Dame i gospodo narodni poslanici, nije mi jasno kako to gospodin ministar tako brzo menja svoje mišljenje. Čas je za jedan zakon, čas je protiv njega, pa ga još i ukida. Činjenica da ovim zakonom DOS-ova vlada razdvaja grđane u dva reda: na one koji treba i one koji ne treba da žive.
Kada je gospodin ministar prilokom svog ekspozea obrazlagao, rekao nam je gde su sredstva utoršena, spomenuo je tu i neke zloupotrebe, ali imajući u vidu kolika su sredstva bila u pitanju, te zloupotrebe, ako ih je i bilo, nisu nešto značajne. Jedino što se može prigovoriti ovom zakonu jeste ta činjenica da je on bio jedno opterećenje za građane i to je jedini razlog zbog koga taj zakon treba da bude ukinut. Međutim, sada se postavlja jedno drugo pitanje, šta je sa radnicima koji nisu ostali zbirnuti. Gospodine ministre, hoće li vaše ministarstvo da se brine o njima, a ako kažete da hoće mogu unapred da vam kažem da je to nemoguće iz razloga što će još veći broj radnika koji će vama pasti na teret zbog agresije DOS-ovih poreskih zakona opteretiti vaše ministarstvo i vaš budžet.
Jedini način da se ovi radnici zbrinu, a to je stav SRS i njene poslaničke grupe, jeste da se naplati ratna šteta. Sa tim razlogom rešili bi se ti problemi i uzroci donošenja jednog ovakvog zakona, ali mene čudi sada raspoloženje u ovoj vladi i kako ona naplaćuje tu ratnu štetu.
Umesto da se zalaže za naplatu, odlaže zahteve za naplatu na godinu dana ili više. Drugo, umanjuje pravnu osnovu da Jugoslavija i Srbija ikada naplate ratnu štetu. Pojedini ministri iz ove vlade se izuzetno zalažu za isporučenje Srba Hagu, pa čak i hapse neke naše političare, da ne kažem bivše predsednike SRJ, za tričavih 50 miliona dolara.
Sa tim parama koje dobijaju hapšenjem naših političara i ponižavanjem čitave jedne zemlje, ne može da se platiti, gospodo, ni jedan jedini dan troškova koje je NATO imao prilikom agresije. Ni jedan jedini dan. Samo isporučivanje Srba Hagu umanjuje pravni osnov. Jer, tamo nemamo mogućnosti ...

Pa, o temi i pričam, kako zbrinuti te radnike, ukidamo zakon. Znači, umanjuje se pravni osnov, jer ti ljudi nemaju nikakvu pravnu mogućnost da se odbrane pred tim sudom. Istovremeno, dajemo amnestiju svim političarima koji su učestvovali u ovoj agresiji i čije su ruke i savest dobro umrljane srpskom krvlju. Umesto da njih kažnjavamo, mi kažnjavamo naše građane, a oni kada dođu ovde, sačekujemo ih sa crvenim tepihom i najvišim vojnim počastima.

Dame i gospodo poslanici, mogu da kažem da mi je mnogo žao što ovlašćeni predstavnik Vlade, povodom ovog zakona, trenutno nije u sali, jer bi hteo da mu nešto kažem i da ga nešto pitam, kao takvog. Međutim, i pored te obaveze on trenutno nije ovde sa nama. Za vreme svog izlaganja održao je jedan mali kratak miting o stanju u zdravstvu, o poštenju, o moralu i ko je za to kriv, pa između ostalog, optužio je za to i članove SRS-a i njeno rukovodstvo. Sada, pošto on nije tu, barem vas poslanike iz DOS-a moram da zamolim da mu prenesete ono što ću da mu kažem, od reči do reči.

Kada reši da napada SRS, neka se dobro raspita koji su poslanici SRS-a i ima li među njima poslanika koji su iz kraja gde je živeo i radio. Jer, da je to znao, da ima i takvih, ja sam iz Požarevca, u SRS-u sam predsednik Braničevskog okruga Srpske radikalne stranke, između ostalog i predsednik Opštinskog odbora u Petrovcu, koji je pod mojim patronatom.

