Dame i gospodo poslanici,  sam zakonski predlog o povećanju sudskih taksi mislim da nema osnova.Samo ću da vam navedem jedan klasičan primer kako se postupa u sudskom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom za vrednost do 5.000 dinara, kako bi to izgledalo po novom.
Znači, taksa je 2.000 dinara, i u slučaju da podnosilac tužbe ne uplati taksu na vreme dobija opomenu, za koju treba da plati kaznu od 400 dinara. Ako ne postupi po toj opomeni, treba da plati taksu 2.000 dinara, 400 dinara kaznu i 1.000 dinara kaznenu taksu, ukupno 3.400 dinara. Ukoliko druga strana uloži prigovor, treba da plati 1.000 dinara taksu na prigovor, ako ne plati, još 400 dinara i još 500 dinara kazne, ukupno1.900 dinara. Znači, već smo dostigli vrednost spora pre nego što se održalo prvo i jedino ročište. Sudska presuda i sudski postupak nisu završeni naplatom sudske takse, nisu završeni ni pravosnažnošću sudske presude, već izvršenjem te pravosnažne sudske presude.

Nije teško, gospodine predsedniče, zato što sam uveren da dokumentacija koju dobijam od vas nije potpuna.
Ovo što ću govoriti odnosi se na zapisnik, strana 11. stav 1, gde se govori o odbijanju amandmana poslanika Srpske radikalne stranke na predlog Zakonodavnog odbora i Administrativnog odbora, kao i o izlasku predsednika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke dr Vojislava Šešelja.
U zapisniku se ne konstatuje da je, ne navodeći koji je član Poslovnika u pitanju, u svom izlaganju o povredi Poslovnika predsednik poslaničke grupe Srpske radikalne stranke hteo da ukaže na to da ni Zakonodavni odbor po članu 46. Poslovnika, ni Administrativni odbor po članu 67. Poslovnika Narodne skupštine, nemaju pravo da daju ovakve preporuke.
Postavlja se pitanje zašto. Ako već imate stenograme, kako vi kažete, zašto ne prikažete pravu istinu i u zapisnicima, radi onih koji će sutra čitati ove zapisnike i na osnovu njih tražiti stenograme o tome šta je ova vlast radila.

Dame i gospodo narodni poslanici, još kada se glasao budžet Republike Srbije za 2001. godinu predlagao sam da se predviđena sredstva u iznosu od 200 miliona dinara za pripreme za popis skinu sa budžeta i rasporede nekom drugom budžetskom potrošaču.
Tada sam za to imao razloga. Pričao sam tada o Kosovu. Ne bih da to ponavljam, sada bih da pričam o prognanicima koji se nalaze na teritoriji Republike Srbije već više od desetak godina. Pojedina prognana lica, osim što po tome stiču pravo na državljanstvo, a još uvek ga nemaju, imaju pravo na državljanstvo zato što je jedan od njihovih roditelja državljanin Savezne Republike Jugoslavije i još po jednom osnovu - zato što su već stupili u brak sa državljaninom Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srbije, imaju zasnovanu porodicu, decu, a tako nešto što nije rešeno ni u ovoj vlasti i zbog toga mislim da ovaj popis... evo, već je isteklo vreme.

