propagandu i reprezentaciju, zarade predsednika upravnog odbora, odnosno naknade za radove članova upravnih odbora itd.".
To se gospodine ministre briše, pa ćete čini mi se ponovo, ako ste dovoljno ludi, sami sebe da hapsite, ne vi nego članovi ove vlade, da hapsite svoje direktore javnih preduzeća na granicama. Čini mi se da se ovde na političkoj sceni sada pojavljuje neka nova, sa istim programskim ciljevima, stranka slična JUL-u, jedna stranka koja je bila isključivo interesno povezana, a ovim zakonom dozvoljavate da takva ili jedna grupa ljudi vrši razne zloupotrebe. Zašto je član 34. starog zakona, koji se briše, izuzetno sporan u Predlogu ovog zakona?

Gospođo Čomić, napustili su narodni poslanici DOS-a, kojih fali ovde jedno stotinak.