Dame i gospodo narodni poslanici, članom 31. regulisane su nadležnosti organa kada treba da utvrde odgovornosti onih lica za koja se utvrđuje da li su kršila ljudska prava, dakle, precizirano je šta će u postupku raditi veće komisije i šta će raditi komisija.
Ono na šta bih hteo da se osvrnem, a što je značajno kada pričamo o nadležnosti ovih organa, to su, pre svega, kada je u pitanju komisija, tačka 3. da ona odlučuje o prigovorima protiv odluke veća komisije, bez održavanja usmene rasprave ili na osnovu usmene rasprave, u skladu sa ovim zakonom.
Dakle, suština našeg amandmana jeste u tome da se ovaj član briše, s obzirom da ako imamo uvid u sastav veća komisije i samu komisiju, dolazimo u poziciju da onaj ko je doneo određenu odluku član je veća komisije, jer s obzirom na sastav komisije imamo činjenicu da veće komisije čine u stvari članovi komisije, i to tri veća, svako veće po tri člana komisije, a komisija je sastavljena od devet članova.
Komisija ima zadatak da odlučuje o prigovorima na odluku veća komisije, a od devet članova komisije, tri člana su članovi određenog veća. Dakle, ako je veće donelo jednu odluku, logično je da ljudi koji su u veću glasali za tu odluku i kada dođe prigovor komisiji takođe glasaju za tu odluku. Ako imamo devet članova komisije, jedno veće je donelo odluku, znači, neophodno je da od preostalih šest članova komisije, dva člana predlože, odnosno podrže odluku veća i da bude doneta istovetna, odnosno potvrđena odluka koju je donelo veće.
Tako da dolazimo u situaciju praktično da od šest preostalih članova komisije, dva člana glasaju za odluku veća, znači 30%, odnosno jedna trećina treba praktično da potvrdi ono što je veće već izglasalo. Ako imamo u vidu da je u nadležnosti Ustavnog suda da odlučuju o rešenju komisije, odnosno o odluci komisije, dakle, ako izjavimo žalbu, lice protiv koga je komisija donela određenu odluku izjavi žalbu Ustavnom sudu, odmah dolazimo u situaciju da će dva člana komisije koji su po ovom zakonu članovi Ustavnog suda, braniti svoju odluku, odnosno učestvovati u odlučivanju po žalbi koju je neko podneo Ustavnom sudu.
Imamo situaciju kao kada bi u praksi opštinski sud doneo presudu i na okružnom nivou i u Vrhovnom sudu odlučuju isti oni koji su odlučivali u prvom stepenu, odnosno koji su odlučivali po pitanju prvostepene presude.
Takođe, ono što se daje u nadležnost veću i komisiji, a s obzirom na težinu izrečenih kazni, na javno saopštavanje izrečenih kazni, što je predviđeno nekim drugim članovima ovog zakona, smatramo da ovakvi organi ne bi smeli da imaju mandat da izriču takve kazne, da kazne ove težine mogu da budu samo u nadležnosti sudskih organa. Zbog toga smatram da bi ovaj član trebalo brisati, kao i da bi trebalo glasati protiv celog ovog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada smo dobili Predlog odluke o izmenama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, koji je upućen od strane šefa poslaničke grube DOS, Bojana Pajtića, očekivao sam da će on u sebi sadržati neke konkretne i suštinske promene aktuelnog Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije.
Ova odluka Ustavnog suda koja je doneta pre neki dan, a tiče se prava raspolaganja poslaničkim mandatima, jeste dokaz da je Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije u mnogim svojim tačkama neustavan. Dakle, ova odluka Ustavnog suda koja kaže da poslanici raspolažu mandatima, automatski negira odredbe Poslovnika koje se tiču vremena predviđenog za diskusiju, ako preciziraju da vremenom predviđenim za diskusiju raspolažu poslaničke grupe, a ne poslanici.
Šta je pozadina ovakve odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije? On pokazuje još jednom pravu suštinu aktuelne vlasti, jer dodavanjem ova četiri odbora na do sada 25 odbora Narodne skupštine neće poboljšati kvalitet rada, neće učiniti da se ovde radi brže, efikasnije i da se donose zakoni, da ti zakoni budu bolji, već će poslužiti kao još jedan marketinški trik aktuelne vlasti.
Naime, predviđeno je da se formira novi odbor za privredne reforme i večeras, odnosno kada bude usvojena ova odluka, RTS će objaviti kako se i Skupština Republike Srbije na predlog vladajuće koalicije uključila u privredne reforme i ovo je još jedan nov korak i potez koji će učiniti da privredne reforme budu brže, efikasnije, korenitije, konkretnije.
Zatim, odbor za evropske integracije; takođe, biće priče o tome kako Vlada Republike Srbije čini sve da se Srbija uključi u Evropu, a kako je ovo dodatni napor zakonodavne grane vlasti da se integrišemo u Evropu. Ovaj odbor za smanjenje siromaštva, kako se sada i zakonodavna vlast uključuje u borbu protiv siromaštva. Odbor za ravnopravnost polova; zaista su predlog za formiranje ovog odbora i obrazloženje smešni.
