Polako gospodine Obradović. Vi ste napravili popriličan spisak za replike.
Izvolite, kolega Komlenski.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović. Izvolite.

Povreda Poslovnika, narodni poslanik Zvonimir Đokić. Izvolite.

Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika?
(Narodni poslanik Vjerica Radeta dobacuje s mesta.)
Znam na šta mi ukazujete, koleginice. Neposredno učinjena povreda Poslovnika, evo, rekao sam.
Kolega, ne možemo da uvažimo vašu primedbu za kršenje Poslovnika zato što se primedba može iskazati, reći samo ukoliko je bilo neposredno.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Marijan Rističević.

Povreda Poslovnika, Neđo Jovanović.

Ja se zahvaljujem, kolega, što ste mi ukazali na ove povrede Poslovnika. Jednostavno, nisam bio u mogućnosti da utičem na kolegu Obradovića, koji je bio zanet jednim političkim, ideološkim govorom, koji je maltene značio poziv na građanski rat.
Sva je sreća što je sve one koje je optuživao za neke zločine, nisam ja tu da istražujem o zločinima ni četnika, ni partizana, postoji istorija, istorijske činjenice, dokazi, neka se oni time bave, ali je sva sreća što je većina tih učesnika upokojena, pa taj njegov poziv na građanski rat nije imao nikakvog efekta. Inače, potpuno se slažem sa vama. Ali, narod i treba da vidi, građani, za koga glasaju i kako ih ko predstavlja, ako je dobio njihov glas.
Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni? (Ne)
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Đorđe Komlenski.

Kolega Deliću, nemate pravo na repliku.

(Božidar Delić: Direktno sam pomenut.)

Iz povrede Poslovnika. Nije bilo u okviru diskusije, nego povreda Poslovnika.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, povreda Poslovnika.

Koleginice Jovanović, ja zaista ne znam koju će ideologiju kolega Obradović da zastupa kad ustane neko jutro, zato sam pustio da ispriča ovo još jednom, da znam, da još jednu recku stavimo u ideologije kojima raspolažemo.
Po Poslovniku, narodni poslanik Boško Obradović.

Kolega Obradoviću, hajde malo prilagodite vaš rečnik.

Kolega Obradoviću, ja zaista vama ne mogu da pomognem.
Vi tražite da Narodna skupština bude ta koja će da utvrđuje nečiju istorijsku odgovornost, i to kada raspravljamo o zakonu o pojedinostima koji se odnosi na vojno obrazovanje i školovanje, da mi kao Skupština utvrđujemo istorijske okolnosti, da mi donosimo presude da li je neko streljao ili nije.
Znate li vi sa čime se bavite u ovom trenutku? Shvatate li koliko je to ozbiljno?
Znači, izvinite, ja moram još jednom da vam kažem da se uzdržavate od toga. Bila je i oslobodilačka borba i građanski rat. Svako otkopavanje istorije vezano za građanski rat budi određena osećanja kod članova porodice, kod svih. Zato vas molim da o tome vodite računa. Organizujte tribine, organizujte naučne skupove, pričajte o tome, ali nemojte Skupštinu da zloupotrebljavate za to, osim ako to baš nije tema dnevnog reda, a nije.
Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni?
Po Poslovniku, da li još neko želi reč?
Narodni poslanik Marijan Rističević, izvolite.

Da li ima još po Poslovniku?
Reč ima ministar Vulin.

Zahvaljujem.
Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Dragan Vesović.

Kolega, ni u jednom trenutku nisam čuo da je vas ministar nazvao da ste fašista. Nazivao je ljotićeve fašistima, a ko zastupa njihovu ideju neka se sam pronađe u tome, nek se prepozna.
Po Poslovniku, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Zahvaljujem se, kolega Martinoviću. Zahvaljujem vam se i na pomoći.
Sada određujem pauzu, u skladu sa članom 112.
Sa radom nastavljamo u 16 časova i 15 minuta.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa daljim radom, u raspravi u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Mirjana Dragaš.
Da li neko želi reč?
Kolega Milojičiću, želite reč? (Da)
Izvolite.