Gospodine predsedniče, počnite da se privikavate da, kada prozivate učesnike u raspravi, više ih ne imenujete - narodni poslanik, nego sa - član poslaničke grupe, jer ove izmene Poslovnika će upravo tome da doprinesu.
Dame i gospodo poslanici, konačno su neke stranke pokazale svoje pravo demokratsko lice. Sada raspravljamo o trećem poslovniku u ovom sazivu Skupštine, i to za nešto više od osam i po meseci. Neke stvari koje je u ime predlagača odluke o izmenama Poslovnika gospodin Mihajlov izgovorio, mogu da kažem da nemaju ni trunke istine. Gospodin Mihajlov reče da je jedan od razloga za izmene Poslovnika nedisciplina i opstrukcija narodnih poslanika, i pri tom je najviše mislio na poslanike SRS.
Za gospodina Mihajlova opstrukcija je to što poslanici SRS aktivno učestvuju u raspravama, pripremaju se za svaki zakon i pišu i podnose amandmane, a nije opstrukcija to što poslanici vladajuće većine, DOS-a, pa i DSS-a, koji pripada DOS-u, nisu u skupštinskoj sali, već po hodnicima, restoranima, hotelima, beže na utakmice, na prijeme kod svog predsednika Vojislava Koštunice, pa ovde nema kvoruma za rad.
Pojedini vaši poslanici su se dva - tri puta pojavili u ovoj sali za više od osam meseci, koliko traje ovaj saziv Skupštine. Spomenuo je još da su izmene Poslovnika primerene poslovnicima evropskih zemalja sa dugom parlamentarnom tradicijom, čak je jedan njegov kolega iz DSS-a pričao o poslovnicima Nemačke i Francuske.
Čini mi se da ste iz svih tih poslovnika, koje ste mogli da pregledate, izabrali najgore stvari koje u njima postoje. Umesto da prihvatate ono sa Zapada što je dobro, čini mi se da DOS prihvata samo ono što je najgore. Prvo ste počeli sa drogom, oružjem, prostitucijom, sada završavate i ovde u Skupštini sa odlukama u poslovniku.
Da je SRS, dok je bila u vlasti, predložila ovakve izmene, verovatno bi te iste zemlje, o kojima vi sada pričate, proglasile takav poslovnik za nedemokratski, verovatno bi uvele Republici Srbiji i SRJ još poneki embargo, ako ne i vojnu intervenciju, a vama je to dozvoljeno, samo zato što hoćete da ućutkate srpske radikale.
Ako se uzmu u obzir i njegove reči da ove izmene daju još veća ovlašćenja narodnim poslanicima, to je jedna velika neistina. Neistina, zato što daju veća ovlašćenja samo predsedništvu Narodne skupštine. Narodni poslanici nemaju veća prava, jer više nemaju pravo da sami odlučuju o tome kada će ući, kada će se prijaviti za diskusiju, i po kojoj tački dnevnog reda. Nemaju više pravo ni da podnose amandmane.
Znači, nemaju više pravo ni da govore u ovoj skupštini, za ovom govornicom, za ono vreme koje je ranije poslovnikom bilo propisano. Deset minuta, pa ako DOS-ova većina odluči pet minuta. Ovim izmenama to pravo se dovodi u pitanje, a osnovno pravo narodnog poslanika jeste da govori baš u ovoj skupštini.
Što se tiče njegove isto tako izjave, da se ove izmene donose zbog odgovornosti poslaničkih grupa, mogu i to da kažem da to nije tačno. Najveća odgovornost za ovakav rad u Skupštini jeste u stvari u samom predsedništvu Narodne skupštine.
Vi ako očekujete da gospodin Čedomir Jovanović izađe za ovu govornicu i priča o onome što nije na dnevnom redu, i pri tome počne da vređa funkcionere i članove SRS i SRS u celini, i pri tome ne dobije nikakvu opomenu, ni od predsednika, ni od potpredsednika, izvinite ni od potpredsednice, a ona nije tu, normalno je da očekujete da će poslanici SRS da izađu i da napadaju sve ono što ne valja u sadašnjoj Vladi. I gospodina Đinđića, i gospodina Batića, i Mihajlovića i Gaša Kneževića i Veselinova itd.
Dalje, opet još jedna njegova izjava - poslovnikom se određuje vreme srazmerno uspehu na izborima. To nema potrebe da se određuje poslovnikom. Sam zakon o izborima to određuje.
Znači, gospodo narodni poslanici DOS-a, imate 176 poslanika, imate pravo svaki zakonski predlog da branite i da učestvujete u raspravi isto kao članovi poslaničke grupe SRS, samo je problem u sledećoj stvari: što je poslanicima opozicije mnogo lakše da napadaju vaše šuplje zakone, pa i ovaj vaš šuplji poslovnik, nego vama da ga branite. I tu je najveći problem što ne možete da izađete za ovu govornicu.
Gospođi koja je ovde govorila o našim amandmanima mogu da kažem da su amandmani isto onoliko ozbiljni koliko je ozbiljan Predlog odluke o izmenama Poslovnika Skupštine Republike Srbije.

Gospodine Matiću, kada pominjete gospodina, kako se ono zvaše, Pavle Pavlović, prvo da vam kažem da su na tom mestu konkurisali sledeći kandidati za zamenika  okružnog javnog tužioca: to su Bojan Bojić - zamenik opštinskog javnog tužioca iz Požarevca; Adelaida Anđelković - sudija opštinskog suda Požarevac; Ljubiša Vasić - zamenik opštinskog javnog tužioca iz Požarevca; Gordana Mitić- sudija Opštinskog suda u Požarevcu i Slavica Petrović - advokat.

Verujem da bi svi bili bolji zamenici okružnog javnog tužioca nego vaš kandidat gospodin Pavle Pavlović.

Drago mi je da ste izašli i tog slučaja se dotakli. Nisam uopšte hteo to da pričam, ali sada je svima jasno, bar je meni sto posto sigurno jasno da DSS vrši i ubacuje svoje kadrove u pravosuđu. Znači, gospodin Pavle Pavlović je radnik Javnog preduzeća "Elektromorava" Požarevac. Gospodin Slavoljub Matić, koji je bio za ovom govornicom pre mene, radio je u "Elektromoravi" Požarevac dok nije postao narodni poslanik i predsednik SO Požarevac. Ta veza je sasvim jasna - kako je jedan kandidat koji je sigurno po stručnosti lošiji nego svi ovi koje sam nabrojao, došao na to mesto da bude predložen za zamenika opštinskog javnog tužioca.