Obradovalo me kada sam pročitao predlog da se formira odbor za smanjenje siromaštva, jer je ovakvim predlogom odluke o izmeni i dopuni Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, šef poslaničkog kluba DOS Bojan Pajtić demantovao sve ono što je juče ministar Vlade Republike Srbije Goran Pitić rekao za ovom govornicom. On je nas u svom završnom govoru ubeđivao kako je Vlada Republike Srbije učinila mnogo da se pobedi siromaštvo u Srbiji, kako je socijalna i ekonomska situacija danas u Srbiji neuporedivo bolja nego što je bila pre 5. oktobra, kako danas prosečna potrošačka korpa čini 65% prosečne zarade na nivou Srbije. Time nam je sugerisao praktično, da je siromaštvo u Srbiji iskorenjeno, pobeđeno i da ga nema.
Međutim, ovde, ovakvim predlogom Bojan Pajtić na najbolji mogući način demantuje ministra. Čudi me da nema obrazloženja zašto se formira odbor za smanjenje siromaštva. Imamo u obrazloženju razlog zašto se formira odbor za privredne reforme, za ekonomske integracije i za ravnopravnost među polovima, ali nema ni jedne jedine rečenice o odboru za smanjenje siromaštva, zašto je neophodno i zašto je potrebno da se taj odbor formira, jer bi i jednom jedinom rečenicom vezanom za formiranje tog odbora demantovao i ministra Pitića i kompletnu Vladu Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, predlagač je obrazlažući ovaj zakon pokušao da nam objasni da se zakon o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar donosi kako bi se regulisala materija koja je delom bila regulisana Zakonom o obligacionim odnosima. Ovo je urađeno iz razloga da bi se ovi poslovi, odnosno ove stvari detaljnije i preciznije regulisale.
SRS je podnela amandman na član 9. stav 1. Taj stav glasi: Predmet založnog prava može biti individualno određena stvar kojom zalogodavac može slobodno raspolagati. Predlažemo da se posle reči "raspolagati" tačka zameni zapetom i dodaju reči "na osnovu prava svojine", a kako bi se preciziralo i definisalo šta to može biti predmet zaloga.
Na konkretnom primeru ću vam objasniti zašto. Ministar Pitić, kao ministar u Vladi, raspolaže službenim mobilnim telefonom. S obzirom na tešku ekonomsku situaciju u kojoj se nalazi naša država i pojedinci, potrebna su mu određena obrtna sredstva, pa on kao predmet zaloge, s obzirom da slobodno raspolaže tim mobilnim telefonom, stavlja svoj mobilni telefon, a pretpostavljam da je tržišna vrednost tog telefona možda 150-200 evra, a on dobije od mene 75 ili 100 evra i dalje raspolaže tim telefonom.
Za šest meseci dođu izbori, padne Vlada, ministar Pitić više nije ministar, došlo je vreme da naplatim svoje potraživanje, nije namirio zalogodavca, nije vratio sredstva i treba od njega da uzmem mobilni telefon, da se namirim, da povratim svoja sredstva, ali tu dolazimo u situaciju da i Vlada Srbije potražuje taj isti mobilni telefon, jer Vlada Srbije raspolaže tim telefonom, Vlada Srbije je vlasnik telefona.
Zato mi insistiramo da se ovde jasno precizira da prilikom davanja nekih stvari u zalog mora da postoji vlasnički list, odnosno mora onaj koji daje stvar u zalog da ima konkretan dokaz da je stvar njegovo vlasništvo, da ne dođe do nekog spora posle toga između stvarnog vlasnika i onoga koji je dao novac onome koji je založio tu stvar, da se onda godinama utvrđuje ko ima pravo da raspolaže tom stvari, koja je data u zalog, ko će, kako i na koji način naplatiti.
Da li će prvo Vlada Srbije ili prvo onaj koji je dao novac za tu stvar, kad je založena kao u navedenom primeru. To će onda biti predmet nekog obligacionog odnosa, neke građanske parnice, a možda će država to goniti po službenoj dužnosti. Hoćemo li doneti poseban zakon i za takve slučajeve, ako već za svaku oblast donosite posebne zakone. Mislim, ministre, da bi trebalo da usvojite ovaj amandman.
I na član 3, Dragoljub Stamenković ispred SRS, odnosno SRS je podnela amandman slične sadržine, koji u principu bitno ne menja sadržinu ovog zakona, ali jasno definiše i precizira neke odredbe ovog zakona, kako ne bismo došli u situaciju da ovaj zakon napravi zbrku, a vi ste u vašem obrazloženju rekli da on treba da uredi ovu materiju, a bojim se da će ovakvim i sličnim odredbama samo uneti konfuziju u ovu oblast.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da pohvalim ministra, ovo je jedan od retkih ministara koji prisustvuje kompletnoj raspravi o predlogu zakona koji je Vlada podnela Skupštini, on je određen za predstavnika Vlade. Nadam se da nećete imati problema u Vladi što vas je pohvalio poslanik opozicije, poslanik SRS.
Što se tiče amandmana koji je SRS podnela na član 44, mi insistiramo na tome da se u ovaj član unesu tri reči, odnosno da se unese ovaj termin "putem javnog nadmetanja" i u vansudskoj prodaji.