Gospodin Obren Joksimović je radio u Petrovcu. Kao takav, koji sada nama priča kakvo je stanje u zdravstvu, mogu da kažem da je jedan od odgovornih za to stanje. Odgovoran je zato što su ga građani Petrovca uhvatili jednom prilikom kada je krao, iz kruga zdravstvenog centra gde je radio, armaturno gvožđe. Krao je, a kad su ga uhvatili, cvileo je. Gospodo, shvatam vaše negodovanje, samo ne znam na koga ste ljuti, da li na gospodina Obrena Joksimovića što je to radio ili ste ljuti na mene. Ako ste ljuti na mene, onda ste isti kao i on. Krao je i kad su ga uhvatili cvileo je da ga puste i da to nikome ne kažu. Pustili ga jesu, ali su rekli i meni.

Kriv je i nema pravo da raspravlja o tome kakvo je stanje u zdravstvu, zato što je od pacijenata kojima je pružao usluge tražio novac. Njihova želja je bila da ova skupština i cela Srbija saznaju kakvog ministra zdravlja imate u Vladi Republike Srbije i kakav je to ekspert. Znači, kada priča o nekom poštenju, nemojte da se obraća nama iz SRS-a. Ovo što je rečeno je 100% tačno, to pričaju birači iz Petrovca na Mlavi.

Što se samog zakona tiče, mogu da kažem da je to zakon kome ste samo ime promenili i koji je sačinjen iz sledećih zakona: Zakon o radnim odnosima, Zakon o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju i, sada, Zakon o zdravstvenom osiguranju. Svi ti zakoni su doslovce prepisani, maltene od tačke do tačke, od člana do člana, od stava do stava. Ako su to ekspertski zakoni, svaka vam čast gospodo. Mogu samo da vam kažem da ovaj zakon, kakav je, nije napravljen da pomogne zdravstvu, nego je napravljen da popuni budžet Bože - derikože, da privredu dovede na ivicu propasti, da dovede do velikog broja nezaposlenih radnika, da bi vaše gazde sa Zapada što lakše i sa što manje radnika kupile naša preduzeća. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, u potpunosti se slažem da u ovom delu funkcionisanja države i državnih organa treba zavesti red. Mislim da se prilikom pravljenja ovog zakona nisu uzele sve činjenice u okviru ekonomske nejednakosti i razvijenosti u Srbiji. Čak je i stara JNA, prilikom obračuna plata za svoje starešine, imala to u vidu, pa se to nije radilo samo u republikama, nego čak i u samoj Republici. Napravili su tako dobar zakon o nagrađivanju svog starešinskog kadra, u odnosu na deo teritorije u kojoj vrši službu, da takvom zakonu niko nije mogao da prigovori ni jednu jedinu reč.
Ovakvim zakonom se radnici u državnim službama stavljaju u neravnopravan položaj u odnosu na razvijenost kraja u kome žive, po pitanju životnog standarda. Zato bih mogao da vam navedem samo jedan primer, da je, kada je bila rasprava o Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, gospođa ministar iznela jednu netačnu činjenicu u okviru koje je bilo da penzijske osnovice ne mogu da budu različite na osnovu razvijenosti kraja u kome se živi, jer svi penzioneri primaju iste penzije. Moram da vam kažem da to nije tačno, jer penzijska osnovica i penzija koju će penzioner primati zavisi od onoga koliko je uplaćivano u njegov PIO fond. To koliko je uplaćivano, zavisi od ekonomske moći kraja u kome živi. Znači, od industrije i resursa u kojem on radi i obavlja svoj radni vek.
