Kolega, ni u jednom trenutku nisam čuo da je vas ministar nazvao da ste fašista. Nazivao je ljotićeve fašistima, a ko zastupa njihovu ideju neka se sam pronađe u tome, nek se prepozna.
Po Poslovniku, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Zahvaljujem se, kolega Martinoviću. Zahvaljujem vam se i na pomoći.
Sada određujem pauzu, u skladu sa članom 112.
Sa radom nastavljamo u 16 časova i 15 minuta.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa daljim radom, u raspravi u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Mirjana Dragaš.
Da li neko želi reč?
Kolega Milojičiću, želite reč? (Da)
Izvolite.

Kolega Milojičiću, pričamo o sasvim nekim drugim zakonima u pojedinostima. Rasprava u pojedinostima ne može da bude objedinjena.

Samo ukoliko pričate o amandmanu koji je podnela narodni poslanik Mirjana Dragaš, a ne šta vi hoćete.

Ne možete sa mnom da polemišete kolega.
(Radoslav Milojičić: Ko mi kaže da ne mogu? Pričate ovde o Draži i Titu sat o po vremena, a kada se priča o vojsci i BIA-i, što je na dnevnom redu, onda o tome ne možemo. Uzmite malo stenogram, pa pogledajte šta je pričala predsednica parlamenta i ostali poslanici.)
Po kom osnovu kolega Komlenski?
(Đorđe Komlenski: Replika.)
Čekajte prvo, ako je replika, prvo ima narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Kolega Komlenski, pravo na repliku.

Reč ima ministar, gospodin Vulin. Izvolite.

Po Poslovniku, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Po kom osnovu se javljate, kolega Milojičiću.

Na čije izlaganje?

Evo daću vam, izvolite.

Pravo na repliku narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Polako kolega Ćiriću, ima puno replika. Prvo reč ima kolega Đukanović.

Pravo na repliku narodni poslanik Komlenski.