U svom obrazloženju zbog čega ne prihvatate ovaj amandman vi ste rekli da je sadržina ovog amandmana već formulisana u članu 46. stav 2. Međutim, tu se insistira na tome da, ako je zalogodavac fizičko lice koje ugovor o zalozi zaključuje izvan okvira privredne delatnosti, založni poverilac može pristupiti vansudskoj javnoj prodaji putem nadmetanja ako su se založni poverilac i zalogodavac o tome sporazumeli u trenutku dospelosti potraživanja. Znači, samo u slučaju ako su se založni poverilac i zalogodavac o tome sporazumeli.
Mi insistiramo na tome da ovo bude obaveza. Dakle, da se prodaja, ako do toga dođe, prodaja stvari, a one su založene, uvek obavlja putem javnog nadmetanja, kako bi se izbegle neke stvari koje smo imali prilike da vidimo u prethodnom periodu. Kada su u pitanju bile sve one činjenice za uzimanje, odnosno davanje kredita i zalaganje nekih stvari, ne treba dozvoliti da oni koji imaju novac, moć i silu utiču na one koji su bili prinuđeni da uzmu kredit pod nekim nepovoljnim uslovima ili da založe neku dragocenost koju imaju u svojini da pod njihovim pritiskom pristupe vansudskoj prodaji, odnosno da praktično namire samo mali deo vrednosti onog predmeta, one stvari koju su dali u zalog.
S obzirom da se Vlada Srbije zalaže za tržišnu privredu, za slobodno tržište, mi smatramo da je i ovo jedan vid toga. Na primer, ako neke fabrike prodajete putem javnog nadmetanja, putem tendera, onda smatram da i u ovaj zakon, u ovaj član treba da uvedete taj princip javnog nadmetanja, a ne da se dešava da to bude nekom neposrednom pogodbom, kao što smo imali prilike da vidimo u nekim slučajevima privatizacije da se neke fabrike prodaju neposrednom pogodbom, pa da onda nešto što vredi nekoliko miliona evra, maraka, čega već hoćete, bude prodato za tri evra, da ne dođemo i ovde u situaciju da zato što je neko neuk, zato što neko nema dobrog i valjanog savetnika, bude prinuđen da ostane bez neke stvari po neuporedivo manjoj vrednosti.
Znači, ako želimo da uredimo ovu oblast, ako želimo da zaštitimo i poverioca i zalogodavca, mislim da bi trebalo da prihvatite ovaj amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada u gotovo svim slučajevima kada predlaže zakone Narodnoj skupštini Republike Srbije traži da zakon ili stupi na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku" ili narednog dana od objavljivanja u "Službenom glasniku", a član 120. Ustava Republike Srbije, još uvek važećeg, još uvek aktuelnog, jasno definiše kada zakoni ili drugi opšti akti stupaju na snagu. Citiram član 120: "Zakon, drugi propis ili opšti akt stupa na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja, osim ako, iz naročito opravdanih razloga, nije predviđeno da ranije stupi na snagu".

Što se tiče poslaničke grupe SRS, mi smatramo da u obrazloženju ovog zakona ni ministar finansija, niti Vlada Republike Srbije nisu argumentovano i suvislo obrazložili razloge za donošenje po hitnom postupku, a i za stupanje na snagu ovog zakona narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku".

Imajući u vidu činjenicu da je 30. maja 2002. godine bilo obavezno da se otpočne primena i usaglašavanje učesnika na tržištu hartija od vrednosti sa odredbama ovog zakona, ako znamo da je 30. maj u petak i ako se ovaj i ovakav zakon usvoji, sasvim je jasno i sasvim je izvesno da ovaj zakon neće biti moguće usvojiti sutra - 29. maja, da će on najranije, s obzirom na to kako teče rasprava u parlamentu Republike Srbije, biti usvojen u subotu 31. maja, tako da ni ova odredba člana 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata neće poštovati rok do 30. maja 2003. godine.

Postavlja se pitanje zašto nije ovaj rok do sada poštovan, zašto nije formirana komisija za hartije od vrednosti. Očigledno je da su sukobi unutar vladajuće koalicije, unutar nekih političkih stranaka koje glume opoziciju, a u stvari su vlast, imaju monetarnu vlast, toliko veliki da nije bilo moguće postići kompromis i formirati tu komisiju. To je osnovni razlog zašto se predlaže ovaj zakon i zašto se rok od šest meseci pomera na rok od 10 meseci.

Nije nam ovde pružena nikakva garancija da će u roku od 10 meseci, odnosno od ova naredna četiri meseca biti prevaziđen taj sukob unutar koalicionih partnera i da će u roku od 10 meseci biti usklađeni ovi zakoni, odnosno da će biti izvršeno usaglašavanje učesnika na tržištu hartija od vrednosti sa odredbama zakona. Vrlo lako može da se desi da za četiri meseca dobijemo zakon sličan ovome, u kome se traži da se rok od 10 meseci pomeri na 12 meseci.

Za razliku od koleginice Nataše Jovanović, koja je predložila da se ovi amandmani usvoje, da se ovaj zakon briše, predložio bih ministru finansija da podnese ostavku i da tako učini nešto dobro za ovu državu.