Znači, ovakvim zakonom, nemajući sve ove činjenice u vidu, radnici u državnim službama se stavljaju u neravnopravan položaj i to u delu zemlje i krajevima zemlje gde je ekonomska razvijenost veća, gde su troškovi života veći, gde su cene životnih namirnica veće, u odnosu na one koji žive u nerazvijenim krajevima gde su, samim tim, i osnovni troškovi života niži. Nije mi jasno samo zašto se ovakvim zakonom to nije uzelo u obzir, jer se na starim zakonima i iskustvima, koja su se pokazala kao dobra, moglo to unaprediti i da se to uvede u sve oblike državne uprave gde se plate finansiraju iz budžeta. Znači, i u zdravstvu i u prosveti, i samim tim bismo izjednačili primanja srazmerno troškovima života. Vidim da se Vlada trudila bar u onom delu da kaže da je transparentna po pitanju jednakosti. Međutim, ovakvim zakonom ta nejednakost se nastavlja. Da se o ovome što sam sada rekao vodilo računa, neravnopravnost koja je sada bi bila manja, a u svakom slučaju još manja kada bude počeo da važi ovaj zakon. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, vidim da pojedinim narodnim poslanicima DOS-a ne nedostaje hrabrost, kada su fizički slabiji od njih u pitanju. Ja sam amandman podneo na član 5. ovog zakona i predložio sam da se član 5. ovog zakona u potpunosti briše. Vlada ne može po svojoj slobodnoj volji da određuje, bez ikakvih kriterijuma, platne razrede koji će biti u organima državne uprave. Ovim članom se dozvoljava Vladi čak i da eksperimentiše, pa i manipuliše radnicima u organima državne uprave. Ova materija je trebalo, ili ovim zakonom, ili nekim drugim koji bi bio u ovoj proceduri, u potpunosti da se reguliše.

Dame i gospodo poslanici, uz obrazloženje ovog zakona čuo sam i izjavu da do sada prilikom isplaćivanja obaveza prema izdržavanim licima nisu ulazili topli obroci i regresi za godišnji odmor, međutim, često je u samom rešenju suda bilo naznačeno da se izdržavanom licu isplaćuju sve vrste prihoda, osim onih koji se odnose na isplatu poreza i doprinosa.
U najmanju ruku, čudi me ovakva nebriga prilikom donošenja ovakvog jednog zakona, zato što su najčešće izdržavana lica deca i to deca koja su mlađi maloletnici. Kao roditelj i sam znam koliko je potrebno sredstava da se jedno dete vaspita i izvede na pravi put, tako da sam ovim amandmanom tražio da se poveća procenat za izdržavana lica u donjoj granici od 10% i u gornjoj granici 25%.
Samo me još jedna stvar iznenađuje po pitanju ovog zakona, da je ova Vlada bila možda malo dalekovida i da je dugoročno gledala, jer je prozapadno orijentisana, kako vi to volite često da kažete; međutim, sa Zapada nam ne donosite one kvalitetne i fine stvari koje mogu da koriste ovoj zemlji i ovom društvu, već nam donosite afere i Vlada je znajući i sama od kakvih ljudi je napravljena, napravila jedan ovakav zakon, da bi kroz svoje možda iduće afere, barem finansijski poštedela sebe samu.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovolika želja da se popuni budžet od strane ove vlasti je prisutna u svim zakonima koji se donose i razmatraju ovih dana. Od predlagača zakona, pa i pojedinih poslanika vladajuće većine u ovoj skupštini, čuo sam velike neistine.
Ovim zakonima se stalno igramo sa dve stvari, bar kada su u pitanju zakoni o platama. Igramo se sa bruto platama, neto platama, iznosima, sve smo to mi, kako vladajuća većina to kaže, prepakovali, ali u suštini to je isto. Međutim, moram da kažem da to nema veze sa istinom. Prvo ste za preko sto posto uvećali osnovice na koje se plaća doprinos.
Obećali ste da ćete da smanjite stope po kojima se plaćaju doprinosi. Da vam na obećanje verujem malo teže, a čak i ta smanjenja koja obećavate se kreću negde oko 30%. Znači, 70% doprinosi postaju veći. Neko još reče da preduzeća koja ne mogu da isplate svoje plate i doprinose radnicima treba da budu zatvorena.
Pa, da je neka druga zemlja u pitanju i neka druga privreda, to bi moglo možda i da prođe, međutim, kod nas ne može, jer je to preko 70% preduzeća. Znači, preko 70% radnika će biti na ovaj ili onaj način otpušteno ili će ostati bez posla. Malo je čudno za pripadnike vladajuće koalicije, jer stalno kritikuju prethodne zakone i prethodnu vlast, kako je ona kriva za sve ovo i ovim poreskim propisima hoće navodno da otklone te nedostatke.