Što se tiče gospode iz Žabara, tu je sve jasno. Građani mogu da ga zovu, oni koji vole jednog ili drugog, a ja sam ovde izložio konkretne materijalne dokaze. On nema ništa osim telefonskih poziva, a što se starog predsednika suda tiče nisam ga ni spomenuo, niti mi pada na pamet jer čoveka ne poznajem.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nekoliko meseci, kada je isto bilo imenovanje i razrešenje pojedinih sudija, zamenika okružnih javnih tužilaca i okružnih javnih tužilaca, gospodin Batić je, kao ministar pravde i lokalne samouprave, držao govor o isključivoj depolitizaciji sudova.
Obećavao je da će na mesta sudija i predsednika sudova postavljati isključivo visoko moralne, visoko profesionalne i politički nezainteresovane osobe. To je ono što je obećavano i javno deklarisano više puta i sa ove govornice, a i u svim sredstvima javnog informisanja.
U praksi radite nešto drugo. Pre nekoliko meseci, na mesto orkužnog javnog tužioca u Požarevcu, postavljen je gospodin Mitar Krstev. To je isti onaj, tadašnji v.d. okružnog javnog tužioca, koji je pohapsio pripadnike "Otpora, koje je prebio Marko Milošević. On je 4. ili 5. septembra ispred kolegijuma Okružnog javnog tužilaštva u Požarevcu, predložio Mirjanu Marković za ženu decenije.
Posle 5. oktobra ekspresno podiže optužnicu protiv Marka Miloševića za pokušaj ubistva tih istih otporaša, i tada javno, pred novinarima, kamerama, potpisuje pristupnicu "Otporu". Kada su ga kolege pitale - šta mu je to trebalo, odgovorio je - nikada ne bih postao okružni javni tužilac.
Mirjana Marković nije imala vremena da ga nagradi. Njegov predlog za "ženu decenije" stigao je 5. septembra u Direkciju. Još nije bila održana nijedna sednica, desio se 5. oktobar. Ali ste ga vi, gospodo, bogami dobro nagradili.
Znači, nije reč o onome što ste obećavali, već o onome da na mesta svih sudijskih i pravosudnih funkcija postavljate poslušne ljude. Tako je bilo i kada je gospodin Mite Krstev izabrao zamenika javnog tužioca, izvesnog gospodina Pavla Pavlovića iz Požarevca. Njegova biografija, kad se čita, a ne obrati pažnja na to što piše, izvanredna je. Rođen je 1961. godine, Pravni fakultet završio je u Beogradu 1987. godine, sa 26 godina, verovatno je studirao pet ili šest godina.
Međutim, ono što se sakriva u ovoj biografiji jeste da ima ukupno 12 godina radnog staža, ali ne piše koliko ima u pravosuđu. Radio je na sledećim poslovima: pripravnik u Okružnom javnom tužilaštvu u Požarevcu, a od 1990. godine je šef Službe za pravne, kadrovske i opšte poslove u Javnom preduzeću "Morava" u Požarevcu, a te poslove i danas obavlja. Neko ko malo zna matematiku, utvrdiće da je kao pripravnik možda radio oko godinu dana i da više od 11 godina njega nema u pravosuđu.
Što se tiče njegove dalje biografije, po mišljenju direktora Javnog preduzeća "Morava" u Požarevcu, stručno i kvalitetno obavlja svoje poslove. To je tačno. Gospodin Pavle Pavlović je do sada obavljao samo disciplinske postupke u svom preduzeću. Inače, ne znam da li je on tog gospodina ovlastio ili nije, ali "Elektromoravu" pred sudom je do sada zastupao, do dana današnjeg, izvesni advokat, gospodin Dragan Ivanović, član Jugoslovenske udružene levice i porodični advokat porodice Milošević u Požarevcu.
Znači, gospodin Pavle Pavlović ni kao šef pravne službe ni jedan jedini put nije ušao u sud. Sada se postavlja na mesto zamenika okružnog javnog tužioca, a na tom mestu treba da obrađuje najteža moguća krivična dela, kao što su razbojništva, silovanja, ubistva, višestruka ubistva.
Ne znam koliko je on, kao student, bio dobar. To ne piše u njegovoj biografiji. Računajući da u pravosuđu nema iskustva, vrlo je verovatno da čak i pravi kriminalci, čak i za dela za koja je zaprećena smrtna kazna, mogu da se izvuku ako unajme imalo boljeg advokata, koji sigurno ima više iskustva u tom poslu nego Pavle Pavlović.
Ima nekih indicija da je on član nekih političkih stranaka iz DOS-a. Znači, nema reči o politizaciji sudova. Vama u pravosuđu, gospodo iz DOS-a, trebaju poslušni ljudi.