Dame i gospodo narodni poslanici, ova skupština je mnogo toga usvojila, a kosilo se s Ustavom, zakonima. Mnoge zakone je usvojila, bili su protivustavni, mnogo izbora i imenovanja donela je na protivzakonit način, kršeći neke ranije zakone i Ustav koji je sada na snazi, pozivajući se na to da su nedemokratski ustav i zakoni koje je doneo prethodni režim, da ti zakoni nisu u duhu demokratije, pa mogu i da se krše.
Međutim, izbor devetog člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije, ako se predlog usvoji, biće izvršen uz kršenje zakona koji je Skupština donela u ovom sazivu.
Dva člana Saveta Republičke agencije za radiodifuziju su izabrana na ovoj skupštini na protivzakonit način. Oko toga je bilo sporenja u javnosti. To je činjenica, bez obzira što vi to negirate ili prelazite preko toga. Nesporna je činjenica da su dva člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije izglasana i izabrana na protivzakonit način, a sada taj Savet Republičke radiodifuzne agencije, nezakonito konstituisan, predlaže nama devetog člana Saveta Republičke agencije za radiodifuziju, opet na nezakonit način.
Činjenica je da ima sporenja u javnosti. Neki veruju Momčilu Trajkoviću, da taj čovek živi na Kosovu i Metohiji. Ima onih koji veruju njegovoj supruzi, da taj čovek ne živi na Kosovu i Metohiji i da nije završio pravni fakultet. Znači, javnost je podeljena. Na nama ostaje da verujemo Momčilu Trajkoviću, koji je u svom obrzaloženju rekao da ga je viđao na Kosovu i Metohiji i da poznaje njega i njegovu porodicu.
Viđali ste vi, gospodine Trajkoviću, i Klintona na Kosovu i Metohiji i Medlin Olbrajt. Ako je to dovoljan argument, odnosno razlog da neko bude izabran za člana Saveta Radiodifuzne agencije, zašto niste predložili i podržali takav predlog? Pretpostavljam da nekog od njih i lično znate, da ste imali prilike da ih upoznate. Za familiju nisam siguran.
Takođe je nesporna činjenica da smo utvrdili čiji je kandidat dotični Goran Radenović, on je kandidat jedne, ne mogu da je nazovem televizije, pre je to bilten jedne od vladajućih stranaka. On je kandidat korporacije "Pink", koja je javno glasilo Demokratske stranke, čiji program uređuju funkcioneri Demokratske stranke i Građanskog saveza; dodaju mi kolege da je bilten i Građanskog saveza Srbije, za taj momenat nisam znao.
Dakle, ovaj savet će se baviti ozbiljnim pitanjima, ozbiljnim problemima, gazdovaće, odnosno raspolagaće prirodnim bogatstvom ove zemlje, to su frekvencije, dodeljivaće nacionalne frekvencije. To je izuzetno značajna oblast, jer svi smo svesni činjenice koliki uticaj na javno mnjenje, na kreiranje javnog mnjenja i na sve što se dešava danas u savremenom svetu imaju sredstva komunikacije, pre svega, elektronski mediji.
Ovo mesto člana Saveta za radiodifuziju, koje treba da popuni Goran Radenović, na neki način je kupljeno od strane Televizije "Pink"; pokušava Televizija "Pink" da obezbedi pet glasova u Savetu Republičke radiodifuzne agencije, kako bi ona dobila nacionalnu frekvenciju.
Danas čitam u novinama da se u Skupštini Srbije pravi neka nova koalicija, koja će izglasati devetog člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije. To je ona rezervna varijanta. Očigledno je da zbog novonastalog sukoba na relaciji Čović-Mitrović, Demokratska alternativa neće glasati za ovog devetog člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije, ali tu uskače rezervna varijanta, kako danas pišu novine, Socijalistička partija Srbije i Stranka srpskog jedinstva.
Upozoravam vas da se ovo što radite kosi sa zakonom koji ste vi doneli i da će jednog dana sve to pasti u vodu, promeniće se skupštinska većina, da li do kraja godine, da li na proleće ili krajem naredne godine, promeniće se odnos snaga u Republičkoj skupštini. To što ste na nelegalan i nezakonit način izabrali Savet Republičke radiodifuzne agencije, a on nekom dodelio frekvencije, ne znači da će doveka trajati i da će doveka oni, kojima ste vi na protivzakonit i protivustavan način dodelili neku privilegiju, neko prirodno bogatstvo, time raspolagati i gazdovati. Hvala.

Dame i gospodo, poslanička grupa SRS je podnela najveći broj amandmana na ovaj Predlog zakona i oni se mogu svrstati u dve grupe.
Jedna grupa amandmana jesu amandmani koji suštinski menjaju ovaj zakon. Dakle, pokušavaju da ovaj zakon u suštinskom smislu učine boljim.