Međutim, moram da vam kažem da do sada nije donet ni jedan jedini zakonski propis od strane vladajuće koalicije, koji bi poboljšao jugoslovensku i srpsku privredu u uslovima u kojima ona radi. Uslovi su ostali isti kakvi su nasleđeni, a doprinosi koji treba da slede državi i budžetu su još veći.
Šta će gospodin koji će da glasa za ovaj zakon, reče da je iz Demokratske stranke Srbije iz Smedereva, jer po njegovim rečima u smederevskoj opštini na jednog zaposlenog dolazi jedan penzioner. Kada bude počela primena ovog zakona biće, verovatno, mnogo više penzionera nego zaposlenih. Ko će onda da popunjava penzionerske fondove? Ko će da isplaćuje plate radnicima koji su ostali bez radnog mesta?
I, još nešto moram da vam kažem. To se pogotovo odnosi na gospodina šefa poslaničke grupe DOS-a - da je ranije obračun plata bio štetan po radnika - to bi možda moglo i da prođe kada bi gospodin znao način na koji se obračunavaju osnovice za penzijsko i invalidsko osiguranje i osnovice koje će da ulaze u penziju radniku.
Za penzijsku osnovicu se uzima 10 najplodnijih godina rada, što znači da ljudi koji sada treba da idu u penziju, da su zasnovali radni odnos 1970. godine verovatno će imati veću penziju nego platu u privredi. Znači, gospodo iz DOS-a, imate 10 godina - kada ovi koji su radni odnos zasnovali 1980. godine, budu kretali u penzije, da njima omogućite pravilan obračun. Imate 10 godina, vremenski period od 10 godina, da stvorite privredi uslove da ovakav zakon stupi na snagu.
Ne verujem da je potrebno manje, ali ako je potrebno, nije mi jasno zašto ovako rigorozan zakon, koji će verovatno veliku štetu da nanese srpskoj i jugoslovenskoj privredi, danas donosimo i danas glasamo. Ne možete da me ubedite da to nema nikakve veze sa zakonom o privatizaciji. A, kako ste počeli, taj zakon nećete ni morati da donesete, jer će srpske firme da budu privatizovane na jedan drugi način.
To se već javlja u mojoj opštini, Požarevac, gde se razna društvena preduzeća stavljaju u stečaj i likvidaciju, obrazuje se stečajna masa koja je daleko manja od realne vrednosti samog preduzeća, gde se zakazuje jedna licitacija, pa druga licitacija, pa treća. Svaka sledeća licitacija povlači 30% od vrednosti preduzeća, a četvrta podrazumeva samo jednog jedinog učesnika u licitaciji koji da koliko da.
Trenutno je u Požarevcu najprisutniji vlasnik "Krmivo produkta", inače kum Zorana Đinđića, koji se služi ovakvom taktikom. Verujem da se i sa zakonom o privatizaciji odugovlači dok on ne ostvari svoje ekonomske i privredne ciljeve po celoj Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo još jednog zakona, kako gospodin ministar kaže, koji je u interesu radnika i građana. Do sada smo slušali, po tome se najviše pročuo ministar Đelić, koji isto tvrdi da su njegovi poreski propisi u interesu građana, pa ga sad oni zovu od milošte "Boža derikoža". Imajući u vidu ovaj zakon, vidi se (poslanik iz sale: ovo je uvreda)... ovo je iz naroda, nije uvreda, mi smo narodni poslanici, gospodo, nismo mi došli sa Zapada, bar mi iz Srpske radikalne stranke.
Što se tiče ovog zakona, vidim da je on izuzetno koordiniran sa Đelićevim zakonskim propisima, da se i ono malo što je privrede, i ono malo što je radnika, koji danas mogu da rade i da zarade platu, pošalju na prinudne godišnje odmore, na plaćena, u stvari neplaćena odsustva, ili da im se uruči otkaz.
Da je to tako, najviše se vidi iz člana 3. ovog zakona, gde se određuju osnovice po kojima će da se plaćaju doprinosi za radnike. Da ne pričam o tome da ovaj zakon ne predviđa da i zarade moraju da se isplate, pa ću gospodinu ministru da iznesem jedan prostiji primer, ne znam da li bi on to mogao da shvati. Ali, da mu kažem da je najveći broj radnika danas u Srbiji sa srednjom stručnom spremom, gde je predviđena neka osnovica preko pet hiljada dinara, konkretno 5.262 dinara, i da se za to zaračunavaju porezi.