Kada je u pitanju gospodin Jugoslav Branković, mnogi od vas su se smejali kad je gospodin Vučić juče čitao presudu Opštinskog suda u Žabarima kako je vaš kandidat za predsednika suda i sudiju pretukao devojku. Neki su dobacujući pitali da li mu je to žena, pri čemu su se smejali. Ne znam da li bi vam bilo smešno da je neko prebio vašu ženu ili ćerku.
Da vas informišem još nešto. Činjenica je da mu ovo nije bila žena, ali je činjenica da je i svoju suprugu pretukao na njenom radnom mestu, u njenoj kancelariji, pred njenim kolegama. Ovde piše da je u trenutku ove presude bio oženjen. Međutim, sad je iz tih razloga razveden. To je ono što ja znam, šta je bilo na njenom radnom mestu, a šta se dešavalo kod njih u kući, znaju samo članovi njihove porodice i Bog.
Međutim, to nije jedino njegovo nedelo. Taj gospodin ima dosta nedela. Više puta je privođen od strane policije na informativne razgovore, zbog remećenja javnog reda i mira i učešća u tučama po kafanama i kafićima, u alkoholisanom stanju. Protiv njega se trenutno vodi krivični postupak za krivično delo uvrede i klevete. Vođen je krivični postupak za neovlašćen ulazak u stan i postupak za njegovo iseljenje iz stana pod brojem 360-4/96-01 u Opštinskom sudu u Žabarima. U rešenju tog suda nalaže se Jugoslavu, Ljubišinom, Brankoviću iz Žabara, pripravniku organa za prekršaje da u roku od 24 sata po prijemu ovog rešenja isprazni od lica i stvari stan broj 10/1 u Ulici kneza Miloša i tako dalje, i tako dalje. Ovlašćuje se Izvršno odeljenje Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije da, ako ne postupi po ovom rešenju, bude prinudno iseljen iz stana.
Prinudno izvršenje je bilo spremljeno. Došla je policija, došli su sudski izvršitelji i gospodin Jugoslav je uradio nešto u šta ćete i vi sami teško poverovati. Ispred stambene zgrade vezao je pit-bul terijera. U pijanom stanju, naoružan, pretio je sa terase građanima, sudskim izvršiteljima i policiji. Tek na molbe predsednika suda i više njegovih prijatelja i rođaka i poznanika, napustio je to.
Gospodo, to su vaši kadrovi. Gospodine Jovanoviću, mogu da vam kažem da je ovaj kadar, kada je reč o Jugoslavu, u principu kadar vaše stranke. Njega je predložila izvesna Svetlana, ne za vašu organizacionu strukturu u Opštinskom odboru Žabari, ali mislim da je tamo sekretar Opštinskog odbora.
Inače, o svemu ovome je gospodin Dragor Hiber znao. Bio je opominjan i od predsednika suda, bio je opominjan ovde od gospodina Vučića. Postavlja se pitanje kako je preko svega ovoga mogao da pređe Odbor za pravosuđe. To ne bi bilo čudno, da se gospodin Dragor Hiber nije bavio nadripisarstvom. U predmetu broj 1959/91-19 na ročištu koje je održano 26. maja 1992. godine, prijavljuje se kao punomoćnik Dragor Hiber....
(Smeh u sali.)
Vama je to smešno! Kada vam budu pit-bul terijeri ispred sudova, ja ću se, gospodo, smejati. Kad vam stranke po sudovima budu prebijane, ja ću se smejati.
Da se ovde ne bi pojavio neki ekspert, doktori pravnih nauka imaju pravo da posluju bez pravosudnog ispita i da budu predlagani za sudije i predsednike sudova. Advokaturom bez pravosudnog ispita ne mogu da se bave. Stranke mogu da zastupaju u parnicama, ako ih stranke ovlaste pred sudijom. U ovom slučaju to nije bilo. Najgora stvar koja može da se desi jeste da se za to uzima novac. Gospodin Dragor Hiber je tu uslugu naplatio 5.000 maraka.
Svih šest sudija u Opštinskom sudu Žabari je konkurisalo na mesto predsednika Opštinskog suda u Žabarima. Ni jedne jedine prijave nema. Predloženi su gospodin Dragoslav Bojović, starešina organa za prekršaje, Jugoslav Ranković, vaš kandidat, i Lalić Milan. Nijedan od sudija tog suda, koji su podneli zahtev Ministarstvu za mesto predsednika suda, nije u našim spisima.
Ako se pretpostavi da je gospodin Dragor Hiber sve to znao, ako se pretpostavi da se bavio nadripisarstvom, postavio bih pitanje šta je sad ovo. Gospodine Jovanoviću, ja ću vama dati originalnu dokumentaciju. Vi ste do sada imali isključivo fotokopije.