Druga grupa amandmana jeste ona koja bliže određuje određene pojmove, prava, nadležnosti, dužnosti određenih subjekata koji se pominju u ovom zakonu i predstavlja vrstu pravno-tehničke redakcije ovog zakona, tako da, u neku ruku, ovaj amandman koji je podnela poslanička grupa SRS na član 17. ima tu funkciju i tu svrhu, da konkretizuje i preciznije odredi neke članove ovog zakona.
Tako, mi predlažemo da se u članu 17. u stavu 2. ispred reči "organima" doda reč "organizaciji", zatim da se u istom stavu reč "delatnosti" zameni rečju "nadležnosti", da se reč "rad" zameni rečju "poslovanjem", a u stavu 3. reč "uslovi" zameni rečju "način".
Poslanička grupa SRS smatra da država ne treba i ne sme da daje garancije ni za kakve kredite, bez obzira što predlagač ovim zakonom insistira na tome da, to i jeste činjenica, razvoj malih i srednjih preduzeća, odnosno da podsticaj razvoja malih i srednjih preduzeća treba da bude kao neka osnovna motorna snaga razvoja privrede.
Međutim, država u ovom smislu i u ovom pravcu ne bi smela da se meša, ne bi trebalo da daje garancije za kredite vlasnicima malih i srednjih preduzeća koje će po svoj prilici uzimati od stranih banaka. Ona treba da stvori uslove za normalno privređivanje u našoj zemlji, da stvori takav pravni sistem i poredak da strane poslovne banke, i domaće poslovne banke, pre svega, imaju interesa, smelosti i hrabrosti da daju kredite onima kojima su ti krediti potrebni, a ne da se država javlja kao garant.
Dakle, ovakav zakon u stvari nama pokazuje koliko je poverenje domaćih i stranih bankara u izvršnu vlast u našoj zemlji, uslove privređivanja u našoj zemlji, tako da pada u vodu ona priča o velikom, značajnom reformskom kursu ove vlade, o poverenju i ugledu, koji je ona stekla, pre svega, u svetu.
Samo bih se u nekoliko rečenica osvrnuo na obrazloženje, koje je Vlada Republike Srbije dala u okviru odgovora zbog čega ne prihvata amandman poslaničke grupe SRS na član 17. Ona je dala odgovor u jednom delu na amandman poslanika Dragoljuba Stamenkovića na član 5. i potom takvo obrazloženje praktično prepisivala i za amandmane 12, 14. i 17. iako dobar deo tog obrazloženja uopšte nema nikakve veze sa ovim amandmanima koje smo podneli. Dakle (isključujući ovaj amandman na član 5.) mislim na amandmane na članove 12, 14. i 17. - to su amandmani koje su podneli poslanici Srpske radikalne stranke i njih treba odbiti. Napisali su jedno obrazloženje i onda su samo potpisivali ispod svakog amandmana.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka smatra da u članu 11. stavove 2. i 3. treba brisati, jer stav 2. tretira ono što je predmet koncesije, a eksploatacijom tog resursa bi bili ugroženi nacionalna odbrana i bezbednost.
Smatramo da ovaj stav treba brisati iz razloga što ovakvi resursi ne treba i ne smeju da budu predmet koncesije. Činjenica jeste da na nekim prostorima, gde bi objektivno eksploatacijom nekog državnog resursa bila ugrožena nacionalna bezbednost, eksploataciju tog resursa treba da sprovodi neko javno preduzeće.
Taj resurs, naravno, država treba da iskoristi, da eksploatiše, ali bi to trebalo da radi neko javno preduzeće a ne neka strana firma ili neko privatno preduzeće, posebno ne na ovakav način da se ukine javni tender i da se onda neposrednom pogodbom nekome ko ne bi ni u kom slučaju smeo da bude koncesionar, u ovom slučaju, dodeli mogućnost i pravo da eksploatiše nešto i da na taj način, ne samo postupkom javnog tendera i sprovođenjem javnog tendera, ugrozi nacionalnu odbranu i bezbednost.
Dakle, ako Vlada smatra da bi postupkom javnog tendera i njegovim sprovođenjem bili ugroženi nacionalna odbrana i bezbednost, šta tek može da se desi kada koncesionar počne da eksploatiše resurs čijom eksploatacijom bi sigurno bila ugrožena nacionalna odbrana i bezbednost.
Brisanje stava 3. je logičan sled brisanja stava 2. istog člana.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi insistiramo na tome da se ovaj član precizira i da se ispred reči "lizing" doda reč "finansijski"; u nadnaslovu iznad člana 6. i u prvom i u trećem stavu da se upotrebi taj termin - finansijski lizing.
U obrazloženju kojim odbacuje ovaj amandman, odnosno ne prihvata ga, Vlada kaže da je u članu 2. tačka 2) ovog zakona rečeno da će se u daljem tekstu ugovor o finansijskom lizingu nazivati ugovorom o lizingu. Mogla je Vlada i u članu 1. ovog zakona da kaže da će se u daljem tekstu ovog zakona finansijski lizing nazivati samo lizingom.
Pošto je jedno od obrazloženja za donošenje ovog zakona bilo da se ova materija precizira, i da se svi poslovi vezani za finansijski lizing definišu, konkretizuju i preciziraju, smatramo, i ostajemo pri tome, da bi u članu 2. trebalo izbaciti ovaj deo u zagradi, gde piše - u daljem tekstu: ugovor o lizingu, i da bi u članu 6. i dalje u tekstu zakona svuda ispred reči lizing trebalo koristiti termin finansijski.