Sada ću to da mu pokažem na jednom primeru, jedne male samostalne trgovinske radnje, koja ima jednog vlasnika, i po zakonu obavezno dva radnika, kako to ide. Ako je poslodavac dužan da isplati doprinose u ovom iznosu, njemu je potrebno da ostvari promet od 35 hiljada novih dinara, bruto promet, ako ima dva radnika, to je 75 hiljada novih dinara, a pošto je zakonom predviđeno da i sam poslodavac mora sebi da zaračuna platu, dolazimo do cifre od 105 hiljada dinara.
Ako se poslodavac usudi da isplati plate, dolazimo da je potrebno 210 hiljada novih dinara za jednu najobičniju samostalnu radnju, koja teško da danas može da napravi bruto promet u iznosu od 300 hiljada dinara. Prilikom svega ovoga nismo uzeli u obzir sve one druge dažbine koje dolaze uz to, a to su - struja, komunalne takse, transportni troškovi, održavanje opreme i tako dalje. Sa kojim će sredstvima poslodavac uspeti to da nadoknadi - ostaju mu samo dve mogućnosti: ili da zatvori svoju STR i otpusti dva radnika, što sigurno nije u interesu radnika, ili da poveća svoje cene. Povećanjem cena ponovo dolazimo do onog dela koji se zove inflacija, to sam već pričao gospodinu Božidaru Đeliću, ne verujem da će ovaj ministar to da shvati.
Ako se sada stavimo u funkciju proizvođačkih firmi, znači, ne trgovinskih, tamo je zbog tehnološko-tehničkog procesa proizvodnje potreban mnogo veći broj radnika, a da ne pričam da oni traže posebno knjigovodstvo. Ili, da se stavimo na mesto velikih preduzeća, pa čak i kompanija, koje za sobom, zbog ovakvih i sličnih zakona, moraju da vuku izuzetno veliku administraciju, gde čak radnici moraju da budu i sa višom i visokom stručnom spremom, dolazimo do toga da će sve ono u Srbiji što je ostalo radnji, da se zatvori.
E sada, ne verujem da je ovaj zakon, iskreno da vam kažem, mogao da napiše ministar koji je kadrovski ovako sposoban, verujem da je ovaj zakon napisan negde van ove zemlje, da bi se i ovo malo što ima upropastilo, kako bi njihovi vlasnici i gazde DOS-a sasvim fino i komotrno ušli ovde i raspolagali svim privrednim i prirodnim resursima koje ima Srbija. Tako, gospodine ministre, ovaj zakon koji ste vi doneli, nikako ne može biti u interesu radnika, a vi upravo stalno pričate da zastupate njihove interese.
Kako zastupate njihove interese, kada će radnici zbog ovog zakona dobijati otkaze? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, čusmo gospodina ministra kako daje izjave za ovom govornicom i osta živ, izgleda da mu procentni račun još uvek ne ide od ruke. Izgleda da su ti procentni računi bili i kada je pričao o popunjenosti slobodnih radnih mesta i verovatno nije imao u vidu da, jeste ova vlada najzaslužnija za ta slobodna radna mesta, pogotovu DOS, pogotovu krizni štabovi, koji su ulazili u preduzeća, menjali rukovodstva, pa su radnici brže-bolje, oni koji su mogli, bežali u penziju, a oni koji nisu, ostali su na milost i nemilost ovoj vladi. Dokaz za to je "Galenika" i upad gospodina Batića, u ime nekog kriznog štaba, a rezultat toga su radnici, koji nisu mogli da pobegnu u penziju, a istovremeno su sada na ulicama i traže da ostvare svoja prava.
U ovom amandmanu koji sam podneo na član 2. Predloga zakona, imao sam u vidu da osnovica ne može da bude niža od 30%, a maksimalna naknada ne može da bude veća od prosečnog ličnog dohotka u Republici Srbiji, iz razloga da, ako sam ja u pravu, gospodin ministar ne bude u situaciji, kao što su bile prethodne vlasti, da nije u mogućnosti da ispuni svoje obaveze prema zakonu koji zastupa, a ako je on u pravu, ušta iskreno sumnjam, zašto taj radnik, koji je ostao bez posla, ne bi primao dve godine prosečnu platu u Republici Srbiji? Hvala.