Dame i gospod poslanici, kada je DOS dolazio na vlast obećavali ste da neće biti političkog revanšizma i da će u zatvore ići isključivo pravi kriminalci, i to kako za ovom govornicom, tako i u sredstvima javnog informisanja, a bogami i u vašoj predizbornoj kampanji. To je bilo dok niste došli na vlast.

Sada počinju igre političkog revanšizma, pa su na red došli i imuniteti narodnih poslanika.

Smešno je i to što ova skupština ne zna zašto se poslanicima ukida imunitet i za koja krivična dela, koliko su ona kao pojave društveno opasna i da li uopšte zavređuju pažnju Skupštine i narodnih poslanika?

Da stvar bude još neozbiljnija, ni jedan od poslanika kojima se ukida imunitet nisu se ni jedan jedini put na taj imunitet pozvali, pa je samim tim i ova tačka dnevnog reda potpuno nepotrebna i Skupština je bez potrebe na nju utrošila čitav radni dan. Da stvar bude gora, ova sednica je vanredna, a zakazana je od strane DOS po sledećem principu - ako narodu ne možemo da damo hleba, daćemo igara. Pri tome, zaboravljate da ima igara koje imaju tragične posledice.

Srpska radikalna stranka više puta danas, a i u prethodnoj koaliciji, kao što je bila koalicija SPS i Nove demokratije, upozoravala je da ovakve igre bez pravog razloga ne započinju jer će kad tad to da im se vrati. To smo im mi govorili kada su ukidali imunitete poslanicima SRS i kao što vidite, bili smo potpuno u pravu. Danas su na red došli imuniteti SPS-a.

Ipak se trudite u jednom delu da budete još gori nego vaši prethodnici, pa idete čak dotle da predsednik Skupštine javno za ovom govornicom preti poslanicima SRS da su njihovi imuniteti na sledećem dnevnom redu, čovek koji je čas narodni poslanik DOS-a, čas potpredsednik Narodne skupštine, čas je predsednik Narodne skupštine, a čas je potrpedsednik DSS-a, čovek troličan, kao i njegov predsednik stranke gospodin Vojislav Koštunica. Ne znam da li će na sledećoj sednici biti u pitanju imuniteti poslanika DSS, za koje već postoje krivične prijave, istina u to sumnjam. Ipak da budete svesni da postoji izreka - kako ko radi, tako mu se i vrati. Krajnje je vreme da DOS prestane da se igra sa ovom skupštinom, zemljom i narodom, već da ovom zemljom vlada kao domaćin, jer od vaših igara, gospodo, građani Srbije su sve siromašniji.

Dame i gospodo poslanici, zakon je veoma restriktivan. U članu 7.  predlaže se povećanje visine kazne za ovlašćena lica koja izdaju dozvole za gradnju suprotno zakonskim propisima. Već je jedan kolega narodni poslanik i sam za ovom govornicom, dok je trajala rasprava u načelu, dao izjavu da je praksa, u stvari cena za dozvolu koja se dobija preko veze - 1.000 maraka.
Smatram da je visina te kazne koja je predložena ovim zakonom niska, s obzirom na mogućnosti zloupotrebe. Zato sam predložio da se visina kazne poveća.

Gospođo predsedavajuća, vi kao potpredsednik Narodne skupštine, a sada na funkciji predsednika Narodne skupštine, umesto da se starate o Poslovniku, najviše ga kršite.
Prijavljujem kršenje Poslovnika u članu 80. i u članu 113. jer, koliko sam video, vi izuzetno dobro vidite kada su u pitanju poslanici SRS-a, pa čak i u trećem, četvrtom i petom redu ih prebrojavate, a recimo, na identifikaciji u drugom redu sa moje desne strane sedi 8 poslanika DOS-a, a 7 je na svojim mestima. U redu iza Čedomira Jovanovića sedi četiri poslanika, a po identifikaciji sede dvojica, jer Srđa Popović nije na svom mestu. On je u petom redu. Da ne nabrajam dalje.