Takođe, smatramo da bi u stavu 2. ovog člana trebalo ovaj deo vezan za opciju kupovine ili produženja ugovora preformulisati tako da glasi - način i uslove pod kojima primalac lizinga može da kupi predmet lizinga ili da produži lizing.
Činjenica jeste da je ovo značajan zakon i mislim da bi trebalo i na ovaj način da bude precizan, jer, kao što sam u načelnom delu rasprave rekao, na osnovu ovog zakona kroz poslove finansijskog lizinga mnogi koji su na nezakonit i nelegalan način došli do novca pokušaće da taj svoj kapital oplode. Ministre, trebalo je da uzmete časopis "Velika Srbija" koji sam vam davao u hodniku i da pročitate sve vezano za firmu "Energy financing team", koja će sigurno i u poslovima finansijskog lizinga raditi ono što je radila do sada.

Dame i gospodo narodni poslanici, Pitić, od kada je postao ministar, više ne navraća u Skupštinu. Što se tiče amandmana koji je poslanička grupa SRS podnela na član 45, on je u pravcu o kome je pričala Gordana Pop-Lazić pre izvesnog vremena, obrazlažući jedan drugi amandman, dakle, u funkciji pravno-tehničke redakcije ovog zakona i u funkciji konkretizacije i preciziranja nekih članova ovog zakona.
Najveći broj amandmana koje je podnela poslanička grupa SRS zaista je u funkciji pravno - tehničke redakcije i preciziranja nekih termina ovog zakona, a jedan manji broj amandmana suštinski menja ovaj zakon, jer je SRS u principu protiv zakona, odnosno protiv finansijskog lizinga. Smatramo da zakon o lizingu treba da postoji, ali smatramo suvišnim i u principu smo protiv finansijskog lizinga.
Dakle, što se tiče člana 45. zakona, odnosno amandmana koji smo podneli na ovaj član, takođe se ispred reči "lizing" dodaje reč "finansijski", dakle, precizira se o čemu se radi. Vlada je u svom odgovoru, odnosno u razlozima zbog kojih ne prihvata...Milka, Skupština je konstatovala za šta si ti kompetentna i nadležna, a ne za lizing, tako da te molim da poštuješ ovaj skupštinski dom.
(Milka Marinković, sa mesta: Hoćeš šamar da ti lupim nasred sednice?)

Da ste opomenuli nju, ja verovatno ne bih reagovao.
Dakle, Vlada je, obrazlažući zašto ne prihvata ovaj amandman, dala isti odgovor kao na amandman koji smo podneli na član 6, pozivajući se da je članom 2. ovog zakona precizirano da će se u daljem tekstu ugovor o finansijskom lizingu nazivati - ugovor o lizingu.
Još jednom napominjem analogiju koju je Vlada mogla da primeni, da u prvom članu kada je definisala finansijski lizing kaže da će u daljem tekstu ovog zakona finansijski lizing biti nazivan lizingom, i onda bi dovela u istu ravan finansijski lizing i ugovor o finansijskom lizingu.

Dame i gospodo narodni poslanici, posle dužeg vremena imamo priliku da o zakonima raspravljamo pred ovlašćenim predstavnikom Vlade. Doduše, danas ovlašćeni predstavnik nije ni obrazlagao, a i veći broj govornika nije pričao pred ovlašćenim predstavnikom predlagača; u toku sednice ta greška je ispravljena i imamo prilike ovde da pričamo pred ministrima. Ali, ponavlja se da većina u Skupštini Republike Srbije spaja raspravu o zakonima koji nemaju gotovo nikakvih dodirnih tačaka, tako da se nama daje mogućnost da kritikujemo loše vladine predloge u mnogo kraćem vremenskom periodu nego što je to i ovaj restriktivan poslovnik predvideo.
Ono što karakteriše ove zakone, pre svega zakon o finansijskom lizingu, to su neke nelogičnosti sadržane u samom obrazloženju ovog zakona, koji je predlagač uputio Skupštini.
U drugom stavu obrazloženja - Razlozi za donošenje zakona o finansijskom lizingu - predlagač kaže da on omogućava pribavljanje savremene opreme, bez angažovanja sopstvenog kapitala ili sredstava dobijenih putem kredita.
Na kraju, u razlozima za donošenje zakona po hitnom postupku, kaže se da će donošenje ovog zakona omogućiti odobravanje kredita kod Svetske banke. Šta je ovde tačno? Da li to da neće biti kredita ili to da se ovim zakonom omogućava dobijanje novih kredita?
Suština ovog zakona je u tome da Vlada, koja se hvali da uživa veliko poverenje Zapada, međunarodnih monetarnih institucija, nema nikakvog poverenja, već je morala da pribegne jednom ovakvom zakonu i da u posao lizinga uvede i treće lice, da to reguliše zakonom. Dakle, to treće lice kome će verovatno Svetska banka, MMF ili neka druga finansijska institucija obezbediti kredit za kupovinu opreme od proizvođača će onda dati tu opremu, odnosno obrtna ili osnovna sredstva proizvođaču, odnosno nekom privrednom subjektu unutar naše zemlje i za taj posao finansijskog lizinga ostvariti profit.
