Moje reklamiranje povrede Poslovnika odnosi se na član 107. Poslovnika, da je dužnost da se poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Žao mi je što po ovom Poslovniku mogu da budu za kršenje Poslovnika odgovorni samo predsedavajući.
Evo o čemu se radi. Mislim da je jako neiskreno i nepoštena ljubav prema domovini ili prema otadžbini, zovite kako god hoćete, ako nekoga pitate ili mu kažete - ja sam bio u ratu, a gde si bio ti? Znate, i ja bih mogao o tome puno da pričam, još jedan vojni rok imam koji se zove učešće u ratu, ali to neću da ističem tako što ću da napadam ministra da li je služio vojsku ili nije. Time ne dokazujem svoj patriotizam, time ne dokazujem lojalnost srpskoj državi i srpskom narodu. Time ne iskazujem ljubav prema svojoj domovini.
Ako to koristimo u Narodnoj skupštini kao političko sredstvo, mogu samo da postavim pitanje, da skrenem pažnju nekome, da, prijatelju, ti voliš Srbiju, ali ne možeš da je voliš više od mene, možeš isto. To je ono što se dokazuje i što je patriotizam. Doduše, neki mogu i manje, ali to već nije moj problem.
Znači, ako ćemo da se vraćamo na 1991. godinu, možemo i na 1989. godinu, kada je Srbija povratila deo suvereniteta na celoj svojoj teritoriji, možemo i na 1991, 1992, i na 1999. godinu, meni nije problem, ali šta time dobijamo? Da ponižavamo jedni druge i podsećamo jedni druge ko je učestvovao u ratu, ko nije. A, da vam kažem nešto…
(Predsedavajući: Vreme, kolega Arsiću.)
Završavam, kolega Marinkoviću. Ne postoji ružnije i strašnije iskustvo za čoveka nego učestvovanje u ratu i nemojte više na to da se pozivate.