Dame i gospodo poslanici, za većinu zakona koje DOS predlaže, a i za ovaj, stiče se utisak da se iz neznanja, iz žurbe, a u vezi obećanih promena, svi zakonski propisi koje DOS-ova vlast predlaže, improvizuju.
Da bi se neki zakon uspešno primenjivao, moraju da postoje određeni preduslovi za njegovu primenu. Gospodin Đelić je vršio poresku reformu, a da pre toga nije stvorio uslove za normalan rad poreskih obveznika. Sada se ovim zakonom stavljaju u nepovoljan položaj i investitori i izvođači radova. U potpunosti se slažem da treba zavesti red, kad je ovo u pitanju, ali to se ne postiže ovim zakonom.
Ovim zakonom se ne rešava uzrok, nego se samo otklanjaju posledice. On treba da bude donet kada se još neki zakoni i još neki uslovi stvore. Jedan od uslova da se dobije građevinska dozvola jeste da zemljište, na kome treba da se izvrši gradnja, bude urbanizovano. Danas u preko 90% velikih urbanih sredina, urbanističko rešenje ne postoji, ne samo na periferijama, već i u samim centrima gradova.
Nemoguće je da se bilo kakva legalna gradnja na takvim terenima izvrši. Drugi uslov da bi se dobila građevinska dozvola jeste da se mora posedovati vlasnički list za parcelu na kojoj treba graditi. Danas je za to, prema važećim zakonskim propisima, potrebno nekoliko godina. Koliko je to veliki problem, može da nam posluži primer da su čitave stambene zgrade, koje su građene sedamdesetih i osamdesetih godina, i dan danas bez građevinske dozvole, zato što investitor, ili investitori, nisu bili u stanju da pribave vlasnički list i da prenesu građevinsko zemljište na sebe.
Imate primer da su čitavi gradovi bez vlasništva. Niko uopšte ne zna ko je vlasnik tog zemljišta. Na primer, naselja i gradovi koji su prilikom izgradnje Đerdapa i Đerdapskog jezera bili raseljavani, ni jedan jedini objekat ne poseduje vlasnički list. To nije samo problem za građevinsku dozvolu, već i problem za vađenje ličnih dokumenata, kao što je lična karta i potvrda o prebivalištu.
Čak i objekti od vitalnog značaja za funkcionisanje zemlje u celini, iz ovog razloga nemaju građevinsku dozvolu. Na primer, Termoelektrana u Kostolcu ne poseduje građevinsku dozvolu, koja se nalazi u samom centru grada i uz to još i radi, pa ne znam, gospodine ministre, da li ćete i nju da rušite? A to, kako kaže gospodin Jovanović, da Beograd nema dovoljno vode zbog divlje gradnje, je pomalo čudno.
Građani ne mogu da dobiju građevinsku dozvolu, a uredno plaćaju naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta u pojedinim opštinama gde je DOS na vlasti, jer komunalne takse koje se plaćaju okolnim organima samouprave su veće nego porezi koje je propisala ova vlast. Pa zato, valjda ne treba samo građani da plaćaju poreze i takse, već lokalna vlast i država treba da se staraju o izgradnji infrastrukture, koja će zadovoljiti potrebe građana. Znači, ta sredstva koja se dobijaju iz takvih prihoda treba usmeravati na izgradnju vodovoda, kanalizacije, lokalne putne mreže i sl, a što se danas vrlo malo radi. Znači, ovakav jedan zakon bi trebalo staviti u proceduru kada se ova dva problema reše. Kada se uprosti način i prenos građevinskog zemljišta, kada se završe urbanistički planovi, tek onda možete da predložite ovakav kazneni zakon. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, pošto je amandman u istovetnom tekstu sa ostala tri poslanika, ne bih više da ga čitam. Ne bih ni o tome da diskutujem da li su to verski praznici koji bi trebalo da budu proglašeni za državne i koliko dana. Više ću da se osvrnem na praktičan deo ovog amandmana.
Već u raspravi u načelu dotakao sam se baš pitanja ovih verskih praznika i broja dana koji se slave, pa je gospodin ministar u Vladi Republike Srbije Batić izašao za ovu govornicu i izjavio da su se prilikom izrade ovih zakona i predloga, rukovodili iskustvima zapadnoevropskih zemalja i kako to oni slave. Žao mi je što sada gospodin Batić nije tu, hteo bih da mu kažem da na Zapadu slave i dan krompira. Čudi me, gospodo iz DOS-a, što stalno sa Zapada preuzimate što je loše. Od onih dobrih stvari preuzimate samo automobile. Uglavnom preuzimate samo loše i to i prihvatate - ultimatume, korupciju, prostituciju, narkomaniju, homoseksualizam. Čak su pojedini članovi Vlade pokušavali da se za jedan od praznika ili barem kao manifestacija prihvati dan ponosa. Međutim, srpski narod je na taj dan ponosa rekao da se od sad zove dan po nosu homoseksualcima.
Umesto što se okrećemo zapadnim iskustvima, koja imaju po 10 do 15, pa i 20 puta veći životni standard, bolje bi nam bilo da koristimo iskustva nekih drugih zemalja, kako su došle do onoga što sada poseduju. U pojedinim zemljama decu su još u školama vaspitavali da žive u siromašnim zemljama, sa malim prirodnim resursima i da moraju mnogo da rade da bi mogli pristojno da žive. Za proteklih 50 godina, uzeću Japan kao najekstremniji primer, sa takvom jednom doktrinom izrastao je u jednu najmoćniju ekonomsku silu na svetu. Što se tiče životnog standarda, on je izuzetno viši nego u zapadnoevropskim zemljama.
Mi smo danas, mogu da kažem, Srbija u celini, bogata zemlja sa siromašnim narodom. Da bi bili bogata zemlja sa bogatim narodom, ne treba povećavati broj neradnih dana, već ga smanjivati, što se predviđa ovim amandmanom. Još samo nešto da kažem, ako se sve ovo reguliše na ovakav način, ako se povećava broj neradnih dana po republičkim zakonima, po saveznim zakonima, po verskim praznicima, ako od ukupnog broja radnih dana u toku godine oduzmete 10% do 15%, nije mi jasno kako ćete izvršiti privatizaciju. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, danas je bilo mnogo diskusija o Predlogu zakona o državnim i drugim praznicima. Srpski narod je kroz svoju burnu istoriju težio da se svi bitni događaji koji čine njegovu istoriju dešavaju baš na veliki verski praznik. U dane verskih praznika se ratovalo, pobeđivalo, gubilo,  donošeni su ustavi. U tome treba tražiti razloge da se pojedinim državnim praznicima dodaje i naziv verski. Kada je ova vlada u pitanju vidi se da se i ona približava toj tradiciji, barem kada je Vidovdan u pitanju.
Ne treba spominjati da je na taj dan pre 612 godina bila Kosovska bitka. Ne treba spominjati da je tu bitku karakterisalo junaštvo srpskih vitezova i ratnika, a moram reći nažalost i izdaja. Srpski narod je, barem prema legendi, za tu izjavu okrivio Vuka Brankovića. Danas posle 612 godina, tačno na isti dan, ponovo je izdan srpski narod. Izdaju su počinili Vlada Republike Srbije na čelu sa Zoranom Đinđićem i Vojislavom Koštunicom.
Siguran sam da će srpski narod pamtiti i ovu izdaju i ove izdajnike, a barem onoliko koliko pamti Vuka Brankovića. Ovim zakonom su obuhvaćeni verski praznici verskih manjina. Niko od poslanika do sada nije imao primedbu na odabir nehrišćanskih praznika. Jedino je bilo predloga da se ovim zakonom, tamo gde ne dominira hrišćanski pravoslavni živalj, lokalne vlasti odlučuju šta će i kako da se praznuje. Smatram da to ne bi bilo u redu. Zašto da se Srbi, pa makar i tamo živeli gde ne dominira pravoslavni srpski živalj, u svojoj državi osećali kao nacionalna manjina. To ne bi bilo u redu, kao što ne bi bilo u redu da druge verske manjine ne praznuju svoje praznike. Pojedini poslanici su pod izgovorom i brigom za srpske pravoslavne vernike, zato što su navodno oštećeni za jedan neradni dan manjka, predlagali ovako nešto, a mogu da im poručim samo da se zbog toga ne sekiraju.
U svakom slučaju, veličina srpskog pravoslavnog naroda i jeste u tome da više daje drugima nego što uzima za sebe, i ako mu više i pripada.