Šta se još krije iza ovog zakona? To je činjenica da je jedan veliki broj ljudi, bliskih ovoj vlasti, na nelegalan način došao do kapitala. Sada će, zahvaljujući ovom zakonu i finansijskom lizingu, pokušati da taj kapital plasira u našu privredu i da ga oplodi, jer to su uglavnom ljudi koji do enormnog bogatstva nisu stigli nikakvim radom nego jednostavno švercom cigareta, oružja, narkotika. Oni nisu sposobni da bilo kakvu privrednu aktivnost sprovedu u ovoj zemlji - oni će na ovaj način taj kapital oploditi, tako što će se pojaviti kao davalac lizinga nekom našem preduzeću i u okviru te aktivnosti davanja sredstava preduzeću ostvariti profit, a s druge strane opraće prljav novac.
Još jedan bitan momenat sadržan je u članu 1. ovog zakona, stav 2, koji kaže: "Na subjekte i pravne odnose iz posla finansijskog lizinga, nastalog u skladu s ovim zakonom, odredbe drugih zakona primenjivaće se u slučajevima koje ovaj zakon ne uređuje."
U obrazloženju navodite da je ovaj zakon leks specijalis. On ni po kom osnovu ne može da bude leks specijalis. Ugovorne obaveze između davaoca i primaoca lizinga treba da budu regulisane, odnosno, ako dođe do nekog spora, da se rešavaju po Zakonu o obligacionim odnosima. Ako je Zakon o obligacionim odnosima loš, onda treba uraditi kodifikaciju svih tih zakona, sve obuhvatiti jednim zakonom i prevazići neke eventualne probleme.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman SRS na član 17. i naslov iznad njega jeste logični sled svih podnetih amandmana  koji se tiču statusa agencije za telekomunikacije što se uvodi ovim zakonom. SRS zastupa potpuno drugačiji pristup rešavanju nekih osnova iz ove oblasti.
Smatramo da bi trebalo brisati agenciju za telekomunikacije iz prostog razloga što se toj agenciji daju velika ovlašćenja, gotovo sva ovlašćenja iz oblasti telekomunikacija, a vlast, ona koja bira i koja postavlja, praktično nema nikakvu odgovornost za poslove koje obavlja ova agencija. Oblast telekomunikacija je značajna oblast. Veliki novac je tu u igri. Same frekvencije predstavljaju prirodno bogatstvo jedne zemlje. Smatramo da je neodgovorno da se na ovakav način reguliše ova oblast.
Ovde se navodi da je agencija samostalni pravni subjekt i da je funkcionalno nezavisna od bilo kog dražvnog organa, kao i od svih organizacija i lica koja se bave telekomunikacionim mrežama, sredstvima ili uslugama. Znači, kompletnu ovu oblast, dodelu dozvola, licenci i ostalo radiće organ koji praktično nije državni organ.
Predsednika upravnog odbora i sam upravni odbor bira Narodna skupština na predlog Vlade. Dakle, niko od političara, niko od predstavnika Vlade se ovde ne pojavljuje i ne snosi nikakvu odgovornost za politiku u ovoj oblasti. Time se priprema teren da ljudi koji će rukovoditi ovom agencijom, urade onaj posao koji treba da urade, verovatno na štetu države Srbije i na štetu građana Srbije, a da potom političku odgovornost oni kojih su na vlasti u Srbiji ne trpe zbog štetnih posledica koje će prouzrokovati donošenje ovog zakona.
Sam amandman koji je SRS podnela na ovaj član odnosi se na statut i druge opšte akte Agencije, odnosno bliže se uređuje unutrašnja organizacija i sam način rada komisije. Predvideli smo prethodnim amandmanima da deo poslova iz ove oblasti obavlja komisija, a deo stručne službe u Ministarstvu za saobraćaj i telekomunikacije.
Tako bi, s tim u vezi, ovim amandmanom izbrisali naslov, a sam član 17. preformulisali tako da glasi - komisija donosi poslovnik o radu i opšti akt kojim utvrđuje kriterijume i merila kojima se obezbeđuje objektivnost i nepristrasnost u radu komisije. Dakle, deo poslova iz ove oblasti, za koje ste vi predvideli da ih obavlja Republička agencija za telekomunikacije, obavljalo bi Ministarstvo za telekomunikacije, a deo stručnih poslova obavljala bi komisija u okviru samog ministarstva, jer je ministarstvo kao održavni organ nadležno da sprovodi zakone, a ne neke agencije, koje vi formirate gotovo u svakom ministarstvu i u svakoj oblasti.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 27. podnela je Srpska radikalna stranka i on se odnosi na ovlašćenja kontrolora radio-emisija. On takođe sledi osnovnu ideju Srpske radikalne stranke iznetu povodom prvog člana, gde smo insistirali da se briše iz ovog zakona i iz poslova telekomunikacija Republička agencija za telekomunikacije, da se svi ti poslovi direktno uvrste u Ministarstvo za saobraćaj i telekomunikacije. U konkretnom članu 27. stav 2. predlažemo da se reči "upravnom odboru" zamene rečima "ministarstvu nadležnom za poslove telekomunikacija i komisiji", a u stavu 3, reči "upravni odbor" zamene rečima "ministar nadležan za poslove telekomunikacija".