Dame i gospodo poslanici, u članu 15. ovog zakona, govori se o restrikcijama koje se mogu preuzeti prema poslodavcu u slučaju da ne isplati lični dohodak i kao što reče gospodin ministar, ovaj zakon je navodno pravljen u interesu radnika i u ovom članu je predviđeno da ako poslodavac ne isplati lične dohotke, da mu se preduzeće zatvara na određeni vremenski period. Meni samo nije jasno da li će plaćati kazne i produžavati se zatvaranje, ako u trenutku zatvaranja ne isplati lične dohotke, odnosno ako ne isplaćuje lične dohotke dok preduzeće ne radi. Čini mi se da gospodin ministar i Vlada ne uzimaju u obzir, da preko 90% preduzeća u Srbiji i njihovo rukovodstvo razmišljaju na način da li da podele jednu platu i da zatvore preduzeće ili ta sredstva koja imaju da puste u obrt, da naprave određenu zaradu i isplate plate. Sada, kada ovaj zakon bude stupio na snagu, tu dilemu neće više imati, imaće sada drugu, da li će da im inspekcija rada zatvra preduzeće ili oni sami.
U suštini, kao što je rečeno, ovaj zakon je tehnički loše napisan, a ako je to diplomski rad gospodina ministra koji je 30 godina student, onda ga verovatno neće ni dati, o pisanju ovakvog zakona ja ne bih hteo više da učestvujem i povlačim svoj amandman. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, dosta dugo smo raspravljali o zakonu o dopunama Zakona o radnim odnosima, toliko dugo da smo imali priliku da čujemo svašta i od predlagača ovog zakona, eksperata iz Vlade DOS-a, čak i od poslanika DOS-a, koje bih mogao da podelim u tri grupe - na poslanike koji pripadaju nekoj asocijaciji nezavisnih sindikata, na poslanike Demokratske stranke Srbije, i na ostatak DOS-a.
Što se tiče Asocijacije nezavisnih sindikada, ne znam da li je ona bila na listi za izbore u decembru 1994. godine i koga ti ljudi predstavljaju? Da li predstavljaju DOS ili Asocijaciju nezavisnih sindikata? Isto tako mi nije jasno šta je gospodin ministar tražio u ovoj vladi, kao sindikalac, jer do sada se bunio protiv državnih sindikata, koje je država koristila, i pričao da oni ne rade u interesu radnika i raničke klase.
E, sada je gospodin, dosadašnji predsednik jednog sindikata, ministar, i mene to navodi na sledeće - sjašio kurta da uzjaši murta. Baš tako. Asocijacija nezavisnih sindikata je karikatura DOS-a, koja je stvorena za to da u slučaju da DOS dođe na vlast, smiruje socijalne nemire, a u slučaju da izgubi vlast, i kao opozicija, raspiruje socijalne nemire. To je bio plan vašeg sindikata, gospodine ministre.
Mislim da vrlo loše prolazite, pogotovo u Braničevskom okrugu, gde sam ja, gde ste u pojedinim organizacijama morali da bežite od radnika, kada ste vodili svoje kandidate za narodne poslanike, da predstavljaju vaše sindikate.
Što se tiče poslanika DSS-a, ne znam da li je DSS bila na listi, bio je DOS. Mora da vam bude jasno da ste i vi poslanici DOS-a. Prema tome, nemojte da izlazite za ovu govornicu i da kažete, mi iz DSS-a. To imamo pravo mi iz SRS-a. A, vi iz DSS-a ste poslanici DOS-a, a kao takvi....