Dame i gospodo narodni poslanici, stari zakon o privatizaciji na predlog ministra, otprilike pre pet meseci je ukinut. Mogu da kažem da je i u toku ove rasprave bilo mnogo pominjanja tog zakona. Pogotovu ga je spominjao gospodin ministar, kao i gospodin Jovanović. Žestoko su taj stari zakon kritikovali. Nazivali su ga i "burazerskom privatizacijom" i "lopovskim zakonom", ali moram da vam kažem, a pogotovu njima, ko je doneo taj zakon, da vode računa kako se o tim ljudima za ovom govornicom izjašnjavaju, jer je taj zakon izglasala koalicija SPS i Nova demokratija, sa potpredsednikom  Republičke vlade, i sadašnjim ministrom unutrašnjih poslova.
Tako, kad su u pitanju pridevi - burazeru, ili - lopovu, ne bih mogao da se izjašnjavam za ovom govornicom, jer je ipak reč o vašem ministru. Ruku na srce, ovaj zakon je bolji nego svi oni raniji i ujedno je i jedan od najboljih zakonskih predloga koje je DOS ikada doneo, iako ima onu karakteristiku većine DOS-ovskih zakona, a to je da nije u skladu sa saveznim Ustavom po pitanju svojine koja se privatizuje.
Sam zakon je, kako se vidi, po pitanju rokova koji su predviđeni za privatizaciju izuzetno precizan i ti su rokovi, imajući u vidu samu tehniku privatizacije po ovom zakonu, izuzetno kratki. Tako se postavlja pitanje koliko bi ministarstvo i agencija mogli da sprovedu ovu privatizaciju u tako predviđenim kratkim rokovima.
Dalje, po samom zakonu moglo se i predvideti da se preduzeća, koja se svrstavaju u mala preduzeća po broju radnika i obrtnom kapitalu koji poseduju, a za to ne treba neka posebna procena, jer takvu procenu već pravi ZOP, odnosno NBJ, da se privatizuju preko organa lokalne samouprave, a samim tim bi ti organi došli do određenih sredstava. Samo ministarstvo i agencija bi bili rasterećeni jednog dela preduzeća koja se privatizuju.
Moglo se predvideti da za određeni vremenski period kupac ne sme da otpušta određen broj radnika. Time bi ova vlada dobila ili kupila određeno vreme, izbegla bi se velika nezaposlenost u jednom momentu, a samim tim Vlada bi dobila, ovakvim jednim predlogom, mogućnost da kasnije, zbog otvaranja tržišta, otvori nova radna mesta.
Kada su u pitanju velika javna preduzeća, kao što su NIS, Elektroprivreda, RTB Bor, odnosno njihova privatizacija, trebalo je voditi računa o dve stvari. Prva je da, imajući u vidu sadašnju ekonomsku moć zemlje, za ova javna preduzeća ne bismo dobili ni 10% od njihove stvarne vrednosti. Sredstva koja bi se prikupila privatizacijom malih i srednjih preduzeća mogla bi se, između ostalog, uložiti u reorganizaciju velikih javnih preduzeća, njihovu modernizaciju, uspostavljanje pokidanih proizvodnih celina i na taj način povećati višestruko vrednost u odnosu na ono što bismo dobili danas i u odnosu na ono što bi uložili od danas do njihove konačne prodaje.
Drugi razlog jeste trenutna politička situacija u okruženju. Za ove četiri godine ne verujem da će nešto bitno da se promeni, ali se moralo imati u vidu da su to preduzeća koja su bitna za funkcionisanje države u celini. Dok se ne steknu politički uslovi za njihovu prodaju ne treba ih prodavati. A, što ih skuplje prodamo, veće su nam garancije da ta preduzeća neće biti zloupotrebljena, već će zbog količine kapitala koji kupac ulaže, odnosno da će ta količina kapitala biti garancija da će biti korišćena za onu namenu za koju je i predviđena, a samim tim bi bila i motor razvoja Srbije.
Međutim, ma koliko jedan zakon, i sa ovakvim izmenama, bio dobar, uspešnost njegove primene zavisi od onoga ko sprovodi taj zakon, tj. gospodine ministre, od ove vlade. Sumnjam da ova vlada ima dovoljno hrabrosti i poštenja, kao i sposobnosti, da bi ovaj zakon kvalitetno sprovela.
Na primer, u članu 56. ovog zakona, troškove privatizacije određuje ministar, a baš vi ste, ministre, radili u jednoj firmi, koja se bavila procenom vrednosti kapitala i, mada ste za ovom govornicom u četvrtak izjavili da ste prvo povukli svoje akcije iz tog preduzeća, juče ste izjavili da ste te akcije prodali. Neka bude tako kako vi kažete.
Ili, ono što mi još više unosi sumnju, jeste prospekt za vrednost preduzeća, u delu D-1, gde se navodi sledeći parametar - knjigovodstvena vrednost preduzeća. Po Zakonu o računovodstvu i knjigovodstvu, knjigovodstvena vrednost preduzeća je od pet do devet puta manja od stvarne, gospodine ministre. Znači, o tome je trebalo da vodite računa.
I samo još jedno pitanje, za vas gospodine ministre, od trenutka od kada ste ukinuli Zakon o privatizaciji, mnoga preduzeća po Srbiji su zakupljivana na 25 godina. Između ostalog, zakupljen je i Centar za živinarstvo u Požarevcu na 25 godina. Podneta je krivična prijava protiv direktora i zakupca. Zakupac je Dušan Marković, kum Zorana Đinđića. I sada vas pitam - kako mislite da jedno takvo preduzeće privatizujete, koje je već zakupljeno na 25 godina? Morate da priznate da je ono već privatizovano, a cenu tog preduzeća određivaće zakupac, jer ima monopol na 25 godina.
Ako su ranije ovi zakoni bili burazerski zakoni o privatizaciji, sada postavljam pitanje - kakav je ovaj zakon, kada kum predsednika Vlade radi nešto ovako? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, već ste upoznati sa amandmanom u njegovom istovetnom tekstu. Međutim, činjenica je da je Vlada prilikom donošenja predloga zakona napravila niz propusta u ovom delu materije. Obrazloženje Vlade je da ovaj amandman ne može da se prihvati, iz razloga što se prelazi na princip bruto zarada. Međutim, po samom principu i u uslovima kada nema koeficijenata, sam poslodavac može radnika, srazmerno njegovim troškovima koje je imao u toku rada, po pitanju toplog obroka, da rešava kroz povećanje njegove plate.
Kada je u pitanju radnik državne uprave, pošto se radi o koeficijentima u koje je uračunata i ta naknada za topli obrok, dolazi do nepravilnosti. Nije samo u pitanju broj radnih dana, koliko je ko radio u toku meseca, već i koliko je radno vreme u toku dana. Postoje određena mesta u organima uprave gde radnici moraju da rade po 12 sati neprekidno i to im se ne računa kao prekovremeno radno vreme, jer je u opisu njihovog radnog mesta. Normalno je da će radniku koji radi 12 sati, pa 24 odmara, pa 12 radi, 24 odmara, mnogo više sredstava biti potrebno za njegove tople obroke. Tako da ova materija, u svakom slučaju, ne može da bude regulisana na ovaj način kako je to Vlada predvidela.

