Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 14. regulisane su posebne obaveze koje se mogu izreći maloletnim licima, a tačkom 2) predviđeno je da se može izreći da u okviru sopstvenih mogućnosti naknade štetu koju su prouzrokovali, a naravno odnosi se na maloletna lica.
Amandmanom koji smo podneli predviđeno je da se brišu reči - u okviru sopstvenih mogućnosti, jer je nelogično da se u ovakvoj odredbi, gde se nabrajaju obaveze, regulišu i uslovi pod kojima se te obaveze mogu izricati. Članom 12. ovog predloga zakona izneti su izbori vaspitnih mera i u okviru njih napisani su uslovi pod kojima sud odlučuje koju će meru odrediti, odnosno koju će obavezu odrediti.
Mislim da je pravno-tehnička uređenost zakona takođe bitna kao i suštinska i suvišno je da uslovi pod kojima se izriče obaveza budu u članu u kome se nabrajaju obaveze. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, na članove 15, 16. i 17. uloženi su identični amandmani, gde se predlaže da se na primer pojačan nadzor u drugoj porodici ili pojačan nadzor od strane roditelja, usvojioca ili staraoca sa, kako je predviđeno, šest meseci do dve godine poveća na godinu dana do tri godine. To je bilo staro rešenje zakona i na to rešenje niko nije imao nikakvih primedbi. Normalna je tendencija jednog zakona da ima blaža rešenja.
Međutim, svedoci smo ipak da je kriminalitet, a naročito maloletnički kriminalitet u velikom porastu i da je ipak neophodno zadržati ovo staro rešenje jer postoje krivična dela različite težine i veoma teška krivična dela. Tri godine nije dug rok, a i nema razloga da se ne zadrži ovaj raspon. Neću komentarisati druge članove na koje se odnosi isti amandman sa istom suštinom. Hvala.

Dame i gospodo, jedno kratko objašnjenje. Ovde se radi o članu 23. koji reguliše upućivanje u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje. Stavom 3. ovog člana predviđeno je: "Ako je vaspitna mera izrečena na osnovu stava 1. ovog člana, maloletnik u posebnoj ustanovi za lečenje i osposobljavanje može da ostane najviše tri godine..." Predlog u amandmanu je da umesto "tri godine" stoji "koliko je potrebno za lečenje i osposobljavanje". To je apsolutno logičan i nužan amandman, jer ne može se unapred odrediti da je tri godine rok u kome se može sprovoditi lečenje.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 30. amandman je podneo poslanik Đorđe Mamula.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 31. amandman je podneo poslanik Đorđe Mamula.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 32. amandman su podneli narodni poslanici Goran Rakovac i Petar Cvetković.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na naslov iznad člana 34. i član 34. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Goran Rakovac i Petar Cvetković.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 40. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Goran Rakovac i Petar Cvetković.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 41. amandman je podneo poslanik Đorđe Mamula.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 57. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo, članom 58. predviđeno je da za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora od pet godina ili novčana kazna javni tužilac za maloletnike može odlučiti da ne stavi zahtev za pokretanje krivičnog postupka, ukoliko okolnosti i slučaj, lični život izvršioca krivičnog dela, ukazuju na to da nije celishodno da se vodi krivični postupak.
Naš amandman odnosi se na to da se ovaj član odnosi samo na krivična dela do tri godine, jer ipak nije prirodno da bude ovako enormno visok raspon i data mogućnost tužiocu da za tako teška krivična dela odlučuje da ne vodi krivični postupak. Ranije rešenje nije pravilo probleme i mislim da treba da ostane.
Ovde je izvršena i pravno-tehnička redakcija ovog člana. Predviđeno je da se umesto ove zamenice "on" navede "javni tužilac". To je manje važno, ali mislim da ovaj amandman treba usvojiti.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji smo podneli na član 62. sastoji se u tome da je predloženo da se zadnji stav ovog člana briše, a taj stav glasi: "Ako je maloletnik u potpunosti naknadio štetu nastalu krivičnim delom, oštećeni nema pravo da ostvaruje svoj imovinsko-pravni zahtev, a ako je šteta naknađena delimično, oštećeni može svoj imovinsko-pravni zahtev da ostvaruje u parnici".
Sve ovo je regulisano drugim propisima i potpuno je suvišno da stoji u ovom zakonu. Ako je maloletnik naknadio štetu podnese se zahtev, on naravno da ne može uspeti i ostvariti svoj zahtev. Ako je delimično naknadio, on ako tuži u parnici ostvariće svoj zahtev, to mu niko ne može zabraniti. Pa čak i da je ovim članom zabranjeno da i tada pokreće postupak, on bi to mogao da uradi. Sasvim je logično da se ovaj stav ovog člana briše, jer drugi propisi to u potpunosti i na bolji način regulišu.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 150. glasi: "Kada se sudi punoletnom licu za krivično delo kojim je oštećen maloletnik, istražni sudija, predsednik veća i javni tužilac moraju raspolagati znanjima iz oblasti prava deteta i krivično-pravne zaštite maloletnika".