Svako izlaganje ima uvod, razradu i zaključak. Završavam sa svojim uvodom. Možda je malo duži, pa pričam  o onome što se slušalo ovih dana. Što se tiče poslanika DSS-a, čini mi se da brod koji se zove DOS, počinje polako da tone. Po tom pitanju, podsetiću vas na jednu narodnu poslovicu, ko prvi beži sa broda koji tone. Da se vratim na temu, da ne bih bio u situaciji da  budem isključivan, na Predlog ovog zakona koji je sačinio gospodin ministar, ekspert. Najviše bih se obratio na član 15, a to u delu stav 6, koji se tiče mera prilikom utvrđivanja da li je poslodavac mogao da isplati zaradu ili ne. Pročitaću taj stav, znači - "ako inspektor rada u postupku kontrole utvrdi da poslodavac nije isplatio zaradu, odnosno minimalnu zaradu, kao i ako je isplatio zaradu suprotnu odredbama člana 64. stav 2. ovog zakona,a raspolagao je sredstvima za isplatu na računu, zabraniće obavljanje delatnosti poslodavcu".
Taj stav je gospodin šef poslaničke grupe DOS-a pokušao da opravda, znači da će inspektor rada utvrditi da li je imao poslodavac sredstava na žiro računu ili nije. Verujem da su inspektori rada školovani ljudi. Mislim da imaju neki određen uslov da bi to postali, da završe neku školu. Ne kao pojedini ministri. Sada mi nije jasno da li oni moraju da znaju finansijsko poslovanje jednog preduzeća. Sa kojim to materijalnim sredstvima preduzeće raspolaže, sa kojim obrtom sredstava raspolaže, sa kojim koeficijentom obrta raspolaže i kako će on to sve da zna, da bi mogao da utvrdi da li je poslodavac bio u situaciji ili nije. Znači ovim stavom i ovim članom zakona ostavlja se firma na milost i nemilost tržišnoj inspekciji ili inspekciji rada, kako će ona da sprovodi ovaj zakon. Bukvalno na milost i nemilost.
Koliko je gospodin ministar ekseprt, to se vidi iz stava 5. ovog zakona, kaže - obaveštenje stava 4. ovog člana dostavlja se inspektoru rada prema sedištu poslodavca. U tom delu meni ovaj član i ovaj stav nikako ne mogu biti jasni. Prvo, kome se dostavlja? A gospodinu ministru mora da bude jasno, da se prijava dostavlja inspekciji rada. Ne inspektoru rada. Morao bi da zna, pošto je ta inspekcija rada u njegovoj nadležnosti, da ona postoji u svakom sedištu okruga i da se zove odeljenje ministarstva tog i tog, inspekcija rada ta i ta. Znači, po teritorijalnoj pripadnosti. Po ovome kako je ovaj zakon formulisan, znači prijave ćemo da dostavljamo jednom jedinom inspektoru, iako ih ima 10, pa će taj jedan jedini da obavlja taj posao. Gospodine ministre, to ste morali da znate, to je vaše odeljenje, koje je pod vašom direktnom upravom. Inspekcije rada su kod organa, državnih organa uprave.
Dalje, u stavu 4. - organizacija nadležna za poslove platnog prometa dužna je da, najkasnije do kraja tekućeg meseca, obavesti nadležnog ministra rada o poslodavcima koji nisu izvršili isplatu zarade, odnosno minimalne zarade za prethodni mesec. Koje su to organizacije nadležne za platni promet? Mislim da postoji u Jugoslaviji samo jedna i ako se to poveže sa ovim stavom 5, ovaj zakon u suštini ništa ne valja i vrlo ga je teško i široko moguće tumačiti. Nije ni čudo što je ovakav zakon gospodin ministar napravio jer je on ekspert koji je upisao fakultet kada sam se ja rodio.

Dame i gospodo poslanici, hteo bih da ukažem na kršenje Poslovnika u članu 28: "Predsednik Narodne skupštine stara se o primeni Poslovnika Narodne skupštine".U članu 100: "Narodna skupština, na predlog predsednika Narodne skupštine, bez pretresa može da izrekne meru udaljenja sa sednice" i primeni član 105. Poslovnika  "a mere koju izrekne Narodna skupština primenjuje se za sednicu na kojoj je izrečena".
Gospodine predsedniče, prvo, Narodna skupština je donela odluku koja je protivna Poslovniku Narodne skupštine. Samim tim ne možete da primenjujete član 105. Poslovnika Narodne skupštine, jer samim tim niste ispoštovali ni prethodnu proceduru koja je za to predviđena.

Gospodine predsedavajući, ako poštujete ovaj poslovnik, ne možete da poštujete član 105. jer je odluka doneta protivno Poslovniku....