Jer, ovde dolazimo u poziciju da agencija i bukvalno obavlja sve poslove iz oblasti telekomunikacija. Dakle, da bliže uređuje obavljanje delatnosti u oblasti telekomunikacija, da vrši kontrolu nad obavljanjem telekomunikacija, da rešava sporove između telekomunikacionih operatera, uređuje uslove korišćenja radio frekvencijskog spektra, a ono što je osnova, da apsolutno nikome ne odgovara.
Znači, ona propisuje kakva će se pravila igre ovde poštovati, ona to kontroliše, a nju niko ne kontroliše, jer se kaže da je ona nezavisna organizacija, da pratično ne odgovara nikome. Međutim, u delu oko imenovanja upravnog odbora i davanja saglasnosti na njegov statut, vidi se da suštinsku kontrolu agencije za telekomunikacije ima izvršna vlast i Vlada Srbije, ali se ovim članovima koji definišu njen status, gde se kaže da je ona nezavisna i samostalna, pokušava sakriti učešće Vlade u ovim poslovima, da bi se u nekim narednim poslovima, kada se neki "prljavi" poslovi u ovoj oblasti završe, neko sakrio iza agencije, odnosno da bi izbegao političku odgovornost za neke štetne posledice, koje će uslediti primenom ovog zakona i formiranjem republičke agencije za telekomunikacije, a to je uvođenje novih operatera u oblast mobilne telefonije; eventualno, čak u nekoj perspektivi ni to nije isključeno, uvođenje još jednog operatera u oblast fiksne telekomunikacije, fiksne mreže, da bi se zbog velike štete koju će sigurno trpeti država Srbija, a preko toga i građani Srbije, jednostavno izbegla politička odgovornost.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije sporno da svi poreski obveznici treba da izmiruju svoje obaveze prema državi i da država svoje obaveze prema građanima namiruje iz poreza, odnosno iz zahvatanja od privrednih subjekata i građana, pa se postavlja pitanje da li poreska politika koju Vlada Srbije vodi odgovara moći privrednih subjekata i moći građana.
Što se tiče ovog zakona o finansijskim transakcijama, prihodi iz ovog zakona nisu veliki, ovim sada predlogom izmena i dopuna zakona te skale se svode na 0,22% po svakoj finansijskoj transakciji, a imamo obećanje od strane predlagača ovog zakona, od strane resornog ministra, da će u neko skorije vreme taj zakon biti ukinut, odnosno ta obaveza biti ukinuta, tako da se postavlja pitanje zašto se pribeglo izmenama i dopunama ovog zakona ako je plan predlagača da ovaj zakon ukine.
SRS je podnela amandman na član 10. Predloga zakona u tom pravcu da se ne kažnjavaju oni koji ne uplate porez propisan ovim zakonom. Država ima mehanizme da, ako neko obračuna porez a ne uplati ga, prinudno naplati taj porez, znači da pribegne prinudnoj naplati.
Ako ostane član 12. ovako kako je predlagač predložio, možemo doći u situaciju da će poreski obveznici veće iznose u državni budžet uplaćivati od strane kazni, odnosno kažnjavanjem, jer raspon novčane kazne za onoga ko ne obračuna i ne uplati porez koji je propisan ovim zakonom, tako stoji u Predlogu zakona, kreću se u rasponu od 2.000 do 200.000 dianra.
Ako neko u toku meseca ima promet, odnosno uplate u iznosu od 1.000.000 dinara, njegova obaveza prema državi je 2.200 dinara, 1% od milion je deset hiljada, znači 0,22% je 2.200 dianra. Ako kojim slučajem obračuna, a na žiro računu nema novca da izmiri te obaveze, odnosno da plati porez, država može da ga kazni u rasponu od dve do dvesta hiljada dinara.
Znači, najmanji iznos kazne je identičan gotovo poreskoj obavezi. Onaj ko ne može, a desiće se i dešava se da ne može da izmiri svoju obavezu prema državi u smislu poreza, doći će u situaciju da će morati mnogo veću kaznu da plati, nego što mu je sama poreska obaveza.
S obzirom na visinu poreza, sigurno je da neće biti onih preduzeća, onih privrednih subjekata koji namerno neće plaćati taj porez. Može da dođe do neplaćanja ovog poreza iz dva razloga: da obveznik nema sredstava na žiro računu da izmiri ovu poresku obavezu ili da nije u stanju da obračuna porez, pošto je po dosadašnjim zakonskim rešenjima ovaj posao radila, odnosno ovo je do sada radio ZOP, odnosno poslovne banke po prelasku platnog prometa u poslovne banke. Mnoga preduzeća nisu i neće biti u stanju da ovaj tehnički deo poreza, odnosno posao oko plaćanja poreza urade, tako da smatram da bi ovaj član morao da se izmeni i da se izbaci ovaj deo "i ne uplati porez propisan ovim zakonom".