Dame i gospodo poslanici, gospodine predsedniče Vlade, već vidim da vaši ministri samo dođu i zadrže se ovde neki minut da nekog uvrede i pobegnu, umesto da sačekaju kritiku na njihovo izlaganje u ovoj Narodnoj skupštini.
Prema vašem izlaganju, u predlogu za smenu gospodina potpredsednika Vlade Republike Srbije, Vuka Obradovića, naveli ste razloge koji su u najmanju ruku smešni. Razlog za njegovu smenu je navodno afera i to seksualna u Socijaldemokratiji, koju podgrevaju određeni mediji. Za svakog ko se iole malo ozbiljnije bavi politikom, uvek sebi postavlja pitanje - zašto je nešto ovako, i traži ozbiljan odgovor - zato je to tako.
Po meni, ono pravo zato i pravi razlog za smenu Vuka Obradovića leži u tome što je on određen da ispita sve one nepravilnosti u pogledu finansijskih i robnihi transakcija po povlašćenim uslovima, a u proteklih 10 do 12 godina. Gospodin Obradović je, kako mi se čini, svojski prionuo na ovaj posao. Pri tome, jedini kriterijum kojim se on rukovodio jeste bio - ko je u tome kriv, bez obzira da li su to pripadnici sadašnje vlasti ili prošlog režima.
Da budemo jasni, to nije bilo iz razloga što je gospodin Vuk Obradović visokomoralan i pošten čovek. To se teško može reći za čoveka koji je podržavao NATO da bombarduje njegov narod. To se teško može reći za čoveka koji je podržavao da NATO bombarduje vojsku čiju je uniformu nosio, pa makar to bio i on. Ali, za njega nikako ne može da kaže da je glup čovek.
Bivši generali, pa makar i bivši, vole da planiraju i razvijaju određene strategije, tako da je strategija Vuka Obradovića bila sledeća: stalno se pitao šta će, kao jedna mala stranka u okviru DOS-a, kada se DOS raspadne? Najlakše mu je bilo u svojoj političkoj borbi da se pridržava slova zakona i radom komisije, na čijem je on čelu, eliminiše sa političke scene sve svoje bivše i sadašnje saveznike.
Uostalom, mene je baš lično i briga ko treba da odgovara po tom zakonu o ekstra profitu, i mene lično, i SRS, ali me interesuje čisto reda radi, ko je sve tu u pitanju? Postoji smešna tvrda da su ovu aferu pokrenuli mediji. Ne, nego je pokrenula Vlada, i to sa medijima koje kontrolišu određeni politički faktori u DOS-u, i to oni faktori koji treba da budu zahvaćeni u izveštaju Vuka Obradovića, njegove komisije, a samim tim i porezom na ekstra profit, a kada su neki u pitanju i krivičnom odgovornošću. Takvih u ovoj vladi, bogami, ima poprilično.
Do sada je već više puta spominjana "Lutra", koja je vlasništvo bivšeg potpredsednika Vlade Republike Srbije, koji je podržavao Slobodana Miloševića, a današnjeg ministra unutrašnjih poslova. Niko ne može da mi kaže da je u to vreme "Lutra" bila akcionarsko društvo, jer koliko je meni poznato, u periodu od 1993. do 1997. godine akcionarska društva nisu postojala. To je regulisano zakonom pred kraj 1997. i početkom 1998. godine, tako da to nije moguće. Da nisu možda u pitanju krediti koje je gospodin Mihajlović podizao kao potpredsednik Vlade Republike Srbije, krediti koji ni do dana današnjeg možda nisu vraćeni, a i ako su vraćeni, vraćeni su obezvređeni.
"Galenika" i gospodin "Vladan Galenika", koji pobeže kukavički, isto tako mogu da budu razlog, jer bi bili obuhvaćeni izveštajem Vuka Obradovića, pošto je Batić najviše uticao na Vladu Republike Srbije da izda saopštenje da je "Galenika", doduše biranim rečima je Vlada izdala saopštenje, ali bukvalno oteta od gospodina Batića i gospodina Panića.
Da ne pričam o tome šta je sve gospodin Panić radio u vreme hiperinflacije, kada je prvi put došao u "Galeniku". Da ne pričam o tome da je lekove, koji su bili vlasništvo "Galenike" i koji su patentima bili zaštićeni, prodavao, kako po inostranstvu kao gotove proizvode, tako i tehnologiju i zaštićene patente i na taj način oštetio i "Galeniku", i Srbiju i SRJ za milione dolara koje je strpao u džep. Za takve stvari može biti naplaćen porez na ekstra profit. Da nije možda, gospodine predsedniče Vlade, u pitanju i "Krmivo produkt" i vaš kum gospodin Dušan Marković, koji se javno hvali da je u vreme režima Slobodana Miloševića zaradio 100 miliona dolara.
(PREDSEDAVAJUĆA: Gospodine Arsiću, molim vas da se vratite na temu.)
Upravo je tema i rad gospodina potredsednika Vlade, jer o njemu se priča i njegova je tačka na dnevnom redu.
Znači, zaradio je oko 100 miliona dolara i to, kaže - pošteno. Da je rekao dva, tri, pa i pet, da mu čovek poveruje. Ali, 100, vrlo teško. Sada po Srbiji ide i zakupljuje firme. Čak ih je toliko zakupio da se opet sam hvali da ne može sve autom da ih obiđe, nego mu prave heliodrome da to radi helikopterom. Gospodine predsedniče Vlade, to ni Marko Milošević nije smeo da radi. Konkretno, u Požarevcu to nije smeo da radi, a to se radi u centru za živinarstvo, koje je vaš kum zakupio, ali to ćemo nekom drugom prilikom.
Ovu aferu je pokrenula Vlada, i to iz dva razloga. Prvi je da Vlada ukloni jedinu opasnost za saradnike koji su se ogrešili o zakon u sadašnje ili prošlo vreme. Drugi je da zabavite narod ovakvim aferama, jer niste sposobni da ispunite svoja predizborna obećanja. Jedna ovakva seksualna afera, slična afera, isprovocirala je jedno bombardovanje na SRJ i Republiku Srbiju. Sada je sindrom Monike Levinski ovde na sceni, da se završi ono što je NATO započeo 1999. godine.
Ali, svima vama mora da bude jasno da narod ne zna da vodi politiku. Politiku vode političari. Narod ima pravo da bira i da pogreši. Kada bude shvatio koliko je sa ovom vladom pogrešio, bićete srećni da vas smene kao režim SPS-a i JUL-a. Ako se ne desi da budete smenjeni na taj način, zavidećete Slobodanu Miloševiću na njegovoj ćeliji, ma gde ona bila.