Ovaj amandman suštinski je isti i sadrži sve ono što sadrži član 150. postojećeg predloga zakona, ali je kraći i jasniji. Ovaj član u Predlogu zakona zauzima celu stranu. Mislim da je logičnije i prirodnije da pravna norma bude jasnija i kraća i da će biti time prihvatljivija za one koji je tumače.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom predviđeno je da se u članu 165. doda stav 2. koji glasi: "Odredbe ovog zakona koje vršenje pojedinih procesnih funkcija uslovljavaju znanjima iz oblasti prava deteta i krivično-pravne zaštite maloletnika stupaju na snagu 1. januara 2006. godine".
Bez ovakve odredbe ovaj zakon u pojedinim delovima biće potpuno neprimenjiv, jer pojedini procesi i subjekti neće imati kvalifikacije da obavljaju pojedine procesne radnje. Mislim da je ovaj član do te mere logičan da nije potrebno da ga dalje obrazlažem i baš mi je žao što ministar nije ovde da čujem obrazloženje zašto se ne prihvata ovaj amandman. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman se odnosi na član 2. A članom 2. regulisan je krug učesnika koji ulaze u okvir programa zaštite učesnika u krivičnom postupku.
Naime, stavom 1. je predviđeno da su učesnici u postupku osumnjičeni i okrivljeni, svedok saradnik, svedok saradnik, oštećeni i veštak i stručno lice. Navedenim amandmanom predviđeno je da su učesnici u krivičnom postupku svedok i oštećeni.
Smatramo da je krug lica ovim zakonom određen veoma široko i bez potrebe, a o čemu ću sada nešto reći, i da je dovoljno da u ovom programu zaštite učesnika u postupku budu obuhvaćeni svedok i oštećeni. To će u svakom slučaju i u 90% slučajeva biti tako, ali je neophodno to i određeno reći.
Naime, neprirodno je i nepotrebno da osumnjičeni i okrivljeni budu zašatićeni i obuhvaćeni programom zaštite u ovom postupku. Ako su oni već određeni kao zaštićeni svedoci, onda su obuhvaćeni pojmom svedoci i obuhvaćeni su ovim amandmanom. Međutim, ako su okrivljeni i osumnjičeni učesnici u krivičnom postupku, oni su ili zaštićeni time što se nalaze u pritvoru i zatvoru, a ako su na slobodi, onda se radi o lakšim krivičnim delima, pa u tom slučaju nije potrebna zaštita, jer zaštita se daje onim učesnicima koji mogu da pruže dokaze da se otkriju krivična dela. Dakle, potpuno je nepotrebno da budu obuhvaćeni okrivljeni i osumnjičeni.
Što se tiče svodoka saradnika, on ima svojstvo svedoka i dovoljno je reći svedok, nema potrebe navoditi svedok saradnik. Kada dobije svojstvo svedoka, onda će biti zaštićen. Navedeno je da i veštaci uživaju zaštitu u okviru ovog programa, a to je takođe nepotrebno, jer se radi o složenim i ozbiljnim krivičnim delima, i u pitanju su krivična dela gde će uglavnom veštačiti ustanove, a ne veštaci pojedinci. Sigurno nije neophodno da budu obuhvaćeni ovim programom.
Što se tiče stručnih lica, to je takođe nepotrebno, jer prema Zakonu o krivičnom postupku stručna lica ne daju iskaze u krivičnom postupku i ne pružaju u tom smislu dokaze, i nema straha da će biti napadnuto na njihov život, telo itd, njima bliska lica. Zbog toga ta lica samo učestvuju u krivičnom postupku kao konsultanti istražnog sudije i nema potrebe da budu obuhvaćena ovim programom.
Zbog toga smatram da je potrebno da se krug lica svede na svedoka i oštećenog. Predlažem da se usvoji ovaj amandman kolege Slobodan Vučkovića.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman je u skladu sa prethodnim amandmanom kolege Vučkovića. Naime, tim amandmanom predviđeno je da se poslednji stav člana 3. zakona briše i zameni ovim amandmanom.
U ovom poslednjem stavu navedeno je da su osumnjičeni, okrivljeni, veštak, svedok, svedok saradnik, stručno lice imaju značenje u smislu Zakonika o krivičnom postupku. Pre svega, Zakonik o krivičnom postupku nije definisao pojam svedoka, ali s obzirom da prethodni amandman predviđa da u krugu zaštićenih učesnika u krivičnom postupku budu svedok ili oštećeni, ovim amandmanom dat je pojam svedoka i oštećenog.
Navedeno je da je svedok lice koje je naredbom suda pozvano da da iskaz o svojim čulnim opažanjima činjenica i okolnosti koje se odnose na predmet krivičnog postupka. Ovome je dodat jedan stav koji kaže da je oštećeni lice u smislu člana 221. tačka 6) Zakonika o krivičnom postupku. Mislim da je ova definicija neophodna da bi se znalo na koja se lica odnosi zaštita u postupku.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovom članu sam podneo amandman da se u stavu 1. tačka 3) otkloni jedna nepreciznost. Radi se o tome da zahtev za uključenje u program zaštite sadrži ocenu postojećih dokaza. Predlog je da se izbriše - postojećih dokaza, i da samo ostane - ocenu značaja iskaza ili obaveštenja za postupak. To je podneto iz razloga što se ocena postojećih dokaza može voditi samo u sudskom postupku, i ta se ocena može u sudskoj odluci sadržati, a nikako da se ocena dokaza sprovodi.
Da li je prihvaćen taj amandman?

To je gospodin Vučković podneo amandman, nisam znao, izvinjavam se, ministre.
Što se tiče ovog drugog amandmana na tačku 2) trećeg stava, gde je predloženo da pre odlučivanje o zahtevu Komisija zatraži od Jedinice za zaštitu da u roku od 15 dana dostavi procenu opasnosti kojoj bi bila izložena zajednica u slučaju uključenja u program zaštite.
Ovo je jedna toliko nejasna odredba, jer ne mogu da shvatim da zajednica može uopšte da bude u opasnosti zbog toga što nekoga uključujemo u program zaštite svedoka.
To može da bude u opasnosti neka loša zajednica, a onda ona ne može ni sprovoditi, taj će biti jači od države prema kome se sprovodi takva zaštita.
Mislim da je ova odredba previše neodređena i ne može se ovoj jedinici ostavljati da baš takvu procenu pravi. Ako je država ugrožena, onda to već treba da odlučuju neki viši organi. Ne mogu da shvatim da može biti ugrožena zbog toga što se pruža zaštita nekom učesniku, svedoku ili oštećenom, pošto sam predložio da svedoci i oštećeni budu samo učesnici u ovom postupku.

Dame i gospodo narodni poslanici, naslov iznad člana 1, koji glasi – nema krivičnog dela niti kazne bez zakona, predviđeno je da glasi – nema krivičnog dela niti krivične sankcije bez zakona. U tom smislu je i naredni amandman. Međutim, imajući u vidu da su ovim zakonom uređene kao sankcije, kazne, mere upozorenja, mere bezbednosti i vaspitne mere, a da je zakonom predviđeno da se u pojedinim slučajevima mere bezbednosti mogu izreći neuračunljivim licima, onda bi i ovaj amandman koji smo mi podneli trebalo da doživi određene korekcije, pa zato povlačim taj i sledeći amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, predviđeno je ovim amandmanom da se u članu 4. doda nov stav koji glasi: "Vaspitne mere za krivična dela maloletnika i kazna maloletničkog zatvora uređuju se posebnim zakonom". U članu 4. stav 1. nabrojano je koje sankcije postoje i između ostalih navode se vaspitne mere. One se više u ovom zakonu nikada ne pominju, sem na ovom mestu i bilo je neophodno da se uredi njihova primena i propisi vezani za njih.
Međutim, možda Vlada nije usvojila ovaj amandman zato što je usvojila amandman narodnog poslanika Mamule, koji je skoro identičan ovom članu. Suština je ista.

Dame i gospodo, amandman je predložen na član 5. stav 2. Stav 2. glasi: "Ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon, jednom ili više puta, primeniće se zakon koji je najblaži za učinioca". Svakako da je princip najblažeg zakona princip koji se primenjuje u svakom slučaju i mi smo predložili da se izbriše "jednom ili više puta", jer ako je posle izvršenog krivičnog dela izmenjen zakon primeniće se zakon koji je najblaži za učinioca. To je dovoljno jasno i mnogo pismenije nego što je navedeno u Predlogu zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom na član 43. predviđeno je da se tačka 4) briše, a ta tačka se odnosi na novu kaznu koja je uvedena ovim zakonom, a to je oduzimanje vozačke dozvole.
Neprirodno je i nepoznato u uporednom pravu da postoji ista mera bezbednosti i kazna.
Naime, Krivičnim zakonikom predviđena je mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilima, a ovde se radi o kazni koja se tiče oduzimanja vozačke dozvole. Dakle, radi se o suštinski istoj stvari, samo što je jedno kazna, a drugo je mera i što se izriče u različitim uslovima.
Međutim, za oduzimanje vozačke dozvole, kao kazne, predviđen je slučaj ukoliko je učinilac krivičnog dela koristio vozilo za izvršenje krivičnog dela. To je potpuno nepotrebno, a što dobacuje kolega, to sada svi rade, obično se krivična dela više i ne vrše bez vozila. Ovde možemo da koristimo primer, recimo, ako bi se desilo da se u vozilu pronađe pun gepek oružja, dakle, da se bavi trgovinom oružja, onda mu se oduzima auto, izrekne mu se nekoliko godina kazne zatvora i kada izađe iz zatvora, onda treba još jedno dve godine da ne vozi auto uopšte. Stvarno se ne može videti nikakva svrha ove kazne.
Naravno, mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilima izriče se u slučaju kada je učinilac krivičnog dela prekršio neki propis vezan za oblast saobraćaja, to je sasvim normalno i logično.
Sigurno je da praksa neće primenjivati ovu kaznu, jer se ne može videti nikakva svrha. Ona će biti samo jedna novina da bi se, eto, nešto novo uvelo u zakon